Na današnji dan

[maja_jevtic]

Na današnji dan, 31. maj


IZVOR: BETA

1594 - Umro je italijanski slikar Đakopo Tintoreto, jedan od najvećih majstora 16. veka, čuven po veštini postizanja izuzetnih svetlosnih efekata bojom ("Tajna večera", "Poslednji sud") .

1740 - Umro je pruski kralj Fridrih Vilhelm Prvi. Diplomatskim i ratnim poduhvatima značajno je proširio i ojačao zemlju. Nasledio ga je sin Fridrih Drugi Veliki.

1793 - Hapšenjem žirondinaca u Francuskoj je počela vladavina jakobinskog terora.

1809 - Na brdu Čegar kod Niša u Prvom srpskom ustanku poginuo je srpski vojvoda Stevan Sinđelić. Da bi zaustavio Turke koji su prodrli u srpsko utvrđenje, on je zapalio skladište municije i izazavo eksploziju u kojoj su poginuli srpski i turski vojnici. Turci su glave srpskih ustanika ugradili u Ćele-kulu.

1809 - Umro je austrijski kompozitor Jozef Hajdn. Napisao je više od 100 simfonija, više gudačkih kvarteta, klavirskih sonata, a prema njegovom "Carskom kvartetu" nastala je himna Austrije ("Simfonija rastanka", "Oksfordska simfonija", oratoriji "Stvaranje sveta", "Godišnja doba").

1819 - Rođen je američki pisac Volt Volter Vitmen, jedan od najznačajniji pesnika američke književnosti, čija je zbirka pesama "Vlati trave" imala presudan uticaj na moderno pesništvo. Neshvaćen od savremenika u svojoj zemlji, prvo priznanje dobio je od engleskih "prerafaelista" i pokreta za "slobodan stih" (vers libre) u francuskoj poeziji.

1859 - Počeo je da radi veliki sat (Big Ben) na kuli britanskog parlamenta u Londonu.

1902 - Mirom u Verenigingu završen je britansko-burski rat u kojem su poginula 5.774 Britanca i najmanje 4.000 Bura.

1910 - Ujedinjenjem britanskih kolonija Natal, Transval i Rt Dobre Nade, osnovana je Južnoafrička unija sa statusom britanskog dominiona.

1924 - Kina je priznala SSSR.

1930 - Rođen je američki filmski glumac, režiser i producent Klint Istvud. Karijeru je počeo ulogama u italijanskim "špageti-vesternima" Serđa Leonea, da bi potom postao zvezda Holivuda i uspešan režiser ("Za šaku dolara", "Prljavi Hari").

1931 - U Bahreinu je pronađena nafta - prvo nalazište petroleja u nekoj arpaskoj zemlji.

1938 - Prvi put je prikazan film na televiziji. Bio je to film "Povratak Skarlet Pimpernel" koji je prikazala američka televizijska kuća NBC.

1939 - Danska je s Nemačkom potpisala pakt o nenapadanju. U aprilu naredne godine nemačke trupe okupirale su Dansku.

1961 - Južna Afrika je proglasila republiku s predsednikom Čarlsom Robertsom Svartom na čelu i napustila Britanski komonvelt.

1962 - U Izraelu je obešen nemački ratni zločinac Adolf Ajhman, šef Gestapoa, nakon što je sud utvrdio da je kriv za smrt nekoliko miliona Jevreja u Drugom svetskom ratu.

1970 - U zemljotresu jačine 7,9 Rihterove skale u Peruu poginulo je više od 70.000, a 600.000 ljudi ostalo je bez domova. Potpuno su razoreni gradovi Jungaj, Huares i Čimbote.

1991 - U Lisabonu je potpisan mirovni sporazum o Angoli, kojim je posle gotovo 16 godina okončan građanski rat.

1992 - U organizaciji Centra za antiratnu akciju održane su u Beogradu demonstracije više desetina hiljada građana koji su nošenjem crnog flora dugog 1.300 metara izrazili svoje saućešće sa žrtvama rata u Bosni i Hercegovini.

1996 - Bosanski Hrvat Dražen Erdemović priznao je pred Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu da je učestvovao u masovnim pogubljenjima Muslimana u Srebrenici. To je bilo prvo priznanje krivice pred Haškim tribunalom.

1997 - Ukrajina i Rusija potpisale su sporazum o strateškom partnerstvu.

2000 - U Sofiji je umro bivši predsednik Bugarske Petar Mladenov. Bio je visoki funkcioner za vreme komunističkog režima Todora Živkova, a krajem 1980-tih postao je lider reformističkih snaga koje su pod uticajem Gorbačovljeve "perestrojke" srušile vlast komunista u Bugarskoj.

2001 - Agent FBI, veteran Robert Hansen, optužen za špijunažu, izjavio je da nije kriv. Američka vlada optužila je Hansena da je 15 godina prenosio strogo poverljive informacije Moskvi za sumu od 1.400.000 dolara i određenu količinu dijamanata.

2003 - U gradu Marfiju u severnoj Karolini uhapšen je Erik Robert Rudolf osumnjičen za postavljanje bombi na klinici za abortuse, u noćnom klubu za homoseksualce, kao i u Atlanti, tokom Olimpijade 1996. godine.

2003 - Sletanjem na aerodrom Šarl de Gol u Parizu, supersonični avion "Konkord" francuske kompanije Er Frans obavio je svoj poslednji let. Četiri takva aviona biće izložena u muzejima u Francuskoj, a peti na tom pariskom aerodromu.

2005 - "Vašington poust" je potvrdio da je bivši zamenik direktora FBI Mark Ferlt bio poverljivi izvor koji je tim novinama dostavio informacije koje su dovele do afere Votergejt i ostavke predsednika SAD Ričarda Niksona 1974. godine.

2012 - U Egiptu je, posle 30 godina, ukinuto vanredno stanje.

 

[Torrent Maniak]

Na današnji dan, 1. jun


IZVOR: BETA, TANJUG

1198. Vizantijski car Aleksije III Anđeo odobrio je srpskom velikom županu Stefanu Nemanji i njegovom sinu monahu Savi da na ruševinama Hilandariona podignu novi manastir na Svetoj Gori, srpski manastir Hilandar.

1479. Osnovan je univerzitet u Kopenhagenu.

1562. Rimski car Ferdinand I i turski sultan Sulejman II Veličanstveni potpisali su mirovni sporazum kojim se Ferdinand odrekao Erdelja (današnji Banat) u korist turskog vazala Jovana Zapolje.

1780. Rođen je pruski general Karl Marija fon Klauzevic, jedan od najpoznatijih vojnih teoretičara ("O ratu"). U Napoleonovim ratovima (1812-14.) bio je u službi ruske vojske.

1803. Rođen je ruski kompozitor Mihail Ivanovič Glinka. Njegova dva glavna dela, opere "Život za cara" i "Ruslan i Ljudmila", odredile su razvoj opere u Rusiji.

1839. Srpski knez Miloš Obrenović abdicirao je u korist sina Milana i napustio Srbiju. Posle smrti Milana, nekoliko nedelja od preuzimanja vlasti, knez je postao mlađi sin Mihailo (do 1842). Miloš se vratio u Srbiju 1859. da preuzme vlast posle zbacivanja kneza Aleksandra Karađorđevića i vladao je do smrti 1860.

1869. Španija je donela novi ustav kojim je proglašena sloboda veroispovesti i štampe, uveden je sud sa porotom i građanski brak.

1880. U SAD je instalirana prva javna telefonska kabina u svetu, u zgradi "Jejl banke" u Nju Hejvnu.

1907. Rođen je engleski pronalažač Frenk Vitl, koji je 1930. patentirao turbo mlazni motor.

1926. Rođena je američka filmska glumica Norma Džin Mortenson, poznata kao Merilin Monro, jedna od najvećih zvezda i seks simbola američkog filma 1950-ih godina ("Džungla na asfaltu", "Reka bez povratka", "Sedam godina vernosti", "Neki to vole vruće"). Nađena je mrtva 1962. godine.

1941. Nemci su u Drugom svetskom ratu potukli britanske trupe i osvojili Krit, čime su obezbedili važnu bazu za operacije na Bliskom Istoku i u Severnoj Africi. Britanci su se povukli s velikim gubicima, a prilikom evakuacije poginulo je i oko 3.000 Australijanaca.

1944. Jugoslovenski kralj Petar II Karađorđević potpisao je ukaz o imenovanju bivšeg hrvatskog bana Ivana Šubašića za predsednika jugoslovenske vlade u izbeglištvu.

1946. Pogubljen je rumunski general Jon Antonesku. Godine 1940. prisilio je na abdikaciju kralja Karola II, proglasio se vođom i zaveo diktaturu podredivši Rumuniju u Drugom svetskom ratu nacističkoj Nemačkoj. Posle rata osuđen je na smrt i streljan.

1948. Umro je srpski političar i pisac Jaša Prodanović, jedan od osnivača i lider Republikanske stranke, član Srpske akademije nauka i umetnosti. U kraljevini Srbiji bio je ministar prosvete i ministar privrede, a posle Drugog svetskog rata potpredsednik Skupštine FNRJ.

1958. General Šarl de Gol postao je francuski premijer u jeku krize oko budućnosti francuskih kolonija u severnoj Africi. U decembru te godine De Gol je prvi put izabran za predsednika države. Drugi predsednički mandat dobio je na izborima 1965.

1969. Kandidat degolista Žorž Pompidu izabran je za predsednika Francuske pošto je Šarl de Gol podneo ostavku.

1973. Britanski Honduras je promenio naziv u Belize.

1973. Predsednik diktatorske vojne vlade Grčke Georgios Papadopulos ukinuo je monarhiju i proglasio republiku.

1980. Američka kablovska TV mreža CNN počela sa radom.

1987. U eksploziji bombe podmetnute u helikopter kojim se prevozio iz Bejruta u Tripoli ubijen je libanski premijer Rašid Karami.

1990. Predsednici SSSR-a i SAD Mihail Gorbačov i Džordž Buš potpisali su sporazum o prestanku proizvodnje hemijskog oružja i o uništavanju tog oružja do kraja 1992.

1993. Smenjen je predsednik SR Jugoslavije Dobrica Ćosić, prvi predsednik SRJ izabran u junu 1992. Njegovo smenjivanje izazvalo je revolt nekoliko hiljada Beograđana okupljenih ispred zgrade Skupštine. Pod optužbom da su izazvali nerede, u kojima je poginuo jedan policajac, a više ljudi ranjeno, uhapšeni su lider Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković i njegova supruga Danica. Pušteni su 9. jula abolicijom predsednika Srbije Slobodana Miloševića. Novi predsednik SRJ postao je 25. juna visoki funkcioner Socijalističke partije Srbije Zoran Lilić.

