Na današnji dan

[Ana_ana]

Dogodilo se na današnji dan - 17. decembar
​

- Danas je praznik Sveta velikomučenica Varvara. Rođena je u gradu Iliopolju misirskom u neznabožačkoj porodici prebogatog i znamenitog Dioskora. Varvara je bila izuzetno lepa i mudra devojka i otac ju je, u želji da je sačuva, zatvorio u kulu svoga dvorca okruženu bogatstvom, udobnostima i sluškinjama. U usamljenosti, Varvara je svojim blistavim umom dosegla znanja o Tvorcu i Gospodu, iako je niko nije imao tome poučiti. Kada je jednom uspela da pobegne iz kule, Božjim promislom srela je neke hrišćanke od kojih je saznala ono što je i sama naslućivala. Vratila se u kulu i u svom kupatilu prosekla i treći prozor kao simbol Svete trojice, a prstom, kao gvožđem, izdubila krst u kamenom zidu. Iz njene stope na podu kupatila proključao je izvor žive vode koja je lečila mnoge bolesti. Kada je ovo saznao surovi otac, prijavio je kćer načelniku Martijanu. Bacili su je u tamnicu i mučili je zajedno sa još jednom hrišćankom Julijanom. Na kraju, Varvaru je zaklao rođeni otac, a Julijanu vojnici. Odmah potom, udario je grom u Dioskorovu kuću i ubio i njega i Martijana. Sveta Varvara skončala je 306. godine, a njene čudotvorne mošti nalaze se u Kijevu.

1794. - U Beču je prestao da izlazi list "Slaveno-serbske vjedomosti", koji je 1792. pod uticajem Dositeja Obradovića pokrenuo Stefan Novaković. Cilj lista bio je širenje "istine o otečestvu i prosvešćenije roda našega". List je imao pretplatnike u Pešti, Budimu, Sent Andreji, Novom Sadu, Oseku, Trstu i Veneciji, a prodavan je i u Crnoj Gori, Rumuniji, Rusiji i podunavskim gradovima Bugarske. Zapavši u dugove, Novaković je prodao štampariju, pa je list prestao da izlazi.

1894. - U Beogradu je Lovačko udruženje donelo prva lovačka pravila u Srbiji, kako bi bila očuvana korisna divljač i potpomognuto "umnožavanje blagorodne divljači".

1903. - Amerikanci, braća Orvil i Vilbur Rajt, uspeli su da prvi put uspešno lete u mašini težoj od vazduha koja je imala i sopstvenu pogonsku snagu. U Kiti Hoku, u Severnoj Karolini, oni su preleteli 26 metara za 12 sekundi, a prilikom drugog leta 260 metara za 59 sekundi. Tako je rođen avion.

1959. - "On The Beach" je prvi film koji je imao premijeru sa obe strane gvozdene zavese.

1965. - Izašle su najobimnije novine - "Sunday New York Times" na 946 strana.

1991. - Najubedljivija pobeda u NBA ligi - Klivlend je porazio ekipu Majamija rezultatom 148:80.

 

[Ana_ana]

Dogodilo se na današnji dan - 18. decembar

​

1737. - Preminuo je Antonio Stradivari, najveći italijanski majstor u izradi violina i drugih gudačkih instrumenata koji je do sada najviše cenjen u svetu. Rođen je 1644. godine i živeo je u Kremoni. Bio je učenik slavnog Nikola Amatija.

1796. - "Baltimore Monitor" su prve američke novine koje su počele da izlaze i nedeljom.

1865. - Ratifikovanjem 13. amandmana ukinuto je ropstvo u Americi.

1916. - Završena je bitka kod Verdena, grada u severoistočnoj Francuskoj. U prvom svetskom ratu Verden je bio važna tačka za vezu između centralnog i istočnog dela Zapadnog fronta. Od 21. februara 1916. Nemci su radi proboja vršili ofanzivu masovnim snagama i artiljerijom sve do početka bitke na Somi 1. jula, ali bez rezultata. Kontraofanzivom do polovine novembra Francuzi su povratili izgubljeni teren. To su bile najmasovnije i najkrvavije borbe u Prvom svetskom ratu. Francuzi su kroz Verden proveli 66 divizija od ukupno 95, a Nemci 45 od ukupno 125 koliko su imali na Zapadnom frontu. Francuzi su izgubili 350.000, a Nemaci 335.000 ljudi.

1956. - Japan je primljen u Organizaciju Ujedinjenih nacija.

1961. - Igrač Filadelfije, Vil Čembrlen, postigao je u utakmici protiva Los Anđelesa rekordnih 78 poena.

1964. - Prvi put je prikazan crtać o Pink Panteru.

 

[Ana_ana]

Dogodilo se na današnji dan - 19. decembar

​

- Danas je Nikoljdan, hrišćanski praznik posvećen Svetom Nikoli Čudotvorcu koji je umro 19. decembra 343. Rođen je u nikejskom gradu Patari i bio je jedinac bogatih roditelja čije je imanje razdelio sirotinji. Duhovni život je započeo u manastiru Novi Sion kod strica, Svetog Nikolaja, episkopa patarskog. Posle smrti roditelja, vođen čudesnim nebeskim glasom, krenuo je u narod da širi veru hrišćansku, pravdu i milosrđe. Ubrzo je postao arhiepiskop miriklijski. Boreći se za hrišćansku istinu, na Prvom vaseljenskom saboru u Nikeji 325. udario je jeretika Arija, zbog čega je udaljen sa Sabora i odstranjen iz arhijerejske službe, ali su - posle čudesnog javljanja Gospoda Isusa Hrista i Presvete Bogorodice nekolicini arhijereja - te odluke poništene. U vreme progona hrišćana pod carevima Valerijem Diokletijanom (Valerius Diocetlianus) i Valerijem Maksimijanom (Valerius Maximianus), dospeo je u tamnicu, ali je i tamo nastavio propovedi. Još za života, smatran je svetiteljem. Zaštitnik je putnika i najčešće je prikazan kao jahač na belom konju. Slave ga mornari i ribari, a kod pravoslavnih Srba je jedna od najčešćih krsnih slava.

1843. - Čarls Dineks je objavio "Božićnu pesmu" u Engleskoj.

1863. - Rođen je srpski pisac i pravoslavni teolog Svetolik Ranković, koji je realistički pripovedao o seoskom i palanačkom životu, a junaci njegovih dela su uglavnom ljudi razočarani u život. Otvorenih očiju je gledao svet i podvlačio tamne strane društva u doba raspada patrijarhalnog života. Završio je Duhovnu akademiju u Kijevu i bio nastavnik veronauke u Kragujevcu, Nišu i Beogradu i profesor bogoslovije u Beogradu. Napisao je 25 pripovedaka, tri romana, više stručnih i političkih članaka i udžbenika i prevodio je s ruskog. Dela - romani "Gorski car", "Seoska učiteljica", "Porušeni ideali", pripovetke "Jesenje slike", "Slike iz života".

1895. - Na inicijativu Profesorskog društva, u Beogradu je osnovan Jestastvenički (prirodnjački) muzej.

1897. - Rođen je slovački pisac Jan Čajak, čija je delatnost pola veka bila vezana za slovačku manjinu u Jugoslaviji. Uređivao je casopise "Narodno jedinstvo" i "Naš život". Dela - pripovetke "Gledanje mladenaca", "Eše homo", "Baća Onriš Pazurik", "Poslednji seredžan", romani "Zipa Cupak", "Zuzka Turanova", "U zaroblejništvu na Holičskom zamku", "Porodica Rovesni".

1905. - Usvojen je prvi ustav Crne Gore, kojim je ona definisana kao ustavna monarhija, ali je praktično svu vlast zadržao knez Nikola I Petrović. Vlada je zavisila od skupštine, još više od kneza, koji je imao pravo da postavlja i smenjuje činovnike. Tekst ustava, nazvan "Nikoljdanski ustav", uglavnom je preuzet iz ustava Srbije od 1869.

1984. - U Pekingu su britanska premijerka Margaret Tačer i kineski premijer Zhao Ziyang potpisali sporazum kojim se Velika Britanija obavezuje da vrati Hong Kong Kini 1997. godine. Hong Kong je Kina dala u zakup Velikoj britaniji još 1898. godine na period od 99 godina.

1987. - Gari Kasparov je postao svetski prvak u šahu.

1996. - Preminuo je Marčelo Mastrojani, jedan od najpopularnijih italijanskih glumaca svih vremena. Rođen je 1924. godine, a najznačajnije uloge ostvario je u filmovima: "Hronika o siromašnim ljubavnicima", "Bigamista", "Bele noći", "Sladak život", "Noć", "Privatan život", "Razvod na italijanski način"...

 

[Ana_ana]

Dogodilo se na današnji dan - 20. decembar
​

1355. - Umro je srpski car Dušan Nemanjić, sin kralja Stefana Dečanskog, kralj Srbije od 1331. do 1346, kada je u srpskoj prestonici Skoplju krunisan za cara Srba, Grka i Arbanasa. Još za očeve vladavine, istakao se kao vojskovođa, a pobedom nad Bugarima u bici kod Velbužda 1330. osujetio je Romeju (Vizantija) da posredstvom Bugarske istisne Srbiju iz Makedonije. Godinu dana kasnije je, uz pomoć vlastele, zbacio oca i krunisao se za kralja. Težio je da stvori državu koja bi u potpunosti zamenila Romejsko carstvo. U njegovo vreme, Srbija je bila na vrhuncu moći u ekonomskom, vojnom, političkom i kulturnom pogledu. Uz zemlje ranije srpske kraljevine, carevina je obuhvatala Mačvu, Zahumlje, Albaniju, Epir, Tesaliju, Akarnaniju, Etoliju i Makedoniju do Hristopolja (Kavala), izuzev Soluna. Prerana smrt ga je sprečila da od tih heterogenih zajednica stvori čvrstu političku celinu. U Skoplju je 1349. objavljen prvi deo "Dušanovog zakonika", dopunjen 1354. na Saboru u Serezu, jedan od najvažnijih pravnih akata razvijenog feudalizma, ne samo u srpskoj državi. Najjasnije je od svih savremenika shvatio opasnost od prodiranja Turaka i nastojao je da zajedničkom odbranom spreči turska osvajanja, pa je uspostavio veze i sa zapadnim vladarima, ali plan nije ostvaren, najviše zbog nerazumevanja i surevnjivosti ugarskih vladara.

1806. - Srbi su se u Prvom srpskom ustanku s nekoliko topova neopaženo prebacili na Veliko ratno ostrvo na Dunavu, odakle su počeli da tuku tursko utvrđenje Donji grad u Beogradu. Komandant turskog garnizona, Alija Gušanac, ponudio je u bezizlaznoj situaciji predaju, ali je vezir Sulejman-paša to odbio. Početkom januara 1807. ipak se predao, uz uslov da bez oružja ostane u Donjem gradu, a dva meseca kasnije bio je prinuđen da preda i to poslednje tursko uporište. Beograd je bio slobodan sve do ponovne turske okupacije 1813.

1820. - U Misuriju, SAD, je uvedena taksa u iznosu od jednog dolara koju su plaćale sve neženje između 21 i 50 godina starosti.

1863. - Rođen je srpski matematičar Bogdan Gavrilović, profesor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske kraljevske akademije od 1931. do 1937. Autor je niza radova iz raznih oblasti matematike i univerzitetskih udžbenika "Analitička geometrija" i "Teorija determinanata".

1912. - U Londonu je počela mirovna konferencija Turske i balkanskih zemalja, posle pobeda balkanskih saveznika koji su osvojili gotovo sve turske evropske posede. Za uspeh Srbije, Crne Gore, Grčke i Bugarske presudne su bile pobede Prve srpske armije pod komandom prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića u Kumanovskoj bici 23. i 24. oktobra i u Bitoljskoj bici od 16. do 19. novembra 1912. nad turskom Vardarskom armijom. Na konferenciji se Turska odrekla svih izgubljenih teritorija, ne pristajući jedino da preda još neosvojeni grad Jedrene. Zbog toga je Prvi balkanski rat nastavljen početkom februara 1913. i posle novih turskih poraza mirovni ugovor s Turskom sklopljen je 30. maja 1913. u Londonu.

1944. - Objavljen je prvi broj lista "Jedinstvo", namenjen čitaocima Autonomne Kosovsko-metohijske oblasti. Od 1945. list izlazi u Prištini, najpre jednom sedmično, a kasnije postaje dnevnik.

1974. - Umro je srpski vajar Risto Stijović, član Srpske akademije nauka i umetnosti, umetnik fine linije i plemenite materije. Studije je počeo na Umetničkoj školi u Beogradu, a posle prelaska preko Albanije u Prvom svetskom ratu, dospeo je sa srpskom vojskom na Krf, odakle je otišao u Marsej, zatim u Pariz, gde je studirao i izlagao. Izgradio je karakterističan izraz zasnovan na zatvorenim uprošćenim volumenima, s tematikom ženskog akta ili portreta i iskazao je posebnu sklonost u obradi retkog i skupocenog drveta. Autor je mnogih spomenika, izvanredno stilizovanih životinja i ptica u kamenu, bronzi i drvetu.

1982. - Umro je srpski kompozitor Milan Ristić, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Studirao je u Beogradu, Parizu i Pragu. Bio je učenik Miloja Milojevića i Josipa Slavenskog. Dela: devet simfonija, "Muzika za kamerni orkestar", "Suita giocosa", "Simfonijske varijacije", koncerti za violinu, za klavir, za kamerni orkestar, za klarinet, kamerne, klavirske i vokalne kompozicije.

1992. - Na prvim višestranačkim izborima u Saveznoj Republici Jugoslaviji birani su poslanici Savezne skupštine, predsednici Srbije i Crne Gore, poslanici republičkih skupština i organi lokalne vlasti. U prvom izbornom krugu za predsednika Srbije je među sedam kandidata izabran Slobodan Milošević. U Crnoj Gori su u prvom krugu od devet kandidata najviše glasova dobili Momir Bulatović i Branko Kostić, a u drugom krugu pobedio je Bulatović.

1999. - Portugal je vratio Makao Kini.

 

[Ana_ana]

Dogodilo se na današnji dan - 21. decembar

​

1375. - Proslavljeni italijanski pisac i humanist, Đovani Bokačo, preminuo je u 62. godini. Pisao je pesme, romane i novele. Najpoznatije delo mu je "Dekameron", u osnovi antiklerikalno, zbirka od 100 veoma uspelih novela sa slobodnim temama. Iz njega su uzimali motive Molijer, Šekspir i Marin Držić.
Ostala dela: "Danteov život", "Filostrato", "Fiameta" i dr.

1849. - U Filadelfiji je osnovan prvi američki klizački klub.

1881. - U Beogradu je osnovano Društvo novinara Srbije, jedno od najstarijih u Evropi. U Beogradu su tada izlazila 22 lista i časopisa. Predsednik prvog Upravnog odbora Društva bio je srpski pisac Laza Kostić, tada urednik "Srpske nezavisnosti".

1898. - Marija i Pjer Kiri su otkrili prvi radioaktivni element - radijum, po kojem je i pojava radioaktivnosti dobila ime.

1913. - U "New York World"-u su odštampane prve ukrštene reči.

1914. - Realizovan je prvi dugometražni nemi film, komedija "Tillie's Punctured Romance" u kojoj je glavnu ulogu glumio Čarli Čaplin.

1932. - Fred Aster i Džindžer Rodžers su snimili prvi zajednički film - "Flying Down to Rio".

1937. - Premijera prvog dugometražnog crtanog filma u boji. Bila je to Diznijeva "Snežana i sedam patuljaka".

1997. - U drugom krugu predsedničkih izbora u Srbiji pobedio je socijalista Milan Milutinović, kandidat Socijalističke partije Srbije, Jugoslovenske levice i Nove demokratije.

 

[Ana_ana]

Dogodilo se na današnji dan - 22. decembar

​

1858. - Rođen je Đakomo Pučini, italijanski kompozitor opera koje su osvojile svet: "Manon Lesko", "Toska", "Madam Baterflaj", "Devojka sa Zapada"... Najistaknutiji je predstavnik verizma u italijanskoj muzici. Komponovao je i koncertne kompozicije, ali sa mnogo manje uspeha.

1870. - Pjer Žil Jansen, francuski astrofizičar, otisnuo se u vazduh u balonu kako bi dalje izučavao pomračenje Sunca. On je dve godine ranije, za vreme posmatranja Sunčevog potpunog pomračenja, prvi otkrio način za posmatranje protuberanaca i prvi ih je posmatrao oko nepomračenog Sunca.

1882. - Tomas Edison izumeo je električne sijalice na žici kao ukras za jelku.

1962. - Postignut je milioniti koš u NBA ligi.

1984. - Madonin singl "Like a Virgin" dospeo je na prvo mesto top-lista i tu ostao šest nedelja.

1989. - Posle 23 godine diktature, Rumuni su svrgnuli sa vlasti Nikolaja Čaušeskua.

1993. - Umro je srpski pisac i likovni kritičar jevrejskog porekla Oto Bihalji Merin, koji je s bratom Pavlom 1928. osnovao izdavačku kuću "Nolit" i uređivao književno-politički časopis "Nova literatura". Zbog procesa Otokaru Keršovaniju, bio je prinuđen da emigrira i u Nemačkoj je uređivao časopis proleterskih pisaca "Linkskurve". Kao aktivni antifašista, 1933. je u Parizu osnovao Institut za borbu protiv fašizma, a 1936. je otišao u Španiju, gde se na strani republikanaca borio protiv fašističkih snaga Fransiska Franka. Likovnim i književnim studijama znatno je doprineo tumačenju i shvatanju savremenog stvaralaštva. Dela: roman "Doviđenja u oktobru", eseji i umetnička kritika "Osvajanje neba", "Misli i boje", "Susreti sa mojim vremenom", "Jugoslovenska skulptura XX veka", "Graditelji moderne misli", "Naivna slika sveta", "Prodori moderne umetnosti", "Kraj umetnosti u doba nauke?", "Maske sveta", "Re-vizija umetnosti", "Modern German Art", "Goja i mi", "Kapričosi", "Užasi rata", "Anri Ruso, život i delo" (sa suprugom Lizom), monografije "Krsto Hegedušić", "Gabrijel Stupica", "Bogosav Živković", "Vangel Naumovski", delo o Španskom građanskom ratu "Španija između smrti i rađanja".

 

[Ana_ana]

Dogodilo se na današnji dan - 23. decembar

​

1620. - Francuski Hugenoti (protestanti kalvinisti) objavili su rat kralju Luju XIII.

1672. - Đovani Kazini (Giovanni Cassini) otkrio je jedan od deset Saturnovih satelita koji je nazvan Rea.

1790. - Rođen je Žan Fransoa Šampolion, francuski orijentalist. Rodom je iz Fižaka. Prvi je dešifrovao hijeroglife (1822), sa jedne ploče sa grčkim i demotskim tekstom pronađene 1799. godine u egipatskom mestu Rešid (Rosette). Utvrdio je da hijeroglifi nisu samo simboličko nego i fonetsko pismo. Osnivač je egiptologije i prvi njen predstavnik na College de France.

1777. - Rođen je Aleksandar I, ruski car (1801-1825). Stupio je na presto posle dvorske zavere u kojoj je i sam učestvovao i ubistva svoga oca Pavla I. U početku se prikazivao kao liberal, ali kasnije je postao jedan od najreakcionarnijih upravljača. Inicijator je borbe protiv revolucionarnih pokreta u Evropi i osnivač Svete Alijanse. Ratovao je u savezu sa Austrijom, Pruskom i Engleskom protiv Napoleona, a zatim protiv Turske, Švedske i dr. Proširio je Rusku carevinu osvajanjem Gruzije, Finske, Besarabije i velikog dela Poljske. Umro je 1825. godine.

1876. - Proglašen je prvi Turski ustav.

1922. - BBC je počeo emitovanje dnevnih vesti.

1943. - Vrhovna komanda savezničkih snaga za Sredozemlje i Nacionalni komitet oslobođenja Jugoslavije postigli su u Drugom svetskom ratu sporazum o prihvatanju jugoslovenskih izbeglica. Dogovoreno je njihovo prebacivanje u severnu Afriku i stvaranje izbegličkih zbegova.
1947. - Bardin (Bardeen), Braten (Brattain) i Šokli (Shockley) otkrili su tranzistor.

1963. - Prvi nastup Beach Boys-a.

1997. - Vudi Alen se u 67. godini oženio sa Sun Ji Previn, usvojenom ćerkom svoje bivše supruge, glumice Mije Farou.

 

[Ana_ana]

Dogodilo se na današnji dan - 24. decembar

​

1838. - Osam godina pošto je hatišerifom priznao Srbiji unutrašnju samoupravu, turski sultan Mahmud II je uz podršku Rusije privremeno ograničio vlast srpskog kneza Miloša Obrenovića.

1863. - Rođen je srpski državnik Ljuba Davidović, jedan od prvaka Radikalne stranke Srbije. Završio je Filozofski fakultet u Beogradu i bio dobrovoljac u srpsko-bugarskom ratu 1885, a 1901. je s Jašom Prodanovićem osnovao Samostalnu radikalnu stranku, za čijeg predsednika je izabran 1912. Ministar prosvete prvi put je postao 1904, a na tom položaju bio je i od 1914. do 1917. u vladi Nikole Pašića i treći put 1918. Jedan je od tvoraca Krfske deklaracije. Posle stvaranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca 1919, postao je predsednik novostvorene Demokratske stranke, iste godine premijer, a vladu je drugi put sastavio 1924.

1871. - U čast otvaranja Sueckog kanala, u Domu opere u Kairu premijerno je izvedna opera "Aida" Đuzepea Verdija.

1883. - Rođen je srpski slikar Stojan Aralica, član Srpske akademije nauka i umetnosti, majstor s izrazitim osećanjem za boju. Posle studija u Minhenu, Rimu i Parizu, proputovao je Španiju, severnu Afriku i Italiju i dugo je živeo u Parizu, a od 1948. u Beogradu. Najčešće je slikao predele i mrtvu prirodu, u početku pod uticajem minhenske škole i pariske škole Andre Lota, da bi potom stil izgradio na iskustvima postimpresionista, stvarajući slike koje odlikuje naglašeno osećanje za boju i prozračna atmosfera. U poslednjoj fazi stvaralaštva približio se lirskoj apstrakciji.

1889. - Daniel Stover i William Hance patentirali su bicikl sa pedal-kočnicama.

1920. - Poslednji javni nastup italijanskog operskog pevača Enrika Karuza.

1944. - U Novom Sadu je počeo da izlazi dnevnik "Sabad Vajdašag", list mađarske nacionalne manjine u Jugoslaviji, koji je u septembru 1945. preimenovan u "Mađar so".

1951. - Ujedinjeno kraljevstvo Libije dobilo je nezavisnost od Italije posredstvom Ujedinjenih nacija.

 

[Ana_ana]

Dogodilo se na današnji dan - 25. decembar

​

1818. - U Austriji je otpevana je prva poznata božićna pesma "Silent Night, Holy Night" od Franca Jozefa Grubera i Jozefa Mora.

1830. - Premijerno je izvedena "Fantastična simfonija" Hektora Berlioza.

1834. - Atina je proglašena prestonicom novostvorene Helenske Kraljevine.

1868. - Zbog finansijskih teškoća, u Beogradu je prestao da izlazi časopis "Vila" koji je 1865. pokrenuo srpski istoričar i državnik Stojan Novaković.

1917. - Prva drama koja je osvojila Pulicerovu nagradu, "Zašto Meri?", je premijerno izvedena u Njujorku.

