Националистичка тематика!

[СРБСКИ КОСМЕТ]

Фалсификовање података уздигнуто на ранг закона – Упис Рома у матичне књиге рођених
Највећа брига ЕУ је да сви реадминистрирани Роми добију српско држављанство и то по хитном поступку.
У ту сврху за упис Рома у матичне књиге, обезбеђена су (према подацима Образложења Акционог плана за спровођење Стратегије за унапређење положаја Рома у РС“ до 2015.) донаторска средства у изосу од 317.464 евра. Но, није било довољно дати само новац – Глобалистан није ни један детаљ претварања Србије у ромску државу, препустио случају: посао здруженим снагама обављају: Министарство правде, Центар за социјални рад и Високи комесеријат Уједињених нација за избеглице.

До 2015. – сви Роми морају добити „крштеницу“ – засновану на наводним тврдњама да су рођени у Србији.

Пошто иницијативу за издавање докумената заснованим на лажним подацима не могу да препусте самим Ромима, за овај посао од највеће важности за спровођење Агенде 21 за Србију, ангажован је Центар за социјални рад. (нема сумње да Глобалистан има савршену евиденцију о депортованим Ромима са простора својих земаља и да ће се спискови прослеђивати до особа задужених за решење овог више него ургентног проблема Глобалистана).

Ево орвелијанске елаборације државне секретарке „Министарства правде“ (орвелијанског Министарства истине) Гордане Стаменић, изречене на конфернцији за медије одржаној у седишту Еуроактива у Београду 27. јануара:
„Од 2009. године у Србији је у матичну књигу рођених накнадно уписано 20.679 Рома, а план је да до 2015. буду уписани сви који су тренутно “правно невидљиви”.

Представник УНХЦР у Србији нагласио је да је Србија прва земља на Западном Балкану која активно ради на решавању проблема “правно невидљивих”.

О томе како је је текао процес уздизања фалсификовања на ранг закона, такође можемо сагледати из изјаве Гордане Стаменић:
„Закон о матичним књигама из 2009. допринео много, али 2012. године било је неопходно донети Закон о изменама и допунама Закона о ванпарничном поступку“.

На основу допуна, „Закон о матичним књигама“ почео је да подразумева и
1. децу без родитељског старања
2. уписивање „ван прописаног времена“
али то није било довољно јер је било случајева „када лица нису могла да докажу тачан датум рођења“, па се ишло у ванпарнични поступак”.
Шта је омогућио ванпарнични поступак?
Ванпарнички поступак је омогућио – уписивање ма ког лица у матичне књиге Републике Србије на основу давања лажних исказа.

Погледајмо:
На основу промена закона о ванпарничном поступку „чињеница рођења саставља се на основу изјаве особе која није уписана у матичњу књигу рођених и исказа два пунолетна сведока“.

Погледајмо даље:
„Ако се у поступку састављања исправе о чињеници рођења не може утврдити дан, час и година рођења сматра се да је то лице рођено 1. јануара у 00:01 сати године за коју је вероватно да је година његовог рођења, а уколико се не може утврдити место рођења сматра се да је рођено у граду, односно седишту општине за коју је вероватно да је на њеном подручју дошло до рођења“.
Будући да наши правници, судије и социјални радници нису били едуковани за овај тип криминалних дела „организоване су бројне обуке судија, запослених у Центрима за социјални рад и матичара, као и посете насељима Рома“.

Организавни криминал је процветао након потписивања “Споразума о разумевању“ који су у априлу 2012. потписали Министарство правде, Заштитник грађана и Високи комесеријат Уједињених нација за избеглице (УНХЦР). На основу тог споразума, речено је конференцији за медије у седишту Еуроактива, „организоване су бројне обуке судија, запослених у Центрима за социјални рад и матичара, као и посете насељима Рома“.

Но, улог је толико велики да се ништа сме пропустити самим Ромима већ ће уписивање Рома у матичне књиге постати главни задатак у ту сврху обучених експерата из Центра за социјални рад:
„Захтев за упис у матичне књиге рођених, поред лица које желе да остваре то право, може да поднесе и Центар за социјални рад, при чему су ослобођени свих судских и административних такси“.

“Има још пуно да се ради, јер сва деца по рођењу имају право да буду уписана у матичну књигу рођених, док је код оних који немају пребивалиште омогућено да буду уписани код Центра за социјални рад, како би се обезбедили услови за добијање личних карата”, рекао је задовољни представник УНХЦР-с, Арболеда.

Дакле:
„Сва деца по рођењу имају право да буду уписана и матичну књигу рођених“ – рекао је господин Арболеда.
Али, овде се не ради о реализацији тог права, господине Арболеда. Овде се ради о пресељењу Ромског становништва из „цивилизоване ЕУ“ у Србију.
И ради се о томе да се по вашим налозима, инструкцијама и упутствима правосуђе у Србији упустило у тешке криминалне радње фалсификовања података, кривоклетства и издавања личних докумената на основу тога, ЗБОГ ЧЕГА ЈЕ МОРАЛО ДА ПРОМЕНИ ЗАКОНЕ КОЈИ ТО ЗАБРАЊУЈУ У ЧИТАВОМ СВЕТУ И ЗБОГ ЧЕГА СЕ У ЧИТАВОМ СВЕТУ ДОБИЈА ЗАТВОРСКА КАЗНА.
Quod erat demonstrandum.

Степеном кривотворења података задовољан је, међутим Заменик заштитника грађана Роберт Сепи. По писању агенције Бета – он је „изразио задовољство што је партнерство са Министарством правде и УНХЦР дало резултате и оценио да се проблем уписивања Рома решава брзо и добром динамиком“.

Нема никаве сумње да је упис у матичне књиге рођених послужити као – правна чињеница која се неће доводити у питање. О томе сведочи Стратегија за унапређење Рома Републике Србије (2009) у којој се реадмисија Рома са територије ЕУ (српских држављана, бивших држављана СФРЈ, као и оних без било чијег држављанства) не разматра као УЗРОК за промену демографског стања у Србији већ се у њој каже да број по попису није био прецизан јер: „многа истраживања указују на то да је број припадника ромске националности у Републици Србији знатно већи, па се процењује да износи између 250.000 и 500.000“.

Да ће лажи задобити статус планетарне истине – веома је јасно. На том послу суделују здружено сви актери Новог светског поретка. Тако је један од медија који је основала ЦИА – Ал Џазира још 2012. изјавила да је Рома на Балкану далеко више него по статистици (Roma u regiji mnogo više nego u statistici | Al Jazeera Balkans balkans.aljazeera.net/…/roma-u-regiji-mn…‎).