1994. Južna Afrika se nakon 33 godine ponovo vratila u Komonvelt.

1994. Armando Kalderon Sol postao je prvi predsednik Salvadora posle decenije građanskog rata.

1997. Na parlamentarnim izborima u Francuskoj pobedila je udružena levica, a premijer je postao lider Socijalističke partije Lionel Žospen.

2000. Haški tribunal za zločine počinjene u Ruandi 1994. godine, osudio je belgijskog novinara na 12 godina zatvora jer je podsticao zločine u svojim radio emisijama.

2001. Nepalski prestolonaslednik princ Dipendra ubio je u palati u Katmanduu svoje roditelje, kralja Birendru i kraljicu Ajsvaraju i još šest članova porodice, a potom izvršio samoubistvo. Državna komisija saopštila da je princ bio pod uticajem alkohola i droge.

2003. Predsednik Rusije Vladimir Putin doputovao je u posetu Velikoj Britaniji na poziv britanske kraljice Elizabete Druge. On je prvi šef ruske države koji je kao zvanični gost ušao u kraljevsku palatu u Londonu, posle cara Aleksandra Drugog 1874.

2006. Umrla je španska pevačica i glumica Rosio Hurado poznata kao "Velika mama" ili "Najveća".

2008. Umro je Iv Sen Loran jedan od najvećih modnih kreatora 20. veka.

2012. Posle više od 20 godina obnovljen je avionski saobraćaj između Beograda i Splita, prekinut zbog raspada Jugoslavije i rata.

 

[maja_jevtic]

Na današnji dan, 2. jun
IZVOR: BETAUTORAK, 2.06.2015. | 00:00

1624 - Rođen je poljski vojskovođa i kralj Jan III Sobjeski. Oslobodio je Beč od turske opsade 1683. i time sprečio dalji prodor Turaka u srednju Evropu. Slavljen je kao spasilac Evrope i njene kulture.

1740 - Rođen je francuski pisac Donasjen Alfons Fransoa de Sad, poznat kao Markiz de Sad. Njegovi romani smatraju se patološkom pornografijom, ali i delima koja ruše ustaljene društvene norme ("Justina", "Žilijeta","120 dana Sodome"). Od njegovog prezimena potiče izraz sadizam.

1771 - Rusija je u ratu sa Turskom preuzela poluostrvo Krim.

1790 - U Novom Sadu je otvorena prva knjižara. Vlasnik Emanuel Janković štampao je u svojoj štampariji i prvi katalog knjiga.

1840 - Rođen je engleski pisac Tomas Hardi. Važio je za najboljeg engleskog pisca svoga vremena, ali je zbog slobodoumnog stava o ljubavi i braku dolazio u sukob sa društvenim konvencijama ("Pod zelenim drvetom", "Daleko od razuzdane gomile", "Povratak domoroca", "Tesa od D'Abervilovih", "Neznani Džud").

1857 - Rođen je engleski kompozitor i violinista Edvard Vilijam Elgar. Njegova dela, od kojih su najpoznatiji oratorijum "Gerontijusov san" i koncertna uvertira "Enigma varijacije", znatno su doprinela obnovi engleske muzike na prelazu u 20. vek.

1882 - Umro je italijanski revolucionar Đuzepe Garibaldi, vođa pokreta za nezavisnost i ujedinjenje Italije.Legendarnim pohodom sa svojim dobrovoljcima ("hiljadu crvenih košulja") oslobodio je 1860. Siciliju od vlasti Burbona i u septembru trijumfalno ušao u Napulj. Izabran je za poslanika Rima 1874, ali je odbio počasti kralja Viktora Emanuela, titule vojvode i maršala.

1904 - Rođen je američki olimpijski šampion i filmski glumac Džoni Vajsmiler. Prvi je uspeo preplivati 100 metara za manje od jednog minuta. Osvojio je tri zlatne medalje na Olimpijskim igrama 1924. i dve 1928. Poznatiji je, međutim, kao tumač glavne uloge u filmovima o Tarzanu.

1924 - Američki Kongres priznao je državljanstvo Indijancima, starosedeocima na teritoriji na kojoj su stvorene SAD.

1940 - Rođen je grčki kralj Konstantin II, poslednji monarh Grčke. Krunu je nasledio od oca Pavla I 1964, a tri godine kasnije, kada je vojna hunta preuzela vlast u Grčkoj, bio je primoran da ode u izgnanstvo. Vojne vlasti su 1973. ukinule monarhiju.

1946 - Italijani su se na referendumu izjasnili za republiku i time odbacili monarhiju Savojske dinastije.

1949 - Država Transjordanija je promenila naziv u Hašemitska kraljevina Jordan.

1953 - Britanska kraljica Elizabet II krunisana je u Vestminsterskoj katedrali u Londonu. To je bilo prvo krunisanje u istoriji koje je prenosila televizija.

1955 - Jugoslovenski i sovjetski lideri, Josip Broz Tito i Nikita Hruščov, potpisali su Beogradsku deklaraciju kojom su normalizovani odnosi Jugoslavije i SSSR, narušeni rezolucijom Informbiroa iz 1948.

1965 - U eksploziji mine u japanskom rudniku uglja blizu Fukuoke poginulo je najmanje 200 rudara.

1966 - Američki vasionski brod Servejer izveo je prvo uspešno meko spuštanje na mesec i počeo da šalje prve slike mesečeve površine.

1969 - U sudaru australijskog nosača aviona "Melburn" i američkog razarača "Frenk E. Evans" u Južnokineskom moru, poginula su 74 američka mornara.

1979 - Papa Jovan Pavle II stigao je u Poljsku, u prvu posetu pape jednoj komunističkoj zemlji.

1983 - SSSR je sa satelita u zemljinoj orbiti lansirao novu vasionsku sondu za istraživanje planete Venere.

1987 - Umro je španski gitarista Andres Segovija, koji se proslavio interpretacijama klasične muzike na gitari. Transkribovao je za gitaru kompozicije Johana Sebastijana Baha i Hendla.

1992 - Danci su se na referendumu izjasnili protiv Mastrihtskog ugovora Evropske unije.

1993 - Na prvim slobodnim izborima u Burundiju Melhior Ndadaje pobedio je vojnog predsednika Pjera Bujoju, čime je u toj afričkoj zemlji prvi put šef države postao pripadnik većinskog plemena Hutu.

1997 - Timothy Makvej proglašen je krivim za podmetanje bombe u federalnu zgradu u Oklahoma Sitiju 1995, kada je poginulo 168 ljudi. Makvej je osuđen na smrt i pogubljen na električnoj stolici 10. juna 2001.

1997 - Umrla je američka teniserka Jelen Jakobs (88). U karijeri osvojila je četiri američke titule u singlu (1932-1935), a Vimbldon 1936. godine kada je proglašena prvom igračicom sveta.

1998 - Srpska policija u Beogradu presrela je i brutalno pretukla studente koji su krenuli prema zgradi vlade Srbije da izraze protest zbog novog Zakona o univerzitetu.

1999 - Žene Japana izborile su se za upotrebu pilula za kontracepciju, tri decenije nakon što se pilula pojavila na Zapadu.

2000 - Glavni tužilac Međunarodnog suda za ratne zločine u Hagu Karla del Ponte izjavila je u Savetu bezbednosti UN da nema osnova za pokretanje istrage o eventualnim ratnim zločinima NATO-a tokom bombardovanja SR Jugoslavije 1999.

2001 - Kolumbijska vlada i pobunjenici, pripadnici levičarskog FARC pokreta, potpisali sporazum kojim je dozvoljena prva razmena zatvorenika u 37 godina dugom ratu.

2002 - Na referendumu u Švajcarskoj usvojen je predlog da se ublaži izuzetno strog zakon o abortusu, čime bi se zakonodavstvo u toj oblasti približilo pravnoj regulativi drugih evropskih država.

2004 - Umro je bugarski operski pevač Nikolaj Gjaurov, čuven po ulogama Don Bazilija u "Seviljskom berberinu" i Mefistofelesa u "Faustu".

2005 - Umro je Džordž Majkan legendarni američki i svetski košarkaš i prva superzvezda NBA lige.

2008 - Umro je legendarni američki ritam i bluz muzičar Bo Didli. Među njegovim hitovima su "I`m a Man", "Who Du Yu Lav", "Bifor Yu Ačouse Me" i "Mona".

2014 - Španski kralj Huan Karlos Prvi odrekao se prestola u korist svog sina, princa Felipea. Huan Karlos je na tronu bio 39 godina. Na presto je došao posle smrti diktatora Franciska Franka u novembru 1975. godine.

 

[maja_jevtic]

Na današnji dan, 3. jun
IZVOR: BETASREDA, 3.06.2015. | 00:00

1098 - Posle petomesečne opsade, krstaši su u Prvom krstaškom ratu zauzeli grad Antiohiju.

1657 - Umro je engleski lekar Vilijam Harvi, koji je otkrio cirkulaciju krvi i funkciju srca kao pumpe.1808 - Rođen je američki državnik Džeferson Dejvis, predsednik Konfederacije Država Amerike za vreme američkog građanskog rata. Posle poraza Konfederacije uhapšen je i proveo je dve godine u zatvoru.

1818 - Završen je poslednji britanski rat protiv Marata, čime je Britanija stekla prevlast u Indiji.

1875 - Umro je francuski kompozitor Žorž Bize, autor opere "Karmen", koja se smatra remek delom francuske i svetske opere. Prvo izvođenje ove opere (iste godine kada je Bize umro) izazvalo je skandal, da bi potom ona postala jedno od najpopularnijih dela operske muzike.

1886 - Rođen je srpski političar i publicista Kosta Novakovič, jedan od lidera Srpske socijaldemokratske partije, kasnije član KPJ i njen predstavnik u balkanskom sekretarijatu Kominterne. Nestao je u staljinističkim čistkama 1938, a odlukom sovjetskih državnih organa 1958. posmrtno je rehabilitovan.

1889 - Kraljevina Srbija preuzela je od francuskog koncesionara upravljanje svojom železnicom.

1896 - U Moskvi je potpisan ugovor Rusije i Kine o nenapadanju u narednih 15 godina, a Kina je odobrila Rusiji da koristi železnicu u severnoj Mandžuriji.

1899 - Umro je Johan Štraus Mlađi (Johann Strauš), austrijski dirigent i kompozitor opereta i valcera. Sa svojim orkestrom nastupao je širom sveta, a gostovao je i u Beogradu ("Slepi miš", "Ciganin baron", "Na lepom plavom Dunavu", "Priče iz bečke šume").

1906 - Rođena je francuska pevačica i igračica američkog porekla Žozefina Beker zvezda pariskih kabarea "Foli Beržer" i "Kazino de Pari", i borac protiv rasizma. U Drugom svetskom ratu priključila se francuskom pokretu otpora.

