Dobro ajde sad da se bavimo temom a ne samim sobom, posto ovo nikome ne koristi..
Evo da prilozim tekst sa jednog sajta(koji detaljno opisuje zablude JS):
"Jehova" nije reč
"Svedoci" sa ovim imenom dovode u vezu spasenje i stalno ga izgovaraju. One koji ovo ime ne koriste označavaju za neposlušne i za one koji uklanjaju Božije ime. Ipak, sami moraju priznati da tačan izgovor ovog imena nije poznat (Erwachet, str 25, 23. Avgust 1957.). Razmislite kakvu besmislicu "svedoci" pripisuju Bogu: Bog nam zapoveda da propovedamo ovo ime, ali će nas držati u nesigurnosti po pitanju tačnog izgovaranja tog imena.
Treba razumeti da reč "Jehova" nije nikakva reč. Zašto? Pa zato, što se Bog Mojsiju predstavio u gorućem grmu imenom Jahve - što na hebrejskom znači "On Jeste". Posle povratka iz Vavilonskog ropstva, uzevši u obzir šta je dato u Drugoj Mojsijevoj 20,7 (kako bi se zabranila zloupotreba Božijeg imena "Jahve") postalo je uobičajeno da se ovo ime nikako ne izgovara i tako je svugde, gde se ovo ime nalazi u Starom zavetu, počelo da se koristi novo ime koje je nastalo spajanjem suglasnika reči "Jahve" sa samoglasnicima reči "Adonaj" (Gospod). Objasnićemo to na primeru:
J a H V e (On jeste)
| | |
| | \
J A H O V A
| | |
| | |
A d O n A j (Gospod)
Iz ovoga se jasno vidi da ime Jehova, uobičajeno naročito u pesmama, nije nikakva reč u uobičajenom smislu, nego mešavina suglasnika reči "Jahve" i samoglasnika reči "Adonaj".
Ovaj pogrešan izgovor je po prvi put zastupao ispovednik pape Lava X 1518. godine
"Jehovini svedoci" koji tako radikalno osuđuju rimsku crkvu, za svoje ime mogu da zahvale upravo njoj (kakav paradoks!) - i to upravo ispovedniku pape Lava X, Petru Galatinu. On je taj koji je godine 1518. prvi branio pogrešan izgovor "Jehova". Poznato je da je ova "kovanica" prodrla skoro svugde u crkveni rečnik, iako pre 1518. nijedan hrišćanin, a takođe i nijedan Jevrej, nije čitao Jehova.
"Svedoci", kao i obično u ovakvim slučajevima, počnu da pričaju o falsifikovanju istorije, pa ćemo mi odmah to onemogućiti i navesti da ova informacija potiče iz "Realne enciklopedije za protestanstsku teologiju i crkvu", koja je izdata još 1900. godine, dakle 31 godinu pre nego što je Društvo kule stražare uopšte i pomislilo da svoje sledbenike nazove "Jehovini svedoci". Poznato je da je ovaj pokret imao i razna druga imena, kao na primer, "Narodna propovedaonica iz Bruklina", "Ljudi početka hiljadugodišnjeg carstva" ili "Međunarodni savez ozbiljnih proučavaoca Biblije".
Očigledno je: Ni istorijski, ni lingvistički ne može da opstane da je izgovor "Jehova" jedno od Božijih imena, jer kako je već često pomenuto, "Jehova" je samo pogrešna "kovanica" od originalnog imena "Jahve". Upravo "Ebelferdska Biblija" koju "svedoci" preferiraju zbog toga što se u njoj koristi ime "Jehova" naglašava već 1891. godine, u predgovoru drugom izdanju da je ovo ime zadržano, "jer je čitalac tokom godina na njega navikao". Dalje objašnjava: "Skoro svi savremeni učenjaci pretpostavljaju da umesto Jehova ili Jehovi, treba da se čita "Jahve" (= večno postojeći, nepromenljivi)". Preporučujemo da se "svedocima" ovaj predgovor u "njihovoj" sopstvenoj Bibliji pokaže ("Ebelferdska Biblija", str. IV.).
