E da znas vala brate poelbusteru, i meni su vise dosadili s svojim lazima, i isaija i matvej i jovan krst. i jovan u otkrivenu govore da je to gospod isus,
koliko sam im stiha postavio u kontekstu, koji savrseno govore ko je u stvari isus,a oni teraju svoju nauku iz kule strazare. Pa i slepac bi to video i svako ko je bar i malo pismen, ja se nehvalim da sam lektor srpskog jezika ali sam toliko pismen da vidim da su 2+2=4 dok je kod njih 2+2=5 tako kaze kula strazara.
Evo ti Apocketz pa citaj da te malo i ja naucim necemu, jer koliko vidim da si uzbudjen da si pomesao mene i poelbustera, ja sam bio sa svedocima a ne on.I ja sam postavio post zbog kojeg napadas njega.
A ako neces da citas zato sto je tekst dugacak, zao mi te je, zato sto nikad neces saznati kakvoj si bio zabludi, i na kakvom pogresnom putu, koliko si gresio prema ocu i sinu i sv.duhu. Zato ce se pametni forumasi spasiti,i nadam se po neki pametni JS-dok, koji nije sasvim izgubio razum od kule strazare kao ti.
Evo malo da se naucis ko je nas gospod, a da vide i forumasi pa cemo videti njihovu reakciju.
Ako sledimo često citirani tekst koji kaže da je Hristos, Reč, Bog, onda čitamo: „Sve je kroz
nju postalo, i ništa, što je postalo, nije postalo bez nje“ (Jv 1,3). Pošto nijedno dodatno objašnjenje
ove Reči ne može da je učini još jasnijom, čitamo u Jevr. 1,1‐4: „Bog, koji je od davnine
mnogo puta i na mnogo načina govorio našim očevima preko proroka, u ove poslednje
dane progovorio nam je preko Sina, koga je postavio za naslednika svega, čijim
posredstvom je i svet stvorio; on je odsjaj njegove slave i odraz njegovoga bića, koji sve
nosi svojom silnom rečju, koji je izvršio očišćenje od greha i seo s desne strane veličanstva
na visinama i postao toliko silniji od anđela ‐ koliko je nasledio ime uzvišenije od njihovoga.“
Apostol Pavle upućuje Kološanima još snažnije riječi. Govoreći o Hristu kao o Onom kroz
kojega smo otkupljeni, Pavle Ga opisuje kao Onog „Koji je obličje Boga što se ne vidi, koji je
rođen prije svake tvari. Jer kroz njega bi sazdano sve što je na nebu i što je na zemlji, što
se vidi i što se ne vidi, bili prijestoli ili gospodstva ili poglavarstva, ili vlasti: sve se kroza
nj i za nj sazda. I on je prije svega, i sve je u njemu.“ (Kološanima 1,15‐17)
Ovaj divni tekst trebalo bi pažljivo proučavati i često o njemu razmišljati. U celom svemiru
ne postoji ništa što Hristos nije stvorio. On je stvorio sve što postoji na Nebu i na Zemlji; On je
stvorio i vidljivo i nevidljivo. Svi prestoli i gospodstva, sve vlasti i sile na nebu zahvaljuju
Njemu za svoje postojanje. I pošto je On pre svega i Stvoritelj svega, onda sve postoji kroz
Njega i kroz Njega se sve održava. Ovo je istovetno sa onim što piše u Jevr 1,3 da On sve nosi
svojom silnom rečju. Nebesa su stvorena tom rečju i tom istom rečju ona se drže na svom
mestu i čuvaju od razaranja.