Чињеница да власти у Србији фалсификују и кривотворе матичне књиге рођенихвеома је обрадовала Мајкла Девенпорта, шефа европске делегације у Србији (оног истог који је Србима обзанио да је преговарачка платформа за придружење ЕУ – тајна). Током недавне посете Србији он је изразио своје велико задовољство што је двадесет општина које су прихватиле позив да сарађују са ЕУ и ОСЦЕ, јасно исказало и заложило се за идеју да се положај њихових суграђана Рома – мора побољшати. (http://www.europa.rs/en/projects/pr...Step+forward+in+improving+Roma+situation.html).

Џорџ Сорош – декада промене демографске структуре у Србији
Генеалогија претварања Србије у ромску државу у видљивом простору реализације изгледа овако: 2003. године у Будимпешти одржана је конференција о правима и положају Рома у земљама југоисточне Европе када је уз учешће представника Рома, влада земаља југоисточне Европе (Србија и Црна Гора, Чешка, Словачка, Мађарска, Румунија, Хрватска, Бугарска, Македонија), Сорошевог Фонда за отворено друштво, Caвета Европе, ОЕБС-а, УНИЦЕФ-а, УНДП-а, Светске банке, Развојне банке Caвета Европе, Европског форума Рома и Путника, Европског центра за права Рома, ромског образовног фонда, договорено је да се у свим земљама југоисточне Европе покрену иницијативе и обезбеде значајнија финансијска средства за решавање проблема Рома у тим државама. На тој конференцији пласирана је Сорошева идеја о Декади укључења Рома 2005-2015, усмерена ка инклузији Рома у све процесе и токове друштвеног живота у земљама Источне и Средње Европе.

2. фебруара 2005. у Софији, шефови влада држава jугоисточне Европе усвојили су „Декларацију о Декади укључења Рома 2005-2015“. и установили правила и програм Декаде. Светска банка се те године 2005. придружила Институту “Отворено друштво” Џорџа Сороша, Швајцарској агенцији за развој и сарадњу као и владама земаља из средње и источне Европе у покретању иницијативе “Деценија инклузије Рома“.

Према речима председника Светске банке, Јим Јонг Кима и Џејмса Волфенсона (предедавајућег Wolfensohn & Company) изнетим 27.јуна прошле године у тексту: „Подржавање Рома је добро за бизнис“ – „Групација Светске банке ради са Европском комисијом и државама ЕУ из средње и источне Европе на пружању подршке Ромима. „Радимо и са Бугарском и Румунијом на образовању Рома у раном детињству, побољшању локалних школа у Србији, побољшању образовних исхода у БЈР Македонији, као и на упису имовине у земљишне књиге у Румунији. Земље средње и источне Европе имају историјску прилику да искористе седмогодишњи буџет ЕУ за мање развијене чланице ЕУ да унапреде интеграцију Рома. Средства су ту – треба их само искористити.“

Ова „историјска“ шанса није пружена остатку Европе чији су званичници и становништво ужаснути присуством Рома – нарочито након што су као држављани Румуније и Бугарске, добили право на слободно кретање унутар ЕУ и њене богате градове – изграђене током крсташких ратова и колонијалног периода – када су злато и дијаманти пристизали у неограниченим количинама.

Безобална хипокризија европских званичника
У Француској је ромска популација изложена беспоштедном протеривању. Никола Саркози је 2010.године повео „рат против Рома“ (Мануши, како се називају Роми на франкофоном подручју, населили су се у Француској још у 15. Веку).
Званична Саркозијева политика за Роме у Фрнацуској – била је уништавање картонских насеља и сурово протеривање уз – карту у једном правцу, а исту политику је задржао и министар полиције у новој социјалистичкој влади, Мануел Валц.

Градоначелник места Шоле, у долини Лоаре, ни најмање није шокирао своје суграђане изјавом да Роме „Хитлер изгледа није довољно побио”.

Градоначелник Кроа, Режис Кош је недавно изјавио да Ромима није место у овом богатом градићу и предложио да „плави шлемови“ дођу и врате Роме тамо одакле су дошли?
Бурне реакције незадовољства изазвало је код Девенпортових сународника – Британаца укидање ограничења за радну миграцију држављана из Румуније и Бугарске које је ступило на снагу 1. јануара ове године у земљама ЕУ. Британски премијер Дејвид Камерон је изјавио да влада намерава да битно ограничи мигранте из Источне Европе у правима на стицање социјалне помоћи, а у случају притиска од стране Брисела постави питање о напуштању ЕУ. „Tакав став може да добије подршку од стране политичких снага, које заступају тесну сарадњу с ЕУ“, истакао је, тим поводом у интервјуу за Глас Русије експерт Међународног института за хуманитарно-политичка истраживања, Владимир Брутер.

Но, поред тога што европска јуриспруденција има богату правну традицију – било је тешко, па и немогуће било коме објаснити – по ком, ако не етничком основу – се Ромима, држављанима Румуније и Бугарске, који имају право на слободно кретање унутар ЕУ, ово право ускраћује, а земљама средње и источне Европе „које имају историјску прилику да просперирају инклузијом Рома“, непрекидно прети одузимањем виза и права на рад у ЕУ, уколико ромско становништво не задрже на својим границама?

• Ствари су овако решене – ЕУ нема никакву намеру да Србију прими у своје редове, а ту чињеницу најбоље потврђује број реадминистрираних Рома на њеној територији – који су се ту – по други пут родили.

Будући да Србија никада неће ући у ЕУ, укидање ограничења за радну миграцију држављана из Румуније и Бугарске које је ступило на снагу 1. јануара ове године у земљама ЕУ, можемо видети као део механизма за пребацивање Рома из Румуније и Бугарске на основу реадмисије у Србију - „прву земљу на Западном Балкану која активно ради на решавању проблема “правно невидљивих”. Овде ће се по кратком поступку родити и бити уписани у матичне књиге, и „цивилизована“ Европа неће имати више проблема – неће морати да предузима хајке, организовани лов на људе, затварање, окивање у ланце, или прогоне које у ери медијских технологија не могу да остану потпуно скривени.

Стратегија за унапређење Рома Републике Србије
Република Србија се у јануару 2005. године прикључила сорошевској Декади инклузије Рома. Влада РС је усвојила јe четири акциона плана који садрже мере за побољшање положаја Рома у становању, запошљавању, здравственој заштити и образовању.

На нивоу Владе је у марту 2008. основан „Савет за унапређење положаја Рома у циљу међуминистарске координације“. У оквиру Министарства за људска и мањинска права образован је „Секретаријат за ромску националну стратегију“ – који координираактивности „Декаде инклузије Рома“ на националном и на локалном нивоу.
У Београду је 2011. године основана Интернационална ромска академија наука и уметности.

Сорошев „Институт Фонда за отворено друштво из Будимпеште у сарадњи са Фондом за отворено друштво, Србија, уложио је значајна средства у циљу формирања ромске интелектуалне елите. Фонд за отворено друштво је, у партнерству са удружењима грађана и државним институцијама, у протеклих 15 година реализовао бројне пројекте који су дали резултате у унапређивању положаја Рома и програме који су укључени у образовни систем.