HRIST OSUĐUJE LJUDSKU NAUKU
U ovom trenutku bi "svedoci" prigovorili, da onda treba Boga da oslovljavamo imenom "Jahve" i da ne sledimo jevrejske novotarije proistekle iz lažnog straha da se Božije ime ne zloupotrebi, pa tako i ne izgovori uopšte, te se umesto toga kaže "Gospod" ili "Bog". Na ovom mestu zameraju da čovek, na osnovu ljudske nauke, odbacuje lično Božije ime. Istina je, da se tokom vekova (sve do Hrista), u judaizam uvuklo mnogo ljudske nauke, što je Gospod takođe i žestoko kritikovao. Prigovarao je vođama judaizma da su ukinuli Zakon radi svojih ljudskih dodataka i običaja. Ljudske zapovesti su učinile da je njihovo služenje Bogu postalo uzaludno (Mt. 5,3; Mt. 5,6; Mt. 5,9).
DA LI JE ISUS IZGOVARAO OVO IME?
Smisao Isusove misije je bilo da otkrije i propoveda ljudima Božije ime (Jn. 17,6; Jn. 17,12; Jn. 17,26). zato moramo pretpostaviti da bi se Isus suprotstavio svakoj novotariji koja bi bila protivna volji njegovog Oca i časti Njegovog imena. Isto kao što je u svom svetom gnevu isterao trgovce iz hrama svog Oca, suprotstavio bi se i odbacivanju ili obeščašćivanju Božijeg imena. Iznova i iznova nas fascinira kako Hrist uspeva da upotrebi Stari zavet kao mač u svakoj situaciji protiv svih iskušitelja, neprijatelja i za pouku svojim učenicima. Poznavao je Pismo kao niko drugi na Zemlji.
Pogledajmo dakle, u evanđeljima, koja nam posredstvom Duhom inspirisanih očevidaca, oslikavaju život Božijeg Sina, kako je on nazivao Boga, kako se obraćao svome Ocu. Otrežnjujuća činjenica koja bi trebala da prodrma svakog istinoljubivog "svedoka": U svim evanđeljima - to znači u izvornom grčkom tekstu nedostaje reč Jahve, ne pojavljuje se ni jednom. Isus, tokom iskušenja u pustinji (Mt. 4,4-10), suprotstavlja se satani citirajući tri mesta iz Starog zaveta u kojima je, u originalnom hebrejskom tekstu napisana reč Jahve. Novi zavet ipak govori da je Božiji Sin upotrebio reč Bog (gr. Theos) ili Gospod (gr. Kirios), upravo tako kako je to bio običaj među Jevrejima. Time bi trebalo da je ovo pitanje jednom za svagda rešeno, za svakog onog kome je Isus Gospod i primer!
Kad je Isus čitao u sinagogi svog rodnog grada spis proroka Isaije, po Luki 4,18 je čitao: "Duh Gospoda" a ne, kako je stajalo u originalnom hebrejskom tekstu "Duh Jahve"... dalje je čitao "godinu milosti Gospodnje" a ne "godinu milosti Jahvine". Ako bi ovde upotrebili logiku i nauku Društva kule stražare, morali bi da optužimo Isusa da je "izbacio" lično Božije ime iz originalnog teksta proroka Isaije. Da, morali bi da zaključimo da je Isus svojim primerom i ponašanjem porekao ono što je bio: svedok boga "Jehove".
ŠTA ZNAČI "SVETI SE IME TVOJE!"?