S ovim u vezi nemoguće je prevideti Is 40,25.26: „S kim ćete me dakle izjednačiti da bih
bio kao on? veli Sveti. Podignite gore oči svoje i vidite; ko je to stvorio? ko izvodi vojsku
svega toga na broj i zove svako po imenu, i velike radi sile njegove i jake moći ne izostaje
nijedno?“ Ili, kako u izvornom Jevrejskom prevodu stoji mnogo odlučnije: „od Njega, koji je
veliki u moći i snažan u sili – niko ne može pobeći.“ Da je Hristos taj Svetac koji nebesku
vojsku zove po imenu i održava je na svom mestu, vidi se i iz drugog dela ovog poglavlja. On je
taj o kome se kaže: „ ...Pripravite u pustinji put Gospodnji, poravnite u pustoši stazu Bogu
našemu.“ „Evo, Gospod Bog ide na jakoga, i mišica će njegova obladati njim; evo plata je
njegova kod njega i delo njegovo pred njim. Kao pastir pašće stado svoje; u naručje svoje
sabraće jaganjce, i u nedrima će ih nositi, a dojilice će voditi polako.“ (Stihovi 3.10.11)
Biće dovoljno još jedno svedočanstvo kada razmatramo Hrista kao Stvoritelja. To je svedočanstvo
koje dolazi lično od Oca. U poslanici Jevrejima čitamo da nam Bog govori preko Sina
i o Njemu se kaže: „I da mu se poklone svi anđeli Božji.“ Dok o anđelima kaže: „Koji vetrove
čini svojim anđelima i plamenove ognjene svojim slugama,“ Otac, naprotiv, o svom Sinu
kaže: „Tvoj presto, Bože, stoji u sve vekove i palica pravednosti je palica tvoga carstva.“
Dalje, Bog Otac nastavlja: „Ti si, Gospode, u početku osnovao zemlju i nebesa su dela tvojih
ruku“ (Jevr 1,6‐10). Ovde vidimo da Bog Otac oslovljava svoga Sina kao Boga i o Njemu kaže:
„Ti si, Gospode, u početku osnovao zemlju i nebesa su dela tvojih ruku.“ Ako Otac ukazuje
ovu čast svome Sinu, ko je čovek da ne učini isto? Ovim možemo da završimo direktna sve12
dočanstva o Božanstvu Hrista, kao Stvoritelja svih stvari.
Nužno je još nešto napomenuti. Niko ne treba da pomisli da smo uzvisili Sina na račun Oca
ili da smo želeli da potcenimo Oca. To nije tako jer su interesi i Oca i Sina isti. Mi poštujemo
Oca poštujući Sina, i u potpunosti smo saglasni sa rečima koje je apostol Pavle rekao: „Mi
imamo jednoga Boga Oca, od koga je sve, i mi u njemu, i jednoga Gospoda Isusa Hrista,
kroz koga je sve postalo, pa i mi ‐ njegovim posredstvom“ (1. Kor 8,6). To je u skladu sa istinom
koju smo već razmatrali, da je Bog kroz Njega stvorio sve svetove. Konačno, sve stvari
proizilaze od Boga Oca; čak i Hristos lično proizilazi od Oca, ali bila je Očeva volja da u Hristu
živi sva punina Božanstva i da je On taj koji neposredno delovao u svim delima stvaranja. Naše
istraživanje ima za cilj da u potpunosti objasni jednakost Hrista sa Ocem, da bi se bolje mogla
razumeti i ceniti Njegova sila kojom nas spasava.
DA LI JE HRISTOS BOG?
Mnoga mesta u Bibliji govore da je Hristos Bog. Psalmista kaže: „Bog nad bogovima, Gospod
govori i doziva zemlju od istoka sunčanoga do zapada. Sa Siona, koji je vrh krasote,
javlja se Bog. Ide Bog naš, i ne muči; pred njim je oganj koji proždire, oko njega je bura
velika. Doziva nebo ozgo i zemlju, da sudi narodu svome: Skupite mi svece moje, koji su
učinili sa mnom zavet na žrtvi. I nebesa oglasiše pravdu njegovu, jer je taj sudija Bog.“ (Ps
50,1‐6)
Da se ovaj tekst odnosi na Hrista, jasno se vidi iz već pomenute činjenice:
1. da je sav sud dat Sinu (Jv 5,21.22.27),
2. a takođe i iz činjenice da će, prilikom drugog Hristovog dolaska, On biti taj koji će
poslati Svoje anđele da sakupe „izbrane njegove od četiri vjetra“ (Matej 24,31).
„Naš Bog će doći i to ne tiho.“ Kad sam Gospod siđe s Neba, On će doći „sa zapovešću, s
glasom arhanđelovim“ (1. Sol 4,16). Ovaj glas je glas Sina Božjeg. Čuće ga svi koji su u grobovima,
i izaći će (Jv 5,28.29). Vaskrsli sveti će tada zajedno sa živim pravednicima biti odneseni
na nebo, u susret Gospodu, da bi tamo svagda bili sa Njim. To je ono „sjedinjenje s Njim,“ kada
izabrani budu sakupljeni i to će predstavljati „naš sastanak u Njemu“ (2. Sol 2,1); Uporedi Ps
50,5; Mt 24,31; 1. Sol 4,16.
Dalje piše: „Pred njim je oganj koji proždire, oko njega je bura velika“ (Ps. 50,3). Kad se
Gospod Isus zajedno sa svojim anđelima otkrije s neba, to će biti „u plamenom ognju koji će
kazniti one što ne znaju Boga i one što nisu poslušni jevanđelju o Gospodu našemu Isusu“
(2. Sol 1,7.8). Iz ovoga se može videti da je Ps 50,1‐6 tačan opis drugog Hristovog dolaska radi
spasenja svog naroda. A kad On dođe, pojaviće se kao svemoćni Bog. Uporedi sa Avakumom 3
glava.