Мере афирмативне акције
„Стратегија за унапређивање положаја Рома“ заснива се на спровођењу мера које се називају „мере афирмативне акције“. Ради се о расистичком закону којим се неромско становништво Србије ставља у неједнак положај у односу на Роме – у области здравства, становања, запошљавања, социјалне заштите, образовања, издавања личних исправа итд. Мере се правдају потребом „што боље интеграције ромске заједнице у друштво и како би се смањио јаз у приступу правима између Рома и опште популације“. Јасно је да се јаз у правима не може смањити тако што се другима то исто право ускраћије на основу етничке припадности. Мере афирмативне акције у условима у којима немају универзално важење и у којима се тајно спроводи депортација Рома – несрпских држављана којима се након тога издају документа којима се ова превара озакоњује, представљају веома грубо кршење правних норми и стандарда.

„Стратегијом“ је предвиђено повећање броја Рома са средњим и високим образовањем, што се постиже посебном политиком уписа која се примењује од 2003.године:

- предност ромских кандидата при упису у средње школе и на факултете чији је оснивач Република Србија).
2006. године држава је започела пројекат подршке ромској деци у савладавању градива у основним школама (пројекат „Ромски асистенти“)

- Ученици ромске националности на квалификационим испитима за средње школе добијају 30 бодова више од бодова које су освојили на тесту.

- Роми имају Привилегован положај у односу на друге кандидате и приликом уписа на факултете универзитета чији је оснивач Република Србија. Пратећи документи објашњавају да: „Идеја уписа на факултете од почетка спровођења мера до данас није била само обезбедити студенту место на факултету, већ га уписати на „терет“ буџета Републике Србије“.

- Министарство за људска и мањинска права тј. Секретаријат за ромску националну стратегију, прослеђује Министарству просвете списак ромских кандидата који су положили пријемни испит а који су остали ван листе уписаних на буџет. У том случајуМинистарство финансира ромске студенате на факултетима универзитета у Србији чији је оснивач Република.

Финансијска издвајања за Роме – Акциони план

„Образложење Акционог плана за спровођење Стратегије за унапређење положаја Рома у РС“ до 2015. износи податке о новчаним улагањима из буџета Републике Србије као и донаторским средставима која су прикупљена у сврху реализације свеобухватне стратегије за унапређење положаја Рома.

• Министарство просвете, науке и технолошког развоја РС, потрошило је у 2012. години 144.000.000 динара из буџета и око 5.900.000 евра донација за реализацију мера и активности предвиђених Акционим планом за унапређење положаја Рома. Министарство је обезбедило средства за активности које ће бити реализоване до 1. јануара 2015.године у износу од 295.925.000 динара.
• За део Акционог плана који реализује Министарство грађевинарства и урбанизма у области становања до 1. јануара 2015. године, обезбеђена су средства у износу од 50.000.000 динара као и донаторска у исносу од око 5.109.750 евра за побољшање стамбених услова ромске популације.
• Министарства рада, запошљавања и социјалне политике зиздвојило је за 2012.годину 29.000.000 динара из буџета и обезбедило средства од 66.504.000 динара за мере запошљавања Рома. Додатно образовање и обука за лица без основног образовања, стручне квалификације и програми преквалификације и доквалификације, мере за започињање сопственог бизниса, додела једнократних субвенција послодавцима за отварање нових радних места и подстицање запошљавња Рома, неке су од активности које се предузимају и финансирају из буџета РС као део Акционог плана.
• Министарство рада, запошљавања и социјалне политике у области социјалне заштите Рома издвојило је 51.292.000 у 2012..години; 53.878.000 динара у 2013, док је 56.594.000 динара намењено подршци мерама и активностима за 2014.годину.
• За упис Рома у матичне књиге, обезбеђена су донаторска средства у изосу од 317.464 евра.
• За здравствене медијаторке (Министарство здравља је 2008. покренуло пројекат ромских здравствених медијаторки како би унапредило квалитет живота рома) – утрошен је 21.000.000 динара из буџета и 82.914 евра из донација.
• За потребе других мера из Акционог плана у области здравствене заштите се у 2013. и 2014. години издваја по око 30.000.000 динара и донаторских средстава у износу од 10.000 евра.
• 2012.године издвојено је 15.000.000 динара за унапређење учешћа Ромкиња у политичком и јавном животу, док се у ту сврху за 2013. и 2014. издваја 1.000.000 и донаторска средства у износу од 30.000 евра.
• Канцеларија за људска и мањинска права обезбедила је 2.000.000 динара за реализацију мера против дискриминације као и по 20.000.000 динара за декаду инклузије Рома. За исте потребе је од Министарства финансија и привреде из буџетске резерве одвојена сума од 20.000.000 динара.
• За смештај, исхрану и грејање Рома Акциони план Републике Србије за 2013.и 2014.годину предвидео је финансирање у износу од 640.000.000 динара.
• За решавање стамбених проблема и подршку у запошљавању обезбеђена су средства у износу од 340.000 евра.

Невероватна, рестриктивна, дестимулишућа и наказна мера забране запошљавања нових радника у јавном сектору која ће важити до краја 2015. године, коју је донела Влада Србије – неће по свим показатељима важити за Роме који спадају у категорију оних који се „могу запослити уз сагласност тела Владе Србије на предлог министарства или другог надлежног органа“ као и у ограничен број привремено ангажованих радника на 10 одсто укупног броја запослених у органу или институцији која се непосредно или посредно финансира из буџета.

Млади и образовани Срби се плански и систематски приморавају да се иселе из Србије. Државе „цивилизоване Европе“ стипендирају одлазак а власти у Србији спроводе све мере како би их стимулисали – да напусте Србију.
Истраживања УСАИД-а показала су да годишње око 12.000 младих, образованих људи напусти Србију. По одливу мозгова од Србије у целом свету у лошијој је ситуацији само Гвинеја Бисао. Сваки десети ученик Математичке гимназије наставља своје школовање у иностранству. Процењује се да је Србију између 2000. и 2012. напустило око 600.000 образованих грађана док је држава одласком најбољих у стручном и образовном смислу изгубила преко 12 милијарди евра.

У Србији се, на основу свега показаног убрзано спроводи процес аналоган оном који је омогућио преотимање Косова и Метохије од стране глобалних планера српске пропасти и нестанка. Мере афирмативние акције – тада су примењиване на албанску популацију. Албанци су слободно досељавани из Албаније од рата до данас, лагало се и манипулисало подацима о демографском стању на Косову после Другог светског рата када је забрањен повратак исељеног српског становништва на Косово, отварани су универзитети на албанском језику и усвајале су се мере и закони који су довели до константног исељавања Срба. То је довело до резултата који сада треба да добије правно утемељење у новом Уставу Србије, након што „изборна воља“ грађана Србије устоличи нову гарнитуру својих гробара.

