Националистичка тематика!

[СРБСКИ КОСМЕТ]

Bivši komandant prištinskog aerodroma (4): Srpske greške ojačale OVK

Na Kosovu su početkom devedesetih godina terorističke grupe, od kojih je kasnije nastala OVK, bile malobrojne. Međutim, zbog nekoliko razloga, kao što je podrška sa strane, ali i dobrim delom zbog srpskih grešaka, taj broj se uvećava, objašnjava pukovnik Ilić, koji je kao komandant aerodroma Slatina, zbog važnosti objekta, morao da prati celokupnu situaciju na Kosmetu u strahu od terorističkih napada.

- Bilo je početkom devedesetih godina 20 do 50 albanskih terorista na Kosmetu. To su u stvari bili razbojnici, kokošari, bez neke ozbiljne organizacije. Onda je 1993. grupa Hašima Tačija ubila dva policajca kod Glogovca. Tu noć je obavljen samo uviđaj, ali smo sutradan i sledećih nekoliko dana počeli pretrese po kućama u Glogovcu i Srbici, po celoj Drenici nastaje represija nad civilima. Možda je albanskim teroristima to i bio cilj, provokacija da izazovu srpsku represiju. Prema našim obaveštajnim podacima, posle toga je broj terorista OVK porastao na oko 200 - objašnjava pukovnik Ilić kako je nastajala ova teroristička grupa.

Nepotrebna represija

On dodaje da je, nažalost, često korišćena represija umesto da se pregovara sa viđenijim Albancima.

- Kada je napadnuta kuća Adema Jašarija, osim što je ubijen on i još nekoliko terorista, stradalo je dosta civila. Posle toga je OVK porastao na oko 2.000 ljudi. Za sve to vreme stvara se paralelan svet na Kosmetu - dodaje Ilić.

Naime, dok Srbi drže svu vlast, Albanci su izbačeni i prepušteni sebi, pa se bave švercom, trgovinom drogom, kupovinom naoružanja i sve vreme rade za "svoju stvar".
- Ljudi na vlasti dugo nisu ni znali šta Albanci rade, opterećeni raspodelom moći. Tek 1995-96. godine uviđaju da se u redovima Albanaca nešto događa. Tada je već bilo kasno. To Srbi sa Kosmeta nikome nisu smeli da priznaju ili izveste vrh države. Počinje velika obmana na relaciji Priština-Beograd. Srpske vlasti tamo tvrde kako se na Kosmetu ništa ne događa, da je sve pod kontrolom i da sigurno neće doći do sukoba - otkriva Ilić.

"Ljet mark"

On objašnjava kako su Albanci sve mogli da kupe i potplate. Tako opisuje primer jeftine korupcije kroz izreku koju su Albanci često govorili "daj bože da nam se nikad ne vrati naša vlast, jer je kod naših sve bilo skuplje. Kod vas se svaki posao završava za par stotina maraka". - Bogatiji Albanci povezuju se sa funkcionerima i viđenijim Srbima, navodno ne mešajući se u politiku. Prave velike firme, kompanije za autotransport, koje će kad dođe vreme staviti na raspolaganje OVK. Policija je funkcionisala samo danju, a noću su Albanci obavljali dotur oružja, šverc. Ako i naiđu na policiju, to se rešavalo parama, pa je poznat albanski nadimak za policajce na Kosmetu "ljet mark", odnosno deset maraka - objašnjava naš sagovornik kako smo zbog korupcije, slabe kontrole i bahatosti polako ispuštali Kosmet iz naših ruku. Od dodaje primer kako su na punktu od na primer sela Komorane na putu Priština-Peć, u smeni danju dežurala dva policajca.
- Prođe za smenu 500 vozila, pa ako za svako deseto uzmu po deset maraka, to je 500 nemačkih maraka za dan. I tako je bilo svaki dan - opisuje pukovnik Ilić šta se dešavalo na Kosmetu, opisujući kako su korupcija i nesposobnost srozali srpsku vlast na Kosmetu, koja nastankom OVK i podrškom Zapada ovim teroristima više nije bila sposobna da se izbori da ovaj deo države ostane u Srbiji


Quote:
Svi primili mito

- Prepričaću vam jednu anegdotu iz tog vremena. Rešili smo da uradimo proveru punktova od Prištine do Đeneral Jankovića na granici sa Makedonijom. Poslali smo proverenog Albanca. Bila je pretpostavka da će od 13 punktova na sedam primiti mito, na tri sigurno neće i na tri možda. Kada se naš Albanac vratio, čuđenju nije bilo kraja, mito su primili na svim punktovima - završava Ilić.
Quote:
Lojalni Albanci ubijeni

Koliko se Srbija slabo snalazila sa događajima na Kosmetu i nije znala da privuče Albance na svoju stranu, pokazuje i ovaj slučaj.
- Na Televiziji Novi Sad svake nedelje je bila emisija o odanim Albancima. Međutim, problem je bio što posle prikazivanja emisije većina njih nije živela duže od pet dana. Zašto je to tako urađeno i dalje ne znam... - ogorčen, priseća se tih dešavanja Ilić.
Извор Вести онлине

 

[СРБСКИ КОСМЕТ]

Сведочење Генерал пуковника Спасоја Смиљанића (Писац књиге "НАТО Агресија)

Мање познати детаљи и о којима се доста шпекулисало и то негативно, истина о набављању ПВО система и одбрани земље.




