NLO i Biblija -leteci tanjiri i vanzemaljci u Bibliji

[tripo 41]

Ajde genijalac, postavi taj video!

već sam ga postavio, samo nisi gledao do kraja.

 

[mire000]

već sam ga postavio, samo nisi gledao do kraja.

Ako si postavio, znaci da nemas nista, posto sam vec sve pregledao.

Ali evo da ne budem neposten, mozda mi je promaklo postavi ponovo..

 

[mire000]

Ako se sunce okreće oko ravne ploče kako se ovde tvrdi, a ta ravna ploča stoji - to znači da sunce odlazi ispod površine te ravne zemlje ili ploče, i ono u tom slučaju ne može da obasjava gornju površinu,

Laodikeja, evidentno je da ti i Tripo pojma nemate kako model ravne zemlje funkcionise, a komentarisete i iznosite tvrdnje!

Sunce "ne zalazi ispod ploce'' ono ''kruzi iznad povrsine ploce".

Ti ne znas ni sta suprotna strana tvrdi, a hoces o tome razgovarati.

Stvarno ignorantno!

Prvo istrazi temu, ne ponasaj se kao Tripo!

što opet znači - da bi svi krajevi zemlje bili u mraku, odnosno - bila bi noć na celoj zemljinoj ravnoj ploči.

Ali ravnozemljasi ne tvrde da sunce ide ispod ploce!

Ako se tvrdi da se sunce okreće oko zemlje, gde su tu druge planete sunčevog sistema.
Da li se sunce ujedno okreće i oko njih, ili samo oko zemlje?

Eto, vidis da ne znas kako model ravne zemlje funkcionise, a komentarises!

Sunce se ne krece oko zvezda, zvezde se okrecu posebno..

A "okrecu se sve zajedno u krug"!


"Paralax efekat" upravo to i dokazuje!


Paralax efekat - znaci:

Da blizi predmeti izgledaju pomereno u odnosu na dalje, kako se ugao gledanja menja..

Da bi ovo proverio, stavis prst ispred oka, i posmatras ga prvo kroz jedno a potom kroz drugo oko, videces da se tvoj prst pomera, u odnosu na pozadinu koja stoji nepomicno..

To je zato sto se prst "posmatra iz razlicitih pozicija".

Ako se zemlja krece oko sunca, "ona bi uvek bila na razlicitoj poziciji" (na njenoj putanji). Tako bi se blize zvezde morale videti pomereno u odnosu na one koje su dalje, isto kao kad posmatras prst..

ALI TO SE NE DESAVA!

REALNOST JE, DA MI I BLIZE I DALJE ZVEZDE UVEK VIDIMO NA ISTOJ POZICIJI!

ONE SE KRECU ZAJEDNO U KRUG!

To je neoboriv dokaz predocen Galileju, koji dokazuje da je zemlja nepomicna, jer kad bi se kretala postojao bi "paralax efekat"!

ALI GA NEMA!

Galileo je nemocan pred dokazima poceo da besni, da se buni protiv vlasti i pape, jel nije mogao ovo da obori!

Hoces i ti da se ponasas kao i on!?

Nemocan si argumentima, a insistiras da zemlja kruzi oko sunca!

 

[Laodikeja]

Sta ce sve besposleni ljudi da izmisle..

 

[mire000]

Sta ce sve besposleni ljudi da izmisle..

I to ti je odgovor?

 

[Laodikeja]

Apsolutno.

Sta odgovoriti ljudima koji mnogo mastaju..

 

[mire000]

Apsolutno.

Sta odgovoriti ljudima koji mnogo mastaju..

Mastaju?

To su naucni dokazi predoceni Galileju.
Nisam ja to izmislio.

Posto o temi nista ne znas, onda je bolje da prestanes da se ismejavas onome sto ne razumes.

Ti i Tripo, sami sebe sramotite!

Ova krava sto leti, je odraz vas samih..

Tako i vi letite visoko, pucate od ponosa, a ne vidite koliko ruzno to izgleda...

 

[tripo 41]

"Paralax efekat" upravo to i dokazuje!


Paralax efekat - znaci:

Da blizi predmeti izgledaju pomereno u odnosu na dalje, kako se ugao gledanja menja..

To si uveo jer si prvo rekao da se zakrivljenje nikako ne vidi, pa kako se ipak vidi onda moraš da se nekako izvučeš. Paralaks nema veze sa ovim.