To je jedna od Njegovih zakonitih titula. Mnogo vremena pre Hristovog utelovljenja Isaija
je uputio sledeće utešne reči Izrailju: „Jer nam se rodi dete, sin nam se dade, kojemu je vlast
na ramenu, i ime će mu biti: divni, savetnik, Bog silni, otac večni, knez mirni“ (Is 9,6). To
nisu samo reči proroka Isaije, nego reči Svetog Duha. Kada se Bog direktno obratio svome
Sinu, dao mu je istu titulu. U Psalmu 45,7 čitamo: „Presto je tvoj, Bože, večan i nepokolebljiv;
skiptar je carstva tvojega skiptar pravice.“ Kad se ove reči čitaju površno, može se poverovati
da David ovde slavi Oca. Međutim u Novom zavetu nalazimo da je Bog Otac taj koji
govori, koji se obraća svome Sinu i naziva ga „Bogom.“ Vidi Jevrejima 1,1‐8.
Hristu ovo ime nije dato kao posledica nekih velikih zasluga, već Mu ono pripada po pravu
nasledstva! To potvrđuje pisac poslanice Jevrejima govoreći o sili Božjoj, kada kaže da je Hristos
„postao toliko silniji od anđela koliko je nasledio ime uzvišenije od njihovoga“ (Jevr
1,4)2. Sin uvek s pravom nosi ime oca. Tako i Hristos, kao „jedinorodni Sin“ Božji, s pravom
nosi ime Oca. Sin je takođe više ili manje slika oca. On, u izvesnom stepenu, preuzima lik i
karakterne osobine svoga oca, ali ne u potpunosti, jer nema savršene reprodukcije u ljudskoj
2 I toliko posta bolji od anđela koliko preslavnije ime od njihova dobi – ovo je tekst koji se nalazi u
Karadžićevom prevodu Novog Zaveta, no tačniji prevod je onaj koji nalazimo u engleskom ili savremenim prevodima,
a koji ističe da je Isusovo preslavno ime dobijeno kroz nasledstvo. – Prim. prev.
9
vrsti. U Bogu međutim nema nesavršenstva, niti pak u bilo kom Njegovom delu. Zato je Hristos
tačan odraz Oca. (Jevr 1,3). Kao Sin samopostojećeg Boga i On ima sve osobine Božanstva.
Tačno je da postoje mnogi sinovi Božji, ali samo je Hristos jedinorodni Sin Božji, i to na
način kako nijedno drugo biće nije bilo, niti će ikada biti. Anđeli su, kao i Adam, sinovi Božji
stvaranjem (Jov 38,7; Lk 3,38); hrišćani su sinovi Božji posinjenjem (Rim 8,14.15), ali Hrist je
Božji Sin rođenjem; pisac poslanice Jevrejima dalje pokazuje da Hristos, na položaj koji zauzima,
nije podignut nego Mu on pripada po zakonu. On kaže da je Mojsije „u svemu domu
Božjem bio veran kao sluga,“ ali je „Hristos kao sin nad svojim domom“ (Jevr 3,6). Zatim
navodi da je Hristos graditelj toga doma (stih 3). On je taj koji će „sagraditi crkvu Gospodnju
i nosiće slavu.“ (Zah 6,12.13)
Sam Hristos je na krajnje nedvosmislen način učio ljude istini da je On Bog. Kada je bogati
mladić došao k Njemu i pitao: „Dobri učitelju, šta da učinim da nasledim život večni?“ ‐ Isus
je pitao, pre nego što je dao direktan odgovor: „Što me nazivaš dobrim? Niko nije dobar
osim jednoga Boga“ (Mk 10,17.18). Šta je Isus hteo da kaže ovim rečima? Da li je rekao da On
nema prava na ovakvo oslovljavanje? Da li je to bila Njegova spontana skromnost? Da li je
hteo da kaže da On nije dobar? Nipošto, jer Isus je bio apsolutno dobar. Jevreje koji su Ga stalno
vrebali da pronađu greške na Njemu da bi Ga optužili, upitao je odvažno: „Ko me od vas
prekoreva za greh?“ (Jv 8,46). U celom jevrejskom narodu nije bilo nijednoga koji Ga je ikada
video ili čuo da je makar i prividno učinio nešto zlo. Oni koji su nameravali da Ga osude, mogli
su to samo tako što su našli lažne svedoke protiv Njega. Petar kaže da On „greha ne učini i
prevara se ne nađe u ustima njegovim“ (1. Petr 2,22). Pavle svedoči da Hristos „nije znao
greha“ (2. Kor 5,21). Psalmista piše: „ ...Gospod, branič moj ... nema u njemu nepravde.“ (Ps
92,16). Jovan kaže: „I znate da se on javio da ukloni grehe, a u njemu nema greha“ (1. Jv
3,5).
