Član
- Učlanjen(a)
- 03.10.2010
- Poruka
- 1.305
Dakle možemo zaključiti da što više ikona, to je i više pomagala, pa tako sve je i veći podsticaj za molitvu!
Molitva
- Začetnik teme Isabeleta
- Datum pokretanja
Dakle možemo zaključiti da što više ikona, to je i više pomagala, pa tako sve je i veći podsticaj za molitvu!
LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.09.2009
- Poruka
- 8.464
To je nakaradno poimanje i nakaradno zaključivanje.
VIP
- Učlanjen(a)
- 14.07.2011
- Poruka
- 19.107
Moramo priznati da biblija ipak eksplicitno zabranjuje pravljenje bilo kakvih slika ili kipova od drveta ili kamena, i klanjanje i vrsenje sluzbe pred takvim predmetima.
Danas se upravo u tradicionalnim crkvama vrsi takav oblik sluzbe.
Osim toga, praksa Jevreja, pa ni prve Hriscanske zajednice, Hrista, apostola i prve Hristove crkve - nije bila nikakvo spravljanje bilo kakvih slika, kipova i sluzba i molitva pred tim predmetima, to je doslo kasnije usled otpada i spajanja Hriscanskog ucenja sa mnogobozackom tradicijom.
Aposto Pavle je se na svom proputovanju cesto sretao sa ovakvim pojavama, i sledeci tekst opisuje jedan takav slucaj:
"Pavle stavši nasred Areopaga reče: Ljudi Atinjani! Po svemu vas vidim da ste vrlo pobožni;
Jer prolazeći i motreći vaše svetinje nađoh oltar na kome beše napisano: Bogu nepoznatom. Kog dakle ne znajući poštujete Onog vam ja propovedam.
Bog koji je stvorio svet i sve što je u njemu, On budući Gospodar neba i zemlje, ne živi u rukotvorenim crkvama,
Niti prima ugađanja od ruku čovečijih, kao da bi Onome trebalo šta koji sam daje svima život i dihanje i sve.
I učinio je da od jedne krvi sav rod čovečiji živi po svemu licu zemaljskom, i postavio je unapred određena vremena i međe njihovog življenja:
Da traže Gospoda, ne bi li Ga barem opipali i našli, premda nije daleko ni od jednog nas;
Jer kroz Njega živimo, i mičemo se, i jesmo; kao što i neki od vaših pevača rekoše: Jer smo i rod Njegov.
Kad smo dakle rod Božji, ne treba da mislimo da je Božanstvo kao IKONE zlatne ili srebrne ili kamene, koje su ljudi majstorski načinili po smišljanju svom.
Ne gledajući dakle Bog na vremena neznanja, sad zapoveda svima ljudima svuda da se pokaju;
Jer je postavio dan u koji će suditi vasionom svetu po pravdi preko čoveka koga odredi, i dade svima veru vaskrsnuvši Ga iz mrtvih" ( dela apostolska 17. 22 - 31 )
Izraz koji se u ovom tekstu koristi na Grckom jeziku glasi "IKONOS" upravo kako je precvodilac to i preveo - kao IKONA.
Sledeci vec pomenuti tekst govori da ne treba praviti bilo kakvu sliku - niti Bozanstva, ni onoga sto je na zemlji i na nebu sto predstavlja Bozju tvorevinu.
Зато чувајте добро душе своје; јер не видјесте никакога лика у онај дан кад вам говори Господ на Хориву исред огња,
Да се не бисте покварили и начинили себи лик резан или каку год слику од човјека или од жене,
Слику од какога живинчета које је на земљи, или слику од каке птице крилате која лети испод неба;
Слику од чега што пуже по земљи, или слику од каке рибе која је у води под земљом;
И да не би подигавши очи своје к небу и видјевши сунце и мјесец и звијезде, сву војску небеску, преварио се и клањао им се и служио им; јер их Господ Бог твој даде свијем народима под цијелијем небом" ( 5 Mojsijeva 4. 10 - 19 )
U bibliji je dato prokletstvo za pravljenje slika i kipopva, i oni su pretstavljeni kao nesto gadno pred Gospodom:
"Proklet da je covek koji bi nacinio lik rezan ili liven, stvar gadnu pred Gospodom, delo ruku umetnickih, ako bi i na skrivenom mestu metnuo. A sav narod odgovarajuci neka kaze: Amin" ( 5 Mojsijeva 27. 15 )
Poslednja izmena:
Član
- Učlanjen(a)
- 25.08.2010
- Poruka
- 2.919
Значи да је првосвештеник чинио лоше када је улазио у Светињу над светињама једном годишње, с обзиром да беху два херувима на ковчегу завета? И када беху све животиње, херувими, палме и др. свуд около. Служба је вршена испред два херувима, који су рукотворина, зар не? Бог се противи идолима, тј. лажним боговима који су само рукотворина и ништа више од тога. Када се Бог објави, од невидљивог поста видљиво, те добисмо слику коју можемо видети очима својим ограниченим, нама се отворише врата невидљивог света који нам предстоји - Царство небеско.
