Na današnji dan

[maja_jevtic]

Na današnji dan, 11. maj
Izvor: Tanjug

330 - Konstantinopolis (sadašnji Istanbul - što je bukvalni prevod slovenskog Carigrad) postao je nova prestonica Rimskog carstva. Nazvan je prema caru Konstantinu I Velikom.

483 - Rođen je Vizantijski car Justinijan I, poznat kao Justinijan Veliki, koji se proslavio kodifikacijom rimskog prava, velikom graditeljskom aktivnošću i osvajanjima. Težeći obnovi Rimskog carstva na zapadnim, izgubljenim, teritorijama, taj vladar, rođen kod Naisusa (Niš), pokorio je 534. Vandale u severnoj Africi, 555. Ostrogote u Italiji. Ratovao je i protiv Persijanaca, koji su ugrožavali azijske provincije, ali nije uspeo da spreči upade Slovena na Balkan. Prema njegovom nalogu, najbolji pravnici pripremili su "Korpus juris civilis", sastavljen od prečišćenih zakona rimskih careva ("Kodeks Iustinijanus"), raznih pravnih spisa ("Digesta") i izvoda za školovanje pravnika ("Institutiones"). Time je sačuvao norme rimskog prava, što je imalo izuzetan značaj za razvoj pravne teorije u Evropi. Sazidao je 537. crkvu Aja Sofija, najveću u Carigradu, koju su posle osvajanja grada 1453. Turci pretvorili u džamiju doziđivanjem četiri minareta.

1686 - Umro je nemački fizičar i pronalazač Oto fon Gerike, koji je prvi demonstrirao vakum i prikazao čuveni eksperiment o vazdušnom pritisku ("magdeburške polulopte"). Takođe je izumeo vazdušnu pumpu, vazdušnu vagu i barometar.

1778 - Umro je engleski državnik Vilijam Pit Stariji, vođa vigovaca, britanski premijer od 1756. do 1761. i od 1766. do 1768, čija je agresivna spoljna politika preobrazila Veliku Britaniju u najveću svetsku kolonijalnu silu i Francusku gotovo lišila kolonija. Kao šef diplomatije i rata sprovodio je politiku kolonijalne ekspanzije i pokrenuo je 1756. Sedmogodišnji rat, posle kojeg je Francuska 1763. morala Kanadu da ustupi Britaniji i da se povuče iz Indije.

1852 - Na Baščaršiji u Sarajevu u požaru je izgorelo oko 2.000 dućana, od čega čak 1.600 u vlasništvu Srba. Građani Srbije su tada pritekli u pomoć "jednoplemenoj i jednorođenoj braći". Spisak darodavaca je sačuvan u Arhivu Beograda.

1869 - Osnovano je Srpsko poljoprivredno društvo s ciljem širenja stručnih znanja među seljacima, kao i popularizacije novih saznanja u poljoprivredi. Prvobitni naziv bio je: Društvo za poljsku privredu. SPD je postojalo do 1946. kada je ukinuto.

1896 - Rođen je srpski kompozitor Josip Štolcer, poznat kao Josip Slavenski, profesor Muzičke akademije u Beogradu, koji je, težeći oblikovanju nacionalnog izraza, spojio muzički folklor pojedinih balkanskih naroda s modernom evropskom muzičkom tehnikom. Dela: "Balkanofonija" za orkestar", "Simfonija Orijenta", za hor i orkestar, "Pesme moje majke" za glas i gudački kvartet, četiri gudačka kvarteta, violinski koncert, horovi, sonata za violinu i klavir.

1901 - Rođen je srpski glumac Viktor Starčić, izuzetno nadaren za suptilne portrete, produhovljeni umetnik s dubokim emocionalnim i psihološkim poniranjem u uloge. Ostvario je više sjajnih uloga u filmovima, a neke kreacije ušle su u antologiju srpskog i jugoslovenskog teatra, poput Pometa u "Dundo Maroju", Hljestakova u "Revizoru", Smrdića u "Rodoljupcima", Aurela u "Ledi", Pavlina u "Jegoru Buličovu", Glumca u "Na dnu", Lembaha u "Agoniji", Don Zanea u "Gloriji".

1904 - Rođen je španski slikar Salvador Dali, ekscentrik visokog stila, jedan od najvećih slikara 20. veka, umetnik koji je uzdrmao temelje slikarstva. Prošao je kroz faze futurizma, kubizma i apstraktnog racionalizma, da bi se priklonio nadrealizmu, uvek s crtežom izvedenim do perfekcije. Slikao je iracionalan i fantastičan svet snova i halucinacija. Tridesetih godina je naslikao dela koja su izazvala šok ("Veliki masturbator", "Goruća žirafa", "Predosećaj građanskog rata"). Radio je i kao kostimograf i scenograf u filmovima španskog režisera Luisa Bunjuela "Andalužanski pas" i "Zlatno doba". Napisao je autobiografsko delo "Tajni život Salvadora Dalija".

1919 - Rođen je Džon Majkl Hejs, američki filmski scenarista. Bio je nominovan za Oskara za filmove "Prozor u dvorište" Alfreda Hičkoka i za "Gradić Pejton". Hejs je sa Hičkokom sarađivao i u filmovima "Drš'te lopova", "Nevolje s Harijem" i "Čovek koji je suviše znao".

1925 - Umro je srpski slikar Stevan Todorović, član Srpske kraljevske akademije. Slikarstvo je učio u Beču i Minhenu. Počeo je kao romantičar s lepim osećajem za kolorit, a završio kao hladni akademičar. Izradio je oko 300 portreta savremenika, uključujući Kornelija Stankovića, Đuru Daničića, Vladana Đorđevića, kraljicu Nataliju.

1927 - Umro je francuski slikar španskog porekla Huan Gris, pionir stila poznatog kao sintetički kubizam. U početku je stvarao pod uticajem zemljaka Pabla Pikasa, a kasnije je našao originalan izraz na granici apstrakcije.

1931 - Bankrot "Kreditanštalta", najveće austrijske banke, označio je početak finansijskog kolapsa u centralnoj Evropi.

1933 - Rođen je srpski glumac Zoran Radmilović, neprevaziđeni majstor improvizacije, koji je oduševljavao pozorišnu publiku, često stvarajući utisak da je sam - čitavo pozorište. Glumačku karijeru započeo je kao student 1960. u Beogradskom dramskom pozorištu a 1964. je prešao u Atelje 212. Omiljen za života, upamćen je po nizu briljantnih uloga poput Kralja Ibija, Radovana III, Trigorina u "Galebu", Laze Kostića u "Santa Maria della Salute". Igrao je u brojnim filmovima i TV serijama.

1940 - Potpisan je jugoslovensko-sovjetski trgovinski ugovor. U strahu od italijanskih pretnji, Kraljevina Jugoslavija tražila je od Sovjetskog Saveza vojnu pomoć - čak 200 aviona, tešku artiljeriju, tenkove i benzin. Šef sovjetske diplomatije Vjačeslav Molotov uslovio je svaku saradnju uspostavom redovnih diplomatskih odnosa, što je i učinjeno 25. juna 1940.

1943 - Izbeglička jugoslovenska vlada u Londonu je u Drugom svetskom ratu, na insistiranje britanske vlade, zatražila od Draže Mihailovića da prekine sve kontakte sa okupatorima i uspostavi odnose sa partizanskim pokretom.

1947 - Umro je srpski pisac Vasa Stajić, filozof, istoričar, istaknuti srpski kulturni i nacionalni radnik. Bio je predsednik Matice srpske i izdavač više časopisa. Studirao je prava, a potom filozofiju u Budimpešti, Parizu i Lajpcigu, a diplomirao je 1902. u Budimpešti. Predvodio je Reformistički srpski nacionalni pokret mlade vojvođanske inteligencije. Izdavao je časopise "Novi Srbin" i "Prosveta". Izvesno vreme bio je sekretar Matice srpske i urednik "Letopisa" (1921. i 1936.). Napisao je preko 20 knjiga od kojih su najpoznatije "Novosadske biografije" i "Velikokikindski dištrikt". Autor je i preko 100 naučno-stručnih rasprava. Posle Drugog svetskog rata izabran je za doživotnog predsednika Matice srpske. Objavio je više knjiga arhivske građe iz istorije Novog Sada kao i monografije o Svetozaru Miletiću i Jovanu Jovanoviću Zmaju. Jedan je od osnivača, 1923. Novosadske podružnice Srpskog planinarskog društa, koja 1924. postaje Planinarsko društvo Fruška gora. Dosledno se, čitavog života, zalagao za prijateljstvo i saradnju Srba i Mađara.

1949 - Sijam je promenio ime u Tajland.

1949 - Izrael je primljen u UN.

1973 - Donji dom skupštine Savezne Republike Nemačke potvrdio je sporazum o uspostavljanju odnosa dveju nemačkih država, čime je okončano dugogodišnje otvoreno neprijateljstvo i nepriznavanje Demokratske Republike Nemačke kao suverene države.

