Tvoje vankontekstualno pogresno tumacenje Pavlovih izjava po pitanju zakona je proizvelo konfuziju u tebi, i ja te razumem, jer i ja u pocetku nisam potpuno razumeo Pavlove izjave, ali sam se molio Bogu da mi razjasni o cemu on tu govori, i on mi je sam svojim Duhom dao pravilno razumevanje
Naime, u Pavlovim izjavama postoje tri aspekta koje on pominje u odnosu na zakon.
Prvi aspekt su njegovi govori protiv OBREDNOG ZAKONA - koji je po njegovim recima TIPOS / Sen ili simbol onoga sto je trebalo da dodje, a to je Hristos koji se zrtvovao za ljudske grehe, i time uklonio obredna pravila i pojedine elemente koji su ukazivali na njega.
Drugi aspekt je taj, da apostol govori o Bozjem zakonu kroz dva ljudska stanja 1. STANJE GREHA - u kome zakon osudjuje coveka jer ga covek krsi.
2. STANJE PRAVDE ILI OPRAVDANJA - gde je dolaskom Hrista on ovu osudu primio na sebe i time oslobodio coveka od ove osude obukavsi ga u haljine svoje pravednosti, pri cemu Sveti Duh menja coveka i daje mu silu da u potpunosti svoj zivot uskladi sa nacelima Bozje pravde zapisane u njegovim zapovestima.
Treci aspektje taj - da apostol Pavle govoreci o Bozjem zakonu - deset zapovesti - za koga on kaze "DA JE DOBAR, DA JE DUHOVAN, DA SE ON RADUJE BOZJEM ZAKONU I DA MU SLUZI" on govoreci sve ovo za Bozji zakon, kaze da vidi jedan drugi zakon u svojim udovima - a to je po njegovim recima GREH koji ga navodi da cini zlo i onemogucava da ispuni Bozji zakon.
Znamo, naime, da je zakon duhovan, a ja sam telesan, i kao takav prodan pod greh.
Tako, ne znam šta činim; jer ne činim što želim, nego što mrzim - to činim.
Ako pak činim što ne želim, slažem se sa zakonom i priznajem da je dobar.
Jer to sad ne činim više ja, nego greh koji obitava u meni.
Znam, naime, da u meni, to jest, u mome telu, dobro ne obitava; jer hteti - toga ima u meni, ali činiti dobro - toga nema.
Jer ne činim dobro koje želim, nego zlo, koje ne želim, to činim.
A kad činim ono što ne želim, to već ne činim više ja, nego greh koji u meni obitava.
Želeći, dakle, da činim dobro, nalazim da za mene važi zakon - da je zlo u meni.
Tako se po unutrašnjem čoveku radujem Božijem zakonu, ali vidim jedan drugi zakon u svojim udovima, koji vojuje protiv zakona moga uma i zarobljava me zakonom greha, koji je u mojim udovima.
Bedan sam ja čovek; ko će me izbaviti od ovog smrtnog tela?
Bogu hvala kroz Isusa Hrista, Gospoda našega. Tako, dakle, ja sam umom služim Božijem zakonu, a telom-zakonu greha" ( Rimljanima 7. 14 - 25 )
Ova tri aspekta su potpuno nezavisna jedan od drugog, i u kontekstu biblije ukazuju na potpuni biblijski stav po pitanju zakona, samo treba pazljivo citati i moliti se Bogu da on uputi coveka na pravilno razumevanje, gde svaki elemenat pronalazi svoje mesto u savrsenoj strukturi biblijske celine.
Sto se tice suda, covek ne moze gresiti kroz ceo zivot sa nadom da ce mu Bog na kraju biti milostiv i uvesti ga u carstvo svoje kao gresnika.
To nije biblijsko ucenje.
Po bibliji - covek mora kroz predanje Bogu i posvecenje Duhom Svetim biti potpuno ociscen od greha i postici savrsenu svetost i pravdu po uzoru na Isusa Hrista u visini mere rasta Hristova.
Jedino ce covek koji je sebe potppuno predao Bogu i pobedio svaki greh moci da na sudu bude proglasen pravednim, dok ce gresnik koji se nije predavao Bogu i pobedio greh, i krsio moralne principe zapisane u Bozjim zapovestima - biti proglasen krivim.
"Nego svojom drvenosti i nepokajanim srcem sabiraš sebi gnev za dan gneva u koji će se pokazati pravedni sud Boga,
Koji će dati svakome po delima njegovim:
Onima, dakle, koji su trpljenjem dela dobrog tražili slavu i čast i neraspadljivost, život večni;
A onima koji se uz prkos suprote istini, a pokoravaju se nepravdi, nemilost i gnev" ( Rimljanima 2. 5 - 8 )
"Ovde je trpljenje svetih, koji drže zapovesti Božije i veru Isusovu" ( otkrivenje 14. 12 )