Као што ти користиш слику Господа, треба ли рећи да ти грешиш? Има ли твоја икона зла у себи?
Ја не видим никакво зло нити кршење друге заповести. Дакле, не молимо се ми слици (икони) да нам она помогне, већ Живоме Богу. Има ко не разуме, на жалост. Отуда се киповима и иконама дају Божанске карактеристике и тако се људи клањају рукотворинама, а не Творцу који може преко рукотворина исцељивати. Прави пример је и змија коју Мојсије направи.
4. Мојсијева, глава 21
8. И Господ рече Мојсију: Начини змију ватрену, и метни је на мотку, и кога уједе змија, нека погледа у њу, па ће оздравити.
9. И начини Мојсије змију од бронзе, и метну је на мотку, и кога год уједе змија он погледа у змију од бронзе, и оздрави.
Како су онда људи почели да греше кад је сам Господ рекао да се рукотворином исцељује?
2. Царевима, глава 18
4. Он обори висине, и изломи ликове и исече лугове, и разби змију од бронзе, коју беше начинио Мојсије, јер јој до тада кађаху синови Израиљеви; и прозва је Неустан.
Направише божанство од рукотворине и заборавише на Господа.
Као што се на небесима све сабира око Господа Првосвештеника у присуству светаца и старешина (херувима, серафима, арханђела), ми у световном храму (цркви) чинимо по слици Небеског Храма.
Други проблем је саблажњавање од моштију и реликвија. Са њима је неко трговао и чинио велики грех, јер то нема материјалну вредност, већ духовну - исцелитељску. Почев од старозаветног примера, све до апостола и светаца имамо примере.
2. Царевима, глава 13
21. И догоди се кад погребаваху неког човека, угледаше чету и бацише човека у гроб Јелисијев; и кад човек паде и дотаче се костију Јелисијевих, оживе и уста на ноге своје.
Дела апостолска, глава 19
11. И Бог чињаше не мала чудеса рукама Павловим,
12. Тако да су и чалме и убрушчиће знојаве од тела његовог носили на болеснике, и они се исцељиваху од болести, и духови зли излажаху из њих.
Ко се у рукотворине и мошти узда, а не у Господа који преко силе Духа Светога исцељује, тај греши. Греши и онај који негира да исцељење долази преко материје. Ако је Господ нешто осветио (учинио светим) и учинио да исцељује, ми се Господу клањамо и захваљујемо, никако твари преко које исцељење долази. Тако и црквени судови су освећени за службу свештеничку. Ту нема зла, већ светиње. Јер и ми смо твар (Божија рукотворина), а Бог преко нас може исцелити. То су апостоли и чинили.
Јер и реч Божија (Библија) је од руке писана, а Духом Светим. Рукотворина од Бога нама дата да се оно духовно невидљиво преко материјалног и видљивог објави. Тако и Реч поста тело да се невидљиви Бог објави. А ми се у реч Божију (Библију) уздамо и Њоме се исцељујемо, јачамо и Спашавамо. Господ нас исцељује. Јер јеванђељем које читамо прихватамо Спаситеља, а од руке је записано. Ако је и слушамо (реч Божију, јеванђеље), ми је путем чула слуха у срце примамо. Било слухом, очима или додиром (слепе особе које читају), преко чулног света у духовни прелазимо. Јер и чулни не беше створен за зло, већ на благодат. Од Адамове непослушности, чулима и зло уђе у наша срца и ум. Дакле, наша чула користимо за Спасење, не за проклетство (грех).
А грех је саблажњавати људе од светиње. Јер многе рукотворине беху у Храму. Од чињења људског према тим рукотворинама зависи јесу ли на правду и светост, или на грех и идолопоклонство. Икона, дакле, слика је онога што нас чека и чему се надамо. Онога што видесмо, па осликавамо. Неко речима изговореним, неко сликама, неко писаном речју.
Као што ти користиш слику Господа, треба ли рећи да ти грешиш? Има ли твоја икона зла у себи?
Ја не видим никакво зло нити кршење друге заповести. Дакле, не молимо се ми слици (икони) да нам она помогне, већ Живоме Богу. Има ко не разуме, на жалост. Отуда се киповима и иконама дају Божанске карактеристике и тако се људи клањају рукотворинама, а не Творцу који може преко рукотворина исцељивати. Прави пример је и змија коју Мојсије направи.
4. Мојсијева, глава 21
8. И Господ рече Мојсију: Начини змију ватрену, и метни је на мотку, и кога уједе змија, нека погледа у њу, па ће оздравити.