1988 - Umro je britanski dupli agent Harold Adrijan Rasel "Kim" Filbi, jedan od najuspešnijih u sovjetskoj obaveštajnoj službi, u koju je stupio kao student u Kembridžu 1934. Posle rata bio je oficir za vezu između britanske i američke obaveštajne službe, što mu je omogućilo da u periodu "hladnog rata" Moskvi dostavlja informacije od najvećeg značaja. Kad je gotovo otkriven, nestao je u Bejrutu i obreo se 1963. u Moskvi, gde je i umro. Bio je "treći čovek" koji je omogućio sovjetskim špijunima u Velikoj Britaniji Gaju Bardžesu i Donaldu Meklinu da 1951. pobegnu u Sovjetski Savez. Zbog izvanrednih zasluga nagrađen je najvišim sovjetskim odlikovanjima.

1992 - Ministri inostranih poslova zemalja Evropske zajednice odlučili su da povuku iz Beograda ambasadore i da zatraže suspenziju članstva Savezne Republike Jugoslavije u Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju.

1992 - Umro je srpski glumac Jovan Milićević, koji je život posvetio pozorištu i umro u njemu tokom susreta "Joakim Vujić" u Kruševcu. Isticao se dramskim temperamentom, prodornom ekspresijom i naglašenom sposobnošću preobražaja. Upamćen je po produbljenim kreacijama Tomasa Mora, Ričarda III, Prometeja, Hamleta, u "Braći Karamazovima", "Krvavim svadbama".

1996 - Američki putnički avion DC-9 srušio se u močvaru Everglejds u Floridi ubrzo po poletanju s aerodroma u Majamiju, što nije preživeo niko od 110 putnika i članova posade.

1999 - Prilikom bombardovanja mosta preko Južne Morave u Vladičinom Hanu, NATO avijacija je ubila učenike gimnazije Gordanu Nikolić i Milana Ignjatovića. Kasetne bombe, zabranjene međunarodnim konvencijama, usmrtile su u selu Staro Gracko kod Lipljana Draganu Dimić (4) i jedan stariji bračni par, kao i dvoje civila u Nišu.

2000 - Rođenjem devojčice kojoj je dato ime Asta - vera na hindu jeziku - stanovništvo Indije zvanično je dostiglo milijardu.

2006 - Umro je američki bokser Flojd Paterson, prvak sveta u teškoj kategoriji. Rođen je 1935. u mnogočlanoj porodici afroamerikanaca u Bruklinu, veoma mlad posvetio se boksu i 1952. u Helsinkiju, osvojio je zlatnu olimpijsku medalju u srednjoj kategoriji. Četiri godine potom postao je najmlađi profesionalni prvak sveta, savladavši u pet rundi zemljaka Arčija Mura. U njujorškom Polo-graundu 1959. Paterson je neočekivano izgubio titulu, pošto ga je Šveđanin Ingemar Johanson u trećoj rundi čak sedam puta poslao na pod. Godinu dana kasnije, Paterson se nokautom revanširao Johansonu i vratio naziv prvaka sveta. Po mišljenju eksperata, bila je to jedna od najlepših borbi u ringu u dotadašnjoj istoriji "plemenitog sporta".

2006 - Novi statut Katalonije usvojen je u španskom senatu. Ovim dokumentom Kataloniji je data bitno šira autonomija u političkom i finansijskom pogledu. Novi statut sadrži i sporni stav u kojem se navodi da ta regija na severoistoku Španije "vidi sebe kao naciju", što su konzervativni krugovi ocenili kao "početak kraja Španije kao jedinstvene države". Socijalistički Predsednik vlade Španije Zapatero, ocenio je tim povodom, da novi statut Katalonije otvara put za "niz sličnih mera" u zemlji autonomnih regija kakva je današnja Španija.

2008 - Srpski teniser Novak Đoković trijumfovao je na turniru masters serije koji je igran u Rimu, pošto je u finalu pobedio Švajcarca Stanislasa Vavrinku rezultatom 4:6, 6:3, 6:3.

2011 - Preminuo je Petar Bokun, neuropsihijatar. Rođen je 1941. godine u Beogradu, studije medicine završio je u Zagrebu, doktorirao je u Beogradu temom "Paranoja kod migranata" 1982. godine. Autor je 53 knjige, od čega sedam knjiga poezije, i preko stotinu stručno naučnih radova. Bio je stalni saradnik lista "Politika" i uopšte bavio se popularizacijom njegov stručnih tema. Osnovao je 2005. godine katedru psihoantropologije na Akademiji umetnosti u Beogradu.

 

[maja_jevtic]

Na današnji dan, 12. maj
Izvor: Beta
Danas je utorak, 12. maj, 134. dan 2015. Do kraja godine ima 231 dana.

607 - Engleski avanturista Džejms Smit osnovao je prvo englesko naselje na tlu Severne Amerike, koje je kasnije po njemu dobilo ime Džejmstaun.

1820 - Rođena je engleska bolničarka Florens Najtingejl, koja je otvorila prvu školu za bolničarke. U Krimskom ratu (1853-56) organizovala je prvu ekipu za negu ranjenika.

1842 - Rođen je francuski kompozitor Žil Masne. Komponovao je preko 20 opera, ulavnom lirske tematike, kao i balete, oratorijume, orkestarsku muziku, kantate, solo pesme ("Manon", "Verter", "Don Kihot", "Tais").

1871 - Umro je francuski kompozitor Danijel Fransoa Espri Ober, autor opera u kojima se smenjuju govorne i pevačke deonice ("Fra Diavolo", "Crni Domino").

1884 - Umro je češki kompozitor Bedžih Smetana, osnivač češke opere i moderne muzike ("Prodana nevesta").

1888 - Britanija je uspostavila protektorat nad Severnim Borneom i Brunejom.

1904 - Rođen je čileanski pesnik Pablo Neruda. Bio je učesnik Španskog građanskog rata, nakon kojeg se posvetio idealima socijalne pravde. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1971. ("Suton", "Dvadeset ljubavnih i jedna očajna pesma", "Španija u srcu".

1918 - Rođen je američki inženjer Džulijus Rozenberg, koji je sa suprugom Etel, 1953. kao prvi civil u SAD, osuđen na smrt i pogubljen zbog špijunaže, uprkos kampanji širom sveta da im bude pošteđen život.

1925 - Vrhovni Sovjet SSSR-a usvojio je prvi sovjetski ustav.

1926 - Maršal Jozef Pilsudski izvršio je državni udar i uspostavio je vojnu diktaturu u Poljskoj.

1937 - Engleski kralj Džordž VI krunisan je u Vestminsterskoj opatiji u Londonu. Ceremoniju je prenosila televizija BBC, prvi put uživo.

1943 - Predajom nemačkog generala fon Arnima u Tunisu završene su borbe u severnoj Africi u Drugom svetskom ratu.

1949 - Zvanično je okončana sovjetska desetomesečna blokada Berlina tokom koje je grad snabdevan iz Savezne Republike Nemačke vazdušnim mostom.

1957 - Umro je američki filmski glumac i jedan od najvećih režisera nemog filma Erih fon Štrohajm ("Pohlepa", "Svadbeni marš", "Kraljica Keli").

1965 - Zapadna Nemačka je uspostavila diplomatske odnose sa Izraelom, a arapske zemlje su prekinule odnose sa vladom u Bonu.

1988 - Svetska zdravstvena organizacija objavila je da u svetu ima više od 34.000 obolelih od side.

1992 - Skupština srpskog naroda u Bosni i Hercegovini je na zasedanju u Banjaluci donela odluku o formiranju Vojske Republike Srpske i osnivanju novinske agencije SRNA; nemoćni da spreče širenje sukoba u Bosni, posmatrači EZ napustili su Sarajevo.

1994 - Palestinska policija je stigla na Zapadnu obalu u okviru priprema da od Izraela preuzme grad Jerihon, sedište palestinske autonomije u toj oblasti.

1995 - Vlasnici "Rokfeler centra" u Njujorku, iza kojih je stajao japanski kapital, objavili su bankrot.

1997 - Predsednik Rusije Boris Jeljcin i čečenski vođa Aslan Mashadov potpisali su sporazum o obustavi neprijateljstava.

2001 - Umro je popularni pevač Peri Komo čiji je opušteni vokalni stil šest decenija vladao scenom, sa baladama kao što su "Uhvati zvezdu padalicu" i "Nemoguće".

2003 - Iranski predsednik Mohamad Katami doputovao je u Liban i on je prvi iranski lider koji je posetio Liban od islamske revolucije 1979. godine.

2005 - Umrla je švedska džez pevačica i glumica Monika Ceterlund koja je 60-tih godina prošlog veka pevala sa legendardnim pijanistom Bilom Evansom. Ona je izgorela u požaru koji je izbio u njenom stanu.

2006 - U eksploziji gasovoda u Lagosu, glavnom gradu Nigerije, poginulo je oko 200 osoba.

2008 - U Varšavi je umrla Irena Sendler, koja je tokom Drugog svetskog rata postala simbol nesebične pomoći Jevrejima u jeku holokausta. Ona je iz Varšavskog geta spasila sigurne smrti najmanje 2.500 jevrejske dece.

2008 - U snažnom zemljotresu jačine 7,8 stepeni Rihterove skale koji je pogodio jugozapadnu kinesku oblast Sečuan poginulo je ili nestalo više od 87.000 ljudi, među kojima i 5.335 đaka.

2009 - Ivan Džon Demjanjuk, optužen za nacističke ratne zločine deportovan je iz SAD u Nemačku, gde je osuđen na pet godina zatvora, zbog učešća u ubistvu evropskih Jevreja u koncentracionom logoru Treblinaka-Sobibor.

