Može li zakon spasiti ?čemu je dat zakon?

[Laodikeja]

Tacno, Galati nisu bili Jevreji vec pagani koji su praktikovali pagansku filozofiju, pa on njima ni ne spominje deset zapovesti, vec ih pita zasto kada su prihvatili Hrista, sada se opet vracaju na paganske obicaje.

Takodje, on u Galatima poslanici govori onim Galatima - ali i Jevrejima - takozvanim formalistima, koji su zeleli da se opravdaju drzanjem zakona.
On njima upucuje da se opravdanje vrsi u Hristu, a da je poslusnost plod vere u Hrista i promene koju on vrsi u ljudskom srcu svojim Duhom.

Teznja za opravdanje zakonom je prazna forma vere bez Hrista, a plod pravog opravdanja Hristovom zrtvom, je poslusnost zapovestima u Duhu Svetome koji u coveku stvara novi zivot.

 

[Zaokret]

Zakon 10 zapovesti je sluzio Izraelcima samo do Isusa Hrista.
Nakon toga Izraelci nisu vise primorani da budu pod starim savezom sa 10zapovesti ,vec pod Novim Savezom i samo pod Isusovim zapovedima.
Kolosanima 2:16
16 Da vas dakle niko ne osuđuje za jelo ili za piće, ili za kakav praznik, ili za mladine, ili za subote.

 

[Laodikeja]

Tacno, Izrailj je bio pod starim savezom koji je Bog ucinio sa Avramom da ce ih dovesti u obecanu zemlju, i da ce oni biti blagosloveni od svih naroda na zemlji,

Posto Izrailj nije ispunio Bozja ocekivanja i prekrsio je uslove ispunjena ovog zaveta a to je poslusnost Bozjem vecnom nepromenjivom zakonu - Bog je ukinuo ovaj savez sa Izrailjem, i stvorio novi sa celim svetom, gde su uslovi zaveta identicni - a to je poslusnost zapovestima zapisanim u Bozjem zakonu:

"Ево, иду дани, говори Господ, кад ћу учинити с домом Израиљевијем и с домом Јудинијем нов завјет,
Не као онај завјет који учиних с оцима њиховијем, кад их узех за руку да их изведем из земље Мисирске, јер онај завјет мој они покварише, а ја им бијах муж, говори Господ"
Него ово је завјет што ћу учинити с домом Израиљевијем послије овијех дана, говори Господ: метнућу закон свој у њих, и на срцу њихову написаћу га, и бићу им Бог и они ће ми бити народ" ( Jeremija 31. 31 - 33 )

"Јер кудећи их говори: ево дани иду, говори Господ, и начинићу с домом Израиљевијем и с домом Јудинијем нов завјет;
Не по завјету који начиних с оцевима њиховима у онај дан кад их узех за руку да их изведем из земље Мисирске; јер они не осташе у завјету моме, и ја не марих за њих, говори Господ.
Јер је ово завјет који ћу начинити с домом Израиљевијем послије онијех дана, говори Господ: даћу законе своје у мисли њихове, и на срцима њиховима написаћу их, и бићу им Бог, и они ће бити мени народ.
И ниједан неће учити својега ближњега, и ниједан брата својега, говорећи: познај Господа; јер ће ме сви познати од малога до великога међу њима.
Јер ћу бити милостив неправдама њиховима, и гријеха њиховијех и безакоња њиховијех нећу више спомињати.
А кад вели: нов завјет, први начини ветхијем; а што је ветхо и остарјело, близу је краја" ( Jevrejima 8. 8 - 13 )

Sto se tice teksta u kolosanima 2 poglavlju, on ne govori o ukidanju Bozjeg zakona deset zapovesti, vec o zameni koju je Isus ucinio uklonivsi obredni zakon o prinosenju zrtava svojom zrtvom koju je prineo na kjrstu.
Tu se dakle govori o prinosenju zrtava paljenica - jestivih i naljevnih, koje su se prinosile za vreme kakvog praznika, praznika mladina ili Subota, koje su bile simbol Hristove zrtve.