Nismo imali prave saveznike

Za Jeljcina nijedan naš argument, nijedna naša molba nisu bili dovoljno ubedljivi da nam pošalje pomo? u oružju. Isporuka oružja Jugoslaviji uvukla bi Rusiju u veliki rat (Gorbacov)


Većina ruskih generala smatrala je da rat protiv Jugoslavije ni izdaleka ne predstavlja “lokalno krizno žarište”, već da je vojna intervencija NATO, koja se krije iza parole o zaustavljanju - odnosno sprečavanju “humanitarne katastrofe” na Kosmetu, deo dugoročne strategije SAD da zavladaju svetom i uspostave kako politički, tako i vojni diktat, ukazujući: “Rusija ne bi smela da se zanosi iluzijom da će joj Zapad istinski pomoći da ekonomski ojača, vojna opcija dobija na težini u javnosti, uporedo sa širenjem raketnih udara na sve brojnije ciljeve u Jugoslaviji.”
Srpskom narodu i srpskoj vojsci bila je potrebna pomoć u oružju. Svakako, i svaka druga je bila dobrodošla, ali pomoć u oružju je bila životno presudna, presudna da srpski narod odbrani celovitost svoje zemlje i svoju slobodu, da odbrani Kosovo i Metohiju.
Mi, srpski generali, posebno oni iz RV i PVO, nadali smo se i očekivali da će ruski generali uspeti da ubede Jeljcina da nam je pomoć u oružju neophodna, da su Srbija i srpska vojska 1999. godine u ratu, između ostalog i zato, što se nalaze na putu Amerike ka Zakavkazju i ka Rusiji.

Obećanja generala

Iz tih razloga, ali prevashodno zbog potrebe za oružjem za odbranu zemlje, prvenstveno oružjem iz sistema PVO, Glavni štab Vrhovne komande je već treći dan rata uputio ekipu stručnjaka i eksperata za PVO u Rusiju, koju je predvodio načelnik Uprave Artiljerijsko-raketnih jedinica PVO, general-major Mladen Karanović.
Odmah po dolasku u Moskvu ekipu su primili predstavnici Generalštaba Armije Ruske federacije. Ekipa je iznela naše potrebe za sistemima PVO. One su se u osnovi zasnivale na predlogu za modernizaciju iz 1997. godine, koju su sačinili generali Vučinić i Veličković i korekcijama - proširenju predloga iz 1998. godine za još 2 do 3 raketna diviziona “S-300 PMU-1” i 3 do 4 raketne baterije “TOR-M-1”.
Konkretno naši predstavnici su iskazali potrebu za: 2 raketna diviziona “S-300 PMU-1”; 2 do 3 puka sistema “BUK-1”; 3 do 4 raketna diviziona “TOR-M-1”; 15 do 20 raketnih baterija prenosnog sistema “IGLA” i dva do tri trodimenzionalna ili dvodimenzionalna radara. Interesantno je da su predstavnici Generalštaba ruske vojske preporučivali znatno povećanje traženih sredstava ratne tehnike i moćnija sredstva po borbenim karakteristikama.
General Karanović je od predstavnika GŠ ruske vojske dobio informaciju, da se najveći deo tražene tehnike nalazi u neposrednoj blizini Moskve, da nema nikakvih problema da se isporuči Jugoslaviji, ali samo pod jednim uslovom, “da sve ovo odobri predsednik Jeljcin.”
Četvrtog dana boravka u Moskvi, naša ekipa je primljena u Odboru za bezbednost i odbranu Ruske dume. General Karanović je upoznao predstavnike odbora sa ciljem dolaska u Moskvu i sa stanjem u SRJ posle agresije NATO, kako se suprotstavljamo i koje probleme imamo. Zatražio je od njih da pomognu Jugoslaviji pre svega u dobijanju tražene ratne tehnike. Njihov stav je bio da nas oni razumeju, da istinski osećaju naše muke i probleme i da su spremni i lično da idu u Jugoslaviju da se bore.
Tog četvrtog dana, generalu Karanoviću su u GŠ ruske armije saopštili “do daljeg neće biti isporuke tehnike i da se to može desiti samo ako to predsednik Jeljcin odobri.”
U svom izveštaju general Karanović to ovako opisuje: “Od nade da ćemo uspeti dobiti tako preko potrebna sredstva, koja smo čekali čitavu deceniju, do razočarenja prošlo je samo nekoliko dana.” U zaključku svog izveštaja general Karanović kaže: “Ruski narod i armija su bili da se SRJ pomogne i dostavi ratna tehnika, predsednik Jeljcin i njegovi savetnici nikada to neće dozvoliti.” Igor Ivanov je još u Parizu savetovao da potpišemo kapitulaciju i dignemo ruke od Kosmeta.
Još dok je naša ekipa čekala odluku u Moskvi, a po prvom javljanju generala Karanovića da postoji mogućnost da dobijemo tražena sredstva, mi u RV i PVO smo pristupili pravljenju planova, gde ćemo prihvatiti sredstva ratne tehnike, kako ćemo sa njima izaći na borbene položaje da ne budemo otkriveni i uništeni u putu od istovara do položaja, pripremali ljude koji će prihvatiti i opsluživati dobijena sredstva i drugo. Bio je to samo uzaludan posao, koji nam je rasipao snage, ljudstvo i još više umanjivao ionako vrlo skromne borbene mogućnosti.
I pored saopštenja ruskih generala da od traženih sredstava ratne tehnike nema ništa dok to ne odobri Jeljcin, u teškoj ratnoj situaciji, a nadajući se da će predsednik Rusije Jeljcin ipak dati saglasnost da se tražena sredstva isporuče Jugoslaviji, Štab Vrhovne komande VJ odlučuje i šalje ponovo 4. aprila 1999. godine generala Karanovića u Moskvu. Uzalud, ništa se nije promenilo u smislu da ćemo dobiti tražena sredstva ratne tehnike. Da je to tako, potvrdila je izjava 6. aprila (u to vreme general Karanović se nalazi u Moskvi) prvog potpredsednika ruske vlade Jurija Masljukova: “Pružanje vojne pomoći SRJ je nemoguće i nepotrebno. Možda su se u Rusiji pojavili ludaci koji se spremaju da šalju oružje, ali ja mislim da je to stvarno nemoguće i savršeno nije nužno.”