9. И начини Мојсије змију од бронзе, и метну је на мотку, и кога год уједе змија он погледа у змију од бронзе, и оздрави.
Како су онда људи почели да греше кад је сам Господ рекао да се рукотворином исцељује?
2. Царевима, глава 18
4. Он обори висине, и изломи ликове и исече лугове, и разби змију од бронзе, коју беше начинио Мојсије, јер јој до тада кађаху синови Израиљеви; и прозва је Неустан.
Направише божанство од рукотворине и заборавише на Господа.
Као што се на небесима све сабира око Господа Првосвештеника у присуству светаца и старешина (херувима, серафима, арханђела), ми у световном храму (цркви) чинимо по слици Небеског Храма.
Други проблем је саблажњавање од моштију и реликвија. Са њима је неко трговао и чинио велики грех, јер то нема материјалну вредност, већ духовну - исцелитељску. Почев од старозаветног примера, све до апостола и светаца имамо примере.
2. Царевима, глава 13
21. И догоди се кад погребаваху неког човека, угледаше чету и бацише човека у гроб Јелисијев; и кад човек паде и дотаче се костију Јелисијевих, оживе и уста на ноге своје.
Дела апостолска, глава 19
11. И Бог чињаше не мала чудеса рукама Павловим,
12. Тако да су и чалме и убрушчиће знојаве од тела његовог носили на болеснике, и они се исцељиваху од болести, и духови зли излажаху из њих.
Ко се у рукотворине и мошти узда, а не у Господа који преко силе Духа Светога исцељује, тај греши. Греши и онај који негира да исцељење долази преко материје. Ако је Господ нешто осветио (учинио светим) и учинио да исцељује, ми се Господу клањамо и захваљујемо, никако твари преко које исцељење долази. Тако и црквени судови су освећени за службу свештеничку. Ту нема зла, већ светиње. Јер и ми смо твар (Божија рукотворина), а Бог преко нас може исцелити. То су апостоли и чинили.
Јер и реч Божија (Библија) је од руке писана, а Духом Светим. Рукотворина од Бога нама дата да се оно духовно невидљиво преко материјалног и видљивог објави. Тако и Реч поста тело да се невидљиви Бог објави. А ми се у реч Божију (Библију) уздамо и Њоме се исцељујемо, јачамо и Спашавамо. Господ нас исцељује. Јер јеванђељем које читамо прихватамо Спаситеља, а од руке је записано. Ако је и слушамо (реч Божију, јеванђеље), ми је путем чула слуха у срце примамо. Било слухом, очима или додиром (слепе особе које читају), преко чулног света у духовни прелазимо. Јер и чулни не беше створен за зло, већ на благодат. Од Адамове непослушности, чулима и зло уђе у наша срца и ум. Дакле, наша чула користимо за Спасење, не за проклетство (грех).
А грех је саблажњавати људе од светиње. Јер многе рукотворине беху у Храму. Од чињења људског према тим рукотворинама зависи јесу ли на правду и светост, или на грех и идолопоклонство. Икона, дакле, слика је онога што нас чека и чему се надамо. Онога што видесмо, па осликавамо. Неко речима изговореним, неко сликама, неко писаном речју.
Poslednja izmena:
UPLOADER
- Učlanjen(a)
- 19.10.2010
- Poruka
- 3.322
Adrian BG napisao
Ко се у рукотворине и мошти узда, а не у Господа који преко силе Духа Светога исцељује, тај греши. Греши и онај који негира да исцељење долази преко материје. Ако је Господ нешто осветио (учинио светим) и учинио да исцељује, ми се Господу клањамо и захваљујемо, никако твари преко које исцељење долази. Тако и црквени судови су освећени за службу свештеничку. Ту нема зла, већ светиње. Јер и ми смо твар (Божија рукотворина), а Бог преко нас може исцелити. То су апостоли и чинили.
Јер и реч Божија (Библија) је од руке писана, а Духом Светим. Рукотворина од Бога нама дата да се оно духовно невидљиво преко материјалног и видљивог објави. Тако и Реч поста тело да се невидљиви Бог објави. А ми се у реч Божију (Библију) уздамо и Њоме се исцељујемо, јачамо и Спашавамо. Господ нас исцељује. Јер јеванђељем које читамо прихватамо Спаситеља, а од руке је записано. Ако је и слушамо (реч Божију, јеванђеље), ми је путем чула слуха у срце примамо. Било слухом, очима или додиром (слепе особе које читају), преко чулног света у духовни прелазимо. Јер и чулни не беше створен за зло, већ на благодат. Од Адамове непослушности, чулима и зло уђе у наша срца и ум. Дакле, наша чула користимо за Спасење, не за проклетство (грех).