Upravo izraz SEN ( Grcki TIPOS - slika - simbol ), pokazuje da se tu radi o obrednim zrtvama, koje su u svojoj simbolici pretstavljale Hrista koji ce doci i zrtvovati se za ljudske grehe kao savrsena zrtva.

JELO I PICE ( jestive i naljevne zrtve ) SEN HRISTOVE ZRTVE:

Да вас дакле нико не осуђује за јело или за пиће, или за какав празник, или за младине, или за суботе;
Које је све било сјен од онога што шћаше да дође, и тијело је Христово" ( Kolosanima 2. 16 - 17 )

OBREDNI ZAKON O PRINOSENJU ZRTAVA SEN HRISTOVE ZRTVE KOJU JE PRINEO:

"Jer zakon imajući sen dobara koja će doći, a ne samo obličje stvari, ne može nikada savršiti one koji pristupaju svake godine i prinose one iste žrtve.
Inače bi se prestale prinositi se, kad oni koji služe ne bi više imali nikakve savesti za grehe, kad se jednom očiste;
Nego se njima svake godine čini spomen za grehe.
Jer krv junčija i jarčija ne može uzeti greha.
Zato, ulazeći u svet govori: Žrtava i darova nisi hteo, ali si mi telo pripravio.
Žrtve i prilozi za greh nisu Ti bili ugodni.
Tada rekoh: Evo dođoh, u početku knjige pisano je za mene, da učinim volju Tvoju, Bože.
I više kazavši: Priloga i prinosa i žrtava, i žrtava za grehe nisi hteo, niti su Ti bili ugodni, što se po zakonu prinose;
Tada reče: Evo dođoh da učinim volju Tvoju, Bože. Ukida prvo da postavi drugo.
Po kojoj smo volji mi osvećeni prinosom tela Isusa Hrista jednom.
I svaki sveštenik stoji svaki dan služeći i jedne žrtve mnogo puta prinoseći koje nikad ne mogu uzeti greha.
A On prinesavši jedinu žrtvu za grehe sedi svagda s desne strane Bogu" ( Jevrejima 10. 1 - 12 )

 

[mrsavkic]

Tacno, Galati nisu bili Jevreji vec pagani koji su praktikovali pagansku filozofiju, pa on njima ni ne spominje deset zapovesti, vec ih pita zasto kada su prihvatili Hrista, sada se opet vracaju na paganske obicaje.

Takodje, on u Galatima poslanici govori onim Galatima - ali i Jevrejima - takozvanim formalistima, koji su zeleli da se opravdaju drzanjem zakona.
On njima upucuje da se opravdanje vrsi u Hristu, a da je poslusnost plod vere u Hrista i promene koju on vrsi u ljudskom srcu svojim Duhom.

Teznja za opravdanje zakonom je prazna forma vere bez Hrista, a plod pravog opravdanja Hristovom zrtvom, je poslusnost zapovestima u Duhu Svetome koji u coveku stvara novi zivot.

za spedy:
sad i ti spedy. niko ne govori kurvajte slobodno sad,lažitre ,ubijajte itd...nego se govori da ako neko se obavezuje pod mojsijev zakon koji je bio do jovana onda sledi plata sud.kao što si rekao ko god je u Hristu treba da živi svet žiot,ali zakon da bi držao nema nade za nas po zakonu. jer smo onda automatski odvojeni od Hristove milosti. jer plata nikad neće moći doći po milosti već samo po delu koji rade. po trudu. tako piše....
laodikeja,u galatima nigde nema jevreja,samo galati pagani su tu.pročitaj pažljivo pa nađi te jevreje i citiraj ovde.

 

[Laodikeja]

U Gatiji nisu ziveli samo Galati, vec i Jevreji koji su i u to vreme bili rastrkani po svetu.
Apostol Pavle se u ovoj poslanici obraca sa jedne strane Galatima koji su primili novu veru, a sa druge strane Jevrejima koji su tezili da zadrze obredni zakon i pravila, kao sto su obrezanje.

