Član
- Učlanjen(a)
- 07.04.2013
- Poruka
- 879
Наставак:
Међутим, Американци и њихови амбасадори нису доследни у својим теолошким придикама Косоварима. Када је почело Арапско пролеће и НАТО пакту су требали Ал Каида добровољци да ратују против Сирије, онда су наредили косоварској влади да угости велики број сиријских џихадиста у Приштини. Бивши припадници ОВК су обучавали сиријске џихадисте предвођене Аммаром Абдулхамидом како да искористе искуства рата против Југославије у рату против владе Башара ал Асада.[17]
Саудијски и катарски савезници САД су потстицали многе европске муслимане да оду у џихад у Сирију, улагали су велики новац у Балкан 2012-2013, преко којег су заврболи многе младе Албанце да оду у Сирију и да се боре против „Шиитског“ председника Башара ал Асада и да „спасу суните“. Извоз Косоварских џихадиста у сиријски рат је подржан од „страног присуства“ (САД и ЕУ) на Косову и кроз њихове медије, који су уместо да осуде џихадисте Косоваре , који чине злочине против Сиријске Арапске Републике , и имаме који шире мржњу према Шиитима, Алевитима и осталима муслиманским фракцијама, хвалили и описали као борце за слободу или као „суните“ који се боре против Шиита, Алевита и неверника. Радио Слободна Европа[18] и многи други Косоварски медији су хвалили њихове земљаке који су отишли као добровољци да се боре против „сиријског диктатора“.
Међутим, када су 2013. Американци променили своје планове што се тиче Сирије, њихове однос према Исламу на Косову се је драстично променио. „Демократски борци за слободу“ против „Сиријског диктатора“ су одједном називани терористима од стране „страног присуства“ на Косову. Имами који су испирали мозак младим Косоварима да иду у џихад у Сирију против „шиита Ассада“ су одједном постали особе које регрутују екстремисте да иду да ратују у Сирију. Оптужбе против исламске заједнице је предводио амерички амбасадор лично који је напао многе косоварске имаме због непристојног и шовинистичког говора.[19]
У Међународном извештају о верским слободама за 2014, САД Стејт Депармент је чак поменуо четири имама са Косова које оптужују да су манипулисали изборима за вођство Исламске заједнице Косова, нападе на друге верске заједнице, жене и један од њих је оптужен за коришћење анти семитске реторике.[20] Али за чудо извештај Стејт Департмента не помиње анти Шиитску реторику коју исти ти имами користе у својим џамијама од 2013 (када су ту реторику користили и сам званичници САД), већ су забринути искључиво анти семитским говорима. Оно што још више открива о целој ситуацији је чињеница да Стејт Департмент САД и његова амбасада у Приштини су постали забринути што се тиче Косова који долазе да се боре у Сирији тек у 2013, док у извештају 2012 ( када је већина Косовара отишла да ратује) су игнорисали ове „политички коректне“ џихадисте.[21]
Последњи Међународни извештај Стејт Департмента о верским слободама је изазвао велики шок на Косову. Председник, премијер и сви министри у владу су изразили своју спремност да се боре против „радикализма“ ових грађана Косова који су ови исти људи до скора убеђивали да иду у џихад у Сирију. Јула 30, 2014 Косово је посетио врховни командат НАТО снага у Европи, Филип М. Бредлове, који је наредио косоварском руководству да преузме прикладне мере против својих грађана који су део екстремистичких група у Сирији.[22] Овај развој околности је забринуо муслимане на Косову, њихове имаме и целу структуру исламске заједнице која се је осетила искоришћено и издано од стране „страног присуства“ и нових владара пост југословенског Косова.
Данас многи религиозни муслимани се осећају преварено и бесно због друштвених околности на Косову. Са једне стране, држава за коју су мислили да је њихова, у складу са принципом демократије, није њихова. Кроз свој милитантни секуларизам, јавну католизацију, отворену дискриминацију муслимана верника, велики степен сиромаштва и корупције, максималну сервилност америчким амбасадорима и бескрајним медијским нападима на муслимане, нови режим на Косову и не изгледа претерано другачије од оног српског режима који је недавно владао у Приштини.
Са друге стране, неки Косовски имами који су индиректно подржани од стране владе да подрже Арапско пролеће и њихове „суните“, сада су оптужени да подржавају тероризам. Нова Косоварска држава и њени политичари су показали и наствљају да показују само непријатељство према религији и традицији већине свог народа.
И ако муслимани чине 95, 6 процената популације, није им дозвољено да у школама уче о својој религији, није им дозвољено да носе хиџаб у јавним институцијама, вређају их зато што су муслимани, нападнути су и уцењени ако изразе жељу да оснују исламске политичке партије и тиме активно учествују у политичком животу, трпе непријатељске нападе медија и „грађанског друштва“ које је створило и одржава „страно пристуство“.
Када је НАТО одвојио покрајину од Југославије 1999, Косовари су мислили да после 90 година подвргавања и трпљења власти Београда, да је коначно дошло време да живе слободни и да очувају свој муслимански идентитет у Европи. Многи од њих су помислили да ће се створити велику муслиманску Албанију. Међутим, ништа од тога се није десило, и данас многи Косовари жале старе добре дана када су живели Титовој Југославији. У та времена живело се много боље. Док би други вероватно позавидели Чеченији под Владимиром Путином. Чечени немају америчког амбасадора нити „страно присуство“ изнад себе, они чувају свој муслимански идентитет знатно боље од неких Косовара под НАТО Косовом.