А грех је саблажњавати људе од светиње. Јер многе рукотворине беху у Храму. Од чињења људског према тим рукотворинама зависи јесу ли на правду и светост, или на грех и идолопоклонство. Икона, дакле, слика је онога што нас чека и чему се надамо. Онога што видесмо, па осликавамо. Неко речима изговореним, неко сликама, неко писаном речју.
Ovo štosi napisao kao datije sam Gospod Perom upravljao.
Ко се у рукотворине и мошти узда, а не у Господа који преко силе Духа Светога исцељује, тај греши. Греши и онај који негира да исцељење долази преко материје. Ако је Господ нешто осветио (учинио светим) и учинио да исцељује, ми се Господу клањамо и захваљујемо, никако твари преко које исцељење долази. Тако и црквени судови су освећени за службу свештеничку. Ту нема зла, већ светиње. Јер и ми смо твар (Божија рукотворина), а Бог преко нас може исцелити. То су апостоли и чинили.
Јер и реч Божија (Библија) је од руке писана, а Духом Светим. Рукотворина од Бога нама дата да се оно духовно невидљиво преко материјалног и видљивог објави. Тако и Реч поста тело да се невидљиви Бог објави. А ми се у реч Божију (Библију) уздамо и Њоме се исцељујемо, јачамо и Спашавамо. Господ нас исцељује. Јер јеванђељем које читамо прихватамо Спаситеља, а од руке је записано. Ако је и слушамо (реч Божију, јеванђеље), ми је путем чула слуха у срце примамо. Било слухом, очима или додиром (слепе особе које читају), преко чулног света у духовни прелазимо. Јер и чулни не беше створен за зло, већ на благодат. Од Адамове непослушности, чулима и зло уђе у наша срца и ум. Дакле, наша чула користимо за Спасење, не за проклетство (грех).
А грех је саблажњавати људе од светиње. Јер многе рукотворине беху у Храму. Од чињења људског према тим рукотворинама зависи јесу ли на правду и светост, или на грех и идолопоклонство. Икона, дакле, слика је онога што нас чека и чему се надамо. Онога што видесмо, па осликавамо. Неко речима изговореним, неко сликама, неко писаном речју.
Ovo štosi napisao kao datije sam Gospod Perom upravljao.
Član
- Učlanjen(a)
- 25.08.2010
- Poruka
- 2.919
Има примера где неки говоре да благодат долази преко твари, а не Духом Светим. Благодат и мир долазе од Бога и никако другачије. Морам признати да сам се и ја плашио видевши како људи уместо да подижу поглед ка Небесима, ка Господу, поглед спуштају ка световном, ка рукотворинама. Од световног очекују благодат, а не од Небеског. То ме је збунило јер сам својим очима гледао. Тако је Лаодикеја делимично у праву. Али такође видех људе који у цркви ка Небесима гледају, знајући одакле благодат долази. Е, то ме је умирило како сам временом схватао.
17. Јер се закон даде преко Мојсија, а благодат и истина постаде од Исуса Христа. (Јован 1)
15. Али дар није тако као грех; јер кад кроз грех једног помреше многи, много се већа благодат Божија и дар изли изобилно на многе благодаћу једног човека, Исуса Христа. (Римљанима 5)
6. А имамо различите дарове по благодати која нам је дана: ако пророштво, нека буде по мери вере;
7. Ако ли службу, нека служи; ако је учитељ, нека учи;
8. Ако је тешитељ, нека теши; који даје нека даје просто; који управља нека се брине; који чини милост нека чини с добром вољом.
9. Љубав да не буде лажна. Мрзећи на зло држите се добра.
10. Братском љубави будите један к другом љубазни. Чашћу један другог већег чините.
11. Не будите у послу лени; будите огњени у духу, служите Господу. (Римљанима 12)
29. Колико мислите да ће горе муке заслужити онај који Сина Божијег погази, и крв завета којом се освети за погану уздржи, и Духа благодати наружи? (Јеврејима 10)
Рукотворина није Божанство (Дела 17:9), али може бити у служби црквеној. Ако је слика, кип анђела и сл., све може бити помоћ да се као у Храму (у Јерусалиму) по слици Небеског Храма врше свештеничке службе, или на саблазан оних којима је Божанство световног карактера. Свако гледа и узда се у оно што је њему (срцу) ближе: световно или Небеско. Граница је за неразумне невидљива, за разумне веома видљива. Ипак, многи се плаше да се не замере како једнима, тако и другима. Не гледају по правди, већ по људској мисли. Страхују шта ће им људи рећи, уместо да горе гледају и у надању од Бога благодат очекују.
Где Дух Божији дође и поведе човека, ту благодат Божија почиње изливајући се неизмерно у надању и миру Божијем.
