Mire, teoretišeš, i pričaš napamet.
Становништво и насеља на Антарктику
Антарктик није политички ентитет, његов статус је регулисан „Уговором о Антарктику“, потписаним у
Вашингтону 1959. године,
[1] који обавезује потписнике да територију Антарктика користе само у мирољубиве сврхе и за научна истраживања.
Већина истраживачких станица је постављена на ободу континента, на стенама а не на покретном
леду. На стотине научника смештено је у изолованим капсулама које се налазе и до 3000 метара изнад залеђене воде. Капсуле су високе и по 16 m и оне саме по себи нису довољне за заштиту од хладноће. Зато се у свакој таквој капсули подижу засебни објекти разних намена. Једне су предвиђене за смештај људи, а друге за складиштење хране, горива, разних инструмената и апарата.
Снабдевање и веза
Снабдевање храном и другим потрепштинама често је могуће спровести само из
ваздуха. Специјални
авиони при томе не гасе своје моторе, јер је температура толико ниска да се гориво у мотору може заледити. Залихе хране се допремају у великим количинама, које могу да задовоље потребе за годину дана. То су основне превентивне мере у случају катастрофа од којих је у овом случају највећа и најчешћа пожар.
Радио-апарати омогућују успостављање веза између кампова који су међусобно удаљени и по неколико стотина километара. Станице су опремљене специјалним апаратима, камерама, капсулама и за рад у води, кавезима и моторним возилима.
Истраживање континента
С времена на време, зависно од потребе, на
Антарктик из Минесоте се допремају посебно дресирани пси трагачи. Они овде не бораве дуго због неподношљивих климатских услова. Пси трагачи су од велике помоћи истраживачима Антарктика јер једино они могу да осете присуство опасних, великих пукотина испод леда и на време зауставе истраживачку екипу спречавајући тако потенцијалне несреће. У недостатку ових паса који вуку санке користе се специјална моторна возила, али њихов највећи проблем је велика потрошња горива. Истраживања по копну обављају се помоћу одашиљача и апарата за регистровање. Те активности су често ометане мећавама, тако да су научници приморани да доста времена проводе под водом. Рад у води им олакшава ронилачка опрема направљена специјално за ове сурово хладне воде, капсуле са камерама, и кавези који их штите од антарктичких грабљиваца и китова убица и фока леопарда које су дуге и до 4 метра.
Туристи на Антарктику
У последње време расте интересовање туриста широм
света који желе да посете овај по много чему посебан континент. Осим авантуристичког духа и храбрости за овакву пустоловину потребно је и доста новца тако да је број туриста још увек минималан. То не значи да се стање у будућности неће променити, напротив прогнозира се лепа будућност развоју туризма на Антарктику. То ће бити једна од најпримамљивијих туристичких дестинација.
Списак научних станицa
Име станице Место Држава Садржај станице Временска зона
Амундсен-Скот Јужни пол Јужни пол (
САД)
Арцтовски Хенрик Острво краља Џорџа (
62°10′S058°28′W / 62.167° ЈГШ; 58.467° ЗГД / -62.167; -58.467) (
Пољска)
генерал Артигас (
Уругвај)
генерал Белграно II (
77°52′S34°37′W / 77.867° ЈГШ; 34.617° ЗГД / -77.867; -34.617) (
Аргентина) Лабораторија и метеролошка станица
Белингхаусен Острво краља Џорџа (
62°11′S58°57′W / 62.183° ЈГШ; 58.950° ЗГД / -62.183; -58.950) (
Русија)
База генерал Бернардо О`Хигинс Рикелме Полуострво Антарктик (
Чиле) -
Чилеанска војска
Браун Алмиранте (
64°53′S62°53′W / 64.883° ЈГШ; 62.883° ЗГД / -64.883; -62.883) (
Аргентина) Лабораторија и метеролошка станица (UTC-3)
Велики зид (
62°13′S58°57′W / 62.217° ЈГШ; 58.950° ЗГД / -62.217; -58.950) (
Кина)
академик Вернадски Острво Галиндез, (
65°14′S64°15′W / 65.233° ЈГШ; 64.250° ЗГД / -65.233; -64.250) (
Украјина)
Восток (
78°28′S106°48′E / 78.467° ЈГШ; 106.800° ИГД / -78.467; 106.800) (
Русија) (UTC+6)
Дејвис Земља принцезе Елизабете (
Аустралија) (UTC+7)
Дурвил Думон (
66°40′S140°00′E / 66.667° ЈГШ; 140.000° ИГД / -66.667; 140.000) (
Француска) (UTC+10)
професор Хулио Ескудеро Острво краља Џорџа (
Чиле)
Есперанца (
63°24′S57°00′W / 63.400° ЈГШ; 57.000° ЗГД / -63.400; -57.000) (
Аргентина) Лабораторија и метеролошка станица(од 1952), радио-станица(
LRA Arcangel), школа(од 1978) и
туристички капацитети.