1924 - Umro je austrijski pisac Franc Kafka. Njegova dela, među kojima su najpoznatiji roman "Proces" i pripovetka "Metamorfoza", imala su presudan uticaj na književnost 20. veka.

1926 - Rođen je američki pisac Alen Ginzberg. Njegova zbirka poezije "Urlik i druge pesme" (1956) smatra se najzančajnijim delom bitničkog pokreta pedesetih godina 20. veka.

1940 - Okončana je evakuacija savezničkih snaga iz Francuske u Drugom svetskom ratu. Iz luke Denkerk brodovima je evakuisano više od 337.000 britanskih, francuskih i belgijskih vojnika.

1959 - Singapur je proglašen autonomnom državom u sastavu Komonvelta, u kojoj su Britanci zadržali resore odbrane i inostranih poslova.

1963 - Umro je papa Jovan XXIII, poglavar rimokatoličke crkve od 1958, protagonist reforme katolićke crkve i njenog prilagođavanja savremenom svetu ("aggiornamente"). Sazvao je 1962. Drugi vatikanski koncil koji je nakon njegove smrti nastavio rad na crkvenim reformama.

1965 - Američi astronaut Edvard Vajt izašao je iz svemirskog broda "Džemini 4" i tako postao prvi Amerikanac koji je "šetao" kosmosom, tri i po meseca posle ruskog kosmonauta Alekseja Leonova.

1968 - U Beogradu, a potom i u drugim univerzitetskim centrima u Jugoslaviji, počele su studentske demonstracije, prve u komunističkoj Jugoslaviji. Protest protiv privilegija komunističkih funkcionera, nezaposlenosti i ugrožavanja osnovnih demokratskih prava prekinut je posle sedam dana nakon što se studentima preko TV Beograd obratio predsednik SFRJ Josip Broz Tito, koji je podržao studente i obećao im brže rešavanje društvenih problema.

1973 - Sovjetski supersonični avion "Tupoljev 144" srušio se u blizini Pariza tokom vazduhoplovne izložbe. Poginulo je svih šet članova posade i sedam francuskih seljaka.

1989 - Umro je iranski verski vođa, ajatolah Ruholah Homeini , koji se 1979, posle zbacivanja šaha Mohameda Reze Pahlavija, vratio iz izbeglištva u Iran zahvaćen islamskom revolucijom. Pod njegovom vlašću (do smrti), prozapadni Iran pretvoren je u militantnu versku republiku.

1989 - U eksploziji gasovoda na Transibirskoj železnici dignuta su u vazduh dva putnička voza. Poginulo je 575 ljudi, a oko 600 je ranjeno.

1995 - Ministri odbrane NATO-a i EU doneli su odluku o stvaranju Snaga za brzo reagovanje u Bosni, koje će štiti mirovne trupe UN od napada bosanskih Srba.

1999 - Predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milošević prihvatio je mirovni plan SAD, EU i Rusije, koji su u Beograd doneli finski i ruski posrednici Marti Ahtisari i Viktor Černomirdin. Plan, koji je podrazumevao dolazak međunarodnih snaga na Kosovo, bio je uslov za prestanak vazdušnih napada NATO-a na Jugoslaviju.

2001 - Umro je čuveni holivudski glumac Entoni Kvin koji se proslavio ulogom Grka Zorbe u istoimenom filmu.

2004 - U Specijalnom sudu u Sijera Leoneu počelo je suđenje odgovornima za zločine tokom građanskog rata u toj zemlji u kome je stradalo oko 200 ljudi. U junu 2007. sud je proglasio trojicu vojnih zapovednika krivim za zločine počinjene od 1991-2002. i to je prva presuda tog suda koja se odnosi na period građanskog rata u toj zemlji.

2006 - Skupština Crne Gore usvojila je Deklaraciju nezavisne Crne Gore, čime je formalno proglašena obnova crnogorske državnosti.

2009 - Umrla je američka pevacica Koko Tejlor zvana "kraljica bluza", dobitnica brojnih nagrada za bluz muziku kao i nagrade Gremi 1984. godine.

 

[maja_jevtic]

Na današnji dan, 4. jun


IZVOR: BETA

1133 - Nemački kralj Lotar II krunisan je za rimskog cara tokom pohoda na Rim, koji je preduzeo da u Rim vrati prognanog papu Inoćentija II.

1783 - Francuski pronalazači braća Etjen i Žozef Mongolfje prvi put su javno demonstrirali letenje balonom punjenim zagrejanim vazduhom.

1798 - Umro je italijanski avanturista Đovani Kazanova de Saingalt. Tokom burnog života bio je sekretar kardinala, pomorski oficir, opat, kockar, alhemičar, violinista, špijun, bibliotekar, a u istoriju je ušao kao neumorni ljubavnik.

1831 - Belgijski Kongres proglasio je princa Leopolda iz dinastije Saks-Koburg za prvog monarha nezavisne Belgije.

1859 - Rođen je srpski slikar Paja Jovanović, predstavnik akademskog realizma, član Srpske akademije nauka i umetnosti, prvi srpski slikar koji je stekao evropsku reputaciju ("Seoba Srba", "Proglašenje Dušanovog zakonika", "Takovski ustanak").

1867 - Rođen je finski maršal i državnik Karl Gustav Emil fon Manerhajm, predsednik Finske od 1944. do 1946. Prema njegovoj zamisli izgrađena je između dva svetska rata "Manerhajmova linija" odbrane prema SSSR duž sovjetsko-finske granice.

1916 - Kod Ljvova, u Prvom svetskom ratu počela je ofanziva ruskog generala Alekseja Brusilova, koja je značajno olakšala položaj saveznika na zapadnom fronut i u Italiji. Brusilov je u avgustu potukao trupe sila Osovine i zarobio oko 400.000 vojnika.

1920 - U dvorcu Trijanon kod Pariza sile Antante su posle Prvog svetskog rata potpisale mirovni ugovor sa Mađarskom i oduzele joj teritorije koje je držala u okviru Austro-Ugarske. Oko 3,5 miliona Mađara ostalo je izvan matične zemlje, najviše u Rumuniji.

1941 - U egzilu u Holandiji umro je Fridrih Vilhelm II, pruski kralj i nemački car (1888-1918). Sprovodio je politiku ekspanzije Nemačke preko Balkana na Bliski i Srednji istok i učvršćivanja kolonijalnih poseda. U novembru 1918. primoran je da abdicira.

1942 - Počela je četvorodnevna bitka za pacifička ostrva Midvej, u kojoj su Amerikanci naneli prvi ozbiljan poraz Japancima u Drugom svetskom ratu.

1943 - Vojnim pučem zbačen je sa vlasti predsednik Argentine Ramon Kastiljo.

1944 - Savezničke trupe ušle su u Rim u Drugom svetskom ratu.

1946 - General Huan Peron izabran je za predsednika Argentine. Oboren je s vlasti vojnim pučem 1955, nakon čega je živeo u egzilu. U zemlju se vratio 1973, kada je formirana peronistička vlada Hektora Kampore i ponovo je izabran za predsednika. Posle njegove smrti 1974. položaj predsednika preuzela je njegova supruga Izabela Peron.

1971 - Umro je mađarski marksista i književni kritičar Đerđ Lukač. Bio je ministar u vladi Imre Nađa 1956, a posle njegovog pada privremeno je proteran u Rumuniju. Kasnije se povukao iz javnog života ("Istorija i klasna svest", "Razaranje uma", "Mladi Hegel").

1989 - Kineske vlasti su tenkovima rasturile studentske demonstracije na pekinsskom trgu Tjenanmen na kojima je tražena demokratizacija zemlje. Prema zvaničnim podacima poginulo je 300 ljudi, a 7.000 je povređeno, a prema izveštajima većine svetskih medija poginulo je više hiljada ljudi.

1989 - Na prvim višepartijskim izborima u Poljskoj, nakon skoro 50 godina, opoziciona koalicija i alternativni sindikalni pokret "Solidarnost" nadmoćno su pobedili vladajuće komuniste, što je označilo kraj komunizma i sovjetske prevlasti u Poljskoj. Vođa "Solidarnosti" Leh Valensa u decembru 1990. postao je predsednik Poljske.

1991 - Komunistička vlada Fatosa Nanoa u Albaniji podnela je ostavku nakon 20-dnevnog generalnog štrajka.

1993 - Savet bezbednosti UN odobrio je slanje naoružanih trupa u Bosnu radi zaštite šest "zona bezbednosti" (Sarajevo, Tuzla, Žepa, Srebrenica, Goražde i Bihać) sa ovlašćenjem da upotrebe oružje, a u slučaju potrebe, odobreno je dejstvo NATO avijacije.

1996 - Evropska raketa "Arijana 5" eksplodirala je 40 sekundi posle lansiranja.

2003 - Hrvatska vlada je na šest meseci suspendovala vizni režim za građane Srbije i Crne Gore, koji je bio na snazi oko 12 godina.

2003 - Na izborima u Togou predsednik Gnasingbe Ejadema osvojio je novi petogodišnji mandat. Na čelo države došao je vojnim udarom 1967. i važi za afričkog lidera koji najduže vlada.

2004 - U Rimu je umro poznati italijanski komičar Nino Manfredi poslednji od čuvene četvorke italijanskih komičara koju su činili još Toto , Vitorio Gasman i Alberto Sordi.

2006 - Pobedom na predsedničkim izborima, bivssi predsednik Alan Garsia vratio se na političku scenu Perua, nakon što je njegova vlada 80-gih godina svoj mandat završila ekonomskim krahom, nasiljem pobunjenika i optužbama za zloupotrebu položaja.

 

[maja_jevtic]

Na današnji dan, 5. jun
Danas je petak, 5. jun, 156. dan 2015. Do kraja godine ima 209 dana.

IZVOR: TANJUG

1723 - Rođen je škotski ekonomista Adam Smit, najpoznatiji predstavnik engleske klasične političke ekonomije, uz Dejvida Rikarda. Napisao je "Teoriju moralnih osećanja" i ekonomsko delo u pet knjiga "Istraživanje o prirodi i uzrocima bogatstva naroda". Detaljno je prikazao istoriju nastanka novca,
analizirao vrednost i raspodelu najamnine, profita i rente, akumulaciju kapitala i razliku između proizvodnog i neproizvodnog rada. Prihvatio je i razvio teoriju radne vrednosti, ali je za razliku od Rikarda smatrao da vrednost robe određuje količina utrošenog odnosno potrebnog rada samo u prekapitalističkoj
privredi. Bio je izraziti pristalica ekonomskog liberalizma i protivnik merkantilizma, čemu je posvetio jednu od pet knjiga "Bogatstva naroda".

1819 - Rođen je engleski astronom i matematičar Džon Kauč Adams, profesor Univerziteta u Kembridžu, koji je 1845, na osnovu nepravilnosti u kretanju Urana, prvi odredio putanju i približan položaj do tada nepoznate planete Neptun. Otkriće nije blagovremeno objavio, pa je slava za otkriće Neptuna 1846. pripala francuskom astronomu Irbenu Leverjeu.

1826 - Umro je nemački kompozitor Karl Marija Fridrih Ernst fon Veber, tvorac nemačke romantične opere. Komponovao je i orkestarske kompozicije, kamernu muziku, kantate, horsku muziku. Vodio je opere u Pragu i Drezdenu, a radio je i u Londonu, gde je umro. Dela: opere "Čarobni strelac", "Eurijante", "Ribecal" (nedovršena), "Silvana", "Abu Hasan", "Oberon", koncerti, "Koncertni komad za klavir i orkestar", klavirski "Poziv na igru",
"Koncertino za klarinet i orkestar".

1827 - Turske snage su zauzele Akropolj i ušle u Atinu.

1837 - Srpski knjaz Miloš Obrenović postavio je prve ekonome (agronomi) čiji je zadatak bio da savetuju seljake i nastoje da svaki od njih zaseje određenu količinu pšenice, ovsa, ječma, kukuruza, krompira.

1873 - Pod pritiskom Britanaca, sultan Zanzibara Said bin Bargaš zatvorio je zanzibarsko tržište robova.

1878 - Rođen je meksički revolucionar Fransisko Pančo Vilja, koji je predvodio seljački pokret u Meksičkoj revoluciji od 1910. do 1917. Ubili su ga 1923. politički protivnici u mestu Idalgo del Paral u meksičkoj državi Čivava. Proglašen je 1966. za meksičkog nacionalnog junaka.

1883 - Rođen je engleski ekonomista Džon Majnard Kejnz, najznačajniji makroekonomista 20. veka. Zastupao je ekonomsku politiku državnog intervencionizma, odnosono odgovarajuće fiskalne i monetarne mere, uveren da tržišni mehanizam ne vodi punoj zaposlenosti. Delom "Opšta teorija zaposlenosti, kamate i novca" uzdrmao je tradicionalnu ekonomsku teoriju. Ostala dela: "Ekonomska posledica mira", "Rasprava o novcu", "Revizija mirovnog ugovora", "Traktat o novčanoj reformi", "Sredstva ka prosperitetu".

1898 - Rođen je španski pisac, muzičar i slikar Federiko Garsija Lorka, jedan od najvećih liričara 20. veka. Njegove pesme pisane su duboko samosvojnim jezikom po formi bliskom nadrealističkom maniru. Nazvali su ga "andaluzijski slavuj" pošto je njegovo delo prožeto duhom i bojama španskog juga. Višestruko
obdaren, bio je omiljen za života, a posle tragične smrti - streljali su ga frankisti 1936. u Visnaru kod Granade - postao je najčitaniji svetski pesnik. Dela: zbirke pesama "Ciganski romansero", "Pesnik u Njujorku", "Knjiga pesama", "Pesme", "Tamaritski divan", poema "Kante Hondo", tužbalica "Plač za
Ignasijom Sanćesom Mehijasom", drame "Leptirove čarolije", "Marijana Pineda", "Čudesna obućarka", "Don Kristobalovo malo pozorište", "Ljubav don Perlimplina", "Belise u njihovom vrtu", "Donja Rosita neudata", "Krvava svadba", "Jerma", "Dom Bernarda Albe".

1916 - Britanski feldmaršal irskog porekla Horejšo Herbert Kičiner, ministar vojske Velike Britanije u Prvom svetskom ratu, nestao je u moru, pošto je brod u kom se nalazio, naleteo na minu pored Orknijskih ostrva na severu Škotske. Kao komandant britanske vojske u Egiptu ugušio je 1898. sudanski ustanak. U
Burskom ratu od 1899. do 1902. kao vrhovni komandant britanskih trupa bezobzirno je pustošio zauzetu teritoriju u Južnoj Africi, što je izazvalo talas kritika u svetu.

1928 - Rođen je engleski filmski i pozorišni režiser Toni Ričardson. Zaslužan je za nove tendencije u režiji u britanskom teatru. Kao filmski autor blizak je takozvanom "slobodnom filmu" početka šezdesetih 20. veka, čija su preokupacija bile socijalne teme. Uspešno je adaptirao za film književna dela.
Filmovi: "Osvrni se u gnevu", "Zabavljač, "Svetilište", "Ukus meda", "Usamljenost trkača na duge staze", "Tom Džons" (Oskar), "Gospođica", "Mornar iz Gibraltara", "Juriš lake konjice, "Hamlet", "Ned Keli".

1941 - U Smederevu se dogodila strahovita eksplozija. U drevnu tvrđavu Despota Djurđa nemačke okupacione vlasti smestile su skladište oružja i municije bivše jugoslovenske vojske, koje je odletelo u vazduh u 14.14. Broj žrtava bio je ogroman, oko 5000 ljudi. Pošto je bio pazarni dan u gradu se nalazilo mnoštvo sveta iz okoline a u stanici pored same tvrđave se u trenutku eksplozije nalazila kompozicija voza koja je potpuno razorena. Sam grad je
strahovito stradao, od 2393 kuće tadašnjeg Smedereva samo 25 je ostalo neoštećeno. Nedićeva vlada obrazovala je Komisiju za obnovu koja je ogromnim naporima postupno obnavila grad, uz masovan rad dobrovoljaca iz cele Srbije. Do 1943. grad je obnovljen. Uzrok eksplozije nikada nije rasvetljen.

1945 - Opunomoćenici vlada Sovjetskog Saveza, SAD, Velike Britanije i Francuske potpisali su u Berlinu Deklaraciju o preuzimanju vrhovne komande nad poraženom Nemačkom u Drugom svetskom ratu i njenoj podeli na četiri okupacione zone. Istočni deo kontrolisala je sovjetska armija, jug i centralni deo SAD,
deo središnje Nemacke i sever Britanci, a francuska vojska nadzirala je pojas uz Rajnu, Baden i Sar, i mali mostobran na desnoj obali Rajne prema Koblencu. Berlin je takođe podeljen na četiri dela kojima su upravljali saveznički generali, a na sličan način određene su okupacione zone i u Austriji i gradu Beču.

1947 - Državni sekretar SAD Džorž Maršal saopštio je plan o finansijskoj pomoći Evropi razorenoj u Drugom svetskom ratu. "Maršalovim planom" obuhvaćeno je 16 zemalja, a ukupna suma pomoći od 1948. do 1952. iznosila je 15 milijardi dolara, od čega najviše Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Francuskoj, Italiji, Austriji i Turskoj. Plan je uz ekonomsku imao i političko-vojnu ulogu - postao je jedan od bitnih elemenata NATO osnovanog 1949.

1954 - Umro je srpski inženjer ruskog porekla Vladimir Farmakovski, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske akademije nauka, prvi mašinski inženjer akademik kod nas. Objavio je više od 50 naučnih i stručnih radova, uglavnom iz oblasti lokomotiva. Dela: "Prilog teoriji isticanja vode iz reakcionih
turbina", "Promena stanja u cilindru parne mašine za vreme punjenja cilindra", "Raspored grejne površine lokomotivskog kotla na peć i cevi", "Prstenasti pregrejači pare lokomotivskih kotlova".

1965 - Stejt department je prvi put javno priznao da kopnene snage SAD učestvuju u borbama u Južnom Vijetnamu.

1967 - Počeo je Šestodnevni rat Izraela s arapskim zemljama u kojem su Egipat, Sirija i Jordan do nogu potučeni. Izrael je zauzeo ceo Jerusalim, zapadnu obalu Jordana, strateški važnu Golansku visoravan, pojas Gaze i čitavo Sinajsko poluostrvo sa obalom Sueckog kanala i bogatim nalazištima nafte.

1968 - Američkog senatora Roberta Kenedija, koji je sutradan podlegao povredama, u Los Anđelesu je hicima iz revolvera smrtno ranio Palestinac Sirhan Sirhan.

1972 - U Stokholmu je počela prva konferencija Ujedinjenih nacija posvećena problemima zaštite i unapređenja čovekove okoline. Na predlog jugoslovenske delegacije, 5. jun je proglašen Svetskim danom čovekove okoline.

1975 - Suecki kanal je ponovo otvoren za međunarodni saobraćaj.

1980 - Umro je italijanski političar Djorđo Amendola, jedan od osnivača moderne Italije, član najužeg rukovodstva Komunističke partije Italije. Osuđen je 1932. na pet godina progonstva, koje je proveo u Tunisu uređujući jedan antifašistički list. S prvacima ostalih većih italijanskih
partija potpisao je 1941. u Marselju antifašistički pakt koji je postao osnova Komiteta za nacionalno oslobođenje Italije u kojem je bio predstavnik komunista. Sa Alesandrom Pertinijem rukovodio je u Drugom svetskom ratu pokretom otpora. Jedan je od ideologa evrokomunizma i pobornik "istorijskog kompromisa"
komunista i demokratskih snaga. Dela: "Demokratija u Mesođornu", "Radnička klasa i demokratski program".

1993 - U Liberiji je masakrirano 600 izbeglica, za šta su optužene vladine snage.

1995 - Sin nemačkog ratnog zločinca Adolfa Ajhmana izjavio je, prekinuvši ćutanje porodice, da je vešanje njegovog oca u Izraelu 1962. bilo opravdano, u svetlu patnji koje je izazvao kao neimar nacističkog genocida u Drugom svetskom ratu u kojem je ubijeno šest miliona Jevreja.

1999 - Minobacačkom vatrom sa teritorije Albanije na teritoriju Srbije ubijeno je petoro radnika Zdravstvenog centra u Prizrenu - jedna žena i četiri muškarca - čije je vozilo pogođeno nadomak sela Planeja gde su se uputili s ciljem pružanja hitne medicinske pomoći povređenima.

2000 - Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Bil Klinton se kao prvi lider neke od značajnijih zapadnih zemalja obratio poslanicima ruske Državne dume (Skupštine).

2002 - Islamski terorista samoubica ubio je na severu Izraela najmanje 17 ljudi, uključujući 13 izraelskih vojnika.

2003 - U poslednjem izveštaju Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija pre nego što se povukao s funkcije šefa tima svetske organizacije u Iraku, Hans Bliks je saopštio da nisu pronađeni dokazi da je Irak obnovio programe za proizvodnju oružja za masovno uništenje.