Rasipanje snaga

Kada je Jeljcin izjavio, da neće dopustiti da Rusija bude uvučena u rat, i kada je skrenuo pažnju Generalštabovima da je nezadovoljan njihovim ratobornim izjavama, te njegovo protivljenje, užurbanom rešavanju pitanja prisajedinjenja SRJ Savezu Rusije i Belorusije (“Razmatrati to pitanje sada je nesvrsishodno, kako sa pravne tako i sa političke tačke gledišta”) shvatili smo je da Masljukov govori u ime Jeljcina i da od traženih sredstava ratne tehnike neće biti ništa. Posle izjave nekadašnjeg predsednika SSSR-a Mihaila Gorbačova (“Isporučiti Jugoslaviji oružje za odbranu - to bi značilo uvući Rusiju u veliki rat. Jedan svetski rat je počeo na Balkanu”) bilo je sasvim izvesno da sisteme PVO nećemo dobiti.
Na kojoj osnovi, sa kojim pokazateljima i nadom je GŠ VJ, polovinom aprila, naredio da Komanda RV i PVO izvrši izbor i uputi ljudstvo u Rusiju na ubrzanu preobuku za sisteme PVO ne znam. Ljudstvo je upućeno u Rusiju, ali ... Bila je i to samo još jedna uzaludna nada koja nam je u jeku borbenih dejstava iz borbenih redova “izvukla” najbolji kadar i znatno oslabila našu, ionako slabu odbranu od napada iz vazdušnog prostora.
Možda je razlog Rusije da ne isporuči oružje Jugoslaviji opravdan. Ali šta je opravdanje našoj državi i državno-vojnom rukovodstvu, da uđu u rat protiv najjače sile sveta, a da nemamo saveznika, da nas pomogne barem oružjem, koje nam je itekako nedostajalo i trebalo.
Otvoreno pitam: zašto država i vojni vrh zemlje, zašto Vlada SRJ, nije reagovala 1997. godine i preduzela mere nabavke i osavremenjavanja naše PVO, na zahtev, tada dvojice prvih i najodgovornijih ljudi u vidu RV i PVO, generala Mirka Vučinića i generala Ljubiše Veličkovića? Zašto se nisu uvažila njihova obrazloženja, zašto se nije iskoristio povoljan trenutak posle Dejtonskog sporazuma i osavremenio naš sistem PVO? Zašto se to nije uradilo 1998. godine kada je agresija na SRJ bila izvesna, kada se čekao samo valjan povod za agresiju? Čemu je trebalo da se nadamo? Šta je bila naša nada?
Otvara se i pitanje: šta je sve doprinelo fijasku očajničkog pokušaja naše vojske da bar u toku agresije, nabavkom savremenih sredstava PVO, poboljša našu nezavidnu situaciju i borbenu efikasnost u protivvazdušnoj odbrani. Koliko je tome doprinela Jeljcinova kooperativnost prema SAD, koliko nekooperativnost naše politike u odnosu na Jeljcina, a koliko i jedno i drugo? Pitanja su na koja tek treba dati odgovor.

POGIBELJNO REŠENJE
UĆI u rat za odbranu celovitosti zemlje i slobode naroda je ustavna obaveza i ima puno opravdanje. Ući u rat protiv više stotina **** jačeg neprijatelja, bez saveznika nema nikakvog opravdanja. Ući u rat sa stanjem oružja i opreme kakvu je RV i PVO imalo 1999. godine, a nemati rešenje da se ono u odsudnom trenutku popravi, to je u najmanjem bilo pogibeljno



Brod ”Liman”

Jeljcinovo okruženje, najuži krug saradnika i savetnika, davalo je obećanja i povremeno osuđivalo ponašanje Amerike i agresiju, a ostale institucije države i ruski narod su izražavali punu podršku pravoslavnoj braći Srbima da izdrže, ali pomoći u onome što je nama trebalo nije bilo. Bilo je i onih, kao što su Gajdarovi istomišljenici, koji su se usprotivili čak i oštrini osude vojne intervencije protiv Jugoslavije. Za njih je agresija bila loša stvar, ali gore od toga je da Rusija, zbog agresije, pokvari odnose sa Zapadom.
Stavljanje strategijskih ruskih snaga u najviši stepen pripravnosti, provođenje vojnih vežbi i probna lansiranja novih sistema oružja, koje je Rusija vršila od početka agresije, za nas takođe nisu bili nikakva pomoć. Amerikanci se na to nisu obazirali, njihovi udari po Srbiji su bivali sve jači i jači, a stradanja naroda sve veća i veća.
Kada je Rusija 11. aprila 1999. godine, obavestila da je brod “Liman” (brod za prisluškivanje radio-saobraćaja i praćenje izbliza poruka koje razmenjuju NATO brodovi i avioni), u pratnji još 6 brodova, već uplovio u vode Jadrana, ponadali smo se da ćemo bar na neki način dobijati pravovremenu najavu o naletu NATO avijacije, pravcima naleta, veličini grupa, procenjenim objektima dejstva. Tek kasnije smo saznali da je brod “Liman”, brod starije generacije, da ne omogućava predaju podataka o situaciji u vazdušnom prostoru već da je u Jadran poslat u cilju praćenja rasporeda pomorskih snaga NATO i SAD.