Жонгшан (
69°22′S76°22′E / 69.367° ЈГШ; 76.367° ИГД / -69.367; 76.367) (
Кина)
Кејси Залив Винсенс (
Аустралија) (UTC+8)
свети Климент Охридски острво Ливингстон, (
62°38′S60°21′W / 62.633° ЈГШ; 60.350° ЗГД / -62.633; -60.350) (
Бугарска) Основана 1988, поседује лабораторију и метеролошку станицу, прву православну цркву (
Свети Иван Рилски), а обавља и биолошка истраживања.
Конкордија (75° S 123° E) (
Француска-
Италија)
Кунлун (
80°25′S77°07′E / 80.417° ЈГШ; 77.117° ИГД / -80.417; 77.117) (
Кина) Основана
2009. године
Лав-Раковица (
Румунија)
Мајтри Близу
Ширмахерове области. (
70°45.58′S11°43.56′E / 70.75967° ЈГШ; 11.72600° ИГД / -70.75967; 11.72600) (
Индија)
острво Маквари (
Аустралија)
База Марамбо Острво Сејмор-Марамбо (
64°14′S56°37′W / 64.233° ЈГШ; 56.617° ЗГД / -64.233; -56.617) (
Аргентина) Лабораторија, метеролошка станица, као и писта(1.2km x 30m од 1969);
[1]
Мачу Пикчу Залив Адмиралити,
Острво краља Џорџа (
Перу)
МекМардо Росово острво (
САД) (UTC+12)
Мендел Острво Џејмса Роса (
Чешка) Основана
2006. године за
биолошка,
климатска и
геолошка истраживања.
Мизухо (
70°41′S44°19′E / 70.683° ЈГШ; 44.317° ИГД / -70.683; 44.317) (
Јапан)
Мирњи (
66°33′S93°00′E / 66.550° ЈГШ; 93.000° ИГД / -66.550; 93.000) (
Русија)
Молодезнаја (
67°40′18″S45°51′21″E / 67.67167° ЈГШ; 45.85583° ИГД / -67.67167; 45.85583) (
Русија)
Едвардо Фреј Монталва и
Виља лас Естрељас Острво краља Џорџа (
Чиле)-
Чилеанско ваздухопловсто
Мосон Земља Мак Робертсона (
Аустралија) (UTC+6)
Новолазаревска Земља Друн Мод (
70°46′S11°51′E / 70.767° ЈГШ; 11.850° ИГД / -70.767; 11.850) (
Русија)
Георг фон Нојмајер (
Залив Атка) (
70°39′S08°15′W / 70.650° ЈГШ; 8.250° ЗГД / -70.650; -8.250) (
Немачка)
База Оркадас Оркадас острва (
60°44′S44°44′W / 60.733° ЈГШ; 44.733° ЗГД / -60.733; -44.733) (
Аргентина) Основана 1904.
Палмер Острво Анверс (
САД) (UTC-4)
Прогрес (
69°22′S76°23′E / 69.367° ЈГШ; 76.383° ИГД / -69.367; 76.383) (
Русија)
Ротер Истраживања (
67°34′S68°08′W / 67.567° ЈГШ; 68.133° ЗГД / -67.567; -68.133) (
Уједињено Краљевство) (UTC-3)
Сан Мартин (
68°08′S67°06′W / 68.133° ЈГШ; 67.100° ЗГД / -68.133; -67.100) (
Аргентина) Основана 1951, поседује лабораторију и метеролошку станицу.
Станица САНАЕ Смештена је на обалском леду
земље краљице Мод (
Јужноафричка Република) -
САНАЕ
краљ Се Јонг Острво краља Џорџа (
62°13′S58°47′W / 62.217° ЈГШ; 58.783° ЗГД / -62.217; -58.783) (
Јужна Кореја)
База Скот (
77°51′S166°45′E / 77.850° ЈГШ; 166.750° ИГД / -77.850; 166.750)
Росово острво (
Нови Зеланд) (UTC+12)
Трол Земља краљице Мод (
72°00′S2°32′E / 72.000° ЈГШ; 2.533° ИГД / -72.000; 2.533) (
Норвешка)
командант Фераз Острво краља Џорџа (
62°08′S58°40′W / 62.133° ЈГШ; 58.667° ЗГД / -62.133; -58.667) (
Бразил)
Халеј Истраживња (
75°35′S26°34′W / 75.583° ЈГШ; 26.567° ЗГД / -75.583; -26.567) (
Уједињено Краљевство)
Џанготри Дашкин (
Индија) Данас је напуштена, радила од
1984. до
1991. године.
Џина (
70°24′S25°45′E / 70.400° ЈГШ; 25.750° ИГД / -70.400; 25.750) (
Пакистан)
Џубани (
62°14′S58°40′W / 62.233° ЈГШ; 58.667° ЗГД / -62.233; -58.667) (
Аргентина) Основана 1953
Шова (
66°00′S39°35′E / 66.000° ЈГШ; 39.583° ИГД / -66.000; 39.583) (
Јапан) (GMT+3)
Емилијо Маркос Палма је прва особа рођена на
Антарктику. Родио се
1978. године у
бази Есперанца, у којој су радили његови родитељи.
Када не знате ништа паметније онда вичете :"Замена теза!"