Upravo Sin Božiji je bio taj koji je svojim životom dao savršeno svedočanstvo za svog Oca, tako da je svojim učenicima mogao da kaže: "Ko vidi mene, vidi Oca." (Jn. 14,9). On je jedini ko je na savršen način živeo deo molitve Očenaš: "Sveti se ime tvoje!" Kako je to učinio? Da li tako što je po trgovima, ulicama i dvorištima izgovarao ime "Jehova", ili ispravno "Jahve"? Ne! Prema pouzdanim rečima Novog zaveta znamo da ovo ime nije upotrebio ni u prostorijama za bogosluženja u sinagogi, ni u jerusalimskom hramu. Svetio je ime svog Oca tako što se ponizio, odrekao se svega i bio je poslušan do smrti. I to do smrti na krstu! Osnovni stav njegovog života prema Ocu je bio: "Ali neka bude, ne moja, nego tvoja volja!" Iako je Božiji Sin, kroz ono što je propatio, naučio je lekciju poslušnosti. I samo zbog toga što je "svetio ime" svog Boga na taj način: "postao je svima, koji mu se pokoravaju uzrok večnoga spasenja." (Jev. 5,8-9).
Za ovu bezuslovnu poslušnost "ga je Bog i uzdigao na najviše mesto i dao mu ime iznad svakog imena, da se u Isusovo ime savije svako koleno na nebu, i na zemlji, i pod zemljom, i da svaki jezik prizna da je Isus Hristos Gospod (gr. Kirios - heb. Adonaj), na slavu Boga Oca." (Fil. 2,9-11). Kako onda obeščašćujemo Božije ime? Tako što nismo poslušni Božijoj objavi koja je otkrivena kroz Isusa. Mojsije je obesčatio Boga tako što ga nije poštovao, nego je svojevoljno, u neposlušnosti prema Bogu, udario u stenu umesto da joj se obrati, onako kako mu je bilo zapoveđeno (vidi 4. Moj. 20,8-12; 5. Moj. 28,58). Zbog ove nevere nije smeo da uvede Izraelce u obećanu zemlju.
Božije ime dakle, "svetimo" kada verujemo i kada smo poslušni rečima njegovog Sina koji nam kaže: "Moj otac će biti proslavljen time, što ćete donositi mnogo roda i biti moji učenici."
BITI HRIŠĆANIN ZNAČI PRIZNATI HRISTA KAO SVOG GOSPODA
Biti Isusov učenik znači takođe i svedočiti za njega i ispovedati ga pred ljudima. "Ako, dakle, svojim ustima priznaješ da je Isus Gospod i srcem veruješ da ga je Bog vaskrsao iz mrtvih, bićeš spasen." (Rim. 10,9). Pavle dalje dokazuje da ovaj Gospod ne zna za razliku između Jevreja i Grka, nego "isti je Gospod nad svima, velikodušan prema svima koji ga prizivaju." (Rim. 10,12). U Gospodu Isusu se ispunilo Joilovo proroštvo: "ko god prizove ime Gospodnje, biće spasen" (Rim. 10,13). Iz narednih stihova jasno saznajemo da se "prizivanje" ne odnosi samo na izgovaranje određenog imena, nego, radije, na veru u Gospoda Isusa Hrista.
Upravo zato što su Jevreji - a ovde Pavle govori baš o njima - veoma revnosno prizivali ime svog Boga zaveta i služili mu prema Zakonu; obožavali su, doduše, Boga koji se objavio Mojsiju kao Jahve, ali bili su "nerazumni". U svojem nerazumevanju i zaslepljenosti oni su odbacili Božijeg Sina i prikovali ga na krst, a kada se kasnije evanđelje tog Isusa raširilo u svet, opet su to bili ti isti Jevreji koji su mu se suprotstavljali i gnevno progonili njegove propovednike. Veći deo ovog naroda je bio "neposlušan evanđelju" (Rim. 10,10), tj. nisu verovali da je Isus onaj Gospod, po kome mogu biti spašeni. Nisu želeli da veruju ono što im je Isus jednom rekao: "Ja sam put, istina i život, niko neće doći Ocu, sem kroz mene." (Jn. 14,6).
Dakle, Petar u svojoj propovedi na dan Pedesetnice dovodi mesto iz Joila 3,5 u direktnu vezu sa Gospodom Isusom Hristom. Zadnja rečenica njegove propovedi ne ostavlja ni najmanji prostor za sumnju ko je Gospod i kako glasi njegovo ime po kome možemo biti spašeni: "Neka stoga ceo Izrael pouzdano zna da je ovog Isusa, koga ste vi razapeli, Bog učinio i Gospodom i Hristom (Dela 2,36 vidi i Dela 2,21-22). Kako nam dokazuje Prva Korinćanima 1,1-2, potrebno je ovog Gospoda Isusa u veri ispovediti i prizvati: "Pavle... i Sosten... posvećenima u Hristu Isusu, pozvanima da budu sveti, sa svima koji na svakom mestu prizivaju ime našeg Gospoda Isusa Hrista, koji je i njihov i naš". Dakle, uprkos prostom objašnjenju ovog starozavetnog mesta po Duhu Svetom, jer On je govorio kroz apostole - "Društvo kule stražare" citira novozavetnu referencu kao dokaz svoje lažne nauke (iz prevoda "Novog sveta"): "ko priziva ime Jehova, biće spašen" (Dela 2,21).
Kome je bilo otkriveno ovo ime?
Bog je otkrio ovo ime kad je pozvao Mojsija, posrednika Starog zaveta (2. Moj. 3,14-15). Kako se jasno vidi u Drugoj Mojsijevoj 6,3, Bog se pod ovim imenom nije nikad pre toga objavio, nego se objavio Avramu, Isaku i Jakovu kao Bog (El) Svemogući. "Ali svoje ime Jahve im nisam objavio". To dokazuje, da ni Avram, Isak, Jakov ili Avelj, ne bi mogli da se zovu "Jehovini svedoci" (kako to oni rado tvrde), jer njima ovo ime nije bilo otkriveno.
No, ako ovo ime ipak dolazi u vezu sa ovim božijim ljudima, to je samo zato što je njihove živote, radi nas, opisao Mojsije kojem je ovo ime bilo poznato. Isto kao što je Adam dao svojoj ženi, još pre rođenja prvog deteta, ime Eva, tj. majka svih živih (1. Moj. 3,20) i Avram je u Novom zavetu nazivan Abraham (u grčkom tekstu) i u onim slučajevima koji pominju vreme dok još nije dobio novo ime Abraham (Jev. 11,8: "Abraham, kad je bio pozvan..."). U vreme kad je bio pozvan zvao se Avram (u originalu Abram), tek kasnije mu je bilo dano ime Abraham "otac mnoštva". Upravo tako je Mojsije u ranije događaje stavljao ime Jahve koje je tek njemu bilo otkriveno.
U kakvim okolnostima je bilo dano ovo ime?
Mojsije je davao jedan izgovor za drugim, zbog čega ne može da bude vođa Izraelaca. Prigovarao je Bogu da će ga deca Izraelova pitati: "Koje je ime Boga naših očeva?" U Egiptu je postojalo mnoštvo božanstava. Sva su imala ime. Koje ime je trebao Mojsije da im kaže? "Kaži dakle deci Izraela: Ja sam me je poslao k vama". Treća osoba reči "ja sam" (1. Ja sam, 2. Ti si, 3. On je) na hebrejskom glasi "Jahve". Zato je Mojsije trebao da kaže narodu: "'Jahve' (On je), Bog vaših očeva me je poslao k vama". Ovim imenom Bog želi da pokaže svom narodu da je svugde: u prirodi, u istoriji živ, moćan u svojim delima i svugde ostavlja tragove svog života i vlasti koji se mogu osećati. To nas dovodi do odgovora na treće pitanje:
Sa kojom svrhom je bilo dano ovo ime?