 

[СРБСКИ КОСМЕТ]

Србски јунак од 12 година!

Дечак Драгољуб Јеличић (12), син избеглица са Кордуна, уз Лозничанина Момчила Гаврића је био један од најмлађих српских војника у Првом светском рату! Обојица су заслужили да носе ореол јунака, јер су били део српске младости која је тих крвавих дана и година бранила отаџбину и ушла у вечно памћење српског народа.

Драгољуб је, иначе, последње године живота и рада провео у Никшићу. А, о њему, који је чак шест пута рањаван, који је пленио храброшћу, писао је чувени швајцарски лекар и овековечени пријатељ Срба, Арчибалд Рајс, у књизи “Шта сам видео и доживео у великим данима”. Овог дечака представља као јунака који “пуца из пушке и баца бомбе”.
- Када је рањен у руку, ваде му куршум у Нишкој болници. Није хтео да се даде успавати за операцију. Идржао је без иједне речи – написао је Рајс.

Цео век после крвавих догађаја током Великог рата, Ђорђе Њуњић (27) данас покушава да докаже да је његов деда по мајци, Драгољуб Јеличић, најмлађи српски војник Првог светског рата!

- Поседујемо фотографије и књиге у којима се мој деда помиње као најмлађи борац – каже Ђорђе, који са братом Предрагом покушава да дође до истине. – Не знамо да ли је био млађи од Момчила Гаврића, али бисмо волели да сазнамо истину.

Њуњићи у архиви чувају оригиналне дедине фотографије, а посебно издвајају ону коју је овековечио један француски фоторепортер у борбама за одбрану Београда, где се види како Драгољуб пуца из пушке.

- Управо је та слика дуго била у поставци Војног музеја – каже с поносом Ђорђе.

Породица Јеличић је, попут других српских фамилија, имала избегличку судбину. Са Кордуна су дошли у Шабац, где су покушали да организују живот. Нажалост, Драгољуб је рано остао без оца, а потом му се и мајка преудала, а он побегао у Београд, где је живео као бескућник. Рат га затиче у одбрани Београда, одакле бежи у Руднички одред. На Мачковом камену рањен је док је замењивао погинулог митраљесца, а прича се да је само који корак даље од њега погинуо Димитрије Туцовић. Са непуних 14 година био је најмлађи поднаредних, учесник Солунског фронта… Преживео је Први и Други светски рат, нацистичке казамате, а крај рата дочекао је у партизанској униформи.

СЈАЈАН ГЛУМАЦ И КОМИЧАР

ДРАГОЉУБ је био глумац, одличан комичар, члан Удружења драмских уметника Београда. После Другог светског рата вратио се тој љубави и после Београда, Јагодине, Скопља, Тузле, Ријеке, обрео се у Народном позоришту у Никшићу. Умро је у 63. години, а иза њега су остале три кћерке, које данас живе у Никшићу.

В. КАДИЋ – НОВОСТИ

 

[СРБСКИ КОСМЕТ]

На Косову и Метохији уништено више од 10 000 Србских гробова!
Нечувени албански вандализам и дивљаштво на српским гробљима на Космету !

На две трећине територије КиМ (укупна површина 10.886 км2) у потпуности уништили, од 1999. године, на више од 280 српских гробља више од 10.000 споменика што је нечувено дивљаштво у Европи. – Руше и споменике бораца против фашиста . – Срушили све споменике српских писаца и историјских личности



По злогласној и застрашујућом Хитлеровој фашистичкој теорији из “Мајн кампфа” (“Моја борба”) : “ Ако једном народу уништите споменуке тог народа неће бити ту у другом колену” - Албанци од 1999. године на Косову и Метохији систематски уништавају српске цркве , манастире , српска гробља и споменике на њима, споменике српских историјских личностим спомен плоче и друга обележја, спомен чесме …. Тако, су срушили споменике Милошу Обилићу из центра Обилића, цару Лазару из центра Гњилана, као и споминике Вука Караџића, Доситеја Обрадовића, Петра Петровића Његоша… а уништили су и два пута спомен плочу киднапованих српских новинара 1998. године, Ђура Славуја и Ранка Перинића постављену пре две године код Велике Хоче на место отмице.

Према још непотпуним подацима Рашко – призренске епархије и ОЕБС-а из 2011. године, од доласка међународне војне и цивилне мисије на Косову и Метохији, половином 1999. године до краја 2011, Албанци су уништили и поломили на 280 српска гробља више од 10.000 споменика што је до сада незабележени вандализам у Европи. На површини од 8.000 км квадратних , од укупне територије Косова и Метохије 10.886 квадратна километра, данас нема ниједног читавог српског гробља. У Метохији су остала читава само два српска гробља, у Црколезу у општини Исток и селу Бање у општини Србица док на централном Косову нема ниједног очуваног српског гробља. На српским гробљима у потпуности је уништено и 90 капела а преостала српска гробља се и данас несметано затиру , уништавају, преоравају и претварају у депоније.

Дивљаштво Албанаца

У историји цивилизације у Европи такво дивљаштво и вандализам једног народа над мртвима нигде није забелезено. Албанска суровост према мртвима постаје још већа када се зна да су поједина гробља, после уништења споменика на њима, минирали као оно у Старом Грацком код Липљана на коме је сахрањено и 14 српских жетеоца које су убили албански терористи на њиви јула 1999. године . На више од 60 гробља апсолутно нема ниједног споменика , око којих су поломљене или однете ограде.

Кфор је на многим оградама српских гробља постављао бодљикаву жицу али ни то није спречио албанске вандале да руше и уништавају споменике. Бодљикавом жицом ограђено је и велико српско гробље у јужном делу Косовске Митровице али то ништа није помогло да се спречи уништење 800 споменика на њему. Више од 800 споменика поломљено је и уништено на српском гробљу у Приштини.

— На митровичком срспком гробљу у јужном, албанском, делу града Срби не сахрањују умрле од јуна 1999. године због безбедности. Пре неку годину УНМИК је дао Албанцима новац да очисте српско гробље, а они су ту акцију спровели тако што су уништавали крстове на споменицима и ломили слике умрлих. Европа је присутна на Космету али, нажалост не предузима ништа да спречи затирање српских гробља и српских светиња. Чак се нико не оглашава да осуди овако дивљаство и вандализам – каже митровички парох стафрофор Милија Арсовић.

Око 10. јануара 2013.године на једном , од два српска гробља, у Косовом Пољу, уништено је 56 споменика.

—Поред уништења споменика албански вандали редовно испољавају нечувену антицивилизацију на гробљима и мртвима. Затекли смо више пута на гробљу кућице за псе , кости животиња и угинуле животиње вероватно да понизе мртве. Сви су у међународној заједници на Косову и Метохији упознати о овом дивљаштву Албанаца. Сви они то осуђују али треба стати на пут тим неделима – каже свештеник из Косова Поља јереј Никола Драгићевић.

