- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.023
..........
Miroslav-Mika Antić
- Začetnik teme Hermes
- Datum pokretanja
LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Mika Antić: Život - bujica
Mika Antić: Život - bujica
B. Đ. |
Izbor iz književnog i likovnog dela Miroslava Antića. Istraživanje zaostavštine izdavaču omogućio sin Vuk
MOŽDA ću tek tamo, kad stignem do svog ušća, i ulijem se u ogromni okean večne i zajedničke vode, osvrnuvši se, videti u magnovenju šta znači silaziti do mora. Šta znači, to sam živeo kao bujica - zapisao je pesnik Miroslav Antić, januara 1977, a ovi redovi deo su nove knjige njegovih izabranih pesama, ali i likovnih radova, fotografija i rukopisa, koju je priredio Zoran Penevski, a pod naslovom “Tu gde počinje nebo” objavio “Stilos Art” i predstavio na Sajmu knjiga.
Ovaj luksuzno opremljeni almanah prati istoriju literarnog i intimnog života Mike Antića, neprevaziđenog i raskošnog pesnika. Uz oko 50 pesama, proznih celina i odlomaka, u ovoj knjizi ga prvi put upoznajemo i kao slikara, kroz više od 120 reprodukcija njegovih ulja, akvarela, crteža i kolaža. Sve to prati oko 30 crno-belih fotografija iz Antićevog života. A reč “nebo”, koja se najčešće pominje u pesmama, odštampana je svuda plavom bojom.
Tekstovi Mike Antića - od naizgled prozračnih i veselih pesama za decu, preko mladalačkih, ljubavnih, porodičnih, ironičnih i angažovanih, do onih meditativnih i mračnih - ulančani su tako da pokazuju kako se njegov poetski ciklus ne može odvojiti od životnog, što pridružuje vojvođanskog barda posebnoj vrsti književnih velikana - onih koji nisu poetizovali svoj život već su živeli svoju poeziju.
- Dvadeset pet godina posle autorove smrti, izborom iz dela priređenim na neuobičajen način, želeli smo da publici predstavimo Antića onakvim kakav je malo kome danas poznat: i kao slikara i kao pesnika i kao javnu ličnost, ali i kao ličnost koja ima svoju intimu - kaže za “Novosti” urednik Slobodan Guberinić i dodaje: - Zahvaljujući ljubaznosti naslednika Miroslava Antića, naročito sina Vuka, koji je u vreme očeve smrti imao deset godina, “Stilos Art” istražuje zaostavštinu ovog i danas veoma popularnog pesnika, pripovedača, esejiste, dramaturga, kolumniste, slikara.
Građa je, po njegovim rečima, veoma velika, izuzetno očuvana i vrhunski kvalitetna i ona je san svakog urednika. Čine je knjige objavljene tokom prethodnih pedeset godina (od kojih mnoge nisu obnavljane decenijama), originalni rukopisi objavljenih dela i njihove varijante uz prateće piščeve komentare, originalni rukopisi neobjavljenih dela, kopije kolumni i novinskih članaka, prepiska sa brojnim ličnostima, crteži, slike, akvareli, ulja, krokiji, skice na marginama, fotografije, tonski i video-zapisi Antićevih intervjua i kazivanja...
- Izbor iz dela “Tu gde počinje nebo” prvi je rezultat istraživanja ove građe. Kontinuirano ćemo objavljivati na poseban način priređena i vizuelno opremljena izdanja - kaže Guberinić.
OD POREZA - “PEHAR”
PESMA “Pehar” premijerno se pojavljuje u ovoj knjizi, a nastala je u tipičnom “antićevskom” stilu. Na formularu za prijavu poreza otkucao je na pisaćoj mašini stihove i poslao ih novosadskoj opštini, i tako svom Novom Sadu, umesto novca, poklonio ovu pesmu.