Patrijarsima je bilo dovoljno reći "Bog Avramov, Isakov i Jakovljev". Ali sada, kad je od jedne porodice postao narod koji je Bog odredio sebi za vlasništvo, Bog je smatrao za mudrije da narodu saveza da i novo ime Boga tog saveza da bi ga razlikovali od idola ostalih naroda. Mojsije, posrednik Starog zaveta je primio ovo ime i predao ga izraelskom narodu. Međutim, taj isti Mojsije je Duhom Božijim prorokovao svom narodu: "Gospod, vaš Bog, podići će vam između vaše braće proroka kao što sam ja. Njega slušajte u svemu što vam kaže. A ko god ne posluša tog proroka, neka se iskoreni iz naroda" (Dela 3,22-23). Petar nam kaže da je ovaj prorok, niko drugi, do Isus. Mojsije nam dakle zapoveda (kao i glas Božiji kod preobraženja), da treba u svemu da poslušamo Hrista. Ključna pitanja glase:
- Da li nam je Božiji Sin u svom Novom zavetu stavljao na srce ime "Jahve"? Da li ga je izgovorio?
- Da li nam je zapovedio da se nazivamo ovim imenom?
Izričiti odgovor originalnog grčkog teksta Novog zaveta je: NE! Sin Božiji nam je otkrio ime svog Oca bez da i jedini put upotrebi ime Jahve koje "Društvo kule stražare" označava kao jedino Božije ime. I zato, što hrišćani treba u svemu da slušaju Isusa, sledimo njegov primer i koristimo za našeg nebeskog Oca ona imena koja je koristio i Sin. Ili možda "Jehovini svedoci" misle da su pametniji od Njega?
TVRDNJE BEZ DOKAZA
Za svoje beznadežne tvrdnje, "Društvo kule stražare" se oslanja na grčki prevod originalnog hebrejskog teksta Starog zaveta (tzv. LXX - Septuagintu). Neki rukopisi ovog prevoda umesto tetragrama (Jahve) koriste reči Kirios (Gospod) ili Theos (Bog), dok neki fragmenti navode tetragram hebrejskim slovima. Ova činjenica je bila poznata još pre 1900. godine i nije, kako se tvrdi, otkriće nedavnog vremena. "Kula stražara" iz toga izvodi zaključak da su Isus i njegovi apostoli imali na raspolaganju "takve kopije Septuaginte u kojima je Božije ime bilo napisano tetragramom". Čujmo dakle njihove navode i dokaze na osnovu ove pretpostavke:
"Nije li Isus u sinagogi u Nazaretu, kad je čitao tih par stihova (61,1-2) iz knjige proroka Isaije (u kojima se tetragram nalazi dva puta) izgovorio Božije ime onako kako je tamo stajalo? Ako je Isus takođe i u odnosu na izgovor ovog imena tako malo sledio nebiblijsku tradiciju koje su se držali jevrejski poznavaoci Pisma, onako kako je to činio u drugim stvarima, onda je ovo ime morao da izgovori."
Ovaj dokaz se sastoji od tvrdnje da je "Isus morao da izgovori". Morao je, jer se nešto drugo ne uklapa u koncept Društva, iako inspirisani pisci Novog zaveta izričito dokumentuju da Isus ovo ime nije izgovorio nego je čitao Gospod (Adonaj).
SAVAOT JE BILO PRENESENO, ZAŠTO NE JAHVE?
Ponuđeni "dokaz" iz Septuaginte dokazuje upravo suprotno. Neki rukopisi Septuaginte su preuzeli hebrejsku formu. Pisci originalnog grčkog teksta Novog zaveta, koji su Duhom Svetim uvedeni u svaku istinu, mogli bi lako da slede ovaj primer ali nisu to učinili. Zašto? Zato što je tako hteo njihov Gospod i Učitelj, jer da je Gospod imao nameru da za vernike Novog zaveta sačuva jedno od Božijih imena Starog zaveta, dao bi da se to ime, - upravo onako kako je to uradio sa drugim pojmovima Starog zaveta - prenese u grčki. To jasno pokazuje Rimljanima 9,29 i Jakov 5,4. Pavle i Jakov prenose hebrejsku reč "cebaot" u grčki (sabaot), ali "Jahve" koje se u Starom zavetu stalno pojavljuje, prevode u Kirios (Gospod). (Upravo na mestu gde se pominje Cebaot, pominje se i Jahve: "Jahve Cebaot". Po svoj logici bi trebalo da se prenese sve ali nije - upravo to je suština ovog dokaza - prim. prev.).