Лингвоцид

Српско гробље у Белом Пољу код Пећи наочиглед међународних мировњака претворено је у сметлиште, док је оно на периферији Ђаковице , на коме је сахрањено и неколико француских војника из Првог светског рата , претворено у депонију, и сада нема ниједног детаља који би говорио да је ту било гробље.

Према речима приштинског пароха оца Мирослава , на гробљима на централмом Косову и Метохији албански вандали су отварали гробнице и из многих растурили посмртне остатке. То је и разлог што има све већи број случајева да Срби ископавају посмртне остатке својих најближих и поново их сахрањују негде у Србији, тамо где су потомци нашли нови завичај.

До сада се нико није бавио материјалном штетом уништења споменика на српским гробљима на Косову и Метохији и других објеката на њима. У сваком случају материјална штета је већа од пет милиона еура, када се узме у обзир, да у просеку један споменик кошта 500 еура.

Албанци данас преко српских гробља праве путеве , претварају их у депоније, пашњаке и утрине па и њиве а од споменика често праве стазе па и ограде око кућа.

–Уништене записе, натписе , рукописе, свештене књиге и читаве библиотеке , тешко је да ће мо икада избројати и надокнадити. Део тог ненадокнадивог јесу уништени споменици и споменички натписи на гробљима широм Косова и Метохије. Уништавањем надгробних белега Срба на гробљима, Албанци не само да чине непојмљив грех према мртвима, родбини и пријатељима умрлих, већ затиру непроцењено богатство камене орнаментике и симболике и ништа мање, језичко наслеђе. Споменички натписи представљају спонтано и колективно подхрањену језичку грађу која пружа обиље података важних за изучавање појединих питања језика, антропонимије, дијалектских и других специфичности—каже лингвисткиња проф. Приштинског Универзитета са привременим седиштем у Косовској Митровици Митра Рељић.

Зоран Влашковић









Србски народе,освести се већ једном,док заиста небуде касно.Југ наше отаџбине постаје полако Албанско због њиховог великог наталитета.И не само југ,већ и остали делови Србије ће због прекомерног рађања цигана и шиптара постати несигурна места за живот.Ко живи близу циганских махала добро зна о чему говорим.

И знам шта помишљате.Није истина да неможете ништа као појединац.На велике стазе се првим кораком креће.Усудите се да начините тај корак.Шиптари држе углавном разне пекаре или посластичарнице.Једноставним бојкотом њихових производа они неће имати куд,него ће бити приморани да затварају тај сопствени бизнис.Будите свесни да финансирајући сваког шиптара,ви финансирате сваки метак који ће бити испаљен на Србе на Косову и Метохији.Слична је ситуација и са циганима.Докле год им удељујете милостињу или их помажете,ви заправо помажете њихово ширење.Да ли треба да помињем колики је наталитет код цигана?Уосталом,просудите у горњем тексту и на претходној страници на дну о чему вам говорим.
Наравно,ово је све више мање могуће све док неотерамо ове паразите са власти као и њихову опозицију и позицију.Србском народу нетреба парламентаризам и демократија (све партије су у суштини исте).Србима је потребна једна чврста рука,родољуб и пре свега национал социјалиста који ће да их води.Ови надолазећи избори су,као и сви пре њих,само шарена лажа.Народ више небира вође,већ западни центри моћи.

Ако вам је стало до Србског народа,помажите га.

 

[СРБСКИ КОСМЕТ]

Београд – Лидер Социјалдемократске партије Србије Расим Љајић потписао је споразум са представницима две ромске партије и више од 70 ромских невладиних организација.
Они ће на парламентарним изборима подржати листу „Александар Вучић – Будућност у коју верујем“.

Како је саопштено из СДПС-а, потписаним споразумом, та странка и представници ромских партија и невладиних организација су се сагласили да заједно учествују у побољшању економског, социјалног, образовног и културног положаја ромске популације и наставку инклузије те заједнице.
Потписивању Споразума између СДПС и Демократске уније Рома, Уједињене партије Рома и више од 70 организација цивилног друштва, присуствовали су ромски представници из више од 60 општина из целе Србије.


Танјуг

 

[СРБСКИ КОСМЕТ]

Антифа и Анти-антифа


Сви они који се боре за мајку Србију, расу и нацију проглашени су фашистима. У интервју који је дао за студентски лист Правног факултета у Нишу („Правник“), новембра 2001. године, Небојша Крстић (оснивач „Образа“), рекао је једну веома тачну, истиниту и непорециву чињеницу. „Данас је етикета „фашиста“ постала једно од најкоришћенијих оружја из арсенала антинационалних појединаца и група. Чим се неко не уклапа у политичке калупе овдашњих бораца за „људска права" одмах му се прилепљује етикета „фашиста“. То је, уствари, најобичнији инквизицијски политички обрачун са онима који другачије мисле. Притом се све то, -o tempora, o mores, - догађа у име демократије и људских права.“ ... ''У име борбе за људска права врши се најбескрупулозније разарање духовних, моралних, породичних и националних вредности, промовише се – насилно, то јест бомбардовањем – нови концепт државног суверенитета који поништава право једног народа да слободно живи и брани свој опстанак“.
До данас, ништа се није променило. Медији који су под контролом издајничког и анти-србског режима, и даље користе исту стратегију и називају нас фашистима само зато што се не уклапамо у њихове политичке калупе. Уколико си ти један од нас, бориш се или залажеш за националну слободу и уједињење свих србских земаља у јединствену србску националну државу, за социјалну правду и расни идентитет, за повратак војничке части и оснивање србске националне војске која ће бити национално и расно свеснаи одана своме народу и држави, поносиш се србском историјом и својима прецима, не желиш да заборавиш свој језик, културу и традицију, пишеш ћирилицом, противиш се уласку Србије у НАТО и ЕУ, ниси један од оних који подржава наркоманију, хомосексуализам, педофилију, секташтво, порнографију, и све друге видове људске изопачености, већ напротив, онда си и ти великосрбски ФАшиста.
Баш због тога што нас називају и сматрају ФАшистима, педери, лезбејке, бисексуалци, трансексуалци, тзв. ЛГБТ популција, комунисти, анархисти, либерали, наркомани, педофили, секташи и сав остали левичарски олош, једним именом себе назива Антифа. Они поричу и мрзе саму Србију. Свака незгодна и неуспела ствар у Србији, свака несрећа србског народа код њих изазива радост, срећу и смех. Они мрзе народну културу и обичаје, традицију и србску историју. То је њихова заједничка особина, то је оно што њих спаја, мржња према Србији и свему што је србско. Просташтво, некултура, дивљаштво, анархија, недолично понашање и нарушавање јавног морала је оно по чему су они препознатљиви.
Србски националисти, тачније, национал-социјалисти нису им остали дужни. Сви србски националисти који се противе свему горе наведеном самостално или у групама делују под заједничким именом Анти-антифа. Анти-антифа није организација већ национал-социјалистички одговор на анти-србско деловање и дивљање тзв. антифашистичких организација које су махом постављене и плаћене од стране ционистичких моћника са циљем разарања изнутра нашег националног и расног идентитета и вредности. Сви Срби који су национално и расно свесни треба да стану у заштиту своје породице, као и у част наше отаџбине, за бољу будућност наше деце и долазећих генерација. Непријатељи Србије су ваши лични непријатељи. Мрзите их свим својим срцем.
Србија Србима - живела Србија!
извор: Борба 14

 

[СРБСКИ КОСМЕТ]

Срба је било колико и вас Енглеза. Данас их је, десет пута мање. Где су?


Господо и пријатељи!

Дошао сaм из Србије, из Европске поноћи. Тамо нигде ни зрачка светлости. Сва је светлост побегла са земље на небо и једино нам одозго светли. Па ипак, ми нејаки у свему, сада овако, јаки смо у нади и вери, у скоро свануће дана. Захвалан сам лорду архиепископу, Конкен Бериском, који ми је омогућио да на свети Видовдан, овог лета господњег 1916. године, у овој прекрасној цркви Светог Павла, пред његовим Височанством, краљем Џорџем петим и нај угледнијим Енглезима могу да вам се обратим.

Господо и пријатељи! Цео дан јуче, провео сам разгледајући овај величанствени храм, који је понос Енглеске и Хришћанства. Ја сам видио, да је он саграђен од најскупоценијег материјала, донешеног из разних крајева империје, у којој сунце не залази. Видео сам, да је саграђен од гранита и мермера, које су испирали таласи стотине мора и океана. И да је украшен, златом и драгим камењем, донетим из нај скупоценијих рудника Европе и Азије. И уверио сам се, да се овај храм, с правом убраја, у једно од архитектонских чуда света.

Но, господо и пријатељи! Ја долазим из једне мале земље на Балкану, у којој има један храм, и већи, и лепши, и вреднији, и светији, од овог храма. Тај храм, се налази у српском граду Нишу, и зове се ЋЕЛЕ КУЛА. Тај храм, је сазидан од лобања и костију мог народа. Народа који пет векова стоји, као стамена брана Азијатском мору, на јужној капији Европе. А кад би све, лобање и кости, биле узидане, могао би се, подићи храм, триста метара висок, толико широк, и дугачак, и сваки Србин, би данас, могао подићи руку и показати. Ово је глава, мога деде, мога оца, мога брата, мога комшије, мога пријатеља, кума. Пет векова, Србија лобањама и костима својим, брани Европу, да би она живела срећно. Ми смо тупили, нашим костима, Турске сабље, и обарали дивље хорде, које су срљале као планински вихор на Европу. И то, не за једну деценију, нити за једно столеће, него за сва она столећа, која леже између Рафаела и Ширера. За сва она, бела и црвена столећа, у којима је Европа, вршила реформацију вере, реформацију науке, реформацију политике, реформацију рада, реформацију целокупног живота. Речју. Када је Европа, вршила смело кориговање, и Богова, и људи из прошлости, и када је пролазила кроз једно чистилиште, телесно и духовно.

Ми смо, као стрпљиви робови, ми смо се клали са непријатељима њеним, бранећи улаз у то чистилиште. И другом речју. Док је Европа, постајала Европом, ми смо били ограда њена, жива и непробојна ограда, дивље трње око питоме руже. На Видовдан, 1389. године, Српски кнез Лазар, са својом храбром војском, стао је на Косову Пољу, на браник Хришћанске Европе, и дао живот, за одбрану Хришћанске културе. У то време, Срба је било колико и вас Енглеза. Данас их је, десет пута мање.

Где су? Изгинули, бранећи Европу.

Сада је време, да Европа Србији врати тај дуг.

Говор Владике Николаја Велимировића на Видовдан 1916. год. у Лондону.

(srpskaistorija.wordpress)

 

[СРБСКИ КОСМЕТ]

За расу и нацију!




Србска нација је одувек бранила и чувала своја огњишта, породицу културу, веру. Данас је на жалост то обрнуто, ми смо једина земља која се граничи сама са собом (пре свега мислим на окупирану зону Косово и Метохију) не бих желео да даље улазим у ту тему јер за то не примам плату и тиме се не бавим.

Србија – је данас под већом окупацијом него за време турске окупације која је трајала пет векова. Мало људи не зна, или једноставно не жели да зна да ми јесмо под једном окупацијом (као између осталог и цео свет) "Ако ми заобиђемо проблем, он нас неће сигурно'' . Наш проблем и јесте у томе што смо проблеме потурали ''испод тепиха'' и кроз историју нам се то много пута обијало у главу, као и данас, а и у наредном периоду.
Кривци за распадање наших територија, културе, нације, расе – једино можемо одговорни бити ми, и кривити сами себе. Наиме имали смо многих шанси, које смо пропустили сматравши их непотребним и непожељним по нас. Кроз историју се изгледа доказало супротно, осврнућу се на детаљ из Другог светског рата, где је од званичне Србије тражено да буде војно неутрална и да без сметњи пропусти немачку војску да мирно прође кроз нашу територију, а за узврат да не будемо ''ни такнути'' чак нам је пружена и прилика да будемо у унији са земљама које су ''мајке'' Европе, и европске аријевске цивилизације.
Данас је Србија и наша раса, нација у великој опасности на жалост ми смо само тепих о кога како год хоће обрише своју прљаву обућу. Нешто што је наметнуто у скорој прошлости нашег народа, су такозвана ''људска права''.

О људским правима:

Постоје ли људска права? У ово доба тзв. демократије, тврди нам се да свако људско биће има универзално право на живот, слободу, равноправност, имовину и шта све не. Већ на први поглед, сасвим је јасно да је то нетачно. Чак ни ово основно право на живот ником није гарантовано: и поред свег напретка медицине многи умру чак и пре него што се роде, или пар дана после рођења - без икакве своје кривице. О равноправности такође нема говора: неко се роди паметан, неко глуп, неко леп, неко ружан, неко здрав а неко болестан и наравно неко се роди богат а неко сиромашан. Са толиким природним и друштвеним неједнакостима, и појам слободе је врло релативан. Ако чак и занемаримо ограничења слободе која намећу закони, остају нам физичка и економска ограничења: шта вреди право на слободу кретања (и путовања) ако болест или недостатак новца то онемогућавају?
Недостатак новца:

Недостатак новца, се не могу кривити само марионете система који нас ''води'', сав капитал овога света, целокупне радничке класе управо и одлази код ''народа над којим је почињен највећи геноцид'' – Јевреји (ционисти) – ционисти су ти који држе и контролишу цео свет.
Ционизам – је био један од националних покрета Јевреја (Жидова) и тај покрет се залагао за утемељење јеврејске државе, културе, вере у целом свету . Зар нису успели?

Зашто покорена Србија даје непокореност властодршцима света?

У нашем народу је увек владао инат, који нас је и довео овде где смо. Инат као и многа наша некултура и јесте створена Јудеја. Срби су непокорени, а Србија је одавно покорена. Србин, не значи роб, већ човек. Срби су увек одбијали да буду робови (што се и доказало кроз историју) али шта се дешава када људи на челу државе издају свој народ и своју земљу због новца? То јесте велеиздаја, свега што је србско, а прави Срби и не воле баш издајнике. Срби док их буде било ће се борити са своја два орла против шестокраке аждаје која гута и уништава све што вреди у овој земљи.


Хришћански поглед:

Хришћански поглед на све ово је надам се јасан. Неко ко тврди да је наша култура Јудејска, лаже, јер је под утицајем истих, да ли због голог живота, или бајкама о милионима свакако је небитно.

Христос Исус није био Јеврејин, није имао земаљског оца, имао је мајку која је била земаљска али такође је била и нејеврејка. Исус је био АБ крвне групе која означава белу расу (Аријевску) о томе се можете бавити текстом Драгоша Калајића. Дакле шта је циљ свега овога? Јевреји када су освајали свет, су знали да је Хришћанство истинска вера и да окупља велики број људи и баш због тога су убацили своју ''јеврејску теорију хришћанства'' како би народу предочили да је Исус био јеврејин, самим тим људе (вернике) контролисали и сврставали их у робове.

Раса, расизам:

Код Срба је расна свест била превелика, већа и од своје сабраће других Аријеваца. Сви сигурно знамо неке примере, чији смо и можда били сведоци. Раса и расизам сметају људима који су покорили нашу земљу, зашто: Ако расна свест влада код људи, тада се евентуално губи и радна снага, самим тим се и празне џепови оних који контролишу свет, то је очигледно. Друштво не може да измисли или пориче расу, то је исто као када би сте поништили своје гене, да ли је то могуће? НЕ, не постоје два човека која су на свету једнака на било које начине, па макар били они и рођена браћа/сестре. На крају крајева ви остајете онакви какви сте се родили, то није питање карактера.

Послужићу се једним цитатом

"Нема слободне воље у смислу да ја прилагодин или формирам мој карактер онако како ја то хоћу, мој карактер, моја основа је већ ту. Она је промењљива дата као судбина. Ја не контролишем карактер, карактер контролише мене''. - Hiperboreac


Такође проблем који је створен да угрози постојање наше расе и нације јесте наркоманија. Наркоманија је главно копље јеврејског оружја које нас разара све више и више, дубље и дубље. Све док тако буде, нас ће бити све мање и мање, наше границе неће постојати бићемо сматрани обичном стоком, како нас јевреји називају а и већ сматрају, а и користе нас као стоку, за одрађивање њихових прљавих послова.

Људи који су покушавали да на ову ширу опасност укажу на време, данас нису живи, јер их нико није чуо сем Јевреја, зашто због блокаде, или због тога што је народ глув када је у питању општа корист своје врсте?

Хероји, који су бранили нашу отаџбину од многобројнијег непријатељима су побијени или по разним, ''светским'' затворима ''правде''.

Осврнућу се на цитат једног монаха:

‎"Хришћански живот захтева крајњу храброст иступања против већине, против обичаја и традиција овога света, против целога света и целога пакла. (...) побуните се, али истинском побуном!" - Монах Јован Марлер.

За оне који се не побуне против сопстевног умирања такође следи један цитат:


"Игноранција која превладава, анестезирана маса која тежи да задовољи своје већ девијантне нагоне, вуче све и свакога у деградацију. Слепи човечуљци се међусобно охрабрују, мислећи како живе, како проживљавају, како уживају, а заправо страшљивци који се боје старости, који у свом бунилу марширају заједно према вечној смрти.''

Повлачим жртвовање Исуса Христоса, који се жртвовао за животе, и праштање грехова свих нас, његова љубав према нама је била толико велика да му је ''смрт'' отварала само још један ''дуговечни'' живот, тако и обичан човек недостојан свега што постоји тако треба да маршира.

РАСНО МЕШАЊЕ:

Расно мешање је појава, када човек, или жена одлуче да ступе у брак, а затим касније створе породичну заједницу, дакле намеравају да имају децу са супарником који припада различитој раси од сопствене. Овај чин се не налази узалуд на првој лествици расних греха, јер он заиста јесте најтежи прекршај против своје расе а затим и Природних закона.

Да ли и даље имате утисак да нисмо покорени? Да смо сасвим слободни?

Ако то мислите имате великих проблема.
У Исусовој биографији недостаје неких шеснаест година живота. Зашто у Јеванђељима нема ни помена о томе? Зашто се крије где је Исус био и шта је радио?

Да ли постоји документација у ванхришћанској литератури? Ту се тврди да је Исус, или како се назива тамо, Иса, имао је четрнасет година када је прешао Синд, област у данашњем југоисточном Пакистану у доњем делу реке Инд (Индус), и да се сместио међу Аријевцима који су мигрирали у долину Инда.

Шта је Исус радио међу Аријевцима?

Да ли су Исуса разапели Јевреји а Аријевци су као одмазду хтели да истребе Јевреје?

Шта је Исус радио у Индији, у Џагернату, где су га радосно дочекали Брамини свештеници и научили га да чита и разуме Веде. Да ли су га Браминиа научили да лечи уз помоћ молитве, да поучава, да тумачи свете списе народу и да исцељује и истерује зле духове из тела људских, враћаjући им њихово здравље?

Да ли је Исус или Иса шест година провео учећи и проучавајући у Џагернату? Зашто црква крије тај временски период?

Сасвим је једноставно. Ко је год прочитао текст Драгоша Калајића који доказује да је Исус био Аријевац, схвата да су Јевреји злоупотребили све, па чак и нашу религију. Чудно је то да се како жидови кажу ''јеврејин са неба појави код Аријеваца''. Да ли је то могуће? Одговор је очигледан. Исус јесте био беле расе, дат је од Бога као син и спаситељ душа. Чудно је то да од колико јевреја Хришћанство прихвате само укупно 5 000. А да бели људи, Аријевци у многом већем броју марширају уз симбол (крст) на коме је разапет син Божији.

Хришћанска вера је Јеврејска?

Апсолутно није, јер религија никако не може да има само Јевреје као вернике, зашто се не би и неки црнац ''преобразио''. Чудно је то да Јуда, који је видео сва чуда Исусова (лечења: ''слепи прогледају'' ''болесни болест одбацују...'') прода Исуса, иако се уверио да је он заиста син Божији. То нам само још више говори о јеврејима/жидовима.


