Mrsavkicu, upravo covek koji nije doziveo novorodjenje vodom a potom i Duhom tvrdi ovo sto ti pokusavas da proturis kao biblijsku nauku, da se zakon ne moze odrzti, jer ako se zakon ne moze odrzati - onda je biblija kontradikcija koju treba odbaciti, jer ona upravo upucuje na savrsenu poslusnost zapovestima i postizanje savrsene pravde i svetosti, sto sam vec dokazao u dugoj diskusiji sa tobom, citirajuci iskljucivo samo rec Bozju koja o ovom pitanju nedvosmisleno govori.
Naveo bih jos jednu bitnu pojedinost koja pokazuje celu sustinu i ulogu zakona i svetinje kao i sluzbe u njoj.
Naime, svetinja i sluzba koju je Bog uspostavio u svetinji - pretstavlja dva razdoblja istorije greha i plana spasenja koji je Bog stvorio.
To su sledeca:
1. Starozavetno razdoblje - simbolicno pretstavljeno prvim odeljkom zemaljske svetinje - takozvanom Svetinjom.
2. Novozavetno - simbolicno pretstavljeno drugim odeljkom - takozvanom Svetinjom nad Svetinjama.
Ova dva odeljka su bila podeljena zavesom koja ih je delila, a u njima su se nalazili elementi koji su simbiolicno ukazivali da buduce realnosti koje su trebale da dodju, a to je Hristos koji ce se zrtvovati za ljudske grehe.
"И метаћеш на сто хлебове, да су постављени свагда преда мном.
И начини свећњак од чистог злата, једноставан нека буде свећњак; ступ и гране и чашице, јабуке, и цветови нека буду у њега.
А шест грана нека му излази са страна, три гране с једне стране свећњака а три гране с друге стране свећњака" ( 2 Mojsijeva 25. 30 - 32 )
"Нека начине ковчег од дрвета ситима, у дужину од два лакта и по, а у ширину од подруг лакта, и у висину од подруг лакта.
И покуј га чистим златом, изнутра и споља покуј га; и озго му начини златан венац унаоколо.
И салиј му четири биочуга од злата, и метни му их на четири угла, да му с једне стране буду два биочуга и с друге стране два биочуга.
И начини полуге од дрвета ситима, и окуј их у злато.
И провуци полуге кроз биочуге с обе стране ковчегу, да се о њима носи ковчег;
У биочузима на ковчегу нека стоје полуге, да се не ваде из њих.
Па у ковчег метни сведочанство, које ћу ти дати" ( 2 Mojsijeva 25. 10 - 16 )
"Јер скинија беше начињена прва, у којој беше свећњак и трпеза и постављени хлебови, што се зове светиња.
А за другим завесом беше скинија, која се зове светиња над светињама,
Која имаше златну кадионицу, и ковчег завета окован свуда златом, у коме беше златан суд с маном, и палица Аронова, која се беше омладила, и плоче завета" ( Jevrejima 9. 2 - 4 )
"И начини олтар од дрвета ситима, пет лаката у дужину и пет лаката у ширину, четвороугласт да буде олтар, три лакта висок.
И на четири угла начини му рогове, из њега да излазе рогови, и оковаћеш га у мјед.
И начинићеш му лонце за пепео и лопатице и котлиће и виљушке и машице; све му посуђе начини од мједи.
И начини му решетку од мједи као мрежу, и начини у решетке четири биочуга од мједи на четири угла њезина.
И метни је испод олтара унаоколо, да буде решетка до средине олтара.
Начини и полуге олтару, полуге од дрвета ситима, и окуј их у мјед.
И полуге да се провуку кроз биочуге, да буду полуге с двије стране олтару, кад се носи.
Начинићеш га од дасака да буде изнутра шупаљ; као што ти је показано на гори тако нека начине" ( 2 Mojsijeva 27. 1 - 8 )
"Заповеди синовима Израиљевим, и реци им: Приносе моје, хлеб мој, жртве што ми се сажижу за угодни мирис, пазите да ми приносите на време.
Реци им дакле: Ово је жртва огњена што ћете приносити Господу: два јагњета од године здрава, сваки дан на жртву паљеницу без престанка.
Једно јагње принеси ујутру, а друго јагње принеси увече.
И десетину ефе белог брашна за дар смешаног с четвртином ина чистог уља.
То је жртва паљеница свагдашња, која би принесена на гори синајској за мирис угодни, жртва огњена Господу.
И налив њен да буде четврт ина на свако јагње; у светињи приноси налив доброг пића Господу" ( 4 Mojsijeva 28. 1 - 7 )
U starom zavetu Bog je propisao da se u ovoj zemaljskoj svetinji obavlja obredno ritualna sluzba koja je podrazumevala i prinosenje zrtva paljenica pred Gopodom.
Bog je zapovedio da se u svetinji nad svetinjama postavi kovceg sa plocama na kojima je on licno svojim prstom ispisao deset zapovesti.
Sluzbau svetinji se sastojala u tome, da kada bi jedan covek sagresio prekrsivsi bilo koju zapovest zapisanu na plocama koje su se nalazile u kovcegu u svetinji nad svtinjama - on je donosio jedno cisto jagnje, i to jagnje bi prvosvestenik zrtvovao na oltaru koji se nalazio u dvoristu ispred svetinje.
Prvovestenik je tada uzimao malo krvi ovog ztvovanog jagnjeta u posudi, ulazio bi u prvi odeljak odnosno svetinju, i tom krvlju bi prskao zavesu koja je delila Svetinju od Svetinje nad Svetinjama, i time bi ovaj greh coveka koji je sagresio bio oprosten, i on je pred zakonom bio proglasen pravednim, jer greh donosi smrt, i taj covek koji je sagresio trebao je da umre, ali je zrtvovano jagnje bilo zamena za njegovu smrt - umiralo je umesto njega, i krv jagnjeta je bilo sretstvo opravdanja pred zakonom koji taj covek prekrsio.
Ova obredna sluzba koju je zemaljski prvosvestenik obavljao u zemaljskoj svetinji - bila je TIPOS - predslika onoga sto je trebalo da dodje, a to je Hristos koji ce se zrtvovati kao cisto nevino jagnje da bi zadovoljio pravedne zahteve zakona.
On je postao zrtva kojom se brisu ljudski gresi, i kojom covek biva opravdan pred zakonom koji je krsio.
Али дошавши Христос, поглавар свештенички добара која ће доћи, кроз бољу и савршенију скинију, која није руком грађена, то јест, није овог створења,
Ни с крвљу јарчијом, нити телећом, него кроз своју крв уђе једном у светињу, и нађе вечни откуп.
Јер ако крв јунчија и јарчија, и пепео јуничин, покропивши њом опогањене, освећује на телесну чистоту;
А камоли неће крв Христа, који Духом Светим себе принесе без кривице Богу, очистити савест нашу од мртвих дела, да служимо Богу Живом и Истинитом?" ( Jevrejima 9. 11 - 14 )
Ono sto je bitno a sto daje odgovor na pitanje "sta je Hristos ukinuo svojim dolaskom" je to - da je Hristos svojim dolaskom uklonio onaj deo sluzbe koju je prvosvestenik obavljao u prvom odeljku zemaljske svetinje prskajuci zavesu krvlju zivotinje koja je bila sretstvo opravdanja od grha krsenja Bozjeg zakona, odnosno ukinuo je obredno ritualnu sluzbu prinosenja zrtava, jer je on svojim dolaskom postao zamena za ove zrve i obrede - on je postao zrtva i sretstvo opravdanja pred Bozjim zakonom.
Usko povezno sa ovim je to, da Hristos ne obavlja sluzbu u prvom odeljku Svetinje kao zemaljski prvosvestenik u svetinji, jer je sluzba u njoj okoncana, vec je usao u drugi odeljak - u Svetinju nad Svetinjama gde se nalazi koveg sa deset zapovesti, sto znaci da je on otpoceo novu i poslednju etapu sluzbe, a to je novozavetna sluzba gde on prinosi zasluge svoje prolivene krvi direktno pred kovcegom zaveta kao novozavetni prvosvestenik.
Ovo je direktni dokaz da su prvi odeljak svetinje i sluzba u njoj uklonjeni - a ne drugi, pa time ni zapovesti koje se nalaze u kovcegu u Svetinji nad Svetinjama, jer Hristos u novozavetnom periodu posreduje pred tim kovcegom prinoseci zasluge svoje prolivene krvi na krstu za ljudske grehe.
"Koji imamo kao tvrd i pouzdan lenger duše, koji ulazi i za najdalje zavese,
Gde Isus uđe napred za nas, postavši poglavar sveštenički doveka po redu Melhisedekovom" ( Jevrejima 6.19 -20)
Kada je Isus umro na krstu, zavesa u hramu koja je delila Svetinju od Svetinje nad Svetinjama se racepala na pola, cime je pokazana Hristova buduca sluzba kao novozavetnog prvosvestenika u nebeskoj Svetinji nad Svetinjama, i da je starozavetna sluzba u prvom odeljku svetinje i prinosenje zemaljskih zrtava zavrsena, i da je pronasla ispunjenje u Hristu i njegovoj zrtvi.
"A Isus opet povika iza glasa i ispusti dušu.
I gle, zavesa crkvena razdre se nadvoje od gornjeg kraja do donjeg; i zemlja se potrese, i kamenje se raspade;
I grobovi se otvoriše, i ustaše mnoga tela svetih koji su pomrli;
I izašavši iz grobova, po vaskrsenju Njegovom, uđoše u sveti grad i pokazaše se mnogima.
A kapetan i koji s njim čuvahu Isusa videvši da se zemlja trese i šta bi, poplašiše se vrlo govoreći: Zaista ovaj beše Sin Božji" (Matej 27.50- 54 )
Tim cepanjem zavese, pokazan je i slobodan pristup ljudima u svetinju kroz Hrista, koji coveka pravda od greha pred zakonom svojom krvlju, a ne krvlju zemaljsje zrtve.
"Imajući, dakle, slobodu, braćo, ulaziti u svetinju krvlju Isusa Hrista, putem novim i živim.
Koji nam je obnovio zavetom, to jest telom svojim,
I sveštenika velikog nad domom Božijim:
Da pristupamo s istinim srcem u punoj veri, očišćeni u srcima od zle savesti, i umiveni po telu vodom čistom" (Jevrejima 10. 19 - 22)
Dakle, u novom zavetu Hristos posreduje u nebeskoj Svetinji nad Svetinjama pred kovcegom sa deset zapovesti - prinoseci zaluge svoje zrtve i prolivene krvi na krstu.
Covek koji poveruje u Hrista - on dolazi u Svetinju nad Svetinjama iza zavese i vidi svoje duhovno stanje u Bozjem zakonu kao ogledalu, i on ne prinosi zemaljsku zrtvu, vec se kaje za ucijene grehe, priznaje ih i ostavlja - predaje se Bogu, i tada Isus pred zakonom prinosi zasluge svoje zrtve i prolivene krvi, i gresi tog coveka bivaju pokriveni i oprosteni i covek pred zakonom biva opravdan, i daje mu se dar Svetoga Duha koji cini da taj covek kroz proces posvecenja vise ne krsi ni jednu zapovest, vec da ih tvori - hodeci novim zivotom u zajednici sa Hristom... Amin!