Извор Форум Србија

Из свега горе наведеног може се закључити да тадашње руководство имало обећање да неће дозволити бомбардовање Југославије што се до почетка рата претворило у чисто завлачење да би на крају рата влада Борса Јелсина добила 24 милијарде кредита за кооперативност у разарању Југославије. Текст има и два закључка у вези набавке ПВОа, Смиљанићев где осуђује не правовремену набавку средстава и генерала Карановића који изражава жаљење због пропалих преговора о набавци ПВОа који су трајали целу деценију.
__________________

 

[СРБСКИ КОСМЕТ]

Доба блуда

''Браћа ће се борити/ један другог убити,
деца сестара ће/ скрнавити крв;
биће доба секире/ и доба мача
тешко ће бити свету/ велика блуд,
биће доба ветра/ и доба вука;
штитови пуцаће/ниједан човек другог
поштедети неће/ док свет не падне.''[1]


Овим стиховима описује се смак света у нордијској поеми ''Волуспа''. ''Волуспа'' представља део ''Поетске Еде'', средњевековне компилације светих текстова сакупљених у периоду од деветог до једанаестог века. Та компилација је уједно и најбитнији извор о нордијској митологији, док сама ''Волуспа'' представља једну од најпознатијих најава такозваног мрачног доба. Она говори о добу братоубилачких ратова, еколошких катастрофа и потпуног губитка морала. Једна од карактеристика мрачног доба је и велика блуд што је и појава којом ћемо се у овом чланку бавити.

Шта, заправо, представља велику блуд или у оригиналу хóрдóмр микилл (енг. мигхтy wхоредом). Да ли се овај појам односи само на физичку проституцију или он има и неко шире значење? У следећем излагању показаћемо какви све облици проституције постоје у модерном добу у коме живимо. Фокусираћемо се на нашу земљу и феномен проституције у различитим сферама друштва, с посебним освртом на проституцију у медијима.


Класична (физичка) проституција

Евидентно је да је најстарији занат тренутно итекако популаран у овом и у оном облику... За почетак, имамо класичну проституцију, тј. размену сексуалних услуга за новац или за неку другу врсту добити. Феномен спонзоруша, које су биле актуелне деведесетих, присутан је, без сумње, и у времену у коме живимо. Најочигледнији пример ове појаве имамо у сфери медија где многе јавне личности својим примером показују којим путем данашња младеж треба да крене― путем блуда. Певачице тако имају спонзоре који им плаћају албуме, водитељке и глумице налазе 'ситуиране' партнере који су неретко тајкуни и мафијаши. Листа пожељних партнера домаћих проститутки је подужа: Миодраг Костић, Бојан Карић, Филип Живојиновић, Лотар Матеус итд. Идоле младих девојака тј. идоле будућих проститутки представљају Наташа Беквалац, Маријана Матеус, Северина, Јелена Карлеуша, Ана Николић.... Оне представљају пример како девојка треба добро да се 'снађе', 'уда' 'уновчи'. Да не заборавимо и проституцију у сфери моде где је чест случај да спонзори траже противуслуге за обезбеђивање хотелског смештаја, помоћ при организацији догађаја и сл. [2]


Личност или ''месо''

Није реткост да жене (али имушкарци) пружају сексуалне услуге и да би дошли до добре позиције у друштву или на послу. Поред такве, класичне продаје сексуалних услуга за новац, ствари или позицију на послу, у друштвеној сфери имамо мушкарце и жене који ''продају себе'' тако што своје тело своде на робу. Наравно, много је више жена него мушкараца који се баве оваквом врстом проституције, иако је питање времена када ће број мушких проститутки бити једнак броју женских. Ево на који начин човек може да се сведе на ’месо’... Познато је да је привлачна спољашност врло битна је за добијање посла. Од угоститељства до просвете― свугде је битно како жена изгледа, а не колико је квалитетна као радница. Што боље изгледа― боље ће се продати. Оваква филозофија најпопуларнија је у сфери менаџмента и, уоште, у свету бизниса. Није мали број жена које долазе до добрих позиција на основу свог изгледа. Лепа и згодна жена лакше ће склопити и користан уговор са пословним партнерима, односно донети новац својој фирми. Појава оваквог вида проституције је опет најочигледнија у медијима. Тако имамо разголићене водитељке и певачице, скоро обнажена женска и мушка тела у рекламама, ријалити програме у коме парадирају оскудно одевене личности (''Сурвивор'', рецимо). Медијски магнати одавно су схватили да секс продаје продукт па тако скоро обножена људска телеса подстичу продају неког производа, продају албуме, подижу рејтинге ријалитијима, чине да нека емисија буде гледана...
Ипак, колико год неморална физичка проституција била, много гора врста проституције је она духовна. Хајде да видимо како све човек може да прода себе као духовно биће.


Емотивна и ментална проституција

Ако се вратимо поново на феномен ријалитија видимо да се у овим случајевима не ''продаје'' само тело. Продукт су такође и мисли и емоције протагониста ријалитија, њихове речи и дела. У пракси се показало да личност која прави највише скандала, која фрапира и која има шокантну прошлост највише привлачи пажњу гледалаца. Таква личност осваја највише гласова, добија поприличну суму новца по завршетку ријалитија, а често и посао у сфери медија. Некадашње укућанке ''Великог Брата'', учесници у ''Паровима'' или неком другом ријалитију добијају своје емисије на телевизији, снимају албуме, добијају понуде да пишу књиге... На тај начин ове личности долазе до славе и новца који су и били разлог појављивања у овим егзибиционистичким парадама моралних наказа. Прављење скандала показао се генерално као уносан посао, чега су свесне многе домаће јавне личности. Скандал ће боље продати албум неке естрадне 'уметнице', боље ће продати и часопис у коме се о њему пише итд. Овде опет видимо како су једна личност, њено понашање, њене емоције мисли и дела сведени на ниво производа са својом ценом. Распродаја мисли, осећања и животног искуства каракеришу време у коме живимо, и то не само у сфери медија и јавног живота...