Где је зло у овој икони? Духовник је сликом описао архангела Гаврила како јавља радосну вест Марији, жени која је благодатна (или благородна; дато јој је Благо које ће она родити, изнети на свет) и благословена (благословио је Господ Бог и изабрао међу свим женама). Свака реч или свака слика могу имати поруку, значење и сврху. За добро или за зло. Ако ли је за учење и продуховљење, онда је благодатно. Ако ли је за зло и за предавање измишљеним боговима (идолима), онда је проклето.
Као што рекох: свака реч има велико значење које ми узимамо олако. Благодат Господа нашег је нешто немерљиво и дарове Духа Светог треба са захвалношћу чувати и мудро користити. На славу Бога Оца и Господа нашег Исуса Христоса. Никако дугачије, јер све је друго идолатрија.
Друга реч: проклетство. Сама реч је ужасна, а ми је олако изговарамо. Када се куне и проклиње, велико зло се покреће и ми тога нисмо свесни јер то наше очи не виде. Кад виде, онда се чудимо зашто се нешто дешава око нас и зашто Господ рече да све поста нечисто и проклето. Срећом, Господ Својом Крвљу очисти све што треба, иначе наде не би било. А неправда и безбожништво човека проклетим чине. То се види по његовом понашању, говору, реакцијама, делима уопште. Сам је на мукама и у немиру, трага за одговорима, а свему се противи. Спреман је да лажи пригрли, иако му срце говори да себе обмањује.
Шта ћемо, дакле? Молитву или проклетство (клетву)? Молитву, јер она благодат Божију призива. Клетва само зло и разарање. Јер речи, као и слике, имају своју намену и све се бележе. Јесу ли праведне и богоугодне, или неправедне, лукаве и проклете. Слике наших дела (недела) и речи наше мудре (луде). Свака слика и свака реч се бележи. Једино Крвљу се наши забележени греси бришу.
17. Јер се закон даде преко Мојсија, а благодат и истина постаде од Исуса Христа. (Јован 1)
15. Али дар није тако као грех; јер кад кроз грех једног помреше многи, много се већа благодат Божија и дар изли изобилно на многе благодаћу једног човека, Исуса Христа. (Римљанима 5)
6. А имамо различите дарове по благодати која нам је дана: ако пророштво, нека буде по мери вере;
7. Ако ли службу, нека служи; ако је учитељ, нека учи;
8. Ако је тешитељ, нека теши; који даје нека даје просто; који управља нека се брине; који чини милост нека чини с добром вољом.
9. Љубав да не буде лажна. Мрзећи на зло држите се добра.
10. Братском љубави будите један к другом љубазни. Чашћу један другог већег чините.
11. Не будите у послу лени; будите огњени у духу, служите Господу. (Римљанима 12)
29. Колико мислите да ће горе муке заслужити онај који Сина Божијег погази, и крв завета којом се освети за погану уздржи, и Духа благодати наружи? (Јеврејима 10)
Рукотворина није Божанство (Дела 17:9), али може бити у служби црквеној. Ако је слика, кип анђела и сл., све може бити помоћ да се као у Храму (у Јерусалиму) по слици Небеског Храма врше свештеничке службе, или на саблазан оних којима је Божанство световног карактера. Свако гледа и узда се у оно што је њему (срцу) ближе: световно или Небеско. Граница је за неразумне невидљива, за разумне веома видљива. Ипак, многи се плаше да се не замере како једнима, тако и другима. Не гледају по правди, већ по људској мисли. Страхују шта ће им људи рећи, уместо да горе гледају и у надању од Бога благодат очекују.
Где Дух Божији дође и поведе човека, ту благодат Божија почиње изливајући се неизмерно у надању и миру Божијем.
Где је зло у овој икони? Духовник је сликом описао архангела Гаврила како јавља радосну вест Марији, жени која је благодатна (или благородна; дато јој је Благо које ће она родити, изнети на свет) и благословена (благословио је Господ Бог и изабрао међу свим женама). Свака реч или свака слика могу имати поруку, значење и сврху. За добро или за зло. Ако ли је за учење и продуховљење, онда је благодатно. Ако ли је за зло и за предавање измишљеним боговима (идолима), онда је проклето.
Као што рекох: свака реч има велико значење које ми узимамо олако. Благодат Господа нашег је нешто немерљиво и дарове Духа Светог треба са захвалношћу чувати и мудро користити. На славу Бога Оца и Господа нашег Исуса Христоса. Никако дугачије, јер све је друго идолатрија.
Друга реч: проклетство. Сама реч је ужасна, а ми је олако изговарамо. Када се куне и проклиње, велико зло се покреће и ми тога нисмо свесни јер то наше очи не виде. Кад виде, онда се чудимо зашто се нешто дешава око нас и зашто Господ рече да све поста нечисто и проклето. Срећом, Господ Својом Крвљу очисти све што треба, иначе наде не би било. А неправда и безбожништво човека проклетим чине. То се види по његовом понашању, говору, реакцијама, делима уопште. Сам је на мукама и у немиру, трага за одговорима, а свему се противи. Спреман је да лажи пригрли, иако му срце говори да себе обмањује.
