VIP
- Učlanjen(a)
- 14.07.2011
- Poruka
- 19.107
Poznavanje pisma je osnov Hriscanskog iskustva, i to treba da bude prioritetni cilj svakog coveka u ovom zivotu, posebno kada su u pitanju istine koje se ticu naseg licnog spasenja.
Do sada je dosta toga postavljeno kao dokaz da je zakon oduvek - i u starom i u novom zavetu bio merilo pravde po kome ce Bog suditi ljudima na kraju istorije sveta, sve dok se ne okonca Bozji plan spasenja a koji je u celosti vezan za svetinju.
S tim u vezi, u bibliji u starom zavetu, postoje praznici i obredno ritualni elementi koje je Bog uspostavio u svetinji, a koji su dati da bi ukazivali na buduce dogadjaje vezane za pojavu Mesije i novozavetno doba do kraja istorije sveta.
Ova svetinja i starozavetni elementi pretstavljaju plan spasenja u osnovi, a o oni su kao sto je napomenuto vezani za svetinju, i ovaj plan je odpoceo u starom zavetu i jos uvek nije zavrsen vec ce to biti tek na kraju istorije sveta, kada verni udju u vecnost, tako da i ovi elementi vezani za svetinju jos uvek nisu nasli svoje potpuno ispunjenje, pa time ni zakon koji je sam centralni deo svetinje i sustina ovog Bozanskog plana spasenja.
Dao bih samo jednu analizu koja prikazuje ove starozavetne elemente kao simbole buducih dogadjaja, pa time i na zakon kao vecno merilo pravde po kome ce Bog suditi ljudima.
PRAZNICI
PASHA - slavila se kao uspomena na izlazaj Izrailjskog naroda iz Egipatskog ropstva.
Ona simbolicno pretstavlja izlazak coveka iz ropstva greha.
Pashalno jagnje koje se jelo za vreme ovog praznika, u svojoj tipoloskoj slici pretstavlja Gospoda Isusa Hrista koji je umro za ljudske grehe na krstu kao jagnje Bozje.
PRAZNIK PRESNIH HLEBOVA - slavio se kao uspomena na zurbu kojom su Jevreji napustili Egipat.
Beskvasni hlebovi koji su se jeli tom prilikom su simbolicno predstavljali Hrista kao hleba zivota koji u coveku stvara novi zivot bez greha koji je simbolicno prikazan kvascem.
O tome govori apostol Pavle u 1 Korincanima poslanici 5. 8 "ZATO DA PRAZNUJEMO NE U STAROM KVASCU NI U KVASCU PAKOSTI I LUKAVSTVA, NEGO U PRESNOME HLEBU CISTOTE I ISTINE"
PRAZNIK PEDESETNICE ( praznik zahvalnosti za zetvu ) - slavio se kao uspomena na dan kada je Gospod preko Mojsija objavio deset zapovesti na Sinajskoj gori, pedeset dana nakon izlaska iz Egipatskog ropstva.
Ovaj praznik simbolicno pretstavlja izlivanje Svetog Duha i Hristovu posrednicku sluzbu za coveka u nebeskoj svetinji nad svetinjama.
DAN TRUBA ( priprema za dan ociscenja i dan ociscenja ) - ovi dani su za Jevreje bili dani suda.
Tada je svaki covek morao da preispita svoj odnos sa Bogom i bliznjima u svetlosti Bozjeg zakona, da se pokaje za svaki greh i da se ocisti.
Ciscenje zemaljske svetinje tom prilikom kao posebnom vrstom sluzbe, simbolicno predstavlja ciscenje nebeske svetinje, kao i konacni dan suda Bozjeg na kraju istorije sveta, kada ce Bog u svetlosti Bozjeg zakona suditi svim ljudima.
PRAZNIK SENICA - potsecao je Jevreje na putovanje po pustinji u kojoj su prebivali pod senicama i satorima.
Ovaj praznik simbolicno ukazuje na Hrista koji verno vodi svoj narod u pustinji ovoga sveta, kao i potsecanje da smo svi na ovoj zemlji samo
putnici.
On ukazuje i na Hrista kao vodu zivota koja je potekla iz stene koju je Mojsije na zapovest Bozju udario stapom, i hleb zivota ili Manu koju je Bog spustao sa neba.
ZRTVE
KRVNE ZRTVE PALJENICE - u svojoj simbolici su pretstavljale Hrista kao jagnje Bozje koje ce se zrtvovati na krstu za ljudske grehe.