2010 - U Australiji je uhapšen Dragan Vasiljković, poznatiji kao kapetan Dragan, osumnjičen za ratne zločine u Hrvatskoj 1992. i 1993. godine. Uhapšen je posle 43 dana skrivanja zbog odluke Vrhovnog suda Australije da on može biti izručen Hrvatskoj.

 

[maja_jevtic]

Na današnji dan, 13. maj
Izvor: Beta

1619. Po nalogu princa Morisa od Nasaua pod optužbom za religioznu subverziju pogubljen je holandski državnik Johan fan Oldenbarnevelt , osnivač moderne holandske države.

1717. U Beču je rodjena austrijska carica, češka i madjarska kraljica Marija Terezija, naslednica Karla VI od 1740, jedna od najznačajnijih ličnosti dinastije Habsburga.

1787. Prvi brodovi sa robijašima krenuli su iz Engleske prema novoj koloniji Australiji koja je tada Engleskoj služila kao kažnjenička kolonija.

1792. Rodjen je italijanski sveštenik Djovani Mastai Fereti, od 1846. papa Pije IX . Za vreme njegovog kontifikata, najdužeg u istoriji rimokatoličke crkve (31 godina i 236 dana), prestala je da postoji Crkvena država (1870). Najveći njen deo ušao je u sastav Kraljevine Sardinije, dok je papska država svedena na nekadašnji Patrimonij.

1795. Rodjen je slovački filolog i istoričar Pavel Jozef Šafarik, jedan od osnivača slavistike. Bio je direktor srpske gimnazije u Novom Sadu od 1819. do 1833. ("Srpska čitanka").

1798. Rodjen je slikar Konstantin Danil, jedan od najvećih srpskih slikara 19. veka, predstavnik srpskog bidermajera.

1830. Osnovana je Republika Ekvador, a za prvog predsednika izabran je Huan Hoze Flores.

1840. Rodjen je francuski pisac Alfons Dode autor trilogije o zgodama Tartarena Taraskonca, remek dela francuske humorističke proze. Veliki uspeh donela mu je zbirka pripovedaka "Pisma iz mog mlina".

1846. Kongres SAD je formalno objavio rat Meksiku, mada su borbe u Kaliforniji započele nekoliko dana ranije.

1848. U Sremskim Karlovcima je počelo zasedanje "Majske skupštine" na kojoj su delegati 175 crkvenih opština iz Vojvodine i Srbije izabrali Josifa Rajačića za patrijarha, a pukovnika Stevana Šupljikca za vojvodu. Skupština je 15. maja proglasila Srpsko Vojvodstvo, ali austrijska i madjarska vlada nisu priznali srpsku autonomiju.

1851. Rodjen je srpski pisac i lekar Laza Lazarević ("Prvi put s ocem na jutrenje", "Sve će to narod pozlatiti", "Na bunaru", "Školska ikona", "On zna sve", "U dobri čas hajduci", "Verter").

1862.Rodjen je srpski pisac Janko Veselinović, autor romana Hajduk Stanko" sa tematikom iz Prvog srpskog ustanka i pripovedaka i romana iz seoskog života ("Slike iz seoskog života", "Seljanka").

1881. Rodjen je Dimitrije Tucović, vodja socijalističkog pokreta u Srbiji. Bio je jedan od organizatora prve Balkanske socijaledmokratske konferencije (1910), a na kongresu Internacionale u Kopenhagenu (1910) odlučno se suprotstavio imperijalističkoj politici zvanične Austrije. Objavio je oko 600 radova u domaćim i stranim listovima. Poginuo je 20. novembra 1914. u Kolubarskoj bici ("Zakonsko osiguranje radnika", "Zakon o radnjama i socijalna demokratija").

1882. Rodjen je francuski slikar Žorž Brak koji je s Pablom Pikasom 1905. osnovao kubistički pokret.

1887. U Beogradu je osnovana Provizorna opservatorija Velike škole. Osnivanjem Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije 1947. Opservatorija je postala njegov sastavni deo.

1888. U Brazilu je ukinuto ropstvo.

1914. Rodjen je američki bokser Džoe Luis prvak sveta u teškoj kategoriji od 1937. do 1949, kada se povukao.

1930. Umro je norveški polarni istraživac i diplomata Fritjof Nansen, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1922. Kao visoki komesar Društva naroda rukovodio je repatrijacijom ratnih zarobljenika nakon Prvog svetskog rata.

1931. Umro je srpski kompozitor i horovodja Josif Marinković, član Srpske kraljevske akademije. Njegove solo pesme i mnoge horske kompozicije uz pratnju klavira poseban su doprinos srpskoj muzici. Bio je dirigent beogradskog pevačkog društva "Obilić".

1949. Prvi britanski mlazni avion "Kanbera" izvršio je prvi probni let.

1961. Umro je američki filmski glumac Gari Kuper, dobitnik Oskara za filmove "Narednik Jork" i "Tačno u podne".

1968. U Parizu su počeli zvanični pregovori predstavnika Severnog Vijetnama i SAD o okončanju rata u Vijetnamu.

1981. Na trgu Svetog Petra u Rimu u atentatu je ranjen papa Jovan Pavle II. Atentator Mehmed Ali Agdža je uhapšen. Pušten je iz zatvora nakon 20 godina i u junu 2000. predat Turskoj.

1990. U Zagrebu na stadionu u Maksimiru na fudbalskoj utakmici zagrebačkog "Dinama" i beogradske "Crvene zvezde" dogodio se krvavi obračun navijača ova dva kluba.

1994. Ministri inostranih poslova SAD, EU i Rusije postigli su u Ženevi saglasnost o zajedničkoj strategiji u rešavanju bosanskog konflikta.

1999. Peru i Ekvador su potpisali dokument o razgraničenju, okončavši posle šest decenija spor zbog kojeg su te zemlje tri puta ratovale.

1999. U 97. godini života umro je Džin Sarazen jedan od samo četiri golf igrača koji su osvojili četiri glavna profesionalna kupa u golfu.

2005. Na prvoj medjunarodnoj donatorskoj konferenciji za obnovu i očuvanje kulturnog nasledja na Kosovu, održanoj u Parizu u organizaciji UNESKO-a, prikupljeno je deset miliona dolara.

2007. Na takmičenju za pesmu Evrovizije u Helsinkiju pobedila je predstavnica Srbije Marija Šerifović sa pesmom "Molitva".

 

[maja_jevtic]

Na današnji dan, 14. maj
Izvor: Beta

1316. Rođen je Karlo IV Luksemburški, kralj Češke od 1346, rimsko-nemački car od 1355. U Pragu je osnovao prvi univerzitet u srednjoj Evropi (1348).

1610. Verski fanatik ubio je u Parizu francuskog kralja Anrija IV, prvog monarha iz dinastije Burbona.

1643. Na francuski presto došao je četvorogodišnji Luj XIV nakon smrti oca Luja XIII. Regentkinja je bila njegova majka Ana Austrijska, ali je stvarnu vlast imao kardinal Mazaren.

1796. Engleski lekar Edvard Džener uspešno je vakcinisao protiv velikih boginja jednog osmogodišnjeg dečaka i označio početak moderne imunologije.

1811. Paragvaj je proglasio nezavisnost od Španije.

1900. U Parizu su otvorene druge moderne Olimpijske igre, na kojima su prvi put učestvovale žene.

1912. Umro je švedski pisac Avgust Strindberg, jedan od najznačajnijih i najuticajnijih dramskih pisaca 20. veka ("Gospođica Julija", "Otac").

1932. U Londonu je umro srpski političar, istoričar i ekonomist Čedomilj Mijatović, član Srpske kraljevske akademije. Kao šef srpske diplomatije potpisao je 1881. tajnu konvenciju sa Austro-Ugarskom. Prvi je u Srbiji počeo da izučava privrednu istoriju.

1940. Tokom pregovora o predaji holandske vojske u Drugom svetskom ratu, nemački bombarderi razorili su dve trećine Roterdama. Poginulo je oko hiljadu ljudi, a 80.000 je ostalo bez kuća.

1948. Proglašena je država Izrael, osam časova pre okončanja britanskog mandata u Palestini. Prvi predsednik nove države postao je Haim Vajcman, a premijer David Ben Gurion.

1955. U Varšavi je potpisan ugovor o osnivanju Varšavskog pakta. Ugovor su potpisale Albanija, Bugarska, Mađarska, Nemačka Demokratska Republika, Poljska, Rumunija, SSSR i Čehoslovačka.

1968. Komunistička vlada u Čehoslovačkoj na čelu sa Aleksandrom Dubčekom objavila je početak širokih društvenih reformi, poznatih kao "Praško proleće". Reforme su prekinute već u avgustu, ulaskom sovjetskih trupa u Prag.

1973. Lansirana je prva američka vasionska laboratorija "Skajlab I".

1989. Vođa peronista Karlos Menem postao je predsednik Argentine, pobedivši na izborima kandidata vladajuće Radikalne partije Eduarda Angelosa.

1991. Samoubistvo je izvršila Đang Čing, udovica kineskog lidera Mao Cedunga, jedan od vođa "Kulturne revolucije" (1966-1976).

1992. Glavnoj ulici u Beogradu, ulici Maršala Tita, posle 47 godina promenjen je naziv u Ulicu srpskih vladara. Naziv je kasnije promenjen u kralja Milana.

1998. Umro je američki pevač i filmski glumac Frenk Sinatra, koji je svetsku slavu stekao nizom muzičkih hitova kao što su "Stranci u noći" i "Njujork, Njujork". Dobitnik je Oskara za ulogu u filmu "Odavde do večnosti".

1999. U vazdušnim udarima NATO na SR Jugoslaviju pogođena je kolona izbeglica kod sela Koriša na Kosovu. Poginulo je 87 osoba, među kojima je najveći broj dece.

2001. Savet NATO odobrio je povratak jugoslovenske vojske i policije u sektor B Zone kopnene bezbednosti na administrativnoj granici između Kosova i Srbije, počev od 24. maja.

2001. Lider koalicije desnog centra Silvio Berluskoni pobedio je na parlamentarnim izborima u Italiji i potom formirao 59. italijansku vladu od 1945.

2002. Na donatorskoj konferenciji u Njujorku, koju su pokrenule UN za prikupljanje pomoći za obnovu Srebrenice, koja je tokom rata u BiH bila enklava pod zaštitom UN, obećano 5,2 miliona dolara za obnovu tog grada.

2003. Pred Tribunalom u Hagu počelo je suđenje grupi bivših oficira snaga bosanskih Srba (Vidoje Blagojević, Dragan Obrenović, Dragan Jokić) optuženih za zločine u Srebrenici u julu 1995. Četvrti optuženi Momir Nikolić je nakon priznanja krivice i nagodbi sa Tužilaštvom, izuzet iz postupka.

2003. Irački zvaničnici su saopštili da je iz masovnih grobnica u toj zemlji otkopano preko 2.200 tela, žrtava režima Sadama Huseina.

2003. Alžirska vojska je oslobodila 17 evropskih turista, koje su oteli islamski militanti i držali ih dva meseca u Sahari.

2003. Posle blizu četrdeset godina planiranja i debata, otpočeli su podzemni radovi na zaštiti Venecije od tonjenja.

 

[maja_jevtic]

Na današnji dan, 15. maj


Izvor: Beta

1536 - Engleski sud je proglasio krivim za preljubu i incest Anu Bolen, drugu ženu kralja Henrija VIII, i njenog brata lorda Rošfora i osudio ih na smrt.

1571 - Tatari su osvojili i zapalili Moskvu.

1767 - Đenova je prodala Francuskoj ostrvo Korziku.

1773 - Rođen je austrijski državnik knez Klemens Meternih najuticajnija ličnost u Evropi tokom gotovo 40 godina, koliko je bio na mestu ministra inostranih poslova i kancelara Austrije (1809-48). Smatra se oličenjem apsolutističkog režima. Sa ruskim carem Aleksandrom I osnovao je Svetu alijansu čiji je osnovni cilj bio gušenje nacionalnih pokreta u Evropi.

1796 - Trupe Napoleona Bonaparte ušle su u Milano.

1847 - U Italiji je umro irski političar Danijel O'Konel, zvan Osloboditelj. Kao član britanskog parlamenta uspeo je da prisili britansku vladu da prihvati zakon o emancipaciji katolika (1829). Smatra se jednim od najboljih govornika 19. veka.

1848 - U Beču je izbio ustanak protiv apsolutističkog režima koji je primorao vladu da povuče oktroisani ustav donet 25. aprila i da raspiše izbore.

1859 - Rođen je francuski fizičar Pjer Kiri. Proučavao je magnetizam i radioaktivnost, a sa suprugom Marijom otkrio je 1898. polonijum i radijum. Nobelovu nagradu za fiziku 1903. supružnici Kiri podelili su sa Antoan-Anrijem Bekerelom.

1886 - Umrla je američka književnica Emili Dikinson. Njene pesme otkrivene su i izdate nakon njene smrti, a tek u 20. veku postala je jedna od najvećih američkih pesnikinja.

1891 - Rođen je ruski pisac Mihail Afanasjevič Bulgakov, autor romana "Bela garda", pretočenog u dramu "Dani turbina" koja je s velikim uspehom igrana u teatru MHAT. Poznat je po satiričnim i groteskno-fantastičnim pripovetkama, i po romanu "Majstor i Margarita".

1914 - Umro je srpski istoričar i književni kritičar Jovan Skerlić, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske kraljevske akademije. Svojim književnim i javnim radom značajno je uticao na kulturni i politički život u Srbiji na početku 20. veka ("Istorija srpske književnosti").

1918 - Prva avionska pošta u svetu krenula je između Njujorka, Filadelfije i Vašingtona.

1923 - Velika Britanija priznala je Transjordan pod emirom Abdulahom kao nezavisnu državu.

1940 - U SAD su počele da se prodaju prve najlon čarape.

1940 - Kapitulirala je holandska vojska u Drugom svetskom ratu.

1943 - Raspuštena je Komunistička internacionala (Kominterna).

1945 - Nemačke trupe napustile su Jugoslaviju u Drugom svetskom ratu. U četvorogodišnjem ratu poginulo je 1.706.000 ljudi, a zemlja je porušena i opustošena.

1948 - Novostvorenu državu Izrael su napali egipatski avioni, a sa severa i istoka libanske i jordanske trupe.

1955 - U Beču je potpisan Austrijski državni ugovor kojim je okončana desetogodišnja saveznička okupacija, a Austrija postala nezavisna republika u granicama od 1. januara 1938.

1957 - Velika Britanija je izvršila prvu probu hidrogenske bombe u centralnom Pacifiku.

1987 - Umrla je američka filmska glumica Rita Hejvort holivudski seks simbol četrdesetih godina 20. veka ("Samo anđeli imaju krila", "Đilda", "Dama pod sumnjom").

1989 - Sovjetski predsednik Mihail Sergejevič Gorbačov objavio je u Pekingu kraj kinesko-sovjetskih raskola.

1991 - Edit Kreson postala je prva žena premijer Francuske.

1992 - Hiljade pristalica opozicije u Azerbejdžanu zauzelo je u Bakuu zgradu parlamenta i predsedničku palatu. Narednog dana s vlasti je zbačen predsednik Ajaz Mutalibov koji je potom izbegao u Moskvu.

1992 - Tokom povlačenja Jugoslovenske narodne armije (JNA) iz Bosne, u Tuzli je napadnut vojni konvoj. Poginulo je 49 vojnika.

1996 - Desničarski lider Atal Bihari Vadžpaji je postao premijer Indije, pošto je njegova Baratija Džanata partija na parlamentarnim izborima osvojila relativnu većinu. To je bilo prvi put da hindu nacionalista dobije mesto premijera.

1996 - Skupština SR Jugoslavije smenila je guvernera Narodne banke Jugoslavije Dragoslava Avramovića, tvorca privredne reforme koja je početkom 1994. zemlju izvukla iz hiperinflacije. Avramović je prethodnog dana u svom ekspozeu u Skupštini optužio vladu SR Jugoslavije da blokira pregovore sa međunarodnim finansijskim organizacijama i time gura zemlju u propast.

1999 - Italija je dobila novog predsednika Karla Azelja Čampija.

2001 - Šef UNMIK-a Hans Hekerup potpisao je u Prištini "Ustavni okvir za samoupravu na Kosovu" i pored protivljenja Srba sa Kosova, koji su smatrali da taj najviši pravni akt pokrajine nije u skladu s rezolucijom UN o njenom budućem statusu.

2002 - Narodna banka Jugoslavije saopštila da je dinar postao konvertibilan u svim tekućim transakcijama sa inostranstvom, po prvi put od 1946. godine, kada je bivša Jugoslavija postala član MMF.

2003 - Haški tribunal za ratne zločine počinjene u Ruandi osudio je na doživotnu robiju bivšeg ministra informacija Eliezera Nijitegeka bivšeg gradonačelnika Lorenta Semanzu na 25 godina zatvora, zbog učešća u genocidu 1994. godine.

2009 - Beogradski radio B92 obeležio je 20 godina rada. Radio i televizija B92 emituju program na celoj teritoriji Srbije, a ta medijska kuća bavi se i izdavaštvom, organizovanjem kulturnih događaja i humanitarnim radom.

2014 - U 18 gradova i opština u Srbiji proglašeno je vanredno stanje zbog višednevnih obilnih poplava i izlivanja reka, koje su izazvale klizišta i urušavanje brojnih kuća, putne i vodovodne infrastrukture i ogromnu materijalnu štetu u ugroženim područjima. U poplavnom talasu stradalo je 57 osoba.

 

[Torrent Maniak]

Na današnji dan, 16. maj


Izvor: Beta

1532 - Španski osvajač Fransisko Pizaro iskrcao se sa malom grupom vojnika na severnu obalu Perua. Savladavši otpor Indijanaca, Španija je 1572. osvojila Peru i držala ga u svom posedu do 1824.

1703 - Umro je francuski pisac Šarl Pero autor čuvene zbirke bajki "Vilinske priče", u kojoj su i "Mačak u čizmama", "Crvenkapa" i "Uspavana lepotica".

1770 - U Versaju su se venčali francuski prestolonaslednik Luj (kasnije Luj XVI) i Marija Antoaneta, kćerka austrijske carice Marije Terezije. Nakon Francuske revolucije 1789. osuđeni su na smrt i pogubljeni na giljotini 1793.