Hristos ne može sam sebe da porekne; baš kao što nije mogao da kaže: „Ja nisam dobar.“
On jeste i bio je apsolutno dobar, savršena dobrota. Pošto niko nije dobar osim Boga, a Hristos
je dobar, onda sledi da je Hristos Bog. To je bila istina koju je hteo da približi bogatom
mladiću.
To je bilo takođe ono čemu je učio svoje učenike. Kad je Filip molio Isusa: „Gospode,
pokaži nam Oca, i nama je dovoljno,“ Isus je odgovorio: „Toliko vremena sam s vama i nisi
me upoznao, Filipe? Ko je video mene, video je Oca; kako onda govoriš: pokaži nam Oca?“
(Jv 14,8.9). To je isto tako jasno kao i reči: „Ja i Otac jedno smo“ (Jv 10,30). Hristos je bio, čak i
ovde među ljudima, toliko istiniti Bog, da je On, kad su ga molili da im pokaže Oca, mogao reći:
Pogledajte mene. To nas ponovo podseća na izjavu koju je dao Otac kada je Prvorodnoga uveo
u svet: „I da mu se poklone svi anđeli Božji“ (Jevr 1,6). Hristos nije polagao pravo na
obožavanje samo pre stvaranja sveta, kada je delio slavu Očevu, nego su, i u vreme kad se
rodio kao dete u Vitlejemu, svi sveti anđeli dobili nalog da Mu se poklone.
Jevreji nisu pogrešno razumeli ono što je Isus rekao za sebe. Kada je izjavio da je On jedno
sa Ocem, podigli su kamenje da bi Ga kamenovali. Na Njegovo pitanje za koje dobro delo žele
da Ga kamenuju, odgovorili su: „Za dobro delo te ne zasipamo kamenjem, nego zbog hule
na Boga, što se ti, kao čovek, gradiš Bogom“ (Jv 10,33). Da je On zaista bio samo ono čime su
Ga smatrali, tek običan čovek, onda bi Njegove reči zaista bile hula na Boga; ali je On bio Bog.
Hristos je došao na ovaj svet da otkrije ljudima Boga, kako bi oni mogli doći k Njemu. Zato
i apostol kaže: „Jer Bog je bio u Hristu i pomiri svet sa sobom“ (2. Kor 5,19). Jovan je pisao
da je Reč, koja je bila Bog, postala telo. (Jv 1,1.14). U tom smislu piše: „Boga niko nikad nije
video; jedinorodni Sin, koji je u Očevom krilu, on ga objavi“ (Jv 1,18).
Obratimo pažnju na izraz: „Jedinorodni Sin, koji je u Očevom krilu, on ga objavi.“ Hristos
tu u Očevom krilu ima svoje prebivalište, i On je ovde predstavljen kao deo Božanstva sa
jednakom sigurnošću, bez obzira na to da li se nalazi na zemlji ili na nebu. Upotreba sadašnjeg
vremena, ukazuje na činjenicu da se radi o nastavku takvog postojanja. To predstavlja istu
ideju koja je sadržana u Isusovoj izjavi datoj Jevrejima: „… Ja Sam pre nego se Avraam
rodio!“ (Jovan 8,58). I ovo još jednom pokazuje Njegovu identičnost sa Onim koji se otkrio
Mojsiju u gorućem žbunu, koji je svoje Ime objavio kao „Ja Sam onaj što jest“ (2.Moj. 3,14).
Konačno, imamo i nadahnute reči apostola Pavla u vezi sa Isusom Hristom. Prema njegovoj
izjavi, bila je volja Očeva „da se u nj useli sva punina“ (Kol 1,19). Kakva to punina
prebiva u Isusu, objasnićemo u sledećem poglavlju. Tamo stoji: „U njemu telesno obitava sva
punina Božanstva“ (Kol 2,9). To je tačno i nepogrešivo svedočanstvo da Isus po prirodi ima
sve osobine Božanstva. Ova činjenica koja ukazuje na Njegovo Božanstvo biće još jasnija kad
budemo nastavili da Ga posmatramo kao Stvoritelja.
Kao sto vidis teks nisam pisao ja a izvesni Dr Elet Vagoner (E.J. Waggoner) cije ja objasnjenje postujem, jer je bezbroj puta prihvatljivije cem od kule strazare.Covek je vrlo jasno objasnio isusov polozaj sto vi nikada necete.
Dodato posle 3 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
Za poelbustera i Tripo 41 u prvom redu, a i za ostale voleo bih da cujem vase misljenje.