Човек као роба

На који начин човек, као један физичко-ментално-емотивни комплекс још може бити сведен на робу? Како се још он или она може продати тј. бавити оваквом или онаквом проституцијом? Рецимо, одлазак на интервју за посао представља идеалну прилику за овакву проституцију. Том приликом човек треба што боље да прода себе, своје знање и искуство. При томе он набраја све своје добре стране и особине које би користиле послодавцу. Посебно се цени флексибилност и мањак сопственог мишљења― ако одговарате овом опису, добро ћете се 'продати'. Ту је и феномен такозваног хеадхунтинга― 'лова' на људе који би због својих квалитета и искуства користили компанији хеадхунтер-а.Хеадхунтери су особе које нуде бољу плату и позицију оном кога ''лове'', односно тврде пазар за његово знање, искуство и остале квалитете. Квалитети наших радника и стручњака посебно су на цени у иностранству које представља још једну прилику за проституцију оваквог типа. У овај облик проституције, спада и продавање својих квалитета за туђе, најчешће не баш моралне циљеве. Таквом проституцијом се код нас највише баве уметници, научници и стручњаци сваке врсте. Примери интелектуалних проститутки има много: правници који проналазе рупу у закону не би ли богатог клијента или политичара ослободили кривице, економисти који потврђују корисност Владиних послова, иако ти послови нису баш корисни по Србију, итд. Ту су и уметници који стварају дела која одговарају власти, ''ангажовани уметници'' и они који су ''политички коректни''. Продукти оваквих проститутки су филмови као што су ''Шишање'', ''Српски филм'' и остали филмови који приказују наш народ у лошем светлу. Ту су и изложбе на којима се излажу руглу традиционалне институције као што су Црква и породица, итд.

Елитна проституција

У претходном одељку већ смо се делимично бавили елитном проституцијом будући да уметници, научници и стручњаци представљају елиту у сваком друштву. Ову проституцију сам дефинисала као елитну и због чињенице да она доноси највеће материјалне добити, и јер се заснива на раду са елитном клијентелом. Трентно наше најпопуларније елитне проститутке представљају политички аналитичари. Они зарад новца, медијског простора и добијања добрих позиција у странкама стварају у јавности лажну слику политичке ситуације у Србији. Њима се придружују професори економских и политичких наука, чланови различитих невладиних организација као што су ''Транспарентност Србије'', ''Центар за културну деконтаминацију'' и томе слично. Да не говоримо о новинарима у уредницима медија који подржавају власт на сваком кораку, а ту су и у овом моменту и врло ангажоване и популарне ''пријатељице ноћи''― РИК и ЦЕСИД.
Видели смо да човек може продати своје тело, емоције, мисли, знање, животно и пословно искуство...Може ли ишта бити горе од тога? Нажалост може― најгори и најнеморалнији облик проституције представља продаја сопствених идеала коју можемо видети на домаћој политичкој сцени. Ово је најгори облик елитне проституције тј. проституције којом се бави наша самозвана елита. Та елита, која се некада давно борила за слободу мишљења, избора и демократију сада је најпокорнији слој становништва. Заузврат, власт обезбеђује нашој ''елити'' средства за живот и каријеру (пензије и спонзорисање пројеката), различите бенефиције, додељује јој награде итд. Сами политичари баве се такође овом, најгором врстом проституције. Они мењају ставове којих су се некад чврсто држали, прелазе из једне у другу партију ради новца и позиције, иако се нова партија идеолошки веома разликује од претходне. Наши политичари продају се и на највећем светском тржишту, на пијаци глобалне политике. За власт или новац они продају Косово, нашу историју, традицију, идентитет. И као што естрадне звезде својим примером показују омладини да треба да крене путем блуда, исто то раде припадници елите и политичари. Повучени овим светлим примерима млади се учлању у странке ради добијања посла, иако се можда не слажу са идејама странке, и иако тим потезом можда жртвују своје идеале. Учлањују се и у невладине организације иако су циљеви доброг дела њих далеко од моралних, а идеје крајње деструктивне. Идеални принципи као што су слобода, и правда, као и породичне и традиционалне вредности не значе много тим новопеченим проституткама. Приступање странкама или невладиним организацијама иделане је прилика да ''испеку занат'' којим ће се касније бавити као зрели политичари, ''ангажовани интелектуалци и уметници'', аналитичари...
Велика блуд је, дакле, једна од појава које карактеришу доба у коме живимо, а које су традиционалисти с правом назвали мрачним. Доба блуда најављено је и у другим списима осим ''Волуспе'', рецимо у ''Ведама'' у којима читамо: ''Стаза Веда биће збрисана и народ ће скренути у изопаченост... Жене ће напуштати мужеве када изгубе своје богатство и само ће богаташа тада жене сматрати својим господарем''[3]...У ''Апокалипси'' св. Јована такође наилазимо на блудницу, која се представља као жена ''обучена у порфир и скерлет''[4] и која јаше аждају. Зато, ако смо паметни, послушаћемо савете и упозорења великих мудраца. У супротном ће и наша култура пропасти, као што су већ пропале неке културе због свог блуда. На модерном човеку, и у наше случају, на модерном Србину, је да одлучи да ли ће допустити да доживимо судбину Содоме и Гоморе, Рима, Вавилона...

Весна Какашевски

[1] Стара Еда, Пешић и синови, Београд, 2011
[2] информација добијена од запосленог у једној модној агенцији
[3]Вишнупуранам, В/1
[4]Апокалипса или Откровење светог Јована, поглавље XВИИ

 

[СРБСКИ КОСМЕТ]

МУЛТИКУЛТУРАЛНОСТ: Шведска влада плаћа младим Швеђанима да се друже са мигрантима!
Шведске власти су почеле да плаћају младе Швеђење како би проводили време са мигрантима и "азилантима", у очајничком покушају да покажу да интеграција и мултикултурализам може да функционише.

Ако жена буде силована јер је у јавности шетала сама, сама је крива. Он је заводила мушкарце својим присуством. Она треба да остане код куће као и жене муслиманке

Око 50 рођених Швеђана, старости од 14 до 15 година, плаћени су са 50 шведских круна ($ 6 / £ 4.50) на сат времена да проводе време мигрантима, углавном муслиманима.

У првој недељи овог пројекта, у граду Свенљунга, око сат времена од Гетеборга, тинејџери уче о демократији, једнакости и просперитету.

„Ови млади људи раде веома важан посао о учењу о њиховим културама (култури миграната) и стицању већег међусобног разумевања“, рекао је менаџер пројекта Кристина Суне Фајер. „Накнада је још увек добар мамац“, додала је она.

Млади мигранти који учествовују у програму у Свенљунги немају радне дозволе и примају новац од владе Шведске.

У Шведској је забележен велики број силовања Швеђанки од стране миграната муслимана, али се о томе ћути.

Извор: shoebat.com/ Србин.инфо

 

[СРБСКИ КОСМЕТ]

КОМУНИСТИ КРИЛИ ИСТИНУ: Откривена српска тврђава на Косову!
Нобобрдску тврђаву нису градили ни Римљани, ни Византијци, нису ни Саси, а ни дубровачки трговци. Подигли су је српски владари из династије Немањића. Научни докази за то су довољно јаки. Водећи град средњовековне Србије подигнут је почетком 14. века, у доба краља Милутина.

До ових сазнања дошао је др Марко Поповић, научни саветник Археолошког института у Београду, током истраживања и конзерваторских радова, који су на овом локалитету на Косову и Метохији, почели средином јула 2015, а настављени у мају ове године.

Тврђава је раднике дочекала скоро потпуно затрпана. Њих седамдесетак свакодневно је рашчишћавало шут око и унутар тврђаве. Испод шута израњали су изузетни објекти, од којих су најзначајнији црква, подигнута у првој половини 14. века и парно купатило.

– Бедеми су били покривени шутом – говори архитекта Слободан Радовановић, руководилац радова које изводи предузеће „Кото“ из Београда. – На појединим местима насипи су били високи седам метара. Био је то велики посао.

Испод огромних насипа камена, који је требало изнети кроз једну капију широку нешто више од метар, појавили су се засути остаци грађевина.

– Унутар бедема откривене су три зграде – открива Марко Поповић. – Једна је сасвим сигурно била палата у којој је столовао војвода кога је постављао српски краљ. Он је управљао Новим Брдом и свим његовим ресурсима. Положај војводе Новог Брда у српској држави био је веома важан. Друге две зграде највероватније су служиле за смештај војске и администрације.

Откриће мале цркве унутар зидина тврђаве представљало је велико изненађење за истраживаче.

– У граду је раније откривено неколико цркава, па нисмо очекивали да у тврђави пронађемо још једну – прича Поповић. – Црква је касније дограђена, а подигнуте су и две велике цистерне. Тврђава се налази на брду и било је важно да се обезбеде довољне количине воде. Откривено је и мало топло купатило, својеврсна сауна, која је изузетно добро сачувана. Објекти таквог типа постојали су у доба антике и Византије, али на нашим просторима скоро да их није било. Били су турски амами, али до сада нисмо имали сауну односно ниједан објекат са зидним и подним грејањем, па ово откриће помера наша виђења живота у средњем веку.

Замишљено је да се бедеми обнове до сачуване висине.

– Затекли смо чудну ситуацију. Бедеми су се рушили, али само са лица. Средина зидне масе је остајала – објашњава Радовановић. – Бедеме шест кула обновили смо до висине од шест до осам метара. То је био огроман посао. Уграђено је 2.000 метара кубних камена. Силуета цитаделе се променила. Доста тога је урађено, остали су још завршни радови. Очекујемо да ћемо их ускоро наставити.

Радови на Цитадели се приводе крају, а у зони северног бедема и куле осам у току су истраживања терена. Екипа сликара-конзерватора рестаурира фрагменте фресака које су откривене у проскомидији цркве.

Пројекат обнове финансира Европска унија, преко Унеска. Радове изводи београдска фирма „Кото“, која је овај посао добила на међународном тендеру. За враћање старог сјаја, на који се дуго чекало, издвојено је 1,5 милиона долара.


Комунисти прекинули радове

Ново Брдо је остало недовољно истражено – каже Поповић. – Истраживања су почела педесетих година протеклог века, али су убрзо прекинута. Обласни комитет комунистичке партије у Приштини инсистирао је да се она зауставе. Сматрало се то великом српском акцијом.

Извор: novosti.rs

 

[СРБСКИ КОСМЕТ]

ДАНАС СЛАВИМО БРАНИТЕЉЕ СРБИЈЕ: Они су чували земљу од турског завојевача!
У Србији се данас славе два велика свеца, Свети Стефан Високи и његова мајка кнегиња, у народу познатија као царица Милица.

У Србији се данас славе два велика свеца, Свети Стефан Високи и његова мајка кнегиња, у народу познатија као царица Милица.

Свети Стефан Високи био је син светог кнеза Лазара и кнегиње Милице. Био је заштитник хришћанства на Балкану у најтежим данима. Након очеве погибије у Косовском боју 1389. године, као малолетан је дошао на власт и уз помоћ мајке Милице Хребељановић је владао до свог пунолетства 1393. године. Основао је красне манастире Манасију и Каленић. После многих проблема и невоља умро је 1427. године.

Фото: Youtube Printscreen/Црквени календар

Света царица Милица водила је порекло од свете лозе Немањића, а у монаштву је названа Евгенија и Ефросинија. Била је ћерка чувеног топличког и полимског војводе Вратка, познатог у српском народу као Југ Богдан. Он је водио порекло од Вукана, најстаријег сина Светог Симеона (Стефана Немање).

Фото: Youtube Printscreen/Црквени календар

Војвода Вратко је био великан на двору српског цара Душана Силног, па зато је и његова ћерка Милица у детињству стекла најбоље хришћанско и царско васпитање. По природи је била благородна, честита и мудра, а у побожности је предњачила у свом роду.

Као царева рођака, често је била на Душановом двору и кад је одрасла цар је удао за једног од својих витезова, за војводу Лазара Хребељановића.Она Јје касније подигла своју задужбину Љубостињу. Још тада су се њих двоје искрено заволели, а касније склопили часни брак. У овом браку који је заиста био Богом благословен, њих двоје су подстицали једно друго у врлинама и побожности. Лазар ништа мање од ње није био побожног и мирољубивог дуга, а због тога је удостојен од Бога светости и мученичког подвига и венца.

Извор: srbijadanas.com

 

[СРБСКИ КОСМЕТ]

ХРВАТИ БЕСНИ И УПЛАШЕНИ: Руси стижу у Србију, спремамо хаубице, хеликоптере…
Припадници руске војске ове ће јесени учествовати на чак две војне вежбе у Србији, пише "Јутарњи“ и истиче да ће то бити на 30 километара од хрватске границе.

Како наводе, војни аналитичари у Србији тврде да овим вежбама “Србија и Русија гурају прст у око Западу”.

Прва вежба,”Славенско братство 2016.” одржаће се на војном полигону Никинци, само 30 километара од границе с Хрватском и границе с НАТО.

“Забринути смо због вежбе ‘Славенско братство’ која ће у септембру бити одржана у Србији”, рекла је хрватска председница Колинда Грабар Китаровић на недавном самиту НАТО у Варшави.

„Јутарњи“ ту наводи да „све теснија војна сарадња Србије и Русије изазива гласне протесте у НАТО и Европској унији чија чланица Србија жели постати.

“Србија игра на две столице. С једне стране не жели у НАТО, а жели постати чланица ЕУ. Но, ниво руског утицаја у Србији је све већа и Србији мора бити јасно да тако не може постати чланица ЕУ”, тврди саговорник „Јутарњег“ из хрватских дипломатских кругова.

“Они морају бити свесни да с оваквим руским војним утицајем никад неће завршити преговоре из Поглавља Обрана, спољна и сигурносна политика”, додаје он.

Хрватски министар обране Јосип Буљевић за „Јутарњи лист“ није желео да коментарише одржавање ових вежби, али је нагласио „да је Хрватска заинтересована за што бржи пут Србије у Европску унију“.

„Међутим, Србија ће током преговора о заједничкој обрамбеној, спољној и сигурносној политици морати своју стратегију приступа прилагодити заједничком деловању с осталим чланицама Уније”, наводи Буљевић.

Међутим, саговорник загребачког портала из војног врха њихове земље каже да Хрватска има адекватан одговор на све већу војну сурадњу Србије и Русије и долазак руских снага у близину хрватске границе и границе НАТО.

“Адекватан одговор су Киова хеликоптери, панзер хаубице, борбена оклопна возила Патриа и две гардијске бригаде”, каже он.

На вежби “Славенско братство 2016.” осим српских и руских елитних падобранских јединица суделоваће и припадници белоруске војске.

Руски генерал Николај Игњатов, начелник руских ваздушно-десантних снага, потврдио је да у Србију долазе елитни руски падобранци стационирани на Кавказу. Српску војску ће представљати припадници 63. падобранског батаљона из састава Специјалне бригаде.

На полигону ће из авиона искакати падобранци, избациваће се опрема за десант, а на тлу ће бити симулирана борба против терориста. Засад нема службених података колико ће војника учествовати на вежби.

Ово је трећа српско-руска вежба овог типа. Прва је у Србији одржана пре две године, а прошле године је била у Русији.

Крајем септембра у Београд долази руски премијер Дмитриј Медведев те се очекује да ће бити потписан споразум о специјалном статусу руских снага које су стациониране у бази у Нишу.

Неколико недеља касније на аеродрому на Батајници и у Нишу ваздушне српско-руске снаге одржаће нову војну вежбу. У Србију долази 20 пилота који ће са српским пилотима увежбавати контролу и заштиту ваздушног простора те изводити борбене задатке.

Извор: Јутарњи

 

[СРБСКИ КОСМЕТ]

Срби могу и ово...
УСТAО ИЗ СAНДУКA И КРЕНУО КУЋИ: Прича о човеку који се вратио са своје сахране!
Кажу да клиничка и "права" смрт немају баш пуно заједничких страна. Примера оних који су се након смрти "враћали кући" са своје сахране мало је, али их је било.

Фото: Flickr – Kamil Antosiewicz Monika

Према речима Мурата Мусабеговића из Вогошће, један од таквих случајева 1960. године забележен је и у његовој општин, пише Aваз.

– Вукан Перић, син Лазара, рођен 1929. године у вогошћанском насељу Будишићи, шездесетих година важио је за врло занимљивог шерета – прича Мурат Мусабеговић.

Вукан је, како додаје Мусабеговић, знао збијати шале на туђи али и властити рачун.

– Једног дана 1960. године, пријатеље, познанике и радне колеге из фирме УНИС-ЕНЕРГОТЕХНИКA у Вогошћи, где је радио, напрасно је шокирала вест о његовој, изненадној, смрти – наставља Мусанбеговић. Кажу да се на његовој сахрани окупио до тада највећи број грађана јер не дешава се сваки дан да, буквално, преко ноћи, неко умре у „цвету младости“.

Након опроштајних говора свештеник је позвао оне који су, целивањем покојника, хтели да се опросте. Радници погребног предузећа скинули су поклопац са сандука.

– Шта се овде догађа, зачуо се глас из ковчега – испричао је Мусабеговић. Радници погребног предузећа и они који су се налазили у непосредној близини одра почели су да падају у несвест.

Други су, ипак, видевши да покојник устаје из сандука својим ногама „дали ветар“ и побегли са гробља главом без обзира.

– Чекајте и мене – слушали су за собом „покојникове“ повике, прича Мусанбеговић.