1812 - Turska i Rusija potpisale su ugovor o miru u Bukureš tukojim su za srpske ustanike predviđeni opšta amnestija i pregovori sa turskim vlastima o autonomiji Srbije.

1881 - U okolini Berlina pušten je u saobraćaj prvi električni tramvaj.

1898 - Rođen je srpski pesnik, putopisac i diplomata Rastko Petrović. Pripadao je prvoj generaciji srpskih modernista, a njegova zbirka pesama "Otkrovenje" smatra se jednim od najznačajnijih dela srpske poezije između dva svetska rata.

1898 - Rođena je književnica Desanka Maksimović, jedna od najpopularnijih srpskih pesnikinja ("Pesnik i zavičaj", "Tražim pomilovanje", "Nemam više vremena", "Slovo o ljubavi").

1916 - Potpisan je ugovor o trojnoj anglo-francusko-ruskoj kontroli Palestine radi podele bliskoistočnih teritorija Otomanskog carstva.

1917 - U Jonskom moru kod Krfa utopio se srpski pisac Vladislav Petković Dis, kada je nemačka podmornica u Prvom svetskom ratu torpedovala brod na kome se nalazio ("Mi čekamo cara","Tamnica", "Nirvana", "Možda spava").

1924 - Rođen je gambijski državnik Daud Džavara, osnivac (1959) i lider (od 1960) Narodne progresivne stranke, predsednik Gambije od 1970. do 1994. kada je svrgnut državnim udarom.

1929 - U Holivudu su dodeljene prve nagrade Američke filmske akademije (od 1931. poznate kao Oskar) filmu "Krila", glumici Dženet Gejnor i glumcu Emilu Dženingsu.

1941 - Parlament Islanda ukinuo je ugovor s Kraljevinom Danskom iz 1814. po kojem je zemlja bila pod danskom dominacijom i proglasio nezavisnost. Nezavisna Republika Island proglašena je 17. juna 1944. nakon narodnog plebiscita.

1947 - Umro je engleski biohemičar Frederik Gaulend Hopkins, jedan od osnivača nauke o vitaminima. Sa holandskim lekarom Kristijanom Ajkmanom dobio je 1929. Nobelovu nagradu za medicinu.

1961 - General Park Čung Hi izvršio je vojni udar uJužnoj Koreji. Bio je na vlasti do 1979, kad ga je ubio šef obezbeđenja.

1969 - Sovjetski vasionski brod "Venera 5" približio se Veneri iizbacio sondu koja će slati podatke o toj planeti.

1972 - Predsednici SFRJ i Rumunije Josip Broz Tito i Nikolae Čaušesku pustili su u rad hidroenergetski sistem "Đerdap" na Dunavu.

1972 - Umro je ganski političar i državnik Kvame Nkrumah, prvipredsednik nezavisne Gane (1957). Za doživotnog predsednika proglašen je 1962, ali je državnim udarom 1966. oboren sa vlasti.

1974 - Skupština SFRJ proglasila je Josipa Broza Tita za doživotnog predsednika države.

1974 - Helmut Šmit je postao kancelar Zapadne Nemačke posle ostavke Vilija Branta.

1975 - Japanka Junko Tabei je postala prva žena koja se popelana najviši svetski vrh - Maunt Everest.

1984 - Umro je američki pisac Irvin Šo. Proslavio se romanom "Mladi lavovi" (1949) ("Lusi Kraun", "Dve sedmice u drugom gradu", "Bogataš i siromah", "Veče u Vizantiji").

1989 - Sovjetski predsednik Mihail Gorbačov i kineski lider,Deng Hsijaoping, sreli su se u Pekingu na Prvom kinesko-sovjetskom samitu, čime je i formalo, nakon 30 godina, prekinut "tihi hladni rat" između ove dve najveće komunističke države.

1989 - Automobilom-bombom u Bejrutu ubijen su libanski verski vođa šeik Hasan Halid i još 21 osoba.

1990 - Od raka grla, umro je poznati američki zabavljač Semi Dejvis Junior.

1991 - Britanska kraljica Elizabeta je, tokom zvanične posete SAD-u, postala prva kraljica koja se obratila Kongresu.

1992 - Povlačeći se iz Bosne, JNA je digla u vazduh bihaćki aerodrom pod planinom Plješevicom vredan oko šest milijardi dolara.

1997 - Predsednik Zaira Mobutu Sese Seko napustio je Kinšasu kakojoj su nezadrživo nadirali pobunjenici, čime je okončana njegova 32-godišnja autokratska vladavina.

1997 - Umro je italijanski filmski režiser Đuzepe de Santis, jedan od najznačajnijih predstavnika filmskog neorealizma, nastalog u Italiji u prvim godinama posle Drugog svetskog rata ("Gorki pirinač", "Rim u 11 časova", "Cesta duga godinu dana").

2003 - Umro je američki glumac Robert Stak koji je slavustekao ulogom detektiva Eliota Nesa u TV seriji o borbi protiv mafije "Nesalomivi".

2005 - Usvajanjem zakona u kuvajtskom parlamentu, posle više od 40 godina, žene su dobile pravo glasa i pravo učešća na izborima.

 

[maja_jevtic]

Na današnji dan, 17. maj
Danas je nedelja, 17. maj, 137. dan 2015. Do kraja godine ima 228 dana.

IZVOR: TANJUG

1395 - U Bici na Rovinama poginuo je Kraljević Marko, u sklopu turskih vazalnih jedinica u borbi protiv vlaškog vojvode Mirče. Kao najstariji sin i naslednik kralja Vukašina Mrnjavčevića, posle očeve pogibije 1371. u Maričkoj bici protiv Turaka, nastavio je da vlada srpskim oblastima oko Prizrena, Skoplja i Prilepa. Pouzdanih podataka o njegovom životu i vladavini gotovo da nema, ali ga je epska poezija idealizovala kao uzor junaštva, viteštva i čestitosti i kao zaštitnika nejakih.

1510 - Umro je italijanski slikar Sandro Botičeli, koji je radio religiozne i alegorijske kompozicije, posebno je poznat po likovima Bogorodice s malim Hristom. Njegov crtež je elegantan i uznemiren, likovi idealizovani, a celokupno delo prožeto je melanholijom i lirskim raspoloženjem. Dela: "Poklonjenje kraljeva", "Proleće", "Rođenje Venere", ilustracije za "Božanstvenu komediju" Dantea Aligijerija.

1749 - Rođen je engleski lekar Edvard Džener, pronalazač vakcine protiv velikih boginja, čime je utemeljio modernu imunologiju. Uočio je da ljudi zaraženi kravljim boginjama ne dobijaju velike boginje ni u vreme epidemija i posle dve decenije rada u maju 1796. uspešno je vakcinisao jednog osmogodišnjeg dečaka. Njegova vakcina ubrzo je u celom svetu prihvaćena kao pouzdana zaštita od smrtonosnih velikih boginja.

1809 - Francuski car Napoleon I izdao je dekret kojim je pripojio papsku državu.

1838 - Umro je francuski političar Taljeran (Šarl Moris de Taljeran Perigor), čovek čije je ime postalo sinonim za beskrupuloznost. Prvobitno, bio je sveštenik. Kao predstavnik trećeg staleža i predsednik Ustavotvorne skupštine, koja je zasedala od 1789. do 1791, izdejstvovao je da skupština
sekularizuje crkvena imanja i pretvori ih u nacionalna dobra. Tokom Francuske revolucije postajao je vremenom umereniji i emigrirao je posle proglašenja republike 1792. Vratio se 1796. i u vreme Direktorijuma i vladavine cara Napoleona I bio je šef diplomatije. Predviđajući slom Bonapartizma, izdao je cara i stupio je u kontakt s ruskim carem Aleksandrom I i austrijskim kancelarom Klemensom Meternihom. U prvom periodu Restauracije Burbona bio je
1814. i 1815. predsednik vlade, a u vreme Julske monarhije ambasador u Londonu od 1830. do 1834.

1866 - Umro je francuski kompozitor Erik Sati, protivnik impresionizma i pobornik specifičnog uprošćenog muzičkog izraza. Posebno je gajio humor i grotesku. Dela: balet "Priroda", klavirske kompozicije "Hladni komadi", "Osušeni embrioni", "Tri komada u obliku kruške".

1900 - Rođen je iranski verski vođa ajatolah Ruholah Homeini, koji se 1979, posle zbacivanja šaha (cara) Mohameda Reze Pahlavija, vratio u Iran iz izbeglištva. Vladao je do smrti 1989, uspostavivši teokratsku autokratiju. Propagirao je izvoz islamske revolucije, što je dovelo do podrške pojedinim islamskim terorističkim gupacijama širom sveta.

1911 - Rođena je američka filmska glumica irskog porekla Morin O'Saliven, poznata po ulogama Tarzanove partnerke Džejn u seriji filmova s Džonijem Vajsmilerom. Filmovi: "Tarzan i njegova drugarica", "Tarzan i njegov sin", "Tarzanova najveća avantura", "Tarzan u Njujorku", "Visoki čovek", "Dejvid Koperfild", "Ana Karenjina", "Braća Marks na trkama", "Kardinal Rišelje", "Ponos i predrasude".