Čak je dat primjer u kojem pokazano pomjeranje u stranu, a ne naprijed.

Поједностављена илустрација паралаксе једног објекта наспрам далеке позадине због промене перспективе. Када се гледа из „Погледа А“, објекат изгледа да је испред плавог квадрата. Када гледиште је промењено у „Поглед Б“, објекат изгледа као да се померио до црвеног поља.


Ова анимација је пример паралаксе. Док се тачка гледишта помера лево-десно, објекти у даљини изгледају као да се крећу спорије од објеката у близини камере.

Паралакса (грч. parallaxis — одступање) привидна је промена положаја објекта у односу на позадину услед разлике у положају двају посматрача, промене положаја посматрача или услед кретања посматрача великим брзинама.

Квантитативно, паралакса је угао између две линије вида при посматрању једног објекта из два различита положаја.

Ближи објекти имају већу паралаксу од удаљенијих објеката. На тај начин је могуће користити паралаксу за мерење удаљености.

У астрономији, паралакса је угао под којим се небеско тело види користећи као базну линију радијус Земље перпендикуларан тачки гледања (дневна паралакса) или радијус Земљине орбите (годишња паралакса). Паралакса зависи од растојања до небеског тела. За Месец, Сунце, планете и комете у границама Сунчевог система, одређује се дневна, а за звезде годишња паралакса. Паралакса је једини директан начин мерења удаљености звезда ван Сунчевог система.

paralaksa (grč.). 1. fiz prividna promjena položaja objekta, uzrokovana promjenom položaja promatrača. 2. astr kut pod kojim se s nekoga nebeskog tijela vidi polumjer Zemlje (dnevna p.), ili kut pod kojim se s nekoga nebeskog tijela vidi polumjer Zemljine staze oko Sunca (godišnja p.).

Nigdje veze sa onim što tvrdiš.


Parallax problems

(left) Using simple trigonometry, one can determine the distance to far-away objects by measuring the angle to that object from different locations on earth. Once angles A and B and distance d are known, there are multiple ways to calculate the distance to the object (D). If one of the angles is 90°, the problem is much simpler. This is similar to how Eratosthenes (276–194 BC) calculated the circumference of the earth. Parallax measurements like this can be used to estimate the distance to the moon, but the sun is so far away that the angle is essentially 90° for both observers. (right) The flat–earth model runs into intractable mathematical problems that run contrary to direct observational evidence when trying to use parallax to measure distance. Objects that appear far above the heads of people living on the equator appear to be sitting on the ground to observers far to the north or south, which cannot be true. This also applies in the east-west direction.

One of the worst aspects of the flat-earth claim is that to believe it you also have to deny simple trigonometry. You see, if two people standing at different places on the earth, but a known distance apart, simultaneously measure the angle to the sun (from a theoretical chord drawn through the earth), they get approximately the same answer. Why? Because the sun is so far away that parallax is almost non-existent. It amounts to just over 8″ of angle (0.000407°.

What happens if the earth is flat and two people try this? Let’s say someone measures the angle to the sun at sunrise. At the exact time someone else on the other side of the world measures it at their sunset. They both get an angle of zero. This means that the sun must be sitting on the earth! In the north-south direction, stars that appear overhead at night to an observer on the equator would appear to be sitting on the ground to an observer at the north pole, and v.v. Yet, both parties would claim those stars are very far above their heads indeed.

Due to the nearly featureless face of the sun, it is difficult for two observers in different places to pick out the (to less than 4/10,000th of a degree) same spot to observe. We had to wait until the 1700s to accurately determine the distance to the sun, and then only after multiple parallax measurements were made of the transit of Venus across the sun in 1761 (we wrote about this in our article against geocentrism). Multiple measurements of the time it took Venus to cross the plane of the sun were made, but all the measurements had to be timed to the nearest second in order to be useful. They were, and the measured distance (153 million km) was more than 97% accurate (modern measurement is 149.6 million km). The real, measurable distance to the sun is far too great for flat-earth models. Thus, they also have to reject math, or claim that even more people are liars.

You can, however, use parallax to measure the distance to the moon. Hipparchus did this in the 2nd century BC (thus, you could do it too). He was less than 10% off and must have assumed a spherical earth to do the calculations. Today, we know the moon is 384,400 km away. This is not debatable. Or trigonometry is a lie. Like the sun, the moon is also too far away for flat-earth models.