Vredno je pažnje da čisto hebrejska reč "Savaot" (moštva ili vojske) nije postalo žrtva uticaja antisemitizma, kao što je navodno - prema tvrdnjama "Društva kule stražare" - bio slučaj sa imenom "Jahve" u originalnom grčkom tekstu Novog zaveta (vidi primedbu o "Haleluja" - str. 14.).
NAJBEDNIJI IZGOVOR
Dolazimo do najbednijeg izgovora kakav čovek koji veruje u Bibliju može izmisliti: Ako prepisi originalnog grčkog teksta nisu u skladu sa sopstvenim mišljenjem i tumačenjem, onda to "dokazuje da su u originalnim tekstovima hrišćanskih grčkih pisama bile izvršene suvišne ispravke" (Erwachet str. 26.). Da, čak i motiv za falsifikovanje Pisma - jer zbog toga je nastala svaka izmena teksta - mora biti "antisemitizam". Ako se već pretpostavlja da Božije proviđenje nije sačuvalo tekst Novog zaveta od izmena, kako možemo, s druge strane, s tolikim ubeđenjem tvrditi da predanje hebrejskih rukopisa Starog zaveta a to podrazumeva i reč "Jahve" nije falsifikovano, iako su više od hiljadu godina stariji? Zar ne mogu da shvate da ovim argumentima o "izmenama" i falsifikovanju podrivaju čitav temelj hrišćanske vere?
Ili nam je - zahvaljujući Božijoj milosti i njegovom proviđenju - bilo sačuvano sveto Pismo čisto, ili nije. Ako nije, onda je prestalo da bude Božije merilo. Onda je takođe besmisleno ako "Društvo kule stražare" citira ovu "izmenjenu" reč u svojim spisima kao dokaz. Ko to kaže ovom društvu? I ko kaže, da reč koju citira, nije iz nekog razloga bila promenjena od strane prepisivača - bilo da je bio antisemit, ili zato što je mu je smetalo nešto drugo, ili samo zato što nije razumeo značaj tih reči? Zbog ovakvih motiva su naime, po njihovim tvrdnjama, prepisivači od 3. veka trebali da uklone ime "Jahve" iz grčkog teksta. Odakle da znamo da nisu uklonili mnogo više od toga?
Tekstualna kritika nam je u ranijim godinama stalno iznova potvrđivala izuzetnu činjenicu da je nad Svetim spisima stalno bila ruka Božija kao štit. Ne postoji ni jedna druga knjiga iz antičkog doba koja bi bila sačuvana tako pouzdano kao upravo Novi zavet. U suštini, mora da je veoma loše stanje u nauci "Društva novog sveta" ako diže prst prema grčkom originalnom tekstu i tvrdi: "izmena!", "falsifikat!". Umesto da se samo u pokornosti ponizi pred silnom Božijom rečju, Društvo u svojoj oholosti i izopačenosti, izvrće ovu Svetu reč! Do koje mere? U svom prevodu "Novog sveta" je Društvo je ne manje od 237 puta izmenilo originalni grčki tekst koji potiče od inspirisanih apostola i proroka Novog zaveta i tamo, gde je izbacila originalno označavanje Boga imenima Kirios (Gospod) ili Teos (Bog) - ubacila je kovanicu "Jehova". Primerci "Kule stražare" iznova dokazuju kako tzv. "verni sluga" u Bruklinu, svojeručno menja reči Gospoda Isusa koje je napisao njegov voljeni apostol Jovan. Na stranicama ovog pisma, umesto kako Jovan piše: "svi će biti poučeni od Boga." (Jn. 6,45), čitamo: "Svi će biti poučeni od 'Jehove'". Ko to menja? Nisu to prepisivači od 3. veka naovamo, nego "Jehovini svedoci" od dvadesetog veka.
"
