Samo bise nadovezala na ove tvoje reči , sa vašim dopuštenjem
Neki Adventisti ne vjeruju u Presveto Trojstvo, Kristovo božanstvo niti u besmrtnost ljudske duše pa se niti ne mogu zvati kršćanima.
S velikim neprijateljstvom gledaju na Katoličku Crkvu, smatrajući je velikom bludnicom iz Otkrivenja i svojim glavnim neprijateljem. Drže da su oni jedini prava Crkva, jedini sveti i pravedni, a svi ostali su neprijatelji . Razgovor s Adventistima nalikuje na razgovor s gluhim. Valja se diviti njihovoj upornosti, ali ih treba i žaliti zbog iste upornosti u naučavanju nauka koji nema veze sa Svetim pismom i Božjom objavom.
Imaš moje dopuštenje, uvek. Nadoveži se slobodno. Inače, ovo što si napisala je apsolutno tačno. Njima je svako neprijatelj. Rasprava sa njima jeste rasprava sa gluhim, ali i slepim, sa nekim ko niti može da čuje, niti može da vidi pa ni jezik znakova ne pomaže. Diviti se? Čemu? Ustrajnosti u budalaštini? Možda, jer pojedinima među nama, bilo da su deo Crkve zapada, bilo da su istoka, stvarno nedostaje ustrajnosti u tome da svedoče istinu.
Žaliti adventiste? Žaliti one koji su poverovali "evanđelju for dummies" kako je to rekao Silansi na jednom drugom forumu? Možda samo zato što su sebi dozvolili da budu zavedeni, ni zbog čega drugog. Ali tako to ide kada je prava stvar u očima potencijalne žrtve "dosadna, paganska, župnik ženskaroš, župljani ovakvi i onakvi, Crkva leglo bludnica i ubica,", kada "mene niko ne pita nizašta," ,a ja bih samo da "služim Bogu.." Onda ide "čitanje Biblije", i dolaze ovi "kojima je Biblija sve", gde te nezadovoljnike dočekuju sardonski osmehnuti, gde se svi otužno zovu braćom, i mic po mic, nezadovoljnik pada u ruke kulta, ekskluzivističkog kulta. Uskoro se onaj kome je smetalo što "župnik navodno juri ženske" ili što je "zajednica isuviše zatvorena" nađe u kandžama "zajednice" u kojoj ga "braća i sestre" kontrolišu da li slučajno ne pije kavu, ne zapali koju cigaretu, da li slučajno ne jede meso, ne daj "bože" pojede koju kobasicu, proslavi rođendan, ili zaboravi da "posmatra shabat". Da ne govorim o tome da "živeti objavu" u toj "novoj zajednici" zahteva konstantno nametanje doktrine iste drugima, jer od toga navodno "zavisi naše spasenje", a "Isus je tu pred vratima, samo što se nije čuo ponoćni poziv". Neko kome je smetala dužina Svete Mise, sada satima tumači "pismo" vodeći se hiljadama stranica spisa koji "pomažu", spisa "malog svetla". Umesto katekezisa, koji mu je, njoj ili njemu, nebitno, bio stran i dosadan, sada mora sa radošću da proučava "Veliku Kontroverzu", "Žudnju Vekova" i ostala dela osnivača kulta. I da napisano u tim knjigama, koje o gle čuda nađoše svoje mesto i među okultistima, nameće kao istinu.
Oni koji su sve ovo prihvatili jer su u svom nezadovoljstvu slobodnom voljom napustili i odbacili istinu, nisu za žaljenje. Za žaljene su oni koje su ovi i sam kult zaveli i pretvorili ih u robove.
Napustiti Crkvu u kojoj stvarno trebaš da budeš dokazani heretik da bi te izbacili, koja ne ograničava tvoju ličnu slobodu, i otići u zajednicu u kojoj vlada paranoja, koja dozvoljava realtivizam u verovanjima, i u kojoj je sve pod znakom pitanja sem osnivača i djela njezina, je identično menjanju slobode za ropstvo, davanja pravog zlata u zamenu za falsifikat.