Mika Antić: Život - bujica
B. Đ. |
Izbor iz književnog i likovnog dela Miroslava Antića. Istraživanje zaostavštine izdavaču omogućio sin Vuk
MOŽDA ću tek tamo, kad stignem do svog ušća, i ulijem se u ogromni okean večne i zajedničke vode, osvrnuvši se, videti u magnovenju šta znači silaziti do mora. Šta znači, to sam živeo kao bujica - zapisao je pesnik Miroslav Antić, januara 1977, a ovi redovi deo su nove knjige njegovih izabranih pesama, ali i likovnih radova, fotografija i rukopisa, koju je priredio Zoran Penevski, a pod naslovom “Tu gde počinje nebo” objavio “Stilos Art” i predstavio na Sajmu knjiga.
Ovaj luksuzno opremljeni almanah prati istoriju literarnog i intimnog života Mike Antića, neprevaziđenog i raskošnog pesnika. Uz oko 50 pesama, proznih celina i odlomaka, u ovoj knjizi ga prvi put upoznajemo i kao slikara, kroz više od 120 reprodukcija njegovih ulja, akvarela, crteža i kolaža. Sve to prati oko 30 crno-belih fotografija iz Antićevog života. A reč “nebo”, koja se najčešće pominje u pesmama, odštampana je svuda plavom bojom.
Tekstovi Mike Antića - od naizgled prozračnih i veselih pesama za decu, preko mladalačkih, ljubavnih, porodičnih, ironičnih i angažovanih, do onih meditativnih i mračnih - ulančani su tako da pokazuju kako se njegov poetski ciklus ne može odvojiti od životnog, što pridružuje vojvođanskog barda posebnoj vrsti književnih velikana - onih koji nisu poetizovali svoj život već su živeli svoju poeziju.
- Dvadeset pet godina posle autorove smrti, izborom iz dela priređenim na neuobičajen način, želeli smo da publici predstavimo Antića onakvim kakav je malo kome danas poznat: i kao slikara i kao pesnika i kao javnu ličnost, ali i kao ličnost koja ima svoju intimu - kaže za “Novosti” urednik Slobodan Guberinić i dodaje: - Zahvaljujući ljubaznosti naslednika Miroslava Antića, naročito sina Vuka, koji je u vreme očeve smrti imao deset godina, “Stilos Art” istražuje zaostavštinu ovog i danas veoma popularnog pesnika, pripovedača, esejiste, dramaturga, kolumniste, slikara.
Građa je, po njegovim rečima, veoma velika, izuzetno očuvana i vrhunski kvalitetna i ona je san svakog urednika. Čine je knjige objavljene tokom prethodnih pedeset godina (od kojih mnoge nisu obnavljane decenijama), originalni rukopisi objavljenih dela i njihove varijante uz prateće piščeve komentare, originalni rukopisi neobjavljenih dela, kopije kolumni i novinskih članaka, prepiska sa brojnim ličnostima, crteži, slike, akvareli, ulja, krokiji, skice na marginama, fotografije, tonski i video-zapisi Antićevih intervjua i kazivanja...
- Izbor iz dela “Tu gde počinje nebo” prvi je rezultat istraživanja ove građe. Kontinuirano ćemo objavljivati na poseban način priređena i vizuelno opremljena izdanja - kaže Guberinić.
OD POREZA - “PEHAR”
PESMA “Pehar” premijerno se pojavljuje u ovoj knjizi, a nastala je u tipičnom “antićevskom” stilu. Na formularu za prijavu poreza otkucao je na pisaćoj mašini stihove i poslao ih novosadskoj opštini, i tako svom Novom Sadu, umesto novca, poklonio ovu pesmu.
LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Miroslav Antić o sebi
"Rođen sam 1932. godine u severnom Banatu, u selu Mokrinu, gde sam išao i u osnovnu školu. U gimnaziju sam išao u Kikindi i Pančevu, a studirao u Beogradu. Živim u Novom Sadu. To je čista moja biografija. U stvari, ja svima kažem da pravu biografiju, onakvu kakvu bih želeo, još nemam, i pored toliko knjiga koje sam napisao, slika koje sam izlagao, filmova koje sam snimio, dramskih tekstova, reportaža u novinama... Svakog jutra poželim da počnem jednu odličnu biografiju, koja bi poslužila, ako nikome drugom, bar đacima u školi, jer oni, nažalost, moraju da uče i život pisca.
Ja bih bio najgori đak, jer ni svoj život nisam naučio. A radio sam svašta. Bio zidarski pomoćnik, fizički radnik u pivari, kubikaš na pristaništu, mornar, pozorišni reditelj, bavio se vodovodom i kanalizacijom, radio kompresorima, obrađivao drvo, umem da napravim krov, glumio u jednom lutkarskom pozorištu, čak i pravio lutke, vodio televizijske emisije, bio konferansije...
Imam i neke nagrade i priznanja. Dve "Nevenove". Jednu za životno delo u poeziji za decu. Goranovu nagradu. Nagradu Sterijinog pozorišta. Zlatnu arenu za filmski scenario. Nagradu oslobođenja Vojvodine. Sedmojulsku nagradu Srbije. Nosilac sam ordena zasluga za narod. Neko bi od svega toga mogao da napise bezbroj stranica. Recimo: uređivao list "Ritam" ili uređivao Zmajev "Neven"...
Najviše bih voleo da sami izmislite moju biografiju. Onda ću imati mnogo raznih života i biti najživlji među živima.
Ostalo, što nije za najavu pisca, nego za šaputanje, rekao sam u pesmi "In memoriam".
I u svim ostalim svojim pesmama."
"Rođen sam 1932. godine u severnom Banatu, u selu Mokrinu, gde sam išao i u osnovnu školu. U gimnaziju sam išao u Kikindi i Pančevu, a studirao u Beogradu. Živim u Novom Sadu. To je čista moja biografija. U stvari, ja svima kažem da pravu biografiju, onakvu kakvu bih želeo, još nemam, i pored toliko knjiga koje sam napisao, slika koje sam izlagao, filmova koje sam snimio, dramskih tekstova, reportaža u novinama... Svakog jutra poželim da počnem jednu odličnu biografiju, koja bi poslužila, ako nikome drugom, bar đacima u školi, jer oni, nažalost, moraju da uče i život pisca.
Ja bih bio najgori đak, jer ni svoj život nisam naučio. A radio sam svašta. Bio zidarski pomoćnik, fizički radnik u pivari, kubikaš na pristaništu, mornar, pozorišni reditelj, bavio se vodovodom i kanalizacijom, radio kompresorima, obrađivao drvo, umem da napravim krov, glumio u jednom lutkarskom pozorištu, čak i pravio lutke, vodio televizijske emisije, bio konferansije...
Imam i neke nagrade i priznanja. Dve "Nevenove". Jednu za životno delo u poeziji za decu. Goranovu nagradu. Nagradu Sterijinog pozorišta. Zlatnu arenu za filmski scenario. Nagradu oslobođenja Vojvodine. Sedmojulsku nagradu Srbije. Nosilac sam ordena zasluga za narod. Neko bi od svega toga mogao da napise bezbroj stranica. Recimo: uređivao list "Ritam" ili uređivao Zmajev "Neven"...
Najviše bih voleo da sami izmislite moju biografiju. Onda ću imati mnogo raznih života i biti najživlji među živima.
Ostalo, što nije za najavu pisca, nego za šaputanje, rekao sam u pesmi "In memoriam".
I u svim ostalim svojim pesmama."
- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.023
**********************************
Nova interpretacija stihova mike antića
Mladi kruševački pesnik Nikola Stojanović, interpretirao je jednu od najlepših pesama Mike Antića ''PRVA LJUBAV''.
Poslušajte:
Biografija Nikole Stojanovića
Никола Стојановић рођен је 07.03.1992. у Великој Крушевици код Крушевца. Студент је права. Писањем се бави од своје 12-те године живота. Своје прве радове објављивао је у неколико дечијих часописа, многе песме објављене су му у новинама и књижевним часописима. Песме су му заступљене у неколико зборника љубавне поезије и много веб сајтова. Објавио три књиге поезије и освојио много награда и признања широм Србије.
Библиографија:
Љубав на хоризонту (2009)
Додири чежње (2010)
Не реци ником (2012)
Дискографија:
Љубавни ветрови (2011) – ЦД са рециталима
Битније награде:
Награда ”Бела бреза” (2009)
Награда ”Златна Кацига” (2009)
Награда ”Златна кацига” (2010)
Награда ”Лаза Костић” (2010)
Награда за родољубиву поезију у Чајетини (2010)
Награда за ширење међу омладином идеала мира (2010)
Награда за љубавну поезију у Кикинди (2010)
Награда Удружења за борбу против рака за родољубиву песму (2011)
Награда Центра младих из Београда за песму на тему ”Екологија” (2011)
Награда ”Бела бреза” (2012)
Победник песничког маратона у Ћуприји (2012) – 2 пута
Победник песничког маратона у Алексинцу (2012)
Победник песничког маратона у Сокобањи (2012)
Награда за љубавну песму на конкурсу ”Сија књига мајке Ангелине” (2012)
Mladi kruševački pesnik Nikola Stojanović, interpretirao je jednu od najlepših pesama Mike Antića ''PRVA LJUBAV''.
Poslušajte:
Biografija Nikole Stojanovića
Никола Стојановић рођен је 07.03.1992. у Великој Крушевици код Крушевца. Студент је права. Писањем се бави од своје 12-те године живота. Своје прве радове објављивао је у неколико дечијих часописа, многе песме објављене су му у новинама и књижевним часописима. Песме су му заступљене у неколико зборника љубавне поезије и много веб сајтова. Објавио три књиге поезије и освојио много награда и признања широм Србије.
Библиографија:
Љубав на хоризонту (2009)
Додири чежње (2010)
Не реци ником (2012)
Дискографија:
Љубавни ветрови (2011) – ЦД са рециталима
Битније награде:
Награда ”Бела бреза” (2009)
Награда ”Златна Кацига” (2009)
Награда ”Златна кацига” (2010)
Награда ”Лаза Костић” (2010)
Награда за родољубиву поезију у Чајетини (2010)
Награда за ширење међу омладином идеала мира (2010)
Награда за љубавну поезију у Кикинди (2010)
Награда Удружења за борбу против рака за родољубиву песму (2011)
Награда Центра младих из Београда за песму на тему ”Екологија” (2011)
Награда ”Бела бреза” (2012)
Победник песничког маратона у Ћуприји (2012) – 2 пута
Победник песничког маратона у Алексинцу (2012)
Победник песничког маратона у Сокобањи (2012)
Награда за љубавну песму на конкурсу ”Сија књига мајке Ангелине” (2012)
Poslednja izmena od urednika:
- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.023
Na današnji dan, 1932. godine, rođen je naš Mika... 
Uprkos danima sivim,
kad vidiš neku kometu
da vidik zarumeni,
upamti: to ja još uvek
šašav letim i živim...
Uprkos danima sivim,
kad vidiš neku kometu
da vidik zarumeni,
upamti: to ja još uvek
šašav letim i živim...
UREDNIK
- Učlanjen(a)
- 27.06.2011
- Poruka
- 10.512
Pola veka "Plavog čuperka" Mike Antića
BEOGRAD - Pre 28 godina od 24. juna 1986. ovaj svet napustio je, prerano, srpski poeta Miroslav Mika Antić (1932-1986) a prvo izdanje njegove antologijske zbirke "Plavi čuperak" pojavilo se pre pola veka, 1964. godine.
Ta čudesna zbirka je do danas objavljena u više od 90 izdanja širom sveta.
Odnedavno se po "Plavom čuperku" naziva novosadska nagrada za najbolju zbirku poezije za decu i mlade. To ime nosi i nekoliko dečjih vrtića širom Srbije.
I druga Antićeva antologijska zbirku "Garavi sokak", objavljena je u više desetina izdanja. Posvetio ju je svojim vršnjacima, malim pančevačkim Romima, pre svega Miletu zvanom Dileja.
Imenom "Garavi sokak" naziva se sada pesnički konkurs Književnog kluba "Miroslav Antić" iz Inđije, a negde od početka osamdestih i popularna muzička grupa iz Novog Sada, koju predvodi Bane Krstić.
Antić, "večiti dečak", izuzetan liričar i inventivan dečji pesnik, napisao je oko 30 dela - zbirke pesama "Ispričano za proleća", "Plavo nebo", "Roždestvo tvoje", "Psovke nežnosti", "Garavi sokak", "Koncert za 1001 bubanj", "Kikinda". Pesme za decu "Plavi čuperak", "Poslednja bajka", Nasmejani svet", "Šašava knjiga", "Prva ljubav", "Svašta umem", radio drame "Otužni marš" i "Povečerje"...
Radio je i na filmskim projektima "Sveti pesak", "Doručak s đavolom", "Široko je lišće", "Strašan lav".
Rođen je marta 1932. u Mokrinu, Banat. Osnovnu školu učio je u Mokrinu i Pančevu, gde se porodica preselila u leto 1941. Gimnaziju je pohađao u Pančevu i Kikindi.
Na Filozofskom fakultetu u Beogradu je studirao ruski i češki jezik.
U Pančevu je radio u tehničkoj službi tamošnjeg pozorišta, a od 1951. kao novinar-saradnik u listu "Pančevac".
Antić je prvu pesmu objavio 1948. godine, kao 16-godišnjak, u beogradskom časopisu „Mladost“, a prvu knjigu pesama "Ispričano za proleća", dve godine potom.
Od 1954. je bio novinar u novosadskom "Dnevniku", tako je u toj i i docnije u takođe novosadskoj novinsko-izdavačkoj kući "Forum" je, uz manje prekide, radio sve do prerane smrti, u 54. godini.
Tanjug
Ta čudesna zbirka je do danas objavljena u više od 90 izdanja širom sveta.
Odnedavno se po "Plavom čuperku" naziva novosadska nagrada za najbolju zbirku poezije za decu i mlade. To ime nosi i nekoliko dečjih vrtića širom Srbije.
I druga Antićeva antologijska zbirku "Garavi sokak", objavljena je u više desetina izdanja. Posvetio ju je svojim vršnjacima, malim pančevačkim Romima, pre svega Miletu zvanom Dileja.
Imenom "Garavi sokak" naziva se sada pesnički konkurs Književnog kluba "Miroslav Antić" iz Inđije, a negde od početka osamdestih i popularna muzička grupa iz Novog Sada, koju predvodi Bane Krstić.
Antić, "večiti dečak", izuzetan liričar i inventivan dečji pesnik, napisao je oko 30 dela - zbirke pesama "Ispričano za proleća", "Plavo nebo", "Roždestvo tvoje", "Psovke nežnosti", "Garavi sokak", "Koncert za 1001 bubanj", "Kikinda". Pesme za decu "Plavi čuperak", "Poslednja bajka", Nasmejani svet", "Šašava knjiga", "Prva ljubav", "Svašta umem", radio drame "Otužni marš" i "Povečerje"...
Radio je i na filmskim projektima "Sveti pesak", "Doručak s đavolom", "Široko je lišće", "Strašan lav".
Rođen je marta 1932. u Mokrinu, Banat. Osnovnu školu učio je u Mokrinu i Pančevu, gde se porodica preselila u leto 1941. Gimnaziju je pohađao u Pančevu i Kikindi.
Na Filozofskom fakultetu u Beogradu je studirao ruski i češki jezik.
U Pančevu je radio u tehničkoj službi tamošnjeg pozorišta, a od 1951. kao novinar-saradnik u listu "Pančevac".
Antić je prvu pesmu objavio 1948. godine, kao 16-godišnjak, u beogradskom časopisu „Mladost“, a prvu knjigu pesama "Ispričano za proleća", dve godine potom.
Od 1954. je bio novinar u novosadskom "Dnevniku", tako je u toj