And the moon and the sun have almost the same angular size (about half a degree), making total solar eclipses possible. From similar triangles, it follows that the sun must be as many times the moon’s size as it is far away (400 times). Flat earthers (as well as some geocentrists) deny the clear trigonometric evidence for the vast size of these bodies, especially the sun.

Параллакс проблеми

(Лево) Једноставним тригонометрија, може се одредити удаљеност до удаљених објеката мерењем угла да тај објекат са различитих локација на Земљи. Онце углови А и Б и д удаљеношћу су познати, постоји више начина да израчуна удаљеност објекта (Д). Ако је један од углова је 90 °, проблем је много једноставније. Ово је слично томе како Ератостен (276-194 пне) израчунати обим Земље. Параллак мерења лике тхис може да се користи за процену удаљености до Месеца, али сунце је толико далеко да је угао у суштини 90 ° за оба посматрача. (Десно) модел стан-земља иде у тврдоглаве математичке проблеме који раде супротно директном резултата посматрања када покушавају да користе паралакса за мерење удаљености. Објекти који се појављују далеко изнад глава људи који живе на екватору изгледа да седи на земљи за посматраче далеко на северу или југу, који не може бити истина. Ово се односи и на правцу исток-запад.

Један од најгорих аспеката равне Земље тврде да то да сте такође да се негира Једноставна тригонометрија. Видите, ако двоје људи стоји на различитим местима на Земљи, али позната растојању, истовремено мери угао на сунцу (из теоријског акорд повучене кроз земљу), добију приближно исти одговор. Зашто? Јер сунце је толико далеко да је паралакса је готово да не постоји. То износи нешто више од 8 "од угла (0.000407 °.

Шта се дешава ако је земља равна и двоје људи пробати ово? Рецимо да неко мери угао на сунцу у зору. Тачно у време неког другог на другој страни света мера га на свом заласку сунца. Обојица су добили угао нула. То значи да Сунце мора да седи на земљи! У правцу сјевер-југ, звезде које се појављују изнад главе ноћу у својству посматрача на екватора изгледа да се седи на терену да посматрача на северном полу, и стихови Ипак, обе стране ће тврдити те звезде су далеко изнад њиховог на челу заиста.

Због готово безлична лице сунца, тешко је за два посматрача у различитим местима да би покупили (мање од 4 / 10.000-ог степена) истом месту да посматра. Ми смо морали да чекамо до 1700 прецизно одредити удаљеност од Сунца, а онда тек после више Параллак мерења су направљене од транзита Венере преко Сунца у 1761. (писали смо о томе у нашем чланку против геоцентрисм ). Вишеструки мерења времена је требало Венус да пређе авион од сунца су направљене, али сви су мерења мора бити временски до најближег секунди да би била корисна. Они су били, а измерена удаљеност (153 милиона КМ) је више од 97% тачне (модерна мерења је 149,6 милиона км). Прави, мерљиве удаљеност од Сунца је сувише велика за моделе стан-земљане. Тако, они такође морају да одбаце математику, или тврде да још више људи су лажови.

Можете, међутим, користи паралакса за мерење растојања на Месец. Хипарх то учинио у БЦ века 2 НД (дакле, могао би и ти). Био је мање од 10% офф и мора да претпоставља кугле земљу да радите калкулације. Данас знамо месец је далеко 384,400 км на. То није спорно. Или тригонометрија је лаж. Као сунце, месец је такође далеко за моделе стан-земљане.

И Месец и Сунце има скоро исте угаоне величине (око пола степена), што потпуног помрачења Сунца могуће. Из сличних троуглова, произилази да је Сунце мора бити онолико пута Месеца величине као што је далеко (400 пута). Равноземљаши (као и неке геоцентристс) негирају јасне тригонометријском доказ за велике величине ових тела, посебно на сунцу.

Oborena je i paralaksa.

 

[mire000]

Čak je dat primjer u kojem pokazano pomjeranje u stranu, a ne naprijed.

A ko je rekao da pomeras prst u napred

Поједностављена илустрација паралаксе једног објекта наспрам далеке позадине због промене перспективе. Када се гледа из „Погледа А“, објекат изгледа да је испред плавог квадрата. Када гледиште је промењено у „Поглед Б“, објекат изгледа као да се померио до црвеног поља.


Ова анимација је пример паралаксе. Док се тачка гледишта помера лево-десно, објекти у даљини изгледају као да се крећу спорије од објеката у близини камере.

Паралакса (грч. parallaxis — одступање) привидна је промена положаја објекта у односу на позадину услед разлике у положају двају посматрача, промене положаја посматрача или услед кретања посматрача великим брзинама.

Квантитативно, паралакса је угао између две линије вида при посматрању једног објекта из два различита положаја.

Ближи објекти имају већу паралаксу од удаљенијих објеката. На тај начин је могуће користити паралаксу за мерење удаљености.

У астрономији, паралакса је угао под којим се небеско тело види користећи као базну линију радијус Земље перпендикуларан тачки гледања (дневна паралакса) или радијус Земљине орбите (годишња паралакса). Паралакса зависи од растојања до небеског тела. За Месец, Сунце, планете и комете у границама Сунчевог система, одређује се дневна, а за звезде годишња паралакса. Паралакса је једини директан начин мерења удаљености звезда ван Сунчевог система.

paralaksa (grč.). 1. fiz prividna promjena položaja objekta, uzrokovana promjenom položaja promatrača. 2. astr kut pod kojim se s nekoga nebeskog tijela vidi polumjer Zemlje (dnevna p.), ili kut pod kojim se s nekoga nebeskog tijela vidi polumjer Zemljine staze oko Sunca (godišnja p.).

Nigdje veze sa onim što tvrdiš.


Parallax problems

(left) Using simple trigonometry, one can determine the distance to far-away objects by measuring the angle to that object from different locations on earth. Once angles A and B and distance d are known, there are multiple ways to calculate the distance to the object (D). If one of the angles is 90°, the problem is much simpler. This is similar to how Eratosthenes (276–194 BC) calculated the circumference of the earth. Parallax measurements like this can be used to estimate the distance to the moon, but the sun is so far away that the angle is essentially 90° for both observers. (right) The flat–earth model runs into intractable mathematical problems that run contrary to direct observational evidence when trying to use parallax to measure distance. Objects that appear far above the heads of people living on the equator appear to be sitting on the ground to observers far to the north or south, which cannot be true. This also applies in the east-west direction.

One of the worst aspects of the flat-earth claim is that to believe it you also have to deny simple trigonometry. You see, if two people standing at different places on the earth, but a known distance apart, simultaneously measure the angle to the sun (from a theoretical chord drawn through the earth), they get approximately the same answer. Why? Because the sun is so far away that parallax is almost non-existent. It amounts to just over 8″ of angle (0.000407°.

What happens if the earth is flat and two people try this? Let’s say someone measures the angle to the sun at sunrise. At the exact time someone else on the other side of the world measures it at their sunset. They both get an angle of zero. This means that the sun must be sitting on the earth! In the north-south direction, stars that appear overhead at night to an observer on the equator would appear to be sitting on the ground to an observer at the north pole, and v.v. Yet, both parties would claim those stars are very far above their heads indeed.

Due to the nearly featureless face of the sun, it is difficult for two observers in different places to pick out the (to less than 4/10,000th of a degree) same spot to observe. We had to wait until the 1700s to accurately determine the distance to the sun, and then only after multiple parallax measurements were made of the transit of Venus across the sun in 1761 (we wrote about this in our article against geocentrism). Multiple measurements of the time it took Venus to cross the plane of the sun were made, but all the measurements had to be timed to the nearest second in order to be useful. They were, and the measured distance (153 million km) was more than 97% accurate (modern measurement is 149.6 million km). The real, measurable distance to the sun is far too great for flat-earth models. Thus, they also have to reject math, or claim that even more people are liars.

You can, however, use parallax to measure the distance to the moon. Hipparchus did this in the 2nd century BC (thus, you could do it too). He was less than 10% off and must have assumed a spherical earth to do the calculations. Today, we know the moon is 384,400 km away. This is not debatable. Or trigonometry is a lie. Like the sun, the moon is also too far away for flat-earth models.

And the moon and the sun have almost the same angular size (about half a degree), making total solar eclipses possible. From similar triangles, it follows that the sun must be as many times the moon’s size as it is far away (400 times). Flat earthers (as well as some geocentrists) deny the clear trigonometric evidence for the vast size of these bodies, especially the sun.

Параллакс проблеми

(Лево) Једноставним тригонометрија, може се одредити удаљеност до удаљених објеката мерењем угла да тај објекат са различитих локација на Земљи. Онце углови А и Б и д удаљеношћу су познати, постоји више начина да израчуна удаљеност објекта (Д). Ако је један од углова је 90 °, проблем је много једноставније. Ово је слично томе како Ератостен (276-194 пне) израчунати обим Земље. Параллак мерења лике тхис може да се користи за процену удаљености до Месеца, али сунце је толико далеко да је угао у суштини 90 ° за оба посматрача. (Десно) модел стан-земља иде у тврдоглаве математичке проблеме који раде супротно директном резултата посматрања када покушавају да користе паралакса за мерење удаљености. Објекти који се појављују далеко изнад глава људи који живе на екватору изгледа да седи на земљи за посматраче далеко на северу или југу, који не може бити истина. Ово се односи и на правцу исток-запад.

Један од најгорих аспеката равне Земље тврде да то да сте такође да се негира Једноставна тригонометрија. Видите, ако двоје људи стоји на различитим местима на Земљи, али позната растојању, истовремено мери угао на сунцу (из теоријског акорд повучене кроз земљу), добију приближно исти одговор. Зашто? Јер сунце је толико далеко да је паралакса је готово да не постоји. То износи нешто више од 8 "од угла (0.000407 °.

Шта се дешава ако је земља равна и двоје људи пробати ово? Рецимо да неко мери угао на сунцу у зору. Тачно у време неког другог на другој страни света мера га на свом заласку сунца. Обојица су добили угао нула. То значи да Сунце мора да седи на земљи! У правцу сјевер-југ, звезде које се појављују изнад главе ноћу у својству посматрача на екватора изгледа да се седи на терену да посматрача на северном полу, и стихови Ипак, обе стране ће тврдити те звезде су далеко изнад њиховог на челу заиста.

Због готово безлична лице сунца, тешко је за два посматрача у различитим местима да би покупили (мање од 4 / 10.000-ог степена) истом месту да посматра. Ми смо морали да чекамо до 1700 прецизно одредити удаљеност од Сунца, а онда тек после више Параллак мерења су направљене од транзита Венере преко Сунца у 1761. (писали смо о томе у нашем чланку против геоцентрисм ). Вишеструки мерења времена је требало Венус да пређе авион од сунца су направљене, али сви су мерења мора бити временски до најближег секунди да би била корисна. Они су били, а измерена удаљеност (153 милиона КМ) је више од 97% тачне (модерна мерења је 149,6 милиона км). Прави, мерљиве удаљеност од Сунца је сувише велика за моделе стан-земљане. Тако, они такође морају да одбаце математику, или тврде да још више људи су лажови.

Можете, међутим, користи паралакса за мерење растојања на Месец. Хипарх то учинио у БЦ века 2 НД (дакле, могао би и ти). Био је мање од 10% офф и мора да претпоставља кугле земљу да радите калкулације. Данас знамо месец је далеко 384,400 км на. То није спорно. Или тригонометрија је лаж. Као сунце, месец је такође далеко за моделе стан-земљане.

И Месец и Сунце има скоро исте угаоне величине (око пола степена), што потпуног помрачења Сунца могуће. Из сличних троуглова, произилази да је Сунце мора бити онолико пута Месеца величине као што је далеко (400 пута). Равноземљаши (као и неке геоцентристс) негирају јасне тригонометријском доказ за велике величине ових тела, посебно на сунцу.

Oborena je i paralaksa.

I cime si ti oborio?

Gde je paralaxa u kretanju zvezda?

Da bi izracunao udaljenost predmeta na osnovu paralakse, moras da imas pomereranje "shift", ako ga nemas , kako ces izracunati udaljenost?

Lako je uzracunati udaljenost sunca i meseca, jel se oni krecu u odnosu na pozadinu (ostale zvezde), i njihovo kretanje vidimo.

Ali opet ta razdaljina ne mora biti tacna, zato sto se zvezde "ne krecu", odnosno kod njih nemamo "shift" - paralaksu.

Ne mozemo samo pretpostaviti da i na zvezde utice paralaksa, jer mi to ne vidimo!

Ono sto su ovi tvoji uradili, jeste da su "pretpostavili" da se kod zvezda desava paralaxa, samo mi to kao ne vidimo zbog suvise velike udaljenosti, ona je 0,0000.. ko zna koliko..

Dakle, tvoj zadatak nije da mi ovde dajes lekcije o triginometriji i sta ti ja znam, vec da mi pokazes da imamo "shift" kod nasih obliznjih zvezda u odnosu na one dalje...

 

[Laodikeja]

Dobro si rekao.

Tema je o Nlo.