PAVLE SE POZDRAVOM OBRACA CRKVAMA GALATSKIM U KOJIMA JE BILO I GALATA I JEVREJA:

"Павле апостол, ни од људи, ни кроз човјека, него кроз Исуса Христа и Бога оца, који га васкрсе из мртвијех,
И сва браћа која су са мном, црквама Галатијскијем:
Благодат вам и мир од Бога оца и Господа нашега Исуса Христа" ( Galati 1. 1 - 3 )

PAVLE GOVORI JEVREJIMA KOJI SU POZNAVALI NAPISANE SPISE O DOLASKU MESIJE I KOJI JE RAZAPET U NJIHOVOM NARODU:

"О неразумни Галати! ко вас је опчинио да се не покоравате истини? Ви, којима пред очима бјеше написан Исус Христос, а сад се међу вама разапе" ( Galatima 3. 1 )

PAVLE SAVETUJE JEVREJE KOJI SU BILI U JEVREJSTVU DA SE NE VRACAJU DA PONOVO DRZE OBREDNA PRAVILA CEREMONIJALNOG ZAJONA, POSEBNO GOVORECI PROTIV OBREZANJA:

"Стојте дакле у слободи којом нас Христос ослободи, и не дајте се опет у јарам ропства ухватити.
Ево ја Павле кажем вам да ако се обрежете Христос вам ништа неће помоћи.
А опет свједочим свакоме човјеку који се обрезује да је дужан сав закон творити.
Јер у Христу Исусу нити што помаже обрезање ни необрезање, него вјера, која кроз љубав ради" ( Galatima 5. 1 - 6 )

PAVLE GOVORI O SEBI I BRACI JEVREJIMA KAO O ISAKOVOJ TELESNOJ DECI OBECANJA, STO GALATI NISU BILI:

"А ми смо, браћо, по Исаку дјеца обећања" ( Galatima 4. 28 )

Poslanica Galatima

Izvor: Wikipedija.

Poslanica Galatima je poslanica koju je apostol Pavle poslao crkvama u Galatiji. Deveta je knjiga Novog zaveta, a četvrta među poslanicama.
Pavle ovu poslanicu piše protiv judeo-kršćana (koje naziva "judaistima"), odanima judaizmu i Mojsijevom zakonu. Napisana je pedesetih godina 1. veka na grčkom jeziku. Stihovi iz ove poslanice često se koriste na crkvenim bogosluženjima.

Nastanak

Autor ove poslanice je sv. Pavao. Na samom početku poslanice stoji „Pavao – apostol... i sva braća koja su samnom...“ (1,1s).
Poslanica je upućena hrišćanima oblasti Galatije, u čijim je gradovima Pavle osnovao crkve.[1] Oni su živeli u maloazijskim gradovima: Listri, Dervi i Ikoniji, koje je Pavle obišao na svom prvom misionarskom putovanju. Vjerojatno je nastala u vrijeme Pavlovog trećeg misijskog putovanja, oko 54. godine, nakon drugog boravka u Galaciji (Dj 18, 23)
Ovo pismo, kao i mnoga druga, nije pisao Pavle lično, već je diktirao pisaru-sekretaru. Na kraju pisma Pavle dodaje post scriptum ličnim rukopisom, (uobičajen način u antici), kako bi primaoci znali da je on autor pisma: „Vidite, velikim slovima pišem vam sopstvenom rukom" (Gal. 6:11). Njegov rukopis je bio krupniji od rukopisa pisara kome je diktirao pismo.[1]

Pavle piše poslanicu zbog toga što su Galati, koji su od njega primili hrišćanstvo, posle njegovog odlaska upali u "zablude", jer su se pojavili "judaisti", koji su omalovažavali Pavla i protivili se koncepciji hrišćanstva koju je on zastupao. Pavao je imao velikih borbi s judeo-kršćanima (koje naziva "judaistima"), odanima judaizmu i obrednim praksama mojsijevog zakona. Oni su nakon Pavlovog odlaska uzbunili Crkvu u Galaciji, osporavajući Pavlu apostolski ugled i poslanje.
Judeo-kršćani su vjerovali da čovjek koji želi biti dobar kršćanin mora najprije biti dobar Židov. Tvrdili su da se spasenje ne zadobiva pukom vjerom u Krista, već i pridržavanjem Zakona.
Pavao u prvom dijelu poslanice pravda svoje apostolstvo tvrdnjom da ga je primio izravno od Isusa Krista. U drugom dijelu tumači novost kršćanstva i odnos Zakona i Evanđelja. U trećem dijelu izlaže temeljna načela kršćanske slobode.