1926. - Japanski regent Hirohito je postao car, umesto svog bolesnog oca.

1942. - Srpski kompozitor, dirigent i muzikolog Vojislav Vučković streljan je u okupiranom Beogradu posle provale Specijalne policije. Završio je konzervatorijum u Pragu, gde je doktorirao muzikologiju. Bio je profesor Muzičke škole "Stanković" u Beogradu, dirigent Beogradske filharmonije, saradnik mnogih listova i časopisa. Između dva svetska rata je učestvovao u radničkom pokretu, organizovao studentske i radničke horove, pisao muzičku kritiku. U Drugom svetskom ratu se uključio u Narodnooslobodilački pokret i u ilegali nastavio da komponuje, stvorivši najznačajnije delo "Herojski oratorijum". Komponovao je i simfonijske poeme "Ozareni put" i "Burevesnik" i balet "Čovek koji je ukrao sunce".

1943. - Ministarstvo spoljnih poslova Velike Britanije poslalo je u Drugom svetskom ratu premijeru Vinstonu Čerčilu telegram u kojem se kaže - "Naša politika mora da se osloni na činjenicu - partizani će zavladati u Jugoslaviji. Oni su za nas u vojnom pogledu od velike vrednosti i moramo im pružiti punu podršku. Vojni razlozi važniji su od političkih. U najvećoj meri se može sumnjati u tačnost shvatanja da monarhiju i dalje treba smatrati elementom jedinstva u Jugoslaviji".

1963. - Kompanija Dizni je realizovala "Mač u kamenu".

1990. - Održana je premijera trećeg nastavka kultnog filma "Kum".

 

[Mihajlo]

Ako ti ne smeta ana imam i ja nekih novih informacija pa da zajedno uredjujemo to.

1066. U Vestminsterskoj katedrali u Londonu normanski vojvoda Vilijam I Osvajač krunisan za kralja Engleske, pošto je kod Hestingsa potukao vojsku Harolda II, poslednjeg saksonskog kralja. 1070, kada je Vilijam osvojio celu zemlju, Normani počeli da se stapaju s pokorenim Anglosasima u englesku naciju.

1745. U Drezdenu potpisan mirovni ugovor kojim je okončan Šleski rat Austrije i Prusije.

1914. U Prvom svetskom ratu na Zapadnom frontu stupilo na snagu nezvanično božićno primirje, kada su dve grupe vojnika, britanskih i nemačkih, obustavile paljbu, izašle iz rovova i srele se na ničijoj zemlji.

1918. Rođen egipatski državnik Anvar el Sadat, predsednik Egipta od oktobra 1970. do oktobra 1981, kad su ga na vojnoj paradi u Kairu ubili protivnici sklapanja mira sa Izraelom. Jedan od protagonista trojnog sporazuma SAD-Izrael-Egipat u Kejmp Dejvidu 1977. i dobitnik Nobelove nagrade za mir 1978, koju je podelio s premijerom Izraela Menahemom Beginom.

1941. Japanska armija u Drugom svetskom ratu okupirala Hongkong posle 17 dana opsade.

1942. Nemci u Beogradu streljali srpskog kompozitora, dirigenta i muzikologa Vojislava Vučkovića. Bio profesor Muzičke škole "Stanković" i dirigent Beogradske filharmonije, saradnik mnogih listova i časopisa, jedan od pokretača i glavnih urednika "Nedeljnih informativnih novina".

1979. Sovjetske trupe ušle u Avganistan, u prvoj vojnoj intervenciji SSSR-a van Varšavskog pakta, da bi podržale vladu Babraka Karmala. U ratu, iz kog se povukao posle 10 godina, SSSR izgubio 27.000 vojnika.

2001. Više od 540 osoba poginulo u sukobima pobunjenika i vojske Burundija tokom zauzimanja pobunjeničkog utočišta u šumi Tenga, blizu prestonice Budžumbure.

2003. U pokušaju ubistva predsednika Pakistana Perveza Mušarafa u Ravalpindiju najmanje 14 prolaznika poginulo, a 46 povređeno.