Ако је Хришћанство изникло на јеврејском апокалиптичко-езотериском објављивању долазећег царства, како је могло да се укорени? Ко му је дао подстицај?


Ми и јесмо писмени, и данас пишемо како пишемо, и говоримо захваљујући Хришћанству (Словенима су допринели томе Ћирило и Методије). Узећемо у обзир и цитат Св.Владике Николаја Велимировића који гласи:

''Ја сам по националности Србин, по крви Аријевац, а по вери православац''... Узећемо у обзир и то да келтски (северни) крст стоји на манастиру Жичи (православном манастиру). Келтским крстом се служе данашњи бели националисти. Иначе то је само један пример, где су келтски крст и још многи симболи на десетинама Хришћанским манастира у Србији.

Циљ овог текста није био да било коме, соли памет. Религија је приватна ствар сваког човека, ми само откривамо шта је у Хришћанској религији.
Опстанак бр. 1

 

[СРБСКИ КОСМЕТ]

Па нису они Срби!

Пише Драгомир Антонић
Живиш у Србији, а ниси Србин. Дивота. Што смеш чинити у Србији, не би смео у било којој другој држави. Живиш у Београду, а поседујеш коњску запрегу. Законом је употреба коњских и воловских запрега у граду Београду забрањена средином двадесетог века. Свако закон мора поштовати, сем ако ниси Србин. Тад можеш сваки дан по Дорћолу, градском језгру, да каскаш запрегом, обилазиш контејнере, вадиш из њих све што се учини корисним. Нико те неће ометати: ни грађани, ни комунална полиција, ни саобраћајци. Заштићен си, јер си припадник ромске мањине и ослобођен поштовања законске одредбе.
Предузетнички дух
Посао се развија, коњска запрега је предата партнеру а успешни предузетник је набавио социјалистички трактор марке ИМТ, закачио за њега дрвену приколицу и кренуо у скупљање контејнерског отпада. Улице: Душанова, Француска, Јованова, Страхињића Бана јесу кварт где га наводи предузетнички дух. Логично, трактор и приколица немају регистарски број. Слично је и са мото-култиваторима који, вукући приколицу, свакодневно шпартају дорћолским улицама. Наведена теглећа и превозна средства можеш у Београду, мимо закона и градских прописа, користити под једним условом. Да ниси Србин.
У другим деловима Србије: Нови Пазар, Сјеница, Тутин, Бујановац, Медвеђа, Прешево – наводим само општинска места – можеш да не плаћаш струју, воду, комуналије, телевизијску претплату. Довољно је што ниси Србин. Ако си Шиптар, муслиман, Бошњак или нешто слично, ослобођен си плаћања обавеза које по закону важе за све грађане Србије.
Ако ниси Србин, живиш слободно и без страха да ће представник државе или приватне агенције за наплату доћи исећи струју, или изнети ствари из куће и продати их. Знаш да неће. Као што нико од државних службеника неће ући у село Трновац (општина Бујановац) и у некој акцији типа „Гром 11“ извршити рацију и однети дрогу. Кад сте предузетник у наведеним општинама и имате месару, пекару, продавницу, бурегџиницу, кафану или бифе, нисте дужни да издајете рачун који морају сви у Србији, под претњом казне, издавати. Важно је да нисте Србин. Порез нећу ни помињати. Државни орган је и ту затајио.
Ћути, може се погрешно протумачити
Што се тиче школовања, за оне који нису Срби постоје привилегије. Зову се квоте. У социјализму су се квоте звале национални кључ, али је он важио само за политичке функције и чланство у државним комисијама. Данас важи за све области живота: од вртића до универзитета. Не морате ништа знати, ни пријемни полагати – бићете уписани. Запослићете се у државној служби и поред забране. Уз један услов: да нисте Србин.
Зато не би требало ништа да нас чуди кад у посету дође Словенац Кацин и јавно саопшти да се „Косово мора признати, да се мора истражити политичка позадина убиства почившег премијера Ђинђића“. Наши оћуте, не смеју да помену убиства, а камоли истрагу, војника и пилота у Словенији у доба кад је наречени Јелко носио униформу и јавно се хвалисао сопственим заслугама за уништавање непријатељских војних снага, то јест ЈНА.
Не сме се питати Јелко. Онда се не сме питати ни македонски министар иностраних послова, не могу имена да му се сетим, шта је са архиепископом охридским господином Јованом. Докле ће власти БЈР Македоније архијереја Српске православне цркве држати у тамници? Кад већ не питамо господу, онда нема разлога ни да питамо госпођу Весну, некадашњу присталицу „ујдија“ великог југословенског „реформатора“ Анта Марковића, шта је са Србима, њиховим правима, забраном ћирилице, неисплаћивањем пензија, јер је адреса писана ћирилицом коју потомци „тисућлетне културе“ не знају. Кад Срби у Хрватској постадоше национална мањина? Да је неки други народ у питању, било би лакше а наши владари храбрији, али како ћеш питати за Србе, може се погрешно протумачити или се неко од саговорника чак и наљутити. Није важно ни ако нас осуде за геноцид. Важно је да са евроунијатског пута самоуништења не одустанемо.
Гвантанамо, наша будућност
Мора се поштовати и Брамерц. Изјави да се професору Војиславу Шешељу, председнику Српске радикалне странке, неразумно дуго суди, али, ето, дешава се. Наше власти се задовоље самокритиком друга Брамерца, иначе америчког слуге, који је рекао да се Његошу ипак неће судити као инспиратору ратних злочина, јер постоји сумња да владика Раде можда и није Србин. Ако се та чињеница непобитно утврди, онда је Петар Петровић Његош апсолутно невин. Већа олакшавајућа околност од не бити Србин у Хашком трибуналу не постоји.
Кад Београдом може да каска коњска запрега, онда је логично да Словенац буде директор Пореске управе. Аустријанац Гузенбауер, Италијан Фратини, Француз Пицгауер, саветници. Пошто нису Срби, порез у Србији не плаћају. Не би било човечански. Узимају нам новце, а ми да им наплаћујемо порез. Па нису они Срби.
Једанаест година је прошло откако је Војислав Шешељ у тамници без пресуде. У суботу 22. фебруара 2014. у Београду је одржан скуп посвећен његовом тамновању. Војислав Шешељ је и поред упозорења од Трибунала да ће сносити последице ако се на било који начин обрати учесницима, упутио писмо. Писмо је прочитао његов син Александар. Сад забрањују и писма. Логор Гвантанамо наша је будућност, браћо Срби и сестре Српкиње, ако се не опаметимо. У понедељак 3. марта почиње Часни пост. Молимо се за спас наших душа. Мало је времена остало. Срби смо.

Драгомир Антонић / Печат

 

[Jurivaka]

Politika i politički komentari, nisu dozvoljeni na ovom forumu!

 

[СРБСКИ КОСМЕТ]