2004 - Umro je američki državnik Ronald Regan, predsednik SAD od 1981. do 1989, u mladosti filmski glumac. Kao 40. američki predsednik znatno je doprineo okončanju ere hladnog rata sa Sovjetskim Savezom.

2005 - Građani Švajcarske su na dva referenduma prihvatili pristupanje Šengenskom sporazumu, kojim su praktično ukinute granice među zemljama članicama Evropske unije i obezbeđen slobodan protok ljudi i robe. Tada je podržan i predlog zakona o "registrovanom partnerstvu" homoseksualnih parova.

2006 - Skupština Srbije konstatovala je da je Srbija, na osnovu Ustavne povelje, sledbenik Državne zajednice SCG i da prema tome nasleđuje njen međunarodno pravni subjektivitet.

2006 - Sa zgrade Skupštine Srbije skinuta je zastava državne zajednice SCG, pošto je prethodno Skupština usvojila odluku o preuzimanju nadležnosti te Državne zajednice. Na zgradi Skupštine Srbije ostale su dve heraldičke verzije zastave Srbije. Državna zastava (s grbom), koja se ističe na svim državnim
institucijama i druga takozvana narodna zastava (bez grba). Uobičajeno je da države imaju nekoliko verzija heraldičkih rešenja zastava (kao i grbova) - državna, narodna, ratna, pomorska, šefa države, pa je tako i u slučaju Srbije.

2008 - Ustavni sud Turske odbio je da ukine zabranu nošenja islamskih marama na univerzitetu. Zakonske reforme koje je kroz skupštinu progurala islamistička "Partija pravde i razvoja" (AKP) - su neustavne - stav je Ustavnog suda Turske. Za takvu odluku suda glasalo je devet sudija dok je dvoje bilo protiv. Vladina odluka da dozvoli nošenje marama na univerzitetima doživljena je kao dokaz da AKP nastoji da u Turskoj ukine sekularnu državu.

2013 - Šest osoba je poginulo a 14 je povređeno pošto se srušila četvorospratna zgrada u Filadelfiji, SAD. Zgrada, ranije već predviđena za rušenje, nalazila su u užem centru, između finansijsko-poslovnog dela grada i železničke stanice.

 

[maja_jevtic]

Na današnji dan, 6. jun


IZVOR: TANJUG

1599 - Rođen je španski slikar Dijego Rodriges de Silva i Velaskes, jedan od najvećih u istoriji slikarstva, dvorski slikar španskog kralja Filipa IV. Dela poput "Predaje Brede", "Prelje", "Dvorske dame", portreta članova kraljevske porodice, dvorskih luda, ljudi iz naroda, svedočanstvo su njegove umetničke genijalnosti, ali i vremena i društva u kojem je živeo. Njegove slike odlikuje oštrina posmatranja, pronicljiva analiza, traganje za psihološkim tipovima, majstorstvo forme, izuzetna vrednost boje. Začetnik je ponovnog otkrivanja prirode u slikarstvu.

1606 - Rođen je francuski pisac Pjer Kornej, tvorac klasične francuske tragedije. Dela: tragedije "Sid", "Horacije", "Sina", "Poliekt", "Rodogin", "Nikomed", komedija "Lažljivac".

1654 - Švedska kraljica Kristina Augusta, koja je 1644. okončala rat s Danskom i 1648. pobedonosno Tridesetogodišnji rat, posle čega je Švedska postala velika sila a Baltičko more praktično "švedsko more" morala je da abdicira zbog naturanja nepopularnog rimokatolicizma.

1683 - U engleskom gradu Oksfordu otvoren je "Ešmolien", prvi javni muzej u svetu.

1799 - Rođen je ruski pisac Aleksandar Sergejevič Puškin, začetnik ruskog realizma, jedan od najvećih liričara svetske književnosti. Bio je inovator u pogledu jezika, stila i sadržaja. Poreklom iz stare, ali osiromašene plemićke porodice, pesnik buntovnog duha, često na udaru cenzora, zbog čega je bio prognan iz prestonice na jug Rusije. Umro je u 38. godini od rana zadobijenih u dvoboju s jednim francuskim avanturistom, čemu su prethodile brojne spletke visokih krugova ruskog društva. Dela: romani u stihovima "Evgenije Onjegin", "Grof Nulin", "Kućica u Kolomni", drame "Boris Godunov", "Rusalka", prozna dela "Pikova dama", "Kapetanova kći", "Egipatske noći", "Pripovetke pokojnog Ivana Petroviča Belkina", male tragedije u stihovima "Gozba za vreme kuge", "Vitez-tvrdica", "Kameni gost", "Mocart i Salijeri", poeme "Cigani", "Poltava", "Bronzani konjanik", "Gavrilijada", "Ruslan i Ljudmila", "Kavkaski zarobljenik", bajke u stihovima "Bajka o caru Saltanu", "Bajka o ribaru i ribici", "Bajka o popu i sluzi njegovom Baldi".

1861 - Umro je italijanski grof Kamilo Benso Kavur, zaslužan za oslobođenje Italije od Austrije i njeno ujedinjenje pod Savojskom dinastijom. U savezu s francuskim carem Napoleonom III 1859. ratovao je protiv Austrije koja je kao poražena tada izgubila Lombardiju. Istovremeno je pomagao italijanske rodoljube u srednjoj Italiji i akciju Đuzepea Garibaldija u južnoj Italiji, čime je doprineo da ti delovi zemlje, izuzimajući papsku državu koja je pripojena kasnije, budu prisajedinjeni italijanskoj kraljevini.

1868 - Rođen je engleski polarni istraživač, pomorski kapetan Robert Falkon Skot, šef ekspedicije koja je u januaru 1912. stigla na Južni pol, četiri sedmice posle norveškog istraživača Ruala Amundsena, koji je prvi izveo takav podvig. On i ostala četiri člana ekspedicije umrla su pri povratku i detalji tragičnog putovanja rekonstruisani su zahvaljujući njegovom dnevniku "Skotova poslednja ekspedicija". Izveštaj o prvoj britanskoj ekspediciji na Antartiku od 1901. do 1904. - tokom koje je otkrio Zemlju Edvarda VII - opisao je u knjizi "Putovanje brodom 'Diskaveri'".

1871 - Posle poraza Francuske u Francusko-pruskom ratu, Nemačka je anektirala Alzas i Lorenu (Lotaringiju).

1875 - Rođen je nemački pisac Tomas Man, predstavnik psihološkog romana, najznačajniji nemački prozni stvaralac u 20. veku, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1929. Posle dolaska nacista na vlast u Nemačkoj 1933. emigrirao je u Švajcarsku, a 1939. u SAD. Stvarao je pod uticajem Getea, Šopenhauera, Ničea i velikih ruskih pisaca 19. veka. Dela: romani "Budenbrokovi", "Čarobni breg", "Kraljevsko visočanstvo", "Lota u Vajmaru", "Doktor Faustus", "Ispovesti varalice Feliksa Krula", "Izabranik", tetralogija "Josif i njegova braća", pripovetke i novele "Smrt u Veneciji", "Tonio Kreger", "Mario i mađioničar", "Zamenjene glave", "Zakon", "Prevarena", eseji "Duhovno plemstvo", "Staro i novo", kulturno-filozofske i istorijske studije "Fridrih i velika koalicija", "Razmatranja jednog nepolitičara".

1901 - Rođen je indonežanski državnik Ahmed Sukarno, prvi predsednik Indonezije, pod čijim je rukovodstvom zemlja stekla nezavisnost, jedan od lidera Pokreta nesvrstanih. Osnovao je 1927. Nacionalnu partiju Indonezije. Kolonijalne holandske vlasti uhapsile su ga 1929. zbog nacionalističke politike i zabranile partiju, koju je nastavio da vodi 1931. po izlasku s robije. Ponovo je uhapšen 1933. i bio je interniran do japanske okupacije Indonezije (Holandske Istočne Indije) tokom Drugog svetskog rata 1942, posle čega je, u interesu nacionalnooslobodilačkog pokreta, bio lojalan japanskim vlastima. Postao je šef države posle proglašenja Indonežanske republike 1945. Holandija, koja je vojno intervenisala, nije priznala tu vladu i uhapsila ga je krajem 1948, a na vlast se vratio posle potpisivanja indonežansko-holandskog sporazuma u junu 1949. (kojim je i stvarno Indonezija postala nezavisna - osim Zapadnog Irijana koji je oslobođen šezdesetih). Doživotnim predsednikom proglašen je 1963. ali je lišen svih funkcija 1967, dve godine posle vojnog udara generala Suharta.

1903 - Rođen je jermenski kompozitor Aram Iljič Hačaturijan, autor blistave "Igre sabalja", čije je stvaralštvo zasnovano na jermenskoj narodnoj muzici. Njegovo delo krase bogata ritmika i raskošne instrumentalne boje. Dela: baleti "Gajane", "Spartak", koncerti za klavir, koncerti za violinu, simfonije, kamerna muzika.

1909 - Rođen je Isaija Berlin, britanski filozof, politikolog i istoričar ideja. Rođen je u Rigi, Letonija, tada carska Rusija, a u Britaniju je dospeo 1921. Berlinova dela svojevrsna su odbrana zapadnog liberalizma od raznih vidova totalitarizma. Posebno se bavio misliocima poput Đambatista Vika (1668-1774), Johana Gotfrida Herdera (1744-1803) ili Aleksandra Hercena (1812-1870). Osnov Berlinove filozofije je verovanje u moralni pluralizam odnosno uverenje da je sukob vrednosti sastavni deo ljudskih života. Najpoznatije delo: "Ccetiri ogleda o slobodi" (1958).

1944 - Iskrcavanjem savezničkih snaga u Normandiji, u najvećem pomorskom desantu u istoriji, otvoren je drugi front u Drugom svetskom ratu, u kojem je, do tada, najveći deo tereta borbe protiv nacističke Nemačke iznela sovjetska Rusija.

1946 - Umro je nemački pisac Gerhart Hauptman, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1912. Njegova lirika ima idealističku notu, a u dramama preovlađuje socijalna problematika najčešće na temu života malih ljudi njegove rodne Šlezije. Napisao je mnoštvo drama, eseja, aforizama, novela, putopisnih i autobiografskih knjiga. Dela: "Tkači", "Pred zoru", "Luda u Hristu Emanuel Kvint", "Dabrovo krzno", "Ifigenija u Delfima", "Zimska balada", "Crveni petao", "Agamemnonova smrt", "Elektra", ", "Prevoznik Henšel", "Usamljeni ljudi", "Svečanost mira", "Kolega Krampton", "Potopljeno zvono", "A Pipa igra", "Roza Bernd", "Pacovi", "Čuvar pruge Til".