Шта ћемо, дакле? Молитву или проклетство (клетву)? Молитву, јер она благодат Божију призива. Клетва само зло и разарање. Јер речи, као и слике, имају своју намену и све се бележе. Јесу ли праведне и богоугодне, или неправедне, лукаве и проклете. Слике наших дела (недела) и речи наше мудре (луде). Свака слика и свака реч се бележи. Једино Крвљу се наши забележени греси бришу.
Poslednja izmena:
VIP
- Učlanjen(a)
- 14.07.2011
- Poruka
- 19.107
Prvosvestenik je ulazio jednom godisnje u svetinju nad svetinjama u kojoj se nalazio kovceg sa deset zapovesti, i nije vrsio nikakvo klanjanje.
Takodje, Izrailjski narod nije imao pristupa svetinji i se nije klanjao pred kovcegom, vec je prinosio zrtve u dvoristu svetinje.
Kovceg zaveta je bio slika onoga sto se nalazi na nebu, i nije predstavljao obredno rituelni elemenat pred kojim bi se neko klanjao i molio.
Osim toga, ni Isus ni apostoli ni prvi Hriscani nisu koristili nikakve predstave Boga u vidu slika i kipova.
Ovo je ustanovljeno u crkvi iz mnogobostva, i uneseno je otpadom prve crkve.
Takodje, Izrailjski narod nije imao pristupa svetinji i se nije klanjao pred kovcegom, vec je prinosio zrtve u dvoristu svetinje.
Kovceg zaveta je bio slika onoga sto se nalazi na nebu, i nije predstavljao obredno rituelni elemenat pred kojim bi se neko klanjao i molio.
Osim toga, ni Isus ni apostoli ni prvi Hriscani nisu koristili nikakve predstave Boga u vidu slika i kipova.
Ovo je ustanovljeno u crkvi iz mnogobostva, i uneseno je otpadom prve crkve.
Član
- Učlanjen(a)
- 25.08.2010
- Poruka
- 2.919
Зови ти нас по шаблону отпадом, ја ти говорим како јесте. У Храму су се сви молили, а свештеници кадили и благосиљали сваки дан. Ујутру и увече, баш као и на Литургији. Није првосвештеник вршио клањање Живом Богу који се обраћао? Стварно ми није јасно шта су верници и свештеници радили у Храму ако се нису клањали, клечали, молили итд.
2. Мојсијева, глава 25
18. И начини два херувима златна, једноставне их начини, на два краја заклопцу.
19. И начини херувима једног на једном крају а другог херувима на другом крају; на заклопцу начините два херувима на оба краја.
20. И нека херувими рашире крила у вис да заклањају крилима заклопац, и нека буду лицем окренути један другом, према заклопцу нека су окренута лица херувимима.
21. И метнућеш заклопац озго на ковчег, а у ковчег ћеш метнути сведочанство које ћу ти дати.
22. И ту ћу се састајати с тобом и говорићу ти озго са заклопца између два херувима, који ће бити на ковчегу од сведочанства, све што ћу ти заповедати за синове Израиљеве.
2. Царевима, глава 19
14. А кад Језекија прими књигу из руку посланика и прочита је, отиде у дом Господњи, и разви је Језекија пред Господом.
15. И помоли се Језекија Господу говорећи: Господе Боже Израиљев, који седиш на херувимима, Ти си сам, Бог свим царствима на земљи, Ти си створио небо и земљу,
2. Мојсијева, глава 30
1. Још начини олтар кадиони, од дрвета ситима начини га.
2. Дужина нека му буде лакат, и ширина лакат, четвороугласт да буде, и два лакта висок; из њега нека му излазе рогови.
3. И покуј га чистим златом, озго са страна унаоколо, и рогове његове; и начини му венац златан унаоколо.
4. И начини му по два биочуга златна испод венца на два угла његова с обе стране, и кроз њих ћеш провући полуге да се може носити.
5. А полуге начини од дрвета ситима, и окуј их у злато.
6. И метни га пред завес који виси пред ковчегом од сведочанства према заклопцу који је над сведочанством, где ћу се с тобом састајати.
7. И нека кади на њему Арон кадом мирисним; свако јутро нека кади кад спреми жишке.
8. И кад запали Арон жишке увече, нека кади; нека буде кад свагдашњи пред Господом од колена до колена вашег.
9. Не приносите на њему кад туђи нити жртву паљеницу нити принос; ни налив не лијте на њему.
10. Само очишћење нека чини над роговима његовим Арон једном у години; крвљу од жртве за грех у дан очишћења једном у години чиниће очишћења на њему од кољена до кољена вашег; јер је то светиња над светињама Господу.