1917 - Umro je srpski vojskovođa vojvoda Radomir Putnik. U dva srpsko-turska rata od 1876. do 1878. komandovao je Rudničkom brigadom i Veterničkim odredom, koje su se istakle na Javoru, Krevetu, Velikom Šiljegovcu, Djunisu, oko Pirota, prilikom oslobađanja Niša, Vranja i Gnjilana. U Srpsko-bugarskom ratu 1885. bio je načelnik Štaba Dunavske divizije, a 1890. postavljen je za pomoćnika načelnika Glavnog generalštaba. U program obuke starešina uveo je rešavanje taktičkih zadataka na Višoj školi Vojne akademije, u kojoj je predavao taktiku i generalštabnu službu. Komanda nad Šumadijskom divizijskom oblašću poverena mu je 1893. ali mu je 1895. oduzeta i 1896. penzionisan je pod sumnjom da sarađuje s Radikalnom strankom. Reaktiviran je 1903. i od tada se nalazi na mestu načelnika Glavnog generalštaba kao i ministra vojnog 1904, od 1906. do 1908. i 1912. U Prvom balkanskom ratu kao načelnik Štaba Vrhovne komande znatno je doprineo pobedi srpskih armija u Kumanovskoj, a zatim u i Bitoljskoj bici oktobra i novembra 1912. U Drugom balkanskom ratu 1913. pravovremeno je rasporedio i pripremio vojsku, predvidevši bugarski napad, što je bilo odlučujuće za trijumf u Bregalničkoj bici. U Prvom svetskom ratu 1914. veštim manevrisanjem i grupisanjem glavnine srpskih snaga doprineo je slamanju nadmoćnih austrougarskih trupa u Cerskoj i Kolubarskoj bici. Rukovodio je povlačenjem srpske vojske 1915. osujetivši nizom manevara nameru nemačke Vrhovne komande da je u sadejstvu s bugarskim i austrougarskim trupama opkoli i uništi. Saveznici su ga prethodno onemogućili da preventivnim udarom
spreči Bugarsku da stupi u rat na strani Centralnih sila. Tokom povlačenja srpske vojske teško je oboleo i upućen je u Francusku na lečenje, gde je umro.

1935 - Umro je francuski kompozitor Pol Dika, profesor Pariskog konzervatorijuma, koji se inspirisao klasičnom tradicijom, obogativši je uticajem kasnoromantičara i impresionista. Dela: orkestarski skerco "Čarobnjakov učenik", opera "Arijadna i Plavobradi", koreografska poema "Peri".

1940 - Nemačka je u Drugom svetskom ratu okupirala glavni grad Belgije Brisel.

1946 - Zbog saradnje s nemačkim nacistima, predsednik vlade Rumunije u Drugom svetskom ratu Mitri Antonesku osuđen je na smrt.

1954 - Vrhovni sud SAD osporio je pravilo iz 1896. da obrazovanje treba da bude "odvojeno ali jednako", čime je odbačena rasna segregacija u državnom školskom sistemu.

1957 - Egipat je zabranio izraelskim trgovačkim brodovima prolaz kroz Suecki kanal.

1965 - Između SAD i Velike Britanije obavljen je prvi transatlantski TV prenos programa u boji. Američki komercijalni telekomunikacioni satelit "Erli brd" prenosio je emisiju američke TV mreže NBC "Novi pogled na staru Englesku".

1974 - U tri eksplozije automobila-bombi u centru Dablina poginule su 32 osobe.

1987 - Irački ratni avion "F-I miraž" ispalio je dve "egzoset" rakete na američki vojni brod "Stark" koji je patrolirao Zalivom, usmrtivši 37 i ranivši 62 mornara.

1991 - Ruska federacija nezavisnih sindikata odbacila je odluku sovjetskog predsednika Mihaila Gorbačova o zabrani štrajkova.

1994 - U Malaviju su održani prvi višepartijski izbori, na kojima je vlast izgubio predsednik Kamuzu Banda koji je tri decenije diktatorski upravljao tom afričkom državom.

1995 - Pobednik predsedničkih izbora u Francuskoj Žak Širak preuzeo je dužnost šefa države, obećavši da će uliti nov elan naciji razdiranoj nejednakošću i nezaposlenošću.

1997 - U Kinšasu, glavni grad Zaira (sada Kongo), ušle su pobunjeničke snage, čiji je vođa Loran Kabila preuzeo vlast kao novi šef države, dan posle bekstva iz Kinšase predsednika Mobutua. Kabila je objavio da je ime zemlje Zair promenjeno u Demokratska Republika Kongo.

1999 - Izbore u Izraelu dobio je vođa Laburističke partije Ehud Barak, čime je okončana trogodišnja vladavina premijera Benjamina Netanjahua, lidera desničarskog Likuda, što je označilo novi podstrek mirovnom sporazumu Izraela s Palestincima.

2004 - Predsedavajući iračkog vladajućeg Saveta, šiitski vođa Abdul Zahra Otman Muhamed, ubijen je u samoubilačkom napadu automobilom-bombom u Bagdadu. U napadu je poginulo još osam ljudi.

2007 - Vlada Dubaija nagradila je sa 50.000 dirhama (13.600 dolara) 63-godišnjeg Pakistanca Mohamada Nazjera, baštovana, zato što nikada, tokom 28 godina rada, nije zakasnio na posao. Nagrada odgovara visini 49 njegovih jednomesečnih plata.

2007 - Ronaldu Dagetu (43), koji je od 1982. šest puta proglašavan krivim za vožnju u pijanom stanju, sud države Njujork je izrekao kaznu doživotne robije zbog "smrtonosnog nepoštovanja okoline".

2007 - Svečanim potpisivanjem Akta o kanonskim vezama između Moskovske patrijaršije i Ruske crkve u dijaspori (Zagranične) okončan je višedecenijski raskol Ruske pravoslavne crkve. Milioni Rusa su tokom i posle građanskog rata (1917 - 1924.) napustili Rusiju, zbog neslaganja s novim poretkom. U Konstantinopolju su 1920. izbegli ruski arhijereji, oformili Visoku crkvenu upravu u dijaspori. Na čelu te grupacije, kao najstariji
jerarh, nalazio se mitropolit kijevski i galički Antonije (Hrapovicki). Središte zagranične ruske crkve nalazilo se od 1921. u Srbiji (Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca) u Sremskim Karlovcima (zbog toga je često nazivana i "karlovačka"). U Karlovcima je održan i Prvi ruski crkveni sabor u dijaspori. Zbog podrške obnovi monarhije u Rusiji pod Romanovima odnos sa patrijaršijom u Moskvi bio je nepomirljiv. Mitropolit Antonije je do smrti živeo u Srbiji,
umro je avgusta 1936. i sahranjen je u kripti Iverske kapele u Beogradu. I posle ujedinjenja Ruska crkva u dijaspori zadržava administrativnu autonomiju, ali je uspostavljeno duhovno, evharistisko i mistično jedinstvo.

2009 - Objavljeni su rezultati skupštinskih izbora u Kuvajtu na osnovu kojih je obelodanjeno da se, prvi put u istoriji te zemlje, među 50 poslanika nalaze i četiri žene. Ženama u Kuvajtu je 2005. godine dato pravo da glasaju i da budu birane.

2009 - Umro je Mario Benedeti, urugvajski književnik i jedan od najvećih latinoameričkih pisaca. Autor preko 80 zbirki pesama, novela, eseja i pozorišnih komada, Benedeti je postao poznat romanom "Odmor" (1960.) koji je preveden na čak 19 jezika. Bio je društveno angažovan, godine 1971. osnovao je "Pokret 26. mart" levičarsku koaliciju koja je decenijama docnije preuzela vlast u Urugvaju.

 

[maja_jevtic]

Na današnji dan, 18. maj


IZVOR: BETA

1781. Španci su u Kusku pogubili peruanskog revolucionara Tupak Amarua II.

1799. Umro je francuski dramski pisac Pjer Bomarše, autor komedija "Seviljski berberin" i "Figarova ženidba", koje su inspirisale Djoakina Rosinija i Volfganga Amadeusa Mocarta (Wolfgang, Mozart) da komponuju istoimene opere.

1800. U Sankt Peterburgu je umro ruski vojskovodja i strateg Aleksandar Suvorov, koji je ratovao punih 55 godina i vodio ukupno 60 bitaka.

1803. Britanija je objavila rat Francuskoj zbog Napoleonovog uplitanja u unutrašnje stvari u Italiji i Švajcarskoj.

1804. Napoleon Bonaparta je proglašen carem Francuske, a u decembru je krunisan kao Napoleon I.

1836. Rodjen je austrijski šahovski velemajstor Vilhelm Štajnic, prvi zvanični svetski šampion. Titulu svetskog šahovskog prvaka osvojio je 1886. pobedom u meču sa Johanesom Cukertortom.

1868. Rodjen je ruski car Nikolaj II Aleksandrovič Romanov, poslednji monarh Rusije, najstariji sin Aleksandra III. Sa prestola je zbačen u Oktobarskoj revoluciji 1917, a naredne godine je pogubljen zajedno sa članovima porodice.

1872. Rodjen je britanski filozof i matematičar Bertrand Rasel, osnivač i predsednik Medjunarodnog suda za utvrdjivanje ratnih zločina u Vijetnamu. Bio je angažovan u borbi za mir i razoružanje zbog čega je dva puta hapšen. Dobitnik je Nobelove nagrade za knjizevnost 1950.

1883. Rodjen je nemački arhitekta Valter Adolf Gropijus, koji je 1919. u Vajmaru osnovao prestižnu arhitektonsku školu "Bauhaus".

1911. Umro je austrijski kompozitor i dirigent Gustav Maler, direktor Bečke opere koja je pod njegovom upravom doživela zlatno doba (10 simfonija, ciklusi solo pesama za glas i orekstar).

1919. Rodjena je britanska prima balerina Margot Fontejn, jedna od najslavnijih balerina u 20. veku. Od 1962. bila je partnerka proslavljenog Rudolfa Nurejeva.

1920. U Poljskoj, blizu Krakova rodjen je Karol Vojtila, koji je 1978. postao papa Jovan Pavle II, prvi neitalijanski papa posle 455 godina.

1944. U Sovjetskom Savezu je počelo proterivanje više od 200.000 Tatara sa Krima pod optužbom da su saradjivali sa Nemcima.

1954. Stupila je na snagu evropska konvencija o ljudskim pravima.

1973. Umrla je američka pacifistkinja Dženet Renkin, prva žena koja je postala član Kongresa SAD.

1974. Indija je izvršila prvu nuklearnu probu u pustinji u Radžastanu i postala šesta zemlja koja je izvela nuklearnu eksploziju.

1988. Počelo je povlačenje sovjetskih vojnika iz Avganistana.

1992. Visoki komesarijat UN za izbeglice saopštio je da je zbog rata iz Jugoslavije izbeglo milion i 300 hiljada ljudi što je stvorilo najveću izbegličku krizu u Evropi od Drugog svetskog rata.

1995. Umro je ruski baletski igrač Aleksandar Godunov, koji je posle emigriranja iz SSSR stekao svetsku slavu.

1996. Romano Prodi postao je premijer 55. italijanske vlade od Drugog svetskog rata. Deset godina kasnije (2006) Prodi je ponovo postao
premijer 61. italijanske vlade.

1996. Pod pritiskom medjunarodne zajednice ratni lider bosanskih Srba Radovan Karadžić povukao se sa mesta predsednika Republike Srpske. Dužnost predsednika preuzela je potpredsednica Biljana Plavšić. Medjunarodni sud za ratne zločine u Hagu optužio je u novembru 1995.
Karadžića za ratne zločine i genocid.

1998. Vlada SAD podnela veliku tužbu protiv Majkrosoft korporacije, najjače softverske kompanije na svetu, zbog monopola.

1999. Vlada u Sijera Leoneu i pobunjenici dogovorili su prekid vatre, čime su okoncane sedmogodišnje surove borbe.

2000. Savet bezbednosti UN jednoglasno je usvojio embargo na oružje protiv Etiopije i Eritreje, kao posledicu ponovnog zahuktavanja njihovog dvogodišnjeg pograničnog rata.

2005. Umro je Frenk Goršin, američki glumac i veliki imitator.

 

[maja_jevtic]

Na današnji dan, 19. maj


IZVOR: BETA

1635. Francuska je u Tridesetogodišnjem ratu (1618-1648) objavila rat Španiji.

1649. Prvi put je upotrebljen naziv Komonvelt, kojim je Oliver Kromvel označio englesku republiku.

1762. Rođen je nemački filozof Johan Gotlib Fihte, istaknuti predstavnik nemačke klasične idealističke filozofije, profesor univerziteta u Jeni i Erlangenu, rektor Berlinskog univerziteta.

1802. Napoleon Bonaparta ustanovio je Orden legije časti za civilne i vojne zasluge.

1861. Rođena je australijska operska pevačica Neli Melba, jedan od najvećih operskih soprana krajem 19. i početkom 20. veka.

1890. Rođen je vijetnamski državnik Ngujen Tat Tan, poznat kao Ho Ši Min, osnivač Komunističke partije Vijetnama (1930) i predsednik Demokratske Republike Vijetnam (Severni Vijetnam) od njenog proglašenja 1945. do smrti 1969.

1890. Rođen je jugoslovenski slikar i karikaturista Petar Pjer Križanić, jedan od osnivača "Ošišanog ježa".

1898. Umro je engleski državnik Vilijam Juert Gledston, koji je između 1868. i 1894. četiri puta bio premijer Velike Britanije. Legalizovao je 1871. radničke sindikate i 1884. izvršio tzv. treću parlamentarnu reformu.

1906. Italijanski kralj i švajcarski predsednik zvanično su otvorili tunel kroz Alpe Simplon kojim su povezane Italija i Švajcarska.

1925. Rođen je američki borac za građanska prava Malkolm Litl, poznat kao Malkolm X. Ubijen je u Njujorku u februaru 1965. dok je govorio okupljenim pristalicama.

1928. Rođen je kambodžanski diktator Salot Sar, poznat kao Pol Pot. Tokom njegove vladavine (1975-78) pobijeno je više od milion ljudi.

1930. Bele žene u Južnoj Africi su dobile pravo glasa.

1935. U saobraćajnom udesu poginuo je engleski pukovnik Tomas Edvard Lorens, arheolog i pisac, poznat kao Lorens od Arabije. Proslavio se kao ratnik u arapskim zemljama u Prvom svetskom ratu, a svoje doživljaje opisao je u knjizi "Sedam stubova mudrosti".

1945. Više od 40 američkih bombardera napalo je Tokio u Drugom svetskom ratu.

1974. Tesnom većinom Valeri Žiskar d' Esten pobedio je Fransoa Miterana na predsedničkim izborima u Francuskoj.

1989. Tokom studentskih demonstracija u Pekingu smenjen je generalni sekretar Komunističke partije Kine Džao Cijang, jer se usprotivio vanrednim merama i primeni sile protiv studenata. Tada je stavljen u kućni pritvor u kome je bio do smrti 17. januara 2005.

1994. Umrla je Žaklina Kenedi Onazis, supruga predsednika SAD Džona Kenedija, ubijenog 1963. u atentatu, i grčkog brodovlasnika, milijardera Aristotela Onazisa.

1997. U Bangladešu je u snažnom ciklonu izgubilo život najmanje 350 ljudi, a više od milion ih je ostalo bez kuća.

2000. Kina i Evropska unija postigle su sporazum o trgovini kojim je otvoren put Kini u Svetsku trgovinsku organizaciju. Kina je naredne godine primljena u STO.

2003. Indonežanska vojska započela je ofanzivna dejstva na baze separatističke pobunjeničke grupe Pokret za slobodni Aceh. Napadi su označili prekid primirja koji su potpisale obe strane u decembru 2002. godine i predstavljaju najveću vojnu operaciju od aneksije Istočnog Timora 1975. godine.

2004. U Velikoj Britaniji je otvorena prva banka embriona na svetu.

 

[maja_jevtic]

Na današnji dan, 20. maj
Danas je sreda, 20. maj, 140. dan 2015. Do kraja godine ima 225 dana.

IZVOR: TANJUG

1498 - Portugalski moreplovac Vasko da Gama uplovio je u luku Kalikut na jugozapadu Indije, pošto je prethodno prvi uspeo da oplovi oko Afrike.

1506 - Umro je španski moreplovac italijanskog porekla Kristifor Kolumbo, koji je 1492. otkrio Ameriku, verujući da je otkrio istočne obale Indije. Posle više pokušaja u Portugaliji i Španiji, sklopio je pogodbu sa španskim kraljevskim parom Ferdinandom V (od Aragona) i Izabelom I (od Kastilje) o
finansiranju ekspedicije. Obećana mu je desetina robe koju donese, vlasništvo nad osminom zemlje koju otkrije, dobio je tri jedrenjaka, zvanje admirala okeana i vice kralja zemalja koje osvoji. Isplovio je 3. avgusta 1492. i 12. oktobra iste godine stigao do ostrvca Gvanahani (San Salvador) u grupi Bahamskih ostrva, zatim na Kubu i Haiti. Na drugom putovanju, od 1493. do 1496, otkrio je Dominiku, Gvadelup, Portoriko i Jamajku, na trećem od 1498. do 1500. Trinidad i obale Južne Amerike (ušće reke Orinoko), a na četvrtom od 1502. do 1504. Honduras.

1799 - Rođen je francuski pisac Onore de Balzak, začetnik evropskog realizma, autor oko stotinu knjiga s više od 2.000 likova. Prikazao je široku galeriju tipova iz svih društvenih sredina, raznih temperamenata i karaktera, koje pokreću raznolike pobude, od novca do vlasti, od ljubavi i idealizma do slepih nagona i brutalne eksploatacije. U umetničkoj obradi ostavili su trag gigantski obim dela i relativno kratak spisateljski rad od samo 19
godina, tokom kojeg je prodavao i nenapisane ili nezavršene knjige i često stvarao pod pritiskom rokova. Romani pod zajedničkim nazivom "Ljudska komedija" imaju i vrednost gotovo socioloških studija. Dela: romani "Evgenija Grande", "Čiča Gorio", "Gopsek", "Izgubljene iluzije", "Seljaci", "Rođaka Beta", "Golicave priče", "Šuani".

1806 - Rođen je engleski filozof i ekonomista Džon Stjuart Mil, jedan od tvoraca liberalne političke teorije. U logici je usavršio istraživanja uzročnih odnosa među pojavama, a u etici zastupao utilitarizam polazeći od učenja engleskog filozofa Džeremija Bentama. U ekonomiji je poslednji značajan predstavnik engleske klasične škole, poznat je po teoriji troškova proizvodnje. Njegovo najznačajnije delo "O slobodi" na srpski je
prvi preveo, napisao predgovor i objavio 1867. godine knez Petar Karađorđević, od 1903. do 1921. kralj Srbije. Ostala dela: "Sistem logike", "Utilitarizam", "O predstavničkoj vladi", "Principi političke ekonomije", "Ogist Kont i pozitivizam", "Potčinjenost žena".

1834 - Umro je francuski general i državnik Markiz Lafajet, koji se od 1777. do 1781. uz američke koloniste borio za oslobođenje Severne Amerike od Britanaca. U Francuskoj revoluciji zalagao se za načelo ustavne monarhije. Kao komandant Nacionalne garde u julu 1791. naredio je da se na Marsovom polju puca u Parižane koji su protestovali što je kralj Luj XVI ostao na prestolu, a kad se revolucija okrenula protiv kralja, napustio je
komandu nad Centralnom armijom i 1792. promenio stranu. Bio je neaktivan tokom vladavine Napoleona I, a u Julskoj monarhiji uspostavljenoj 1830. opet je komandovao Nacionalnom gardom.

1896 - Umrla je nemačka pijanistkinja Klara Šuman, jedan od najvećih klavirskih majstora 19. veka. Širom Evrope popularisala je dela Roberta Šumana, za kojeg se udala 1840, zatim Ludviga van Betovena, Frederika Šopena, Johanesa Bramsa, Feliksa Mendelsona. Bila je vrhunski interpretator.

1908 - Rođen je američki filmski glumac Džejms Mejtland Stjuart, čiju je glumu odlikovala izuzetna uverljivost. Filmovi "Mister Smit u Senatu", "Filadelfijska priča" (Oskar), "Konopac", "Vinčester 73", "Priča o Glenu Mileru", "Najveća predstava na svetu", "Prozor na dvorište", "Čovek koji je znao previše", "Vrtoglavica", "Anatomija jednog ubistva", "Čovek koji je ubio Liberti Valansa", "Jesen Čejena", "Parada ludaka".

1915 - Rođen je izraelski general i političar Moše Dajan, pobednik u ratu protiv Arapa u junu 1967, u kojem je Izrael, posle vojnih provokacija Egipta, za šest dana zaposeo Sinaj, Gazu, Zapadnu obalu i Golansku visoravan. U 14. godini postao je član "Hagane", ilegalne jevrejske vojne organizacije, a u sastavu britanskih snaga od 1937. do 1941. borio se protiv Arapa u rodnoj Palestini. U Drugom svetskom ratu 1941. izgubio je oko u bici protiv
trupa francuske marionetske vlade u Siriji. Od 1953. do 1958. bio je načelnik Generalštaba izraelske armije, a od 1959. do 1964. ministar poljoprivrede i jedan od prvaka vladajuće partije "Mapaj", iz koje je izašao 1965. Ministar odbrane bio je 1967. i ponovo 1973. i 1974, kad je podneo ostavku. Šef diplomatije postao je 1977, ali se 1979. povukao zbog neslaganja s premijerom Menahemom Beginom o politici prema Arapima.

1920 - Ubijen je meksički predsednik Venustijano Karansa, kojeg je nasledio Adolfo de la Uerta.

1922 - Najmanje 90 ljudi je poginulo kad je britanski brod "Egipat" potonuo kod ostrva Ušant naspram francuske severozapadne obale, posle sudara u gustoj magli s francuskim brodom "Sena". Sa "Egiptom" je na morsko dno otišlo i zlato i srebro u vrednosti milion funti.

1927 - Mirom u Džedi potpisanim s kraljem Ibn Saudom, Velika Britanija je priznala Saudijsku Arabiju.

1956 - Eksplodirala je prva hidrogenska bomba bačena iz aviona, koju su Amerikanci izbacili iznad pacifičkog ostrva Bikini.

1956 - Umro je engleski pisac i karikaturista Maks Birbom, majstor satire i ironije. Dela: "Zulejka Dobson", "Dela Maksa Birboma".

1980 - U Kvebeku je na referendumu o nezavisnosti od Kanade 60 odsto birača glasalo protiv otcepljenja.

1985 - Trojica izraelskih vojnika razmenjena su za 1.150 Libanaca i Palestinaca u izraelskim zatvorima.

1990 - U Rumuniji je na prvim demokratskim slobodnim izborima posle 45 godina pobedio Front nacionalnog spasa.

1992 - Moskva je upozorila da je protiv stranog mešanja u sukob Jermena i Azera u oblasti Nagorno Karabah.

1995 - Zairska vlada podigla je karantin u regionu pogođenom smrtonosnim Ebola virusom, koji je odneo oko 300 života i izazvao paniku i van Zaira.

1997 - U Kinšasu, glavni grad Konga (bivši Zair), trijumfalno je ušao novi predsednik te afričke zemlje Loran Kabila, posle pobede njegovih snaga u sedmomesečnom građanskom ratu i zbacivanja predsednika Mobotua koji je pobegao u inostranstvo.

1999 - U napadu aviona NATO ubijena su četiri pacijenta u bolnici "Dr Dragiša Mišović" u Beogradu. Dva projektila uništila su odeljenja za neurologiju, za dečje plućne bolesti i za ginekologiju i operacione sale na neurologiji, ginekologiji i hirurgiji. Napad je potom u središtu NATO u Briselu opisan kao "greška", uz tvrdnju da je reč samo o jednoj laserski vođenoj bombi koja je eksplodirala "oko 500 metara od centra ciljanog
područja".

1999 - Protivavionci 250. brigade protivvazdušne odbrane Vojske Jugoslavije - koji su nepuna dva meseca ranije oborili američki "F-117A" - pogodili su iznad Surčina kod Beograda, na 5.000 metara visine, "veliki cilj", koji se potom srušio u Spačvansku šumu u Hrvatskoj, objavili su kasnije srpski mediji.
Prema tom izvoru, prateći radio saobraćaj u vazduhu VJ je saznala da je oboren famozni strateški bombarder "B-2A", što su u proleće 2000. potvrdili i ruski obaveštajni izvori. Navodno je reč o prvoj iz serije najskupljih letelica američkog ratnog vazduhoplovstva nazvanoj "Duh Misurija", "stelt" (nevidljive) tehnologije kao i "F-117A", predatoj u decembru 1993. 509. bombarderskom Vingu u bazi Vajtmen. "Duh Misurija", koji je 13 dana ranije razorio kinesku
ambasadu u Beogradu, pogođen je pri povratku u grupi s još dva aviona, s kojima je razorio bolnicu "Dr Dragiša Mišović". NATO o tome ništa nije saopštio.

2002 - Istočni Timor proglasio je nezavisnost pošto je misija Ujedinjenih nacija koja je upravljala bivšom portugalskom kolonijom od 1999, kad su tu ostrvsku državu napustile indonežanske snage, predala vlast lokalnoj vladi.

2004 - Pripadnici "Božje armije otpora" u Ugandi, ekstremne pseudohrišćanske organizacije bez precizne političke platforme, masakrirali su više od 40 ljudi u jednom selu na severu zemlje.

2006 - Više od 100 ljudi je poginulo u tajfunu koji je pogodio Vijetnam, Kinu i Filipine, a oko 400 se vode kao nestali. Tajfun Čanču prošao je preko Južnog kineskog mora, ostavljajući za sobom pustoš. Mnogi ribarski brodovi su potonuli, a više stotina ribara je nestalo. Na stotine ljudi u Vijetnamu godišnje izgubi život u prirodnim nepogodama, naročito u olujnoj sezoni od maja do oktobra.

2007 - Najmanje 48 ljudi je poginulo u palestinskom izbegličkom logoru na severu Libana u sukobima libanske vojske i ekstremista povezanih sa međunarodnom terorističkom mrežom Al Kaida.

2007 - Srpska teniserka Jelena Janković pobedila je u finalu "Italian opena" - otvorenog prvenstva Italije, ruskinju Svetlanu Kuznjecovu.

2008 - Umrla je ruska pesnikinja Rima Kazakova. Prvu pesničku zbirku "Susret na Istoku" objavila je 50-ih, a potom je publikovala još tridesetak zbirki poezije među kojima su: "U tajgi ne plaču", "Stihovi","Jelke zelene", "Probni kamen". Na njene stihove muziku su komponovali Aleksandra Pahmutova, Anatolij Savčenko i Vladimir Šainski. Ostvarila se i kao prozni pisac, a godinama je radila i kao urednik "Filmskih novosti", prevodilac i
predvodnik ruskog Saveza pisaca.

2008 - Umro je Ljubiša Cvetković, pisac najtoplijih pesama i najlepših melodija o nišlijskim mehanama, sokacima i uopšte lokalnim osobenostima, među kojima su posebno prihvaćene: "Kude je taj Niš" i "Vatiše kolo niške devojke".

2012 - Preminuo je Judžin Poli, američki inovator, inženjer, izumitelj daljinskog upravljača za televizore. Poli je "daljinski", nazvan prvobitno "flešmatik" razradio 1955. zajedno sa kolegom Robertom Adlerom. Njihov izum je 1997. godine Američka TV akademija nagradila "Emijem". Poli je sa 20 godina postao inženjer, a imao je 18 patentiranih izuma.