1948 - Umro je franucuski hemičar i industrijalac Luj Limijer, pionir svetske kinematografije, koji je s bratom Ogistom napravio prvu filmsku kameru i osnovao u Lionu fabriku za izradu fotografskog materijala. Braća su izumela postupak snimanja u prirodnim bojama i u pariskoj kafani "Gran kafe" priredila 28. decembra 1895. prvu filmsku predstavu u svetu ("Ulazak voza u stanicu", "Radnici izlaze iz fabrike").

1956 - Rođen je švedski teniser Bjorn Borg, petostruki pobednik turnira u Vimbldonu, najprestižnijeg teniskog "grend slem" takmičenja.

1961 - Umro je švajcarski psihijatar Karl Gustav Jung. Posle odvajanja od Sigmunda Frojda, čiji je bio učenik, i odbacivanja njegovog koncepta "psihoanalize" počeo je sa razradom sopstvenog sistema. Osnivač je "analitičke" ili "kompleksne" psihologije. Originalno je razradio koncepciju o psihološkim tipovima, teoriju o arhetipovima, o kolektivo-nesvesnom. Bio je neobično plodan i svestran autor, po mnogima jedan od najbitnijih umova dvadesetog veka, unekoliko i mistik. Dela: "Psihološki tipovi", "Psihologija i religija", "Simbolika duha", "Studija o arhetipovima", "Aion", "Alhemijske studije", "Mysterium coniunctionis","Simboli preobražaja".

1967 - Egipat je zatvorio Suecki kanal, dan posle izbijanja Šestodnevnog izraelsko-arapskog rata.

1968 - Umro je američki senator Robert Frensis Kenedi, na koga je dan ranije pucao palestinski terorista Sirhan Sirhan. Nepunih pet godina pre toga, takođe u atentatu, ubijen je Robertov stariji brat, predsednik SAD Džon Kenedi. Od 1951. radio je u Kriminalističkom uredu Ministarstva pravde, a 1954. postao je član Stalnog senatskog istražnog potkomiteta. Od 1961. do 1964. bio je ministar pravde, posle čega je u državi Njujork izabran za senatora.

1972 - U eksploziji u rudniku uglja u Rodeziji poginuo je 431 rudar.

1981 - U najtežoj nesreći u istoriji železnice poginulo je najmanje 800 ljudi pošto je sedam vagona pretrpanog putničkog voza iskliznulo iz šina i palo u reku Kosi u državi Bihar u Indiji.

1982 - Izrael je počeo invaziju Libana u nastojanju da iskoreni izvorišta palestinskog terorizma.

1984 - Prilikom intervencije indijske vojske protiv ekstremističkih Sika zabarikadiranih u kompleksu "Zlatnog hrama" u Amricaru, prema indijskim vojnim izvorima poginulo je najmanje 250 Sika i 47 vojnika. Pojedini mediji procenjivali su da je tada poginulo oko 1.000 ljudi.

1985 - Izrael je posle trogodišnje okupacije povukao glavninu snaga iz Libana, ali je zadržao granični pojas unutar te zemlje radi zaštite severnog Izraela od arapskih napada.

1994 - Prilikom pada kineskog aviona koji je leteo na unutrašnjoj liniji iz turističkog centra Sijan, poginulo je svih 160 putnika i članova posade, u najtežoj nesreći u vazdušnom saobraćaju u Kini.

1994 - U Kolumbiji je snežna lavina aktivirana zemljotresom zatrpala najmanje 100 ljudi.

1995 - U Južnoj Africi je ukinuta smrtna kazna.

2004 - Obeležena je 60. godišnjica iskrcavanja saveznika u Normandiji, a proslavi Dana D uz državnike zemalja antinacističke koalicije prvi put od završetka Drugog svetskog rata prisustvovao je i jedan nemački kancelar.

2005 - Umrla je američka glumica En Benkroft, koja je 1962. godine dobila "Oskara" za ulogu učiteljice slepe i gluve Helen Keler u filmu "Čudotvorka". Svetsku slavu glumica, međutim, nije stekla tim filmom snimljenim po istinitim događajima, već pet godina kasnije, ulogom gospođe Robinson, zavodnice verenika svoje kćerke u hit-filmu "Diplomac".

2006 - Umro je Bili Preston, američki muzičar afroameričkog porekla, poznat kao "peti Bitls" zbog saradnje na snimanju poslednjih albuma slavnih "Buba". Pijanista i kompozitor, Preston je sa Bitlsima sarađivao na snimanju albuma "Let It Be" i "Abbey Road". Autor je pesme "You are so beautiful", koja je u interpretaciji Džoa Kokera postala svetski hit. Nastupao je sa najvećim imenima svetske rok scene: Rolingstonsi, Erik Klepton, Bob Dilan, Areta Frenklin, Kvinsi Džons.

2012 - Dogodila su se poslednja dva u seriji jakih zemljotresa u Italiji, počev od 20. maja 2012. u oblasti Emilija-Romanja, pri čemu je ukupno stradalo 26 osoba i pričinjena je ogromna šteta. Poslednji, najslabiji zemljotres dogodio se 12 juna.

2013 - Umrla je Ester Vilijams, američka glumica i šampionka u plivanju. Svetsku slavu donela joj je uloga u mjuziklu "Bal na vodi". Bila je zvezda 1940-ih i 1950-ih i jedno od najpoznatijih imena Holivuda uopšte.

 

[maja_jevtic]

Na današnji dan, 7. jun


IZVOR: BETA

1494. Portugalija i Španija potpisale su sporazum u Tordesiljasu o podeli Novog sveta. Granicu je odredio papa Aleksandar VI da bi sprečio sukobe kolonijalnih sila. U 17. i 18. veku u borbu za kolonije umešali su se Englezi i Holanđani koji nisu poštovali papinu podelu.

1502. Rođen Ugo Buonkompanjo, papa Grgur XIII od 1572. do 1585.Reformisao je julijanski kalendar (1582), koji je kasnije po njemu nazvan Gregorijanski.

1523. Nakon pobede nad Dancima, Gustav Vasa proglašen je,kao Gustav I, kraljem Švedske. Time je ukinuta Kalmarska unija formirana 1397. između Švedske, Danske i Norveške.

1848. Rođen je francuski postimpresionistički slikar Pol Gogen, čije je delo imalo značajan uticaj na razvoj ekspresionizma i na formiranje fovizma ("Materinstvo", "Beli konj", "Plemkinja", "Dve devojke s Tahitija").

1848. Umro je ruski književni kritičar i filozof Visarion Grigorjevič Bjelinski, osnivač ruske realističke estetike.Formulisao je teorijsku osnovu novog pravca u ruskoj književnosti nazvanog "naturalna škola", a kao uzor isticao je Gogoljeva dela ("Pismo Gogolju", "Književne maštarije").

1861. U američkom gradu Nju Orleansu izvedena je prva predstava striptiza.

1862. SAD i Velika Britanija su potpisale sporazum o suzbijanju trgovine robljem.

1896. Rođen je mađarski državnik Imre Nađ, premijer od 1953. do oktobra 1956, kada je u Mađarskoj izbila antikomunistička pobuna. Pobuna je ugušena sovjetskom intervencijom, a Nađ je uhapšen i osuđen na smrtnu kaznu koja je izvršena u junu 1958.

1905. Norveški parlament doneo je odluku o raskidu unije sa Švedskom i srgnuo s prestola kralja Oskara I koji se protivio toj odluci. Za novog kralja izabran je danski princ Karl pod nazivom Hakon VII.

1920. Rođen je francuski političar i publicista Žorž Marše, generalni sekretar Francuske Komunističke partije od 1972. do 1994. i, uz Enrika Berlinguera i Santijaga Karilja, jedan od protagonista reformi u komunističkom pokretu u Zapadnoj Evropi početkom osamdesetih godina prošlog veka.

1921. Otvoren je prvi parlament Severne Irske.

1929. Ponovo je uspostavljena Papska država Vatikan u Rimu.Crkvena država prestala je da postoji 1870. kada je sa gradom Rimom inkorporirana u ujedinjenu Italiju.

1935. Umro je srpski hemičar Sima Lozanić, prvi rektor Beogradskog univerziteta, član Srpske kraljevske akademije. Bio je ministar privrede i spoljnih poslova u vladama Srbije 1894. i 1905. Izučavao je razne oblasti hemije, a najvažniji su njegovi radovi iz organske hemije i elektrosinteze.

1935. Umro je ruski biolog Ivan Vladimirovič Mičurin, koji je metodom klimatizacije uzgajio nove otporne vrste južnih biljaka (trešnja, kajsija, vinova loza) i na taj način proširio njihov areal prema severu.

1939. Kralj Džordž VI i kraljica Elizabeta došli su u posetu SAD. To je bila prva poseta britanskog monarha ovoj zemlji.

1942. Okončana je četvorodnevna bitka za pacifička ostrva Midvej, u kojoj su Amerikanci naneli prvi ozbiljan poraz Japancima u Drugom svetskom ratu. Počeo je nemački napad na Sevastopolj.

1948. Predsednik Čehoslovačke Eduard Beneš podneo je ostavku, ne želeći da potpiše novi ustav prema kojem su komunisti preuzeli vlast u zemlji.

1971. Sovjetski vasionski brod "Sojuz II" spojio se u zemljinoj orbiti sa svemirskom stanicom "Saljut".

1973. Kancelar Zapadne Nemačke Vili Brant doputovao je u Izrael, u prvu posetu jednog zapadnonemačkog lidera ovoj zemlji.

1974. U Ivanjici je puštena u rad prva zemaljska satelitska stanica u Jugoslaviji za medjukontinentalne telefonske linije i TV programe.

1980. Umro je Henri Miler, jedan od najpoznatijih američkih pisaca. Najpoznatija dela "Rakova obratnica" (1934) i "Jarčeva obratnica" (1939), dugo zabranjivane u SAD, objavio je u Parizu, gde je radio kao novinar.

1981. Izraelski avioni su razorili irački nuklearni reaktor "Osirak" blizu Bagdada.

1988. U Bangladešu je islam proglašen državnom religijom, a jake policijske snage stavljene su u stanje pripravnosti da bi sprečile proteste protivnika ove odluke.

1990. Predstavnički dom američkog Kongresa izglasao je zabranu prodaje kompjutera i telekomunikacione opreme SSSR-u dok Moskva ne otpočne pregovore o nezavisnosti Litvanije.

1992. Sedam dana nakon poslednjeg dogovora o prekidu vatre, borbe na bosansko-hercegovačkom ratištu su nastavljene. U Sarajevu su artiljerijski dueli trajali po dvadest sati.

1993. U saobraćajnoj nesreći u Nemačkoj poginuo je jedan od vrhunskih svetskih košarkaša Dražen Petrović (28), koji je bio i jedan od najboljih hrvatskih košarkaša svih vremena i državni reprezentativac bivše Jugoslavije.

1996. Vojna hunta Mjanmara (bivša Burma) donela je zakon kojim je onemogućila rad Nacionalne lige za demokratiju, glavne opozicione partije pod vođstvom Aung San Su Ći, dobitnice Nobelove nagrade za mir.

1998. Jake policijske snage Republike Srbije rasturile su u Prištini proteste kosovskih Albanaca koji su 57. dan uzastopno protestovali protiv srpskih vlasti pod motom "Kosovo - najveći zatvor na svetu".

1999. U Indoneziji su održani demokratski parlamentarni izbori, prvi put nakon 40 godina.

2000. U Kolombu, glavnom gradu Šri Lanke poginule su 22 osobe, među kojima i jedan ministar, a oko 600 je ranjeno kada je bombaš-samoubica aktivirao eksploziv na proslavi Dana ratnih heroja u tom gradu.

2001. Bivši argentinski predsednik Karlos Menem stavljen je u kućni pritvor, zbog navodne trgovine oružjem. Šest meseci kasnije ukinut mu je pritvor u nedostatku dokaza.

2005. Umrla je En Benkroft, dobitnica Oskara i Tonija, čiju su karijeru obeležile uloge učiteljice Helen Keler u filmu "Čudotvorka" i zavodljive gospođe Robinson u "Diplomcu" filmskoj ikoni iz 1967. godine.

2006. Američki bombarderi ubili su Abu Musaba al-Zarkavija, lidera iračkog ogranka Al Kaide.

2008. Umro je Dino Rizi jedan od najvećih italijanskih reditelja, u čijim su filmovima igrali poznati italijanski glumci, među kojima su Sofija Loren, Vitorio Gasman i Alberto Sordi.

 

[maja_jevtic]

Na današnji dan, 8. jun


IZVOR: BETA

632 - U Medini je umro Abul Kasim Muhamed, osnivač islama, monoteističke religije zasnovane na "Kuranu". Sproveo je političko i versko ujedinjenje Arapa i time stvorio osnovu za njihovu vojno-političku i kulturnu ekspanziju prema Istoku i prema Zapadu.

1695 - Umro je holandski astronom, matematičar i teorijski fizičar Kristijan Hajgens. Otkrio je 1655. Saturnov prsten i jedan njegov satelit, objasnio način prostiranja svetlosti i konstruisao časovnik sa klatnom.

1809 - Umro je engleski političar i pisac Tomas Pejn, autor dela "Zdrav razum" i "Americčka kriza" u kojima je podržao "Deklaraciju nezavisnosti" američkih kolonija.

1810 - Rođen je nemački kompozitor Robert Šuman, jedan od najznačajnijih i najuticajnijih predstavnika muzičkog romantizma ("Koncert u a-molu za klavir i orkestar", koncerti za klavir, koncerti za violončelo, ciklusi solo pesama).

1869 - Rođen je američki arhitekta Frenk Lojd Rajt. Prvi je u SAD upotrebio armirani beton i industrijski građevinski materijal. Konstruisao je niz građevina, uključujući Gugenhajmov muzej u Njujorku i hotel "Imperijal" u Tokiju.

1871 - Austrougarski car Franc Jozef I objavio je odluku o ukidanju Vojne krajine koja je sprovedena 1873. godine. Krajina je predstavljala austrijski granični pojas prema Turskoj, nakon uspostavljanja dvojne Austro-Ugarske monarhije (1867), kada je uvedena opšta vojna obaveza, izgubila je vojni značaj.

1876 - Umrla je francuska književnica Žorž Sand, preteča feminizma, autor sentimentalnih, socijalnih i seoskih romana i priča ("Indijana", "Lelija", "Đavolja bara", "Majstori trubači", "Povest mog života"). Ostavila je i obimnu prepisku i memoare.

1883 - Francuska je uspostavila potpunu kontrolu nad Tunisom, njenim protektoratom od 1881. Tunis je stekao nezavisnost 1956.

1916 - Rođen je engleski biohemičar Frensis Henri Kompton Krik, dobitik Nobelove nagrade za medicinu 1962. Razjasnio je strukturu i oblik molekula dezoksiribonukleinskih kiselina i njihovu ulogu u prenošenju naslednih osobina.

1921 - Rođen je indonežanski general i diktator Suharto. Uz pomoć vojske 1967. je postao premijer preuzevši ingerencije i šefa države Ahmeda Sukarna. Od 1968. je predšednik Indonezije do 1998. kada je pod pritiskom studentskih demonstracija i nemira bio prinuđen da podnese ostavku.

1929 - Margaret Bondfild je postavljena za ministra rada, prva žena član vlade u britanskoj istoriji.

1940 - Nemačke krstarice "Šarnhorst" i "Gnajsenau" su u Drugom svetskom ratu potopile britanski nosač aviona "Glorijus" i razarače "Ardent" i "Akasta". Poginulo je više od 1.500 ljudi.

1941 - Britanske snage i jedinice Slobodne Francuske su u Drugom svetskom ratu izvršile invaziju Sirije da bi sprečile osnivanje baza Sila osovine.

1942 - Japanske podmornice su u Drugom svetskom ratu bombardovale najveći australijski grad Sidnej.

1943 - Umro je srpski matematičar Mihajlo Petrović (Mika Alas), osnivač beogradske matematičke škole, profesor Univerziteta u Beogradu i član Srpske kraljevske akademije.

1946 - Umro je nemački pisac Gerhart Hauptman, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1912. ("Tkači", "Pred zoru", "Luda u Hristu Emanuel Kvint", "Dabrovo krzno", "Ifigenija u Delfima").

1965 - Armija SAD u Južnom Vijetnamu je dobila ovlašćenje da preduzima ofanzivne operacije.

1986 - Uprkos optužbama da je kao nacistički oficir u Drugom svetskom ratu odgovoran za zločine u Jugoslaviji i Grckoj, bivši generalni sekretar UN Kurt Valdhajm izabran je za predsednika Austrije. Bojkotovao ga je gotovo ceo svet.

1993 - U svom pariskom stanu ubijen je Rene Buske, šef francuske policije za vreme nacističke okupacije zemlje u Drugom svetskom ratu.

1995 - Grupa američkih marinaca uspešno je okončala akciju spašavanja kapetana Skota O'Grejdija, čiji je avion F-16 šest dana ranije u severozapadnoj Bosni oborila vojska bosanskih Srba.

1998 - Umro je nigerijski general Sani Abača, a vlast je preuzeo general Abdulsalam Abubakar, deveti vojni šef države u istoriji Nigerije.

2001 - Briselski sud proglasio je krivim i zatražio doživotnu robiju za četiri osobe, među kojima dve opatice, zbog zločina počinjenih u Ruandi. Savet ministara Ruande saopštio je krajem 2000. da je u toj zemlji 1994. ubijeno više od milion ljudi.

2004 - Predsednik Kine Hu Đintao doputovao je u posetu Poljskoj. To je prva poseta nekog šefa kineske države Varšavi posle 55 godina.

2006 - Francuskinja Rafaela le Guvelo je prva osoba koja je prešla Indijski okean na dasci. Ona je provela 60 dana na specijalno dizajniranoj dasci, dugačkoj sedam metara.

2009 - Danci su se na referendumu izjasnili za promenu ustava koja će omogućiti da ženski naslednici krune imaju ista prava kao i muški naslednici za dolazak na tron.

2012 - Beogradski dnevni list Danas obeležio je 15 godina postojanja.

2012 - Generalna skupština UN izabrala je ministra spoljnih poslova Srbije Vuka Jeremića za predsedavajućeg Generalne skupštine UN, na period od jedne godine.

 

[maja_jevtic]

Na današnji dan, 9. jun
Danas je utorak, 9. jun, 160. dan 2015. Do kraja godine ima 205 dana.

IZVOR: TANJUG UTORAK, 9.06.2015. | 00:02

68 - Rimski car Neron (Klaudije Cezar Avgust Germanik) jedan od najkontroverznijih vladara u istoriji Rimskog carstva, ubio se, prestravljen pobunom pretorijanske garde i erupcijom nezadovoljstva. Na presto ga je 54. dovela majka Julija Agripina Mlađa, koja je prethodno otrovala cara Klaudija, čija je bila četvrta žena. Sužavao je ovlašćenja Senata i vladao brutalno, uklonivši niz uglednih Rimljana, kojima je konfiskovao imovinu.
Pogubio je čak i majku i vaspitača, filozofa Seneku. Bolesno ambiciozan, podražavajući Aleksandra Velikog, vodio je skupe ratove i uzalud pokušavao da osvoji Jermeniju, severnu obalu Crnog mora i Etiopiju. Trošio je ogromna sredstva na cirkuske igre (što je bio način za zabavu svetine u Rimu). Uobražavajući da je veliki umetnik, pojavljivao se u pozorištu i cirkuskoj areni kao glumac, pevač, svirač (što je bio skandal pošto su to bila
robovska zanimanja) i učesnik u trci dvokolica. Povećanjem poreza izazvao je niz ustanaka u Britaniji, Španiji, Galiji i Judeji. Nezadovoljstvo, pojačano posle požara koji je 64. uništio veliki deo Rima, glasine da je zapalio prestonicu, kako bi izgradio novi Rim, i učestale pobune u vojsci, na kraju su ga koštale i vlasti i glave.

1661 - Rođen je ruski car Fjodor III Aleksejevič Romanov, kojeg je posle smrti 1682. na prestolu nasledio polubrat Petar Veliki. Car je postao 1676, ali - maloletan i bolešljiv - nije bio u stanju da samostalno vlada, pa su zemljom praktično upravljali njegovi ujaci, boljari Miloslavski. Tokom njegove vladavine Rusija je učvrstila vlast na ogromnim novoosvojenim teritorijama u Povoložju, Sibiru i Istočnoj Ukrajini i omogućen je opšti
napredak privrede.

1672 - Rođen je ruski car Petar I Aleksejevič Romanov, poznat kao Petar Veliki. Učinio je rusku državu svetskom silom prvog reda. Proglašen je carem kao dete 1682. a vlast je preuzeo 1689. uklonivši regenta, polusestru Sofiju. Zapadnu Evropu je proputovao 1697. i 1698. Sproveo je dalekosežne reforme, izvodeći Rusiju iz zaostalosti. Umesto stare vojske - strelaca, čiju je pobunu ugušio, uveo je modernu stajaću vojsku. Izgradio je snažnu flotu,
osnovao Akademiju nauka, pokrenuo prve novine, reformisao kalendar, pomagao razvoj privrede otvarajući rudnike i manufakture. Reorganizovao je državnu upravu i uveo je novu admistrativnu podelu Rusije na gubernije. Bio je uspešan ratni zapovednik, dva puta je s uspehom ratovao protiv Turske, porazio je Švedsku koja je tada važila za vojnu silu prvog reda. Mirom u Ništadu 1721. osigurao je izlaz Rusije na Baltičko more, gde je na obali
Ingermanlanda, na ušću Neve 1703. podigao novu prestonicu Sankt Peterburg (Srbi su taj grad tradicionalno nazivali Petrograd). Pobedom nad Persijom obezbedio je izlaz na zapadne i južne obale Kaspijskog mora.

1781 - Rođen je engleski inženjer i pronalazač Džordž Stivenson "otac železnice", koji je 1814. konstruisao prvu upotrebljivu parnu lokomotivu. Projektovao je 1825. prvu javnu železničku prugu Stokton-Darlington i uveo čelične šine umesto drvenih, a 1829. izgradio i prugu Liverpul-Mančester, na kojoj je njegova lokomotiva "Rokit" postigla tada rekordnu brzinu od 56 kilometara na čas. U Njukastlu je 1823. osnovao prvu fabriku lokomotiva.

1815 - Završen je Bečki kongres, koji je zasedao od septembra 1814, kad su ga sazvale velike sile posle prvog pada francuskog cara Napoleona I. Predstavnici malih zemalja pozvani su samo da potpišu "Završni akt", diktat "Komisije četvorice" - Rusije, Britanije, Austrije i Pruske. Britaniji su pripali
prekomorski posedi osvojeni u ratu s Napoleonom - Malta i Jonska ostrva u Evropi, kao i Cejlon u Aziji, Gvajana u Južnoj Americi, Kepland u Africi. Rusiji je priznato prisajedinjenje Finske i Besarabije, a dobila je i najveći deo Poljske (Veliko Varšavsko Vojvodstvo). Austrija se odrekla Belgije (Austrijska Nizozemska), ali je pripojila Veneciju sa svim njenim posedima i Dubrovnik (Napoleon je Dubrovačku republiku ukinuo 1808.), kao i Lombardiju
u Sev. Italiji. Pruska je dobila delove Saksonije, Prednju Pomeraniju, Poznanj, Dancig (sadašnji Gdanjsk) i posede na Rajni. Francuska je svedena na granice pre revolucije, a 360 suverenih teritorija u Nemačkoj prekrojeno je u 35 monarhija i četiri slobodna grada, čime je osnovan Nemački Savez. Švedska i Norveška (do Napoleona Danska krunska zemlja) spojene su u jednu državu, današnja Belgija, Holandija i Luksemburg u Kraljevinu Nizozemsku, a Švajcarskoj je garantovan neutralni status. Srpski izaslanik prota Mateja Nenadović pokušao je da zainteresuje Bečki kongres za
srpsko pitanje posle sloma Prvog srpskog ustanka, ali nije uspeo, jer su velike sile smatrale Tursku legitimnim posednikom Balkana, a Srbe buntovnicima.

1870 - Umro je engleski pisac Čarls Džon Hafem Dikens, osnivač socijalnog romana, tipičan predstavnik realizma. Prikazivao je srednje i niže građanstvo i izneo je na videlo strahovitu nepravičnost viktorijanskog društva, čime je uzburkao javno mnjenje, a parlament nagnao da sprovede izvesne socijalne reforme. Tegobno lično iskustvo je stekao kada je zbog porodičnih dugova, kao dečak, bio prinuđen da radi u fabrici za proizvodnju
paste za obuću. Napisao je dvadesetak dela, uglavnom romana. Dela: romani "Dejvid Koperfild", "Oliver Tvist", "Pikvikov klub", "Mala Dorit", "Nikolas Niklbi", "Velika očekivanja", "Stara prodavnica retkosti", "Sumorna kuća", "Martin Čazlvit", pripovetke "Tri duha", "Cvrčak na ognjištu", "Bitka života".

1874 - Umro je indijanski vojskovođa Kočiz, poglavica apačkog plemena Čirikahua, koji je predvodio otpor Indijanaca belim naseljenicima i američkoj vojsci na jugozapadu SAD.

1892 - Rođen je američki kompozitor Kol Porter, autor popularnih šlagera, muzičkih komedija i brodvejskih mjuzikla koji su preneti i na film. Pisao je i filmsku muziku, a jedno od njegovih najboljih dela muzička je verzija "Ukroćene goropadi" Vilijama Šekspira.

1898 - Sporazumom Londona i Pekinga, Kina je Velikoj Britaniji ustupila Hongkong (britanski naziv bio je Viktorija) na 99 godina.

1914 - U Beogradu je svečano otkriven spomenik srpskom prosvetitelju Dositeju Obradoviću, rad vajara Rudolfa Valdeca. Priloge za spomenik prikupljala je Srpska književna zadruga, a znatno su pomogli i Vlada Kraljevine Srbije i Beogradska opština. Spomenik je postavljen na ulaz u Kalemegdan, a posle Prvog svetskog rata prenet je u park na Studentskom trgu, gde je i sada.

1916 - Rođen je Robert Maknamara, arhitekta vijetnamskog rata. Maknamara je više nego bilo ko drugi, kao državni sekretar za odbranu, izuzev možda predsednika SAD Lindona Džonsona, bio simbol američke intervencije u Vijetnamu, pojedini kritičari su taj rat čak nazivali "Maknamarinim ratom". Docnije je izvesno vreme bio predsednik Svetske banke.

1917 - Rođen je Erik Hobsbaum, istoričar i istaknuti mislilac. Rođen u Aleksandriji kao sin Britanca i Bečlijke, školovao se u Beču. Živeo je u Nemačkoj a zatim je emigrirao u Britaniju. Predavao je u londonskom Birkbek koledžu, a kao gostujući profesor širom sveta. Najpoznatiji je po višestruko
nagrađivanoj knjizi "Vreme ekstrema" prevedenoj na čak 40 jezika, čija je tema istorija 20.veka. Svetsku slavu stekao je trotomnom istorijom 19. veka: "The Age of Revolution: Europe 1789-1848", "The Age of Capital: 1848-1875" i "The Age of Empire: 1875-1914". Kao zaljubljenik u džez, pored svega drugog, redovno je pisao džez kritike za časopis "Nju Stejtsmen", pod pseudonimom.

1923 - U profašističkom prevratu oborena je vlada vođe Zemljoradničkog narodnog saveza Bugarske Aleksandra Stamboliskog. Zbog agrarne i poreske reforme, nacionalizacije nekih banaka i nastojanja da menja unutrašnju i spoljnu politiku dinastije Koburg, zalažući se za prijateljstvo s Kraljevinom Srba, Hrvata i Slovenaca, tokom trogodišnje vladavine stekao je znatnu popularnost. Nekoliko dana posle prevrata, Stamboliski i njegovi
saradnici su ubijeni na izuzetno brutalan način.

1928 - Medicinski glasnik Britanske kraljevske akademije objavio je da je mikrobiolog Aleksandar Fleming pronašao prvi antibiotik penicilin, izolovan iz gljive Penicilium notatum, koji može uspešno da uništava bakterije. Do Drugog svetskog rata otkriće je bilo neiskorišćeno, kad su se za njega zainteresovali australijski lekar Hauard Flori i britanski fiziolog i biohemičar Ernst Čejn i ubrzo je počela masovna upotreba penicilina u
suzbijanju infekcija. Fleming, Flori i Čejn su 1954. podelili Nobelovu nagradu za medicinu.

1934 - Rođen je Paja Patak, jedan od najpoznatijih i najpopularnijih crtanih likova Volta Diznija. Paja Patak prvi put se pojavio 09.06.1934. u kratkometražnom filmu serije "Silly Symphonies", da bi tri godine potom postao junak crtanih filmova u punom smislu. Dizni je simpatičnog bundžiju Paju
Patka stvorio kao protivtežu Mikiju Mausu, liku bez mane. Paja Patak je brzo dobio na popularnosti i postao čak i veća zvezda od samog Mikija Mausa.

1945 - Predsedništvo AVNOJ-a donelo je Zakon o konfiskaciji imovine i izvršenju konfiskacije, na osnovu kojeg je država preuzela svu imovinu Trećeg rajha, imovinu Nemaca koji su u Drugom svetskom ratu sarađivali s neprijateljem i imovinu ratnih zločinaca i saradnika okupatora. Zakon je bio
pravna osnova za promenu imovinske strukture u Jugoslaviji, a pod odrednicu "saradnja sa okupatorom" stavljani su neretko i građani kojima je trebalo nešto oduzeti.

1945 - Jugoslavija je sa Britanijom i SAD postigla sporazum kojim je Slobodna zona Trsta podeljena na dve okupacione zone - "A" i "B". Prva je potpala pod savezničku, druga pod jugoslovensku vojnu upravu.

1967 - Egipatski predsednik Gamal Abdel Naser je, dan pre okončanja Šestodnevnog izraelsko-arapskog rata podneo ostavku zbog ponižavajućeg ratnog poraza Egipta, ali su docnije, na referendumu, Egipćani glasali da on ostane šef države.

1991 - Amerikanci su počeli evakuaciju vazduhoplovne baze na Filipinima, koja je bila ugrožena silovitom erupcijom vulkana na obližnjoj planini Pinatubo, koji je mirovao 600 godina. Samo zahvaljujući blagovremenom upozorenju, broj poginulih Filipinaca nije bio veći od stotinak, ali je četvrt miliona ljudi ostalo bez krova nad glavom.

1998 - Poslednji američki astronaut napustio je "Mir", čime je okončana rusko-američka saradnja na toj ruskoj kosmičkoj stanici.

1999 - Generali VJ Svetozar Marjanović i Obrad Stevanović i general Majk Džekson potpisali su, u Kumanovu, Vojno-tehnički sporazum kojim je određen rok od 11 dana za povlačenje snaga VJ i policije Srbije sa Kosova i Metohije, umesto kojih su u južnu srpsku pokrajinu došle jedinice Kfora, većinom iz zemalja NATO. Narednog dana agresija NATO na Srbiju (SRJ) je prekinuta i usvojena je rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN.

1999 - Štab civilne zaštite teritorijalne uprave Niš saopštio je da je tokom NATO agresije u Nišu i okolini tog grada, pri čemu su korišćene i zabranjene kasetne bombe, ubijeno 35 i ranjeno više od 500 civila, a da je civilnim objektima, uključujući porodične kuće, fabrike, saobraćajnice, školske
i zdravstvene ustanove, nanesena materijalna šteta od oko 1,5 milijardi dolara.

2008 - Srpska teniserka Ana Ivanović je sa 4.222 poena, nakon pobedne na Otvorenom prvenstvu Francuske u Rolan Garosu, i zvanično dospela na prvo mesto na listi najboljih igračica sveta (WTA).