VIP
- Učlanjen(a)
- 14.07.2011
- Poruka
- 19.107
Bog govori o dogadjaju gde se on licno pokazao pred zborom Izrailjevim gde su oni mogli da vide ispoljavanje njegove sile, ali tom prilikom nisu videli njegov lik jer im se on nije fizicki pokazao, i on zato upucuje citirane reci:
''Onaj dan kad stajaste pred Gospodom Bogom svojim kod Horiva, kad mi Gospod reče: saberi mi narod da im kažem riječi svoje, kojima će se naučiti da me se boje dok su živi na zemlji, i da uče tome i sinove svoje;
Kad pristupiste i stajaste pod gorom, a gora ognjem goraše do samoga neba i bješe na njoj tama i oblak i mrak;
I progovori Gospod k vama isred ognja; glas od riječi čuste, ali osim glasa lika ne vidjeste;
I objavi vam zavjet svoj, koji vam zapovjedi da držite, deset riječi, koje napisa na dvije ploče kamene.
I meni zapovjedi onda Gospod da vas učim uredbama i zakonima da ih tvorite u zemlji u koju idete da je naslijedite.
Zato čuvajte dobro duše svoje; JER NE VIDOSTE NIKAKOGA LIKA U ONAJ DAN KAD VAM GOVORI GOSPOD NA HORIVU ISPRED OGNJA.
DA SE NE BI STE POKVARILI I NACINILI SEBI LIK REZAN ILI KAKU GOD SLIKU OD COVJEKA ILI OD ZENE,
Sliku od kakoga živinčeta koje je na zemlji, ili sliku od kake ptice krilate koja leti ispod neba;
Sliku od čega što puže po zemlji, ili sliku od kake ribe koja je u vodi pod zemljom;
I da ne bi podigavši oči svoje k nebu i vidjevši sunce i mjesec i zvijezde, svu vojsku nebesku, prevario se i klanjao im se i služio im; jer ih Gospod Bog tvoj dade svijem narodima pod cijelijem nebom" ( 5 Mojsijeva 4. 10 - 17 )
Kao sto sam napomenuo - Izrailj nije imao nikakve slike i kipove Boga ili tvorevine, ni u starom ni u novom zavetu.
Ni Hristos ni apostoli nisu propagirali ovo ucenje o pravljenju ikona i kipova, o tome nema u bibliji.
Slike i kipovi su se pojavili kasnije - otpadom unutar crkve koji je nastao tokom 2 veka i spajanjem Hriscanskog ucenja i mnogobozacke filozofije, u crkvu je unesena mnogobozacka praksa oslikavanja hramova, unosenje slika i kipova, i arhitektura svojstvena arhitekturi gradjenja mnogobozackih hramova - cetvrtastog oblika sa centralnom kupolom koji simbolise kosmos i genitalni organ Boga Ozirisa.
Usvojene su i svete zivotinje poput pauna i zeca, kao i prirode ( svetih drveta - Hrast.. )
Ikone su slikane po staropaganskom modelu predstave suncevih Bogova, sa suncevim diskom iza glave,
PAUN
Paun je poznat kao ptica sa stotinu očiju. Šare u obliku očiju na njegovom repu predstavljaju zvezde, univerzum, sunce, mesec i nebeski svod. Za Hrišćane ova ptica sa mnoštvom očiju predstavlja simbol sveznanja, svevidećeg Boga i svevideću Crkvu. Hrist je prikazivan kao jagnje sa sedam očiju "tih sedam očiju predstavljaju sedam Božjih duhova koji su razasuti po svetu" (Otkrivenje Sv. Apostola Ivana Bogoslova 5.6.: "I vidjeh, i gle, nasred prijestola i četiri životinje, i posred starješina jagnje stajaše kao zaklano, i imaše sedam rogova, i sedam očiju, koje su sedam duhova Božijih poslanih po svem svijetu".) "Oči" pauna takođe simbolizuju neposredno viđenje Boga, čistu percepciju i spoznaju Boga onakvim kakav On zaista jeste. Tu sposobnost imaju anđeli, Hrist i sveci na nebu.
Grci i Rimljani su smatrali da je ta ptica posvećena Heri (Junoni), pa su držali paunove u njenom hramu. Prema njihovim mitologijama, Hera je stvorila pauna od očiju njenog čuvara Argusa koji je imao stotinu očiju po čitavom telu i bio je neobično jak. Postoje dve verzije ovog mita. Po jednoj, ljubomorna Hera je postavila Argusa da čuva Zevsovu tajnu ljubav Iju, koju je on prerušio u belu junicu u uzaludnom pokušaju da je zaštiti od besa svoje ljubomorne žene. Kada je Zevs naredio da se ubije Argus, Hera je nagradila vernog čuvara tako što ga je pretvorila u pauna. Po drugoj verziji, Argus je zaspao čuvajući Iju, pa mu je Hera povadila sve oči i postavila ih na rep pauna. Ne treba ni spomenuti da je Hera bila strastvena zaštitnica braka i doma.
U indijskim hramovima još uvek se mogu naći paunovi. Mnogi hindu bogovi kao što su Lakšmi, Brahma i Kama su naslikani kako jašu na paunovima. Paun je i tamanitelj zmija, pa se verovalo da on guta njihov otrov koji je koristio da bi stvorio svoje raznobojno perje. Pa je stoga smatran simbolom preobražaja. Verovalo se da njegova krv odagnava zle duhove. Njegovo perje i meso leče od ujeda zmija i bolesti. Skanda, hindusitički bog, je naslikan kako jaše na paunu koji ubija zmiju. Skanda je zatim iskoristio otrov zmije da napravi magičan eliksir besmrtnosti. Zmije koje bi njegov paun ubijao bile su veza sa ovozemaljskim postojanjem. Prema Hindu tradiciji, glas pauna je sam glas đavola, njegov hod je hod lopova, a njegovo perje kao perje u anđela.
On je bio sveta ptica u Kini i Indiji. Predstavljao je budistički Točak Života i Ming dinastiju. U Kini i Japanu, paun je posvećen božici milosrđa, Kwan-yin i Kwannon. Paun je simbol saosećanja i samilosti, pa se smatralo da paun umire od tuge posle smrti njegovog para. Kinezi su verovali da od pogleda pauna žena može da zatrudni.
Danas se paunovo šepurenje i pokazivanje perja tumači kao simbol ponosa, arogancije i taštine. U doba Baroka, paun se često pojavljivao na desetoj ikoni stradanja, tamo gde je Hrist razgolićen da bi ispaštao naše grehe vezane za taštinu.
Prema jednoj Sufijskoj legendi, čist Duh je stvoren u obliku pauna. Kada je ovaj pogledao u ogledalo Božanske Suštine Postojanja toliko je bio oduševljen lepotom koju je ugledao da su sa njegovog tela počele da klize velike kapljice znoja. Verovalo se da su iz ovih kapljica nastala sva živa bića. Jedna muslimanska legenda kaže da je paun bio čuvar na ulazu u Raj, sve do dana kada je progutao đavola.
Hindusi i rani Hrišćani su verovali da se ponositi paun toliko stideo svojih ružnih stopala pa bi kad god bi mu pogled pao na tu njegovu manu, ljutito zakričao. Pouka iz ranih basni vezana za pauna je ta da su Hrišćani trebali da mrze svoja sopstvena nesavršenstva. Za heruvime se verovalo da u krilima imaju paunovo perje.
Kao i mnogi solarni simboli, paun predstavlja vaskrsnuće, besmrtnost i nepodmitljivu dušu. Simbolička asocijacija je još učvršćena time što se verovalo da paunovo meso ne propada, i time što kada se paun mitari, njegovo staro perje zamenjuje još lepše od onog prethodnog. Paunovi, lepeze od paunovog perja i perca se mogu naći u heraldici, na nadgrobnim spomenicima, i u hrišćanskoj i paganskoj umetnosti kao simboli procesa glorifikacije (zamena zemaljskog tela koje vremenom propada za ono koje nije sklono propadanju) i deifikacije.
U umetnostima sa religioznom tematikom paun često ima ulogu mitskog feniksa. Ponekad se može videti kako pije iz pričesnih posuda ili ispod Drveta Života. Zbog njegove veze sa Drvetom Života, u Vavilonu i Perziji su bili popularni prestoli sa paunovima. Zbog toga što se smatralo da je Heliopolis bio grad u kome je feniks sagradio lomaču koja podmlađuje, paun je umesto feniksa, postao simbol grada. Sv. Barbara nosi jedno pero pauna kao svoj simbol jer je rođena u Heliopolisu.
Pošto se paun uznemiri pred nailazak oluje, postao je i simbol za kišu. Nekad davno paunovi su prinošeni kao žrtve da bi doneli kišu i da bi ljude, životinje i zemlju načinili plodnim.
Paun je simbol lepote, besmrtnosti, napretka, kraljevskog dostojanstva, ponosa, ljubavi, saosećanja, duše, i mira. U Evropi se smatralo da je njegovo glasanje i perje znamenje zle kobi.
ZEC
Baš kao što Božić Bata simbolizuje Božić, tako vaskršnji Zeka, s korpicom punom šarenih jaja, podseća na Vaskrs.
Izvorni vaskršnji Zeka verovatno je povezan s paganskim festivalom ekvinocija, koji je nekada prethodio Vaskrs. Saksonci su posvetili mesec april slavljenju svoje boginje proleća i plodnosti, koja se, ne slučajno, zove Eastre (Isten).
Eastrina sveta životinja je zec, budući da je ova životinja jedan od najčešćih simbola plodnosti i ponovnog rađanja. Obojena jaja, koja nosi današnji vaskršnji Zeka, imaju još drevnije poreklo. Jaja su dugo bila povezivana s plodnošću i proletnim festivalima tako dugo, u stvari, da se precizno ne mogu odrediti koreni ovih običaja.
Drevni Grci i Rimljani koristili su jaja u festivalima slavljenja svojih vaskrslih bogova. Jaje je takođe istaknuto i u ritualima jevrejske Paše, te u ovom narodu pržena jaja i danasimaju svoje mesto na prazničnoj trpezi, kao važan simbol proleća i ponovnog rađanja.
Naučnici veruju da spajanje zeca i jaja za vasjršnje praznike može imati paganske korene s početka nove ere. Tokom proleća, kada su dani i noći jednake dužine, zec je bio poistovećen s boginjom Meseca, a jaje s bogom Sunca.
Spajanjem ta dva simbola, dobilo se nešto poput jin i janga. Naredni istorijski zapis o zecu i jajima pojavljuje se s početka XVI veka u Nemačkoj. Tamo su deca željno iščekivala dolazak "Oschter Haws", zeca koji na uskršnje jutro polaže obojena jaja u gnezda.
Ovaj nemački običaj prenesen je u Ameriku s početka XIX veka, verovatno prateći nemačke doseljenike, od kojih su se mnogi nastanili u Pensilvaniji.
MITRA
RA
VISHNU
SHIVA
MNOGOBOZACKE PRETSTAVE
IKONE