Zrtva koju su Izrailjci prinosili morala je biti cista i bez mane, sto je simbol Hristove cisote i nevinosti, koji se kao nevino Bozje jagnje zrtvovao za ljudske grehe.
Prinosenje zrtava je bio cin dragovoljnog predanja i posvecenja celokupnog bica Bogu.
JESTIVE ZRTVE - ovom vrstom zrtava od zemaljskih plodova ( brasna, ulja, zita, vina i soli ), darivalac je priznavao Boga za svog gospodara, dok je sebe smatrao samo upraviteljem nad dobrima koja mu je Bog poverio.
Prinosi u vidu belog brasna i ulja, kao i beskvasne pogace i kolaci premazani uljem, davali su Izrailjcima pouku da je bog onaj koji odrzava sav zivot, i da su oni zavisni od njega u pogledu svakodnevne hrane.
So je simbol Bozje sile koja nas cuva, i predstavlja savez izmedju Boga i coveka
Belo brasno predstavlja talente ili darove koje Bog daje coveku za svoj duhovni napredak i napredak Bozjeg carstva.
Ulje je simbol Svetog Duha, a ulje pomesano sa brasnom pretstavlja spoj ljudskog i Bozanskog, gde covek uz pomoc sile Svetoga Duha razvija talente, i jedino tako moze biti na blagosov sebi i drugima i napredovati u duhovnom zivotu.
Ovo je analiza koja pokazuje, da plan spasenja koji je simbolicno prikazan kroz elemente prisutne u svetinji a koji ukazuju na buduce dogadjaje koji jos uvek traju, nije jos okoncan, i da prema tome ni zakon koji je centralni deo svetinje, nije uklonjen, vec da ostaje do kraja istorije sveta, kada greh koji je posledica krsenja zakona, pa time i sotona koji navodi ljude da ga krse budu uklonjeni, a verni konacno budu oslobodjeni i udju u vecnost.
Cela starozavetna svetinja u osnovi je simbol jedne druge svetinje koja se nalazi na nebu, u kojoj Hristos danas posreduje za coveka kao novozavetni prvosvestenik pred kovcegom u kome su smestene ploce sa originalnih deset zapovesti, prinoseci zasluge svoje prolivene krvi za ljudske grehe.
Ukloniti zakon znacilo bi ukloniti plan spasenja, i onemoguciti coveku da kroz duhovnu obnovu izgradi sebe za carstvo nebesko, radi cega su zakon i plan spasenja i stvoreni, da spasu coveka i obezbede srecu celom svemiru.
Do sada je dosta toga postavljeno kao dokaz da je zakon oduvek - i u starom i u novom zavetu bio merilo pravde po kome ce Bog suditi ljudima na kraju istorije sveta, sve dok se ne okonca Bozji plan spasenja a koji je u celosti vezan za svetinju.
S tim u vezi, u bibliji u starom zavetu, postoje praznici i obredno ritualni elementi koje je Bog uspostavio u svetinji, a koji su dati da bi ukazivali na buduce dogadjaje vezane za pojavu Mesije i novozavetno doba do kraja istorije sveta.
Ova svetinja i starozavetni elementi pretstavljaju plan spasenja u osnovi, a o oni su kao sto je napomenuto vezani za svetinju, i ovaj plan je odpoceo u starom zavetu i jos uvek nije zavrsen vec ce to biti tek na kraju istorije sveta, kada verni udju u vecnost, tako da i ovi elementi vezani za svetinju jos uvek nisu nasli svoje potpuno ispunjenje, pa time ni zakon koji je sam centralni deo svetinje i sustina ovog Bozanskog plana spasenja.
Dao bih samo jednu analizu koja prikazuje ove starozavetne elemente kao simbole buducih dogadjaja, pa time i na zakon kao vecno merilo pravde po kome ce Bog suditi ljudima.
PRAZNICI
PASHA - slavila se kao uspomena na izlazaj Izrailjskog naroda iz Egipatskog ropstva.
Ona simbolicno pretstavlja izlazak coveka iz ropstva greha.
Pashalno jagnje koje se jelo za vreme ovog praznika, u svojoj tipoloskoj slici pretstavlja Gospoda Isusa Hrista koji je umro za ljudske grehe na krstu kao jagnje Bozje.
PRAZNIK PRESNIH HLEBOVA - slavio se kao uspomena na zurbu kojom su Jevreji napustili Egipat.
Beskvasni hlebovi koji su se jeli tom prilikom su simbolicno predstavljali Hrista kao hleba zivota koji u coveku stvara novi zivot bez greha koji je simbolicno prikazan kvascem.
O tome govori apostol Pavle u 1 Korincanima poslanici 5. 8 "ZATO DA PRAZNUJEMO NE U STAROM KVASCU NI U KVASCU PAKOSTI I LUKAVSTVA, NEGO U PRESNOME HLEBU CISTOTE I ISTINE"
PRAZNIK PEDESETNICE ( praznik zahvalnosti za zetvu ) - slavio se kao uspomena na dan kada je Gospod preko Mojsija objavio deset zapovesti na Sinajskoj gori, pedeset dana nakon izlaska iz Egipatskog ropstva.
Ovaj praznik simbolicno pretstavlja izlivanje Svetog Duha i Hristovu posrednicku sluzbu za coveka u nebeskoj svetinji nad svetinjama.
DAN TRUBA ( priprema za dan ociscenja i dan ociscenja ) - ovi dani su za Jevreje bili dani suda.
Tada je svaki covek morao da preispita svoj odnos sa Bogom i bliznjima u svetlosti Bozjeg zakona, da se pokaje za svaki greh i da se ocisti.
Ciscenje zemaljske svetinje tom prilikom kao posebnom vrstom sluzbe, simbolicno predstavlja ciscenje nebeske svetinje, kao i konacni dan suda Bozjeg na kraju istorije sveta, kada ce Bog u svetlosti Bozjeg zakona suditi svim ljudima.
PRAZNIK SENICA - potsecao je Jevreje na putovanje po pustinji u kojoj su prebivali pod senicama i satorima.
Ovaj praznik simbolicno ukazuje na Hrista koji verno vodi svoj narod u pustinji ovoga sveta, kao i potsecanje da smo svi na ovoj zemlji samo
putnici.
On ukazuje i na Hrista kao vodu zivota koja je potekla iz stene koju je Mojsije na zapovest Bozju udario stapom, i hleb zivota ili Manu koju je Bog spustao sa neba.
ZRTVE
KRVNE ZRTVE PALJENICE - u svojoj simbolici su pretstavljale Hrista kao jagnje Bozje koje ce se zrtvovati na krstu za ljudske grehe.
Zrtva koju su Izrailjci prinosili morala je biti cista i bez mane, sto je simbol Hristove cisote i nevinosti, koji se kao nevino Bozje jagnje zrtvovao za ljudske grehe.
Prinosenje zrtava je bio cin dragovoljnog predanja i posvecenja celokupnog bica Bogu.
JESTIVE ZRTVE - ovom vrstom zrtava od zemaljskih plodova ( brasna, ulja, zita, vina i soli ), darivalac je priznavao Boga za svog gospodara, dok je sebe smatrao samo upraviteljem nad dobrima koja mu je Bog poverio.
Prinosi u vidu belog brasna i ulja, kao i beskvasne pogace i kolaci premazani uljem, davali su Izrailjcima pouku da je bog onaj koji odrzava sav zivot, i da su oni zavisni od njega u pogledu svakodnevne hrane.
So je simbol Bozje sile koja nas cuva, i predstavlja savez izmedju Boga i coveka
Belo brasno predstavlja talente ili darove koje Bog daje coveku za svoj duhovni napredak i napredak Bozjeg carstva.
Ulje je simbol Svetog Duha, a ulje pomesano sa brasnom pretstavlja spoj ljudskog i Bozanskog, gde covek uz pomoc sile Svetoga Duha razvija talente, i jedino tako moze biti na blagosov sebi i drugima i napredovati u duhovnom zivotu.
Ovo je analiza koja pokazuje, da plan spasenja koji je simbolicno prikazan kroz elemente prisutne u svetinji a koji ukazuju na buduce dogadjaje koji jos uvek traju, nije jos okoncan, i da prema tome ni zakon koji je centralni deo svetinje, nije uklonjen, vec da ostaje do kraja istorije sveta, kada greh koji je posledica krsenja zakona, pa time i sotona koji navodi ljude da ga krse budu uklonjeni, a verni konacno budu oslobodjeni i udju u vecnost.
Cela starozavetna svetinja u osnovi je simbol jedne druge svetinje koja se nalazi na nebu, u kojoj Hristos danas posreduje za coveka kao novozavetni prvosvestenik pred kovcegom u kome su smestene ploce sa originalnih deset zapovesti, prinoseci zasluge svoje prolivene krvi za ljudske grehe.
Ukloniti zakon znacilo bi ukloniti plan spasenja, i onemoguciti coveku da kroz duhovnu obnovu izgradi sebe za carstvo nebesko, radi cega su zakon i plan spasenja i stvoreni, da spasu coveka i obezbede srecu celom svemiru.
Poslednja izmena: