U Gatiji nisu ziveli samo Galati, vec i Jevreji koji su i u to vreme bili rastrkani po svetu.
Apostol Pavle se u ovoj poslanici obraca sa jedne strane Galatima koji su primili novu veru, a sa druge strane Jevrejima koji su tezili da zadrze obredni zakon i pravila, kao sto su obrezanje.
PAVLE SE POZDRAVOM OBRACA CRKVAMA GALATSKIM U KOJIMA JE BILO I GALATA I JEVREJA:
"Павле апостол, ни од људи, ни кроз човјека, него кроз Исуса Христа и Бога оца, који га васкрсе из мртвијех,
И сва браћа која су са мном, црквама Галатијскијем:
Благодат вам и мир од Бога оца и Господа нашега Исуса Христа" ( Galati 1. 1 - 3 )
PAVLE GOVORI JEVREJIMA KOJI SU POZNAVALI NAPISANE SPISE O DOLASKU MESIJE I KOJI JE RAZAPET U NJIHOVOM NARODU:
"О неразумни Галати! ко вас је опчинио да се не покоравате истини? Ви, којима пред очима бјеше написан Исус Христос, а сад се међу вама разапе" ( Galatima 3. 1 )
PAVLE SAVETUJE JEVREJE KOJI SU BILI U JEVREJSTVU DA SE NE VRACAJU DA
PONOVO DRZE OBREDNA PRAVILA CEREMONIJALNOG ZAJONA, POSEBNO GOVORECI PROTIV OBREZANJA:
"Стојте дакле у слободи којом нас Христос ослободи, и не дајте се опет у јарам ропства ухватити.
Ево ја Павле кажем вам да ако се обрежете Христос вам ништа неће помоћи.
А опет свједочим свакоме човјеку који се обрезује да је дужан сав закон творити.
Јер у Христу Исусу нити што помаже обрезање ни необрезање, него вјера, која кроз љубав ради" ( Galatima 5. 1 - 6 )
PAVLE GOVORI O SEBI I BRACI JEVREJIMA KAO O ISAKOVOJ TELESNOJ DECI OBECANJA, STO GALATI NISU BILI:
"А ми смо, браћо, по Исаку дјеца обећања" ( Galatima 4. 28 )
Poslanica Galatima
Izvor: Wikipedija.
Poslanica Galatima je
poslanica koju je
apostol Pavle poslao
crkvama u
Galatiji. Deveta je knjiga
Novog zaveta, a četvrta među poslanicama.
Pavle ovu poslanicu piše protiv
judeo-kršćana (koje naziva "judaistima"), odanima
judaizmu i
Mojsijevom zakonu. Napisana je pedesetih godina
1. veka na
grčkom jeziku. Stihovi iz ove poslanice često se koriste na crkvenim bogosluženjima.
Nastanak
Autor ove poslanice je
sv. Pavao. Na samom početku poslanice stoji „Pavao – apostol... i sva braća koja su samnom...“ (1,1s).
Poslanica je upućena
hrišćanima oblasti
Galatije, u čijim je gradovima Pavle osnovao
crkve.
[1] Oni su živeli u
maloazijskim gradovima: Listri, Dervi i Ikoniji, koje je Pavle obišao na svom prvom misionarskom putovanju. Vjerojatno je nastala u vrijeme Pavlovog trećeg misijskog putovanja, oko
54. godine, nakon drugog boravka u Galaciji (Dj 18, 23)
Ovo pismo, kao i mnoga druga, nije pisao Pavle lično, već je diktirao
pisaru-
sekretaru. Na kraju pisma Pavle dodaje
post scriptum ličnim rukopisom, (uobičajen način u antici), kako bi primaoci znali da je on autor pisma: „
Vidite, velikim slovima pišem vam sopstvenom rukom" (Gal. 6:11). Njegov rukopis je bio krupniji od rukopisa pisara kome je diktirao pismo.
[1]
Pavle piše poslanicu zbog toga što su Galati, koji su od njega primili
hrišćanstvo, posle njegovog odlaska upali u "zablude", jer su se pojavili "
judaisti", koji su omalovažavali Pavla i protivili se koncepciji hrišćanstva koju je on zastupao. Pavao je imao velikih borbi s
judeo-kršćanima (koje naziva "
judaistima"), odanima
judaizmu i obrednim praksama
mojsijevog zakona. Oni su nakon Pavlovog odlaska uzbunili Crkvu u Galaciji, osporavajući Pavlu
apostolski ugled i poslanje.
Judeo-kršćani su vjerovali da čovjek koji želi biti dobar
kršćanin mora najprije biti dobar
Židov. Tvrdili su da se
spasenje ne zadobiva pukom
vjerom u Krista, već i pridržavanjem
Zakona.
Pavao u prvom dijelu poslanice pravda svoje apostolstvo tvrdnjom da ga je primio izravno od
Isusa Krista. U drugom dijelu tumači novost kršćanstva i odnos
Zakona i
Evanđelja. U trećem dijelu izlaže temeljna načela kršćanske
slobode.