Међутим, Американци и њихови амбасадори нису доследни у својим теолошким придикама Косоварима. Када је почело Арапско пролеће и НАТО пакту су требали Ал Каида добровољци да ратују против Сирије, онда су наредили косоварској влади да угости велики број сиријских џихадиста у Приштини. Бивши припадници ОВК су обучавали сиријске џихадисте предвођене Аммаром Абдулхамидом како да искористе искуства рата против Југославије у рату против владе Башара ал Асада.[17]
Саудијски и катарски савезници САД су потстицали многе европске муслимане да оду у џихад у Сирију, улагали су велики новац у Балкан 2012-2013, преко којег су заврболи многе младе Албанце да оду у Сирију и да се боре против „Шиитског“ председника Башара ал Асада и да „спасу суните“. Извоз Косоварских џихадиста у сиријски рат је подржан од „страног присуства“ (САД и ЕУ) на Косову и кроз њихове медије, који су уместо да осуде џихадисте Косоваре , који чине злочине против Сиријске Арапске Републике , и имаме који шире мржњу према Шиитима, Алевитима и осталима муслиманским фракцијама, хвалили и описали као борце за слободу или као „суните“ који се боре против Шиита, Алевита и неверника. Радио Слободна Европа[18] и многи други Косоварски медији су хвалили њихове земљаке који су отишли као добровољци да се боре против „сиријског диктатора“.
Међутим, када су 2013. Американци променили своје планове што се тиче Сирије, њихове однос према Исламу на Косову се је драстично променио. „Демократски борци за слободу“ против „Сиријског диктатора“ су одједном називани терористима од стране „страног присуства“ на Косову. Имами који су испирали мозак младим Косоварима да иду у џихад у Сирију против „шиита Ассада“ су одједном постали особе које регрутују екстремисте да иду да ратују у Сирију. Оптужбе против исламске заједнице је предводио амерички амбасадор лично који је напао многе косоварске имаме због непристојног и шовинистичког говора.[19]
У Међународном извештају о верским слободама за 2014, САД Стејт Депармент је чак поменуо четири имама са Косова које оптужују да су манипулисали изборима за вођство Исламске заједнице Косова, нападе на друге верске заједнице, жене и један од њих је оптужен за коришћење анти семитске реторике.[20] Али за чудо извештај Стејт Департмента не помиње анти Шиитску реторику коју исти ти имами користе у својим џамијама од 2013 (када су ту реторику користили и сам званичници САД), већ су забринути искључиво анти семитским говорима. Оно што још више открива о целој ситуацији је чињеница да Стејт Департмент САД и његова амбасада у Приштини су постали забринути што се тиче Косова који долазе да се боре у Сирији тек у 2013, док у извештају 2012 ( када је већина Косовара отишла да ратује) су игнорисали ове „политички коректне“ џихадисте.[21]
Последњи Међународни извештај Стејт Департмента о верским слободама је изазвао велики шок на Косову. Председник, премијер и сви министри у владу су изразили своју спремност да се боре против „радикализма“ ових грађана Косова који су ови исти људи до скора убеђивали да иду у џихад у Сирију. Јула 30, 2014 Косово је посетио врховни командат НАТО снага у Европи, Филип М. Бредлове, који је наредио косоварском руководству да преузме прикладне мере против својих грађана који су део екстремистичких група у Сирији.[22] Овај развој околности је забринуо муслимане на Косову, њихове имаме и целу структуру исламске заједнице која се је осетила искоришћено и издано од стране „страног присуства“ и нових владара пост југословенског Косова.
Данас многи религиозни муслимани се осећају преварено и бесно због друштвених околности на Косову. Са једне стране, држава за коју су мислили да је њихова, у складу са принципом демократије, није њихова. Кроз свој милитантни секуларизам, јавну католизацију, отворену дискриминацију муслимана верника, велики степен сиромаштва и корупције, максималну сервилност америчким амбасадорима и бескрајним медијским нападима на муслимане, нови режим на Косову и не изгледа претерано другачије од оног српског режима који је недавно владао у Приштини.
Са друге стране, неки Косовски имами који су индиректно подржани од стране владе да подрже Арапско пролеће и њихове „суните“, сада су оптужени да подржавају тероризам. Нова Косоварска држава и њени политичари су показали и наствљају да показују само непријатељство према религији и традицији већине свог народа.
И ако муслимани чине 95, 6 процената популације, није им дозвољено да у школама уче о својој религији, није им дозвољено да носе хиџаб у јавним институцијама, вређају их зато што су муслимани, нападнути су и уцењени ако изразе жељу да оснују исламске политичке партије и тиме активно учествују у политичком животу, трпе непријатељске нападе медија и „грађанског друштва“ које је створило и одржава „страно пристуство“.
Када је НАТО одвојио покрајину од Југославије 1999, Косовари су мислили да после 90 година подвргавања и трпљења власти Београда, да је коначно дошло време да живе слободни и да очувају свој муслимански идентитет у Европи. Многи од њих су помислили да ће се створити велику муслиманску Албанију. Међутим, ништа од тога се није десило, и данас многи Косовари жале старе добре дана када су живели Титовој Југославији. У та времена живело се много боље. Док би други вероватно позавидели Чеченији под Владимиром Путином. Чечени немају америчког амбасадора нити „страно присуство“ изнад себе, они чувају свој муслимански идентитет знатно боље од неких Косовара под НАТО Косовом.