 

[mrsavkic]

U Gatiji nisu ziveli samo Galati, vec i Jevreji koji su i u to vreme bili rastrkani po svetu.
Apostol Pavle se u ovoj poslanici obraca sa jedne strane Galatima koji su primili novu veru, a sa druge strane Jevrejima koji su tezili da zadrze obredni zakon i pravila, kao sto su obrezanje.

PAVLE SE POZDRAVOM OBRACA CRKVAMA GALATSKIM U KOJIMA JE BILO I GALATA I JEVREJA:

"Павле апостол, ни од људи, ни кроз човјека, него кроз Исуса Христа и Бога оца, који га васкрсе из мртвијех,
И сва браћа која су са мном, црквама Галатијскијем:
Благодат вам и мир од Бога оца и Господа нашега Исуса Христа" ( Galati 1. 1 - 3 )

PAVLE GOVORI JEVREJIMA KOJI SU POZNAVALI NAPISANE SPISE O DOLASKU MESIJE I KOJI JE RAZAPET U NJIHOVOM NARODU:

"О неразумни Галати! ко вас је опчинио да се не покоравате истини? Ви, којима пред очима бјеше написан Исус Христос, а сад се међу вама разапе" ( Galatima 3. 1 )

PAVLE SAVETUJE JEVREJE KOJI SU BILI U JEVREJSTVU DA SE NE VRACAJU DA PONOVO DRZE OBREDNA PRAVILA CEREMONIJALNOG ZAJONA, POSEBNO GOVORECI PROTIV OBREZANJA:

"Стојте дакле у слободи којом нас Христос ослободи, и не дајте се опет у јарам ропства ухватити.
Ево ја Павле кажем вам да ако се обрежете Христос вам ништа неће помоћи.
А опет свједочим свакоме човјеку који се обрезује да је дужан сав закон творити.
Јер у Христу Исусу нити што помаже обрезање ни необрезање, него вјера, која кроз љубав ради" ( Galatima 5. 1 - 6 )

PAVLE GOVORI O SEBI I BRACI JEVREJIMA KAO O ISAKOVOJ TELESNOJ DECI OBECANJA, STO GALATI NISU BILI:

"А ми смо, браћо, по Исаку дјеца обећања" ( Galatima 4. 28 )

Poslanica Galatima

Izvor: Wikipedija.

Poslanica Galatima je poslanica koju je apostol Pavle poslao crkvama u Galatiji. Deveta je knjiga Novog zaveta, a četvrta među poslanicama.
Pavle ovu poslanicu piše protiv judeo-kršćana (koje naziva "judaistima"), odanima judaizmu i Mojsijevom zakonu. Napisana je pedesetih godina 1. veka na grčkom jeziku. Stihovi iz ove poslanice često se koriste na crkvenim bogosluženjima.

Nastanak

Autor ove poslanice je sv. Pavao. Na samom početku poslanice stoji „Pavao – apostol... i sva braća koja su samnom...“ (1,1s).
Poslanica je upućena hrišćanima oblasti Galatije, u čijim je gradovima Pavle osnovao crkve.[1] Oni su živeli u maloazijskim gradovima: Listri, Dervi i Ikoniji, koje je Pavle obišao na svom prvom misionarskom putovanju. Vjerojatno je nastala u vrijeme Pavlovog trećeg misijskog putovanja, oko 54. godine, nakon drugog boravka u Galaciji (Dj 18, 23)
Ovo pismo, kao i mnoga druga, nije pisao Pavle lično, već je diktirao pisaru-sekretaru. Na kraju pisma Pavle dodaje post scriptum ličnim rukopisom, (uobičajen način u antici), kako bi primaoci znali da je on autor pisma: „Vidite, velikim slovima pišem vam sopstvenom rukom" (Gal. 6:11). Njegov rukopis je bio krupniji od rukopisa pisara kome je diktirao pismo.[1]

Pavle piše poslanicu zbog toga što su Galati, koji su od njega primili hrišćanstvo, posle njegovog odlaska upali u "zablude", jer su se pojavili "judaisti", koji su omalovažavali Pavla i protivili se koncepciji hrišćanstva koju je on zastupao. Pavao je imao velikih borbi s judeo-kršćanima (koje naziva "judaistima"), odanima judaizmu i obrednim praksama mojsijevog zakona. Oni su nakon Pavlovog odlaska uzbunili Crkvu u Galaciji, osporavajući Pavlu apostolski ugled i poslanje.
Judeo-kršćani su vjerovali da čovjek koji želi biti dobar kršćanin mora najprije biti dobar Židov. Tvrdili su da se spasenje ne zadobiva pukom vjerom u Krista, već i pridržavanjem Zakona.
Pavao u prvom dijelu poslanice pravda svoje apostolstvo tvrdnjom da ga je primio izravno od Isusa Krista. U drugom dijelu tumači novost kršćanstva i odnos Zakona i Evanđelja. U trećem dijelu izlaže temeljna načela kršćanske slobode.

ni ja ni ti ne možemo znati da li je u bilo kojoj crkv i u paganskim delovima sveta bilo jevreja i koliko,ali pavle izričito se BAVI crkvom pagana,jer je on bio apostzol pagana i on se tako i obraća. oni su jasno je iz pavlovog govora krštenje za oprost greha i naročito Duhom primili kako kaže kad nisu bili ni pod razno pod zakonom i stavlja akcenat na one jevreje koji su došli iza njega DA UHODE njihovu slobodu te da ih vrate nazad pod zakon kao one koji su sada verujući u Hrista u jevanđeosku istinu. po tebi ispada da su u tom govru pavlovom ti navodni postojeći jevreji odreklis e zakona pa se potom ipak vrati8li na njega a onda i pagansku grupu naveli da to isto čine i sad je tu postao problem pavlu.to nema nikaku podlogu osim da se nameće čista ljudska teza. smisao poslanice je jasan. oni koji su bili bez zakona sada su podučeni od jevreja koji su došli iza pavla da treba DA DRŽE i zakon da se spasu. akcenat je uvek bio na tome kod zakonbika da bez zakona nema SPAŠENJA.

 

[Laodikeja]

Ocigledno je da se apostol Pavle u Galatima poslanici obraca i Jevrejima, jer pagani nisu nikada postovali Jevrejski obredni zakon i nisu bili pod ropstvom obrednih pravila, a kao sto vidimo apostol Pavle kaze "Стојте дакле у слободи којом нас Христос ослободи i ne dajte se opet u jaram ropstva uhvatiti.
Ako pagani nisu nikada postovali Jevrejska obredna pravila - kako ih je Hristos osloboio, i zasto ih savetuje da se ne daju OPET u jaram ropstva uhvatiti?

Dakle, on se ovde obraca Jevrejima koji su bili pod ropstvom obrednih pravila u koje je ukljuceno i obrezanje, i Hristos ih je oslobodio od ispunjavanju tih pravila.

"Стојте дакле у слободи којом нас Христос ослободи, и не дајте се опет у јарам ропства ухватити.
Ево ја Павле кажем вам да ако се обрежете Христос вам ништа неће помоћи.
А опет свједочим свакоме човјеку који се обрезује да је дужан сав закон творити.
Јер у Христу Исусу нити што помаже обрезање ни необрезање, него вјера, која кроз љубав ради" ( Galatima 5. 1 - 6 )

Ovde se nikako ne radi o deset zapovesti, jer deset zapovesti su date iz ljubavi, i one se ispunjavaju ljubavlju prema Bogu i bliznjima.

 

[mrsavkic]

Ocigledno je da se apostol Pavle u Galatima poslanici obraca i Jevrejima, jer pagani nisu nikada postovali Jevrejski obredni zakon i nisu bili pod ropstvom obrednih pravila, a kao sto vidimo apostol Pavle kaze "Стојте дакле у слободи којом нас Христос ослободи i ne dajte se opet u jaram ropstva uhvatiti.
Ako pagani nisu nikada postovali Jevrejska obredna pravila - kako ih je Hristos osloboio, i zasto ih savetuje da se ne daju OPET u jaram ropstva uhvatiti?

Dakle, on se ovde obraca Jevrejima koji su bili pod ropstvom obrednih pravila u koje je ukljuceno i obrezanje, i Hristos ih je oslobodio od ispunjavanju tih pravila.

"Стојте дакле у слободи којом нас Христос ослободи, и не дајте се опет у јарам ропства ухватити.
Ево ја Павле кажем вам да ако се обрежете Христос вам ништа неће помоћи.
А опет свједочим свакоме човјеку који се обрезује да је дужан сав закон творити.
Јер у Христу Исусу нити што помаже обрезање ни необрезање, него вјера, која кроз љубав ради" ( Galatima 5. 1 - 6 )

Ovde se nikako ne radi o deset zapovesti, jer deset zapovesti su date iz ljubavi, i one se ispunjavaju ljubavlju prema Bogu i bliznjima.

hm. dobro laodikeja kad bi ti meni sad sveedočio kao što svedočiš da trebam držati zakon da li si ti jevrejin a ja paganin? pa ti i ja znamo Pismo i sve Pismo znamo i isto tako svaki hrišćanin U VREME GALAĆANA pismo i sada jevreji su samo sugerisali kao ti meni ne kao jevrejin već kao paganske grupe čovek da bi i pored hRISTA trebao držati i zakon.da li tu neko ko čita ove postove vidi ovde jednog jevrejina a jednog paganina?
krunski dokaz da ti nisi ipak u dobrom razumevanju je da pavloe kako si citirao kaže,ako će te se već obrezivati,dužni ste sav zakon tvoriti. ako su jevreji njima govorili ispada da su ih nagovarali na obrezanje,samo na obrezanje a ne i na sav zakon pa ih pavle opominje dA su dužni sav zakon držati. ako obratiš pažnju na Isusove reči on u zakon ubraja sve proroke,ne razlikuje i ne deli zakon na obredni i ostali.tako da kad se nema rešenje ide se na kalkulaciju pavle je pričao jednima jedno drugima drugo itd.

 

[Laodikeja]

Ne citas sto sam napisao..

Apostol Pavle ne gvori protiv deset zapovesti - vec protiv obrednog zakona koji sadrzi obredna pravila od kojih je jedno upravo obrezanje, sto je sve bilo Sen ili Tips ( sibol ili predslika ) Hristovog tela.

Dakle, Hriscani ne treba da se obrezuju, da prinose zrtve i praznuju starozavetne Jevrejske praznike.

Nigde apostoli ne govore protiv drzanja deset zapovesti, da ih Hriscani u novom zavetu smeju krsiti - vec upravo suprotno, da je drzanje zapovesti u celini jedan od glavnih uslova spasenja, naravno drzanje u Duhu Svetome koji nas menja i cini od nas nove ljude kako bi se svaka zapovest ispunila u nama Duhom koji nam je dat, a ti dokazi su vise puta prilozeni.

 

[mrsavkic]

Ne citas sto sam napisao..

Apostol Pavle ne gvori protiv deset zapovesti - vec protiv obrednog zakona koji sadrzi obredna pravila od kojih je jedno upravo obrezanje, sto je sve bilo Sen ili Tips ( sibol ili predslika ) Hristovog tela.

Dakle, Hriscani ne treba da se obrezuju, da prinose zrtve i praznuju starozavetne Jevrejske praznike.

Nigde apostoli ne govore protiv drzanja deset zapovesti, da ih Hriscani u novom zavetu smeju krsiti - vec upravo suprotno, da je drzanje zapovesti u celini jedan od glavnih uslova spasenja, naravno drzanje u Duhu Svetome koji nas menja i cini od nas nove ljude kako bi se svaka zapovest ispunila u nama Duhom koji nam je dat, a ti dokazi su vise puta prilozeni.

ap.pavle jasno u galatima i drugde pod zakonom navodi implicitno dekalog.to nije sporno.sporno je ponovo da se ovde nanovo govori o nekom kršenju zapovesti,a to niko ne zagovara već se radi o suštini da dekalog i popkušaj održavanja toga donosi sud i da je to u Hristu jedino ispunjeno.