Ја могу да разумем да убеђујеш некога ко нема услова да погледа јеврејске изворе, али не можеш сада када сви можемо да проверимо. Прво ми није јасно како ти сам можеш тако да "не видиш", али шта је - ту је.
Да размотримо, дакле, оно шта фарисејство и даље заговара. Прво ти размотри једну веома важну ствар за једног хришћанина, после је све лакше ако то схватиш.
Стари завет:
5. Мојсијева, глава 4
15. Зато чувајте добро душе своје; јер не видесте никакав лик у онај дан кад вам говори Господ на Хориву исред огња,
16. Да се не бисте покварили и начинили себи лик резан или какву год слику од човека или од жене,
17. Слику од каквог живинчета које је на земљи, или слику од какве птице крилате која лети испод неба;
18. Слику од чега што пуже по земљи, или слику од какве рибе која је у води под земљом;
19. И да не би подигавши очи своје к небу и видевши сунце и месец и звезде, сву војску небеску, преварио се и клањао им се и служио им; јер их Господ Бог твој даде свим народима под целим небом;
Нови завет:
37. И Отац који ме посла сам сведочи за мене. Ни глас Његов кад чусте ни лице Његово видесте. (Јован 5)
Јован, глава 14
7. Кад бисте мене знали онда бисте знали и Оца мог; и одселе познајете Га, и видесте Га.
8. Рече Му Филип: Господе! Покажи нам Оца и биће нам доста.
9. Исус му рече: Толико сам време с вама и ниси ме познао, Филипе? Који виде мене, виде Оца; па како ти говориш: Покажи нам Оца?
Ако је грех сликати лик Господњи, зашто га ти користиш? Одговори прво себи, мени не мораш.
2. Мојсијева, глава 25
18. И начини два херувима златна, једноставне их начини, на два краја заклопцу.
19. И начини херувима једног на једном крају а другог херувима на другом крају; на заклопцу начините два херувима на оба краја.
20. И нека херувими рашире крила у вис да заклањају крилима заклопац, и нека буду лицем окренути један другом, према заклопцу нека су окренута лица херувимима.
21. И метнућеш заклопац озго на ковчег, а у ковчег ћеш метнути сведочанство које ћу ти дати.
22. И ту ћу се састајати с тобом и говорићу ти озго са заклопца између два херувима, који ће бити на ковчегу од сведочанства, све што ћу ти заповедати за синове Израиљеве.
2. Царевима, глава 19
14. А кад Језекија прими књигу из руку посланика и прочита је, отиде у дом Господњи, и разви је Језекија пред Господом.
15. И помоли се Језекија Господу говорећи: Господе Боже Израиљев, који седиш на херувимима, Ти си сам, Бог свим царствима на земљи, Ти си створио небо и земљу,
2. Мојсијева, глава 30
1. Још начини олтар кадиони, од дрвета ситима начини га.
2. Дужина нека му буде лакат, и ширина лакат, четвороугласт да буде, и два лакта висок; из њега нека му излазе рогови.
3. И покуј га чистим златом, озго са страна унаоколо, и рогове његове; и начини му венац златан унаоколо.
4. И начини му по два биочуга златна испод венца на два угла његова с обе стране, и кроз њих ћеш провући полуге да се може носити.
5. А полуге начини од дрвета ситима, и окуј их у злато.
6. И метни га пред завес који виси пред ковчегом од сведочанства према заклопцу који је над сведочанством, где ћу се с тобом састајати.
7. И нека кади на њему Арон кадом мирисним; свако јутро нека кади кад спреми жишке.
8. И кад запали Арон жишке увече, нека кади; нека буде кад свагдашњи пред Господом од колена до колена вашег.
9. Не приносите на њему кад туђи нити жртву паљеницу нити принос; ни налив не лијте на њему.
10. Само очишћење нека чини над роговима његовим Арон једном у години; крвљу од жртве за грех у дан очишћења једном у години чиниће очишћења на њему од кољена до кољена вашег; јер је то светиња над светињама Господу.
Ја могу да разумем да убеђујеш некога ко нема услова да погледа јеврејске изворе, али не можеш сада када сви можемо да проверимо. Прво ми није јасно како ти сам можеш тако да "не видиш", али шта је - ту је.
Да размотримо, дакле, оно шта фарисејство и даље заговара. Прво ти размотри једну веома важну ствар за једног хришћанина, после је све лакше ако то схватиш.