А то што причаш стално о паганизму и глупостима, изопаченом представљању историје и науке, мени лично није проблем.
Začuđuju me ovakvi komentari, jer prikazuju čoveka koji ne zna, ili ne želi da zna nešto iz istorije.
Dakle, poznato je da se mnogobožačke filozofije bave oblikom zemlje, i da postoje različiti mitovi, po kojima zemlju kao ravnu ploču nose kornjače, slonovi, ili titani na svojim leđima.
Takođe, da ona stoji na stubovima, a da se ispod te ploče nalazi pakao u kome odlaze mrtvi nakon smrti, itd..
Sada više niko ne može da kaže da je Zemlja ravna ploča. U nekim kulturama se verovalo da ta ploča stoji na leđima slonova, u nekim drugim na leđiima kornjača. U to se verovalo hiljadama godina i ako je bilo ljudi koji su govorii da je Zemlja lopta. Neki od tih ljudi su i stradali zbog toga. Mi, sada imamo čvrste dokaze da je to tako. Sa Početkom ere kosmičkih istraživanja došli su i prvi snimci Zemlje-lopte.
Sada više niko ne može da kaže da je Zemlja ravna ploča. U nekim kulturama se verovalo da ta ploča stoji na leđima slonova, u nekim drugim na leđiima kornjača. U to se verovalo hiljadama godina i ako je bilo ljudi koji su govorii da je Zemlja lopta. Neki od tih ljudi su i stradali zbog toga. Mi, sada imamo čvrste dokaze da je to tako. Sa Početkom ere kosmičkih istraživanja došli su i prvi snimci Zemlje-lopte. Sada slobodno svakoga ko i dalje misli da je Zemlja ploča možemo da zovemo Neverni Toma
23. avgust 1966.g.
Fotografiju je snimio United States Lunar Orbiter. Ova „poluzemlja“ je snimljena 23. avgusta 1966.g. u 16.35h po GMT.
Mariner 10 je lansiran 3. novembra 1973.g. Njegov cilj je bila planeta Merkur. Prošao je i pored Venere. Zemlju i Mesec je snimio sa udaljenosti od 2,6 miliona km.
Sliku Zemlje i Meseca je snimio Voyager 1, sa udaljenosti od 11,66 miliona km od Zemlje.
Voyager 1 je lansiran 5. septembar 1977.g. a
Voyager 2 20. oktobra 1977.g.
14. februar 1990.g
Slika Zemlje sa prvog i za sada jedinog portreta Sunčevog sistema koji je snimio Voyager 1. Letilica je snimila ukupno 60 slika za mozaik Sunčevog sistema sa udaljenosti većoj od 4 milijarde km od Zemlje, i oko 32 stepena iznad ekliptike.
14. februar 1990.g
Slika Zemlje sa prvog i za sada jedinog portreta Sunčevog sistema koji je snimio Voyager 1.Letilica je snimila ukupno 60 slika za mozaik Sunčevog sistema sa udaljenosti većoj od 4 milijarde km od Zemlje, i oko 32 stepena iznad ekliptike.Prikazano je šest planeta. Merkur je preblizu suncu da se vidi. Mars nije bio otkriven Voyagerovim fotoaparatima zbog raspršene sunčeve svetlosti i optike, a Pluton nije bio uključen u mozaik zbog svoje male veličine i udaljenosti od Sunca. S leva na desno i od vrha prema dnu su Venera, Zemlja, Jupiter Saturn, Uran i Neptun.
16. decembar 1992
Osam dana nakon drugog susreta sa Zemljom, kosmička sonda Galileo, na putu za Jupiter, se osvrnula i osvojila ovaj izvanredan pogled na Zemlju i Mesec. Slika je snimljena sa udaljenosti od oko 6,2 miliona km.
Na putu do Crvene planete, evropska letilica Mars Express.čiji je cilj bio da uđe u orbitu Marsa snimila je Zemlju sa udaljenosti od oko 8 miliona km.
Zemlje sa Marsa
8. mart 2004.g.
Ovo je prva slika Zemlje koja je ikad snimljena sa površine neke planete.Snimio ju je Mars Exploration Rover Spirit jedan sat pre izlaska Sunca na Marsu u 63. danu (solu), svoje misije.
15. septembra 2006.g.
Sliku je snimio svemirski brod Kasini sa udaljenosti od oko 2,1 miliona km od Saturna i gotovo 1,5 milijardi km od Zemlje.
Snimak je omogućio dolazak Saturna neposredno ispred Sunca od Casinija.
Sistem Zemlja –Mesec je vidljiv kao svetlo plava tačka na desnoj strani slike iznad centra.
Na povećanoj slici se vidi i Mesec kao mal izbočina gore levo od Zemlje.
Zemlja nije više jedini "vodeni svijet"Sunčevog sistema. Nekoliko drugih tela ukazuju na mogućnost da imaju previše tekuće vode ispod svoje površine. Saturnov satelit Encelad je među njima i vidi se na levoj strani slike u plavom E prstenu koji on stvara izbacujući iz svoje utrobe gejzire vodene pare i čestice vodenog leda.
Uski retki G prsten i glavni prstenovi se vide desno.