Како прича Мусанбеговић, “покојник”, се причестио остављеном ракијом и кренуо кући, вукући сандук са собом. Уз пут су му неки, не знајући за његову сахрану, отпоздрављали чудећи се мртвачком сандуку који је вукао.

– Нешто су ми се леђа од лежања укочила. Ви седните и почастите се, а ја ћу да се одморим мало, рекао је гостима које је затекао у својој кући. Сви од реда почели су да падају у несвест – прича Мусанбеговић.

Да ли неко зна где је Вукан данас?
Вукану је било чудно шта се дешава у кући. Питао је да ли му се једна од четири кћерке удаје.

Тек када су се и други почели прибирати и долазити к себи објаснили су му о чему се, заправо, радило. Рекли су му како су га малопре „испратили“ на гробље, те им није јасно како је васкрснуо. Не верујући да је жив штипали су га по разним деловима тела.

Испоставило се, да се Вукан Перић извесно време налазио у стању клиничке смрти. Како је до тога дошло и како се он поново вратио међу живе никада у потпуности није разјашњено. Тек, годинама касније његов случај се препричавао по селима и прелима.

На тавану чувао свој мртвачки сандук
Вукан је на тавану своје куће брижно чувао погребни сандук, чистио га и гланцао с времена на време, како је сам волео рећи, да му се нађе при руци ако затреба. Минули рат у Босни и Херцеговини избрисао је трагове на путу којим је он кренуо. Где је он данас? Да ли је жив? Мало ко то зна.

Извор: avaz.ba

 

[СРБСКИ КОСМЕТ]

ТАКО СЕ ТО РАДИ: Возач објавио оглас за послодавце!
Данас, када све више људи, незадовољних друштвеним и социјалним условима у Србији, одлази ван њених граница, а да би за свој рад добили и адекватну награду која им по правилу и закону припада, они који остају да се боре са овим неписменим економским стручњацима који Србију распродаше и све уништише, умеју да покажу да су достојанствени и да неће, с правом и осећајем за небеску правду, да прихвате да их било ко понижава и искориштава…

Данас, када све више људи, незадовољних друштвеним и социјалним условима у Србији, одлази ван њених граница, а да би за свој рад добили и адекватну награду која им по правилу и закону припада, они који остају да се боре са овим неписменим економским стручњацима који Србију распродаше и све уништише, умеју да покажу да су достојанствени и да неће, с правом и осећајем за небеску правду, да прихвате да их било ко понижава и искориштава…

С обзиром на то да смо сведоци свакаквих начина дехуманизације човека на радном месту за веома мали лични доходак, од кога по најновијим економским анализама могу да се плате само услуге које пружају јавна предузећа (рачуни за ел.енергију, смеће, воду,… кирија) и да се купи пола хлеба дневно, а ради и прековремено што послодавцима не пада на памет да плате, овакав један глас, па био он објављен на друштвеној мрежи или да смо га чули у пролазу, на улици – уме да обрадује…

Преносимо вам у целости објаву на Фејсбуку господина Зорана Недељковића, који је као оглас објавио у групи под називом Vozaci Posao, истоимене странице која је како пише у опису – „за оне који траже или нуде посао за возаче“ и „бави се „актуелним питањима професионалних возача“…

„Пошто видим да овде има доста послодаваца који траже возаче па да не бих звао редом и тражио ја поштене тј. оне који раде и плаћају у складу са законом ево овако…

Мени треба посао а услови су следећи:
Радим ЧИСТУ РЕГУЛУ… Не занима ме шверц и муфте…
Захтевам сонде у резервоару јер ме потрошња НЕ ЗАНИМА…
Камион ФУЛ КАСКО и да је 110% исправан…
25 дана МАКСИМАЛНО сам месечно у камиону, без обзира на паузе 5 дана сам кући са породицом….
Плата + проценат = ЈОК!!!!
Плата + километар = ЈОК И БЛОК!!!!
Плата + дневнице ПРОПИСАНЕ ЗАКОНОМ = ДОБРО ДОШЛИ !!!

Не радим Енглеску јер се не осећам пријатно возећи левом страном и не радим земље у рату – Украјина итд., ванредном стању – Турска итд., или дивљачке попут Албаније… Иначе течно причам енглески, немачки и италијански 20-30%, а руски сам учио у школи…
За сва остала обавештења – INBOX…

П.С.
ОБАВЕЗНА потврда о некажњавању и да се против послодавца не води судски процес типа – неисплаћивање зарада, дневница и слично!!!
Леп поздрав!

Зоран Недељковић, 2. август у 18:18„

Господину Недељковићу желимо да се на његов оглас јави послодавац који ће да испуни све услове који су основни да би он као запослени био здрав, сигуран и награђен за успешно и на корист свима обављен радни задатак!

Извор: facebookreporter.org

 

[СРБСКИ КОСМЕТ]

ПОДРЖИТЕ: Петиција за постављање споменика херојима са Кошара!
Фондација Делије објавила је саопштење да покреће акцију да се херојима са Кошара подигне споменик у центру Београда, саопштење преносимо у целини:

Браћо и сестре, започињемо вероватно највећи подухват од оснивања Фондације Делије. Циљ нам је да мобилишемо и ујединимо цео српски народ са циљем да се јунацима одбране Србије са карауле Кошаре (и других караула) подигне споменик у центру Београда достојан величине њиховог подвига.

Од вечерас, из целог света могуће је потписати петицију на адреси: http://www.ipetitions.com/petition/podignimo-spomenik

Од сутра ујутру, петицију можете потписати и у Бутику Делије, сваког радног дана од 10-18ч. Делије, у среду на утакмици, потписи ће се скупљати на северној трибини. Ширите вест, ово је борба за Србију у каквој желимо да живимо, за Србију због које су полагани животи!

Извор: Космопол