Стари завет:
5. Мојсијева, глава 4
15. Зато чувајте добро душе своје; јер не видесте никакав лик у онај дан кад вам говори Господ на Хориву исред огња,
16. Да се не бисте покварили и начинили себи лик резан или какву год слику од човека или од жене,
17. Слику од каквог живинчета које је на земљи, или слику од какве птице крилате која лети испод неба;
18. Слику од чега што пуже по земљи, или слику од какве рибе која је у води под земљом;
19. И да не би подигавши очи своје к небу и видевши сунце и месец и звезде, сву војску небеску, преварио се и клањао им се и служио им; јер их Господ Бог твој даде свим народима под целим небом;
Нови завет:
37. И Отац који ме посла сам сведочи за мене. Ни глас Његов кад чусте ни лице Његово видесте. (Јован 5)
Јован, глава 14
7. Кад бисте мене знали онда бисте знали и Оца мог; и одселе познајете Га, и видесте Га.
8. Рече Му Филип: Господе! Покажи нам Оца и биће нам доста.
9. Исус му рече: Толико сам време с вама и ниси ме познао, Филипе? Који виде мене, виде Оца; па како ти говориш: Покажи нам Оца?
Ако је грех сликати лик Господњи, зашто га ти користиш? Одговори прво себи, мени не мораш.
Prilozi
VIP
- Učlanjen(a)
- 14.07.2011
- Poruka
- 19.107
Prouci mnogobozacko poreklo slika i kipova, i istorijat njihovogprenosenja iz mnogobostva u Hriscanstvo pa ce mo diskutovati.
Sto se tice slike na mom profilu, nije greh nacrtati sliku u knjizi ili slikovitu predstavu duhovnih realnosti, ali kada to postane religijski predmet obozavanja pred kojim ce covek klanjati i moliti se - to je greh, jer je to bila mnogobozacka praksa.
Sto se tice slike na mom profilu, nije greh nacrtati sliku u knjizi ili slikovitu predstavu duhovnih realnosti, ali kada to postane religijski predmet obozavanja pred kojim ce covek klanjati i moliti se - to je greh, jer je to bila mnogobozacka praksa.
Član
- Učlanjen(a)
- 25.08.2010
- Poruka
- 2.919
Да ли би поцепао слику Господа пред свима? Да ли би поразбијао све иконе, јер то је многобожачко? Јер то је само слика, зар не?
И херувими и серафими су религијски предмети и слике (иконе), зар не? Сам Бог је тражио да се направе, осликају, извезу, изрежу. Дакле, и Јевреји су многобошци. Само муслимани и две - три хришћанске групације не подносе Крст, иконе или оспоравају Сина Божијег.
Ово је и са јеврејских сајтова. Дакле, видимо да се свештеници клањају пред Богом, а херувими стоје као религијски предмети. Религијске предмете нико не обожава. Јер сама реч "обожавати" значи чинити нешто (или неког) божанством. Нико није рекао да су иконе или херувими божанство, зато се и не могу "обожавати". Разлика је очигледна по питању бронзане змије коју Мојсије направи да лечи људе, а по речима Божијим. Кад је од змије учињено божанство и када су је обожавали, а Господа занемарили, Господ наложи да се змија разбије, поред свих осталих идола и лугова. Херувиме и иконе херувима нико није цепао и ломио. Само идоле.
Не можеш тако као програмиран избацити исте реченице које си већ пар година понављао, а да макар не размотриш разлику. Најлакше је употребити оно што ти је дато да знаш напамет.
Јевреји не видеше никакав лик на Хориву, али ми (хришћани) видесмо лик Господњи. Невидљиво се не може осликати док не узе видљиво обличје. То је поента. Остаје ти да размислиш, а ти како ти воља. Да си ставио слику Господа пред фарисеје, брзо би те каменовали јер и они не схватају. Ти делимично схваташ и прихваташ. Колико су ти дозволили, тј. колико су "они твоји" одредили. Не мислиш, ваљда, након свог протеклог времена да сам ја паганин и многобожац?
И херувими и серафими су религијски предмети и слике (иконе), зар не? Сам Бог је тражио да се направе, осликају, извезу, изрежу. Дакле, и Јевреји су многобошци. Само муслимани и две - три хришћанске групације не подносе Крст, иконе или оспоравају Сина Божијег.
Ово је и са јеврејских сајтова. Дакле, видимо да се свештеници клањају пред Богом, а херувими стоје као религијски предмети. Религијске предмете нико не обожава. Јер сама реч "обожавати" значи чинити нешто (или неког) божанством. Нико није рекао да су иконе или херувими божанство, зато се и не могу "обожавати". Разлика је очигледна по питању бронзане змије коју Мојсије направи да лечи људе, а по речима Божијим. Кад је од змије учињено божанство и када су је обожавали, а Господа занемарили, Господ наложи да се змија разбије, поред свих осталих идола и лугова. Херувиме и иконе херувима нико није цепао и ломио. Само идоле.
Не можеш тако као програмиран избацити исте реченице које си већ пар година понављао, а да макар не размотриш разлику. Најлакше је употребити оно што ти је дато да знаш напамет.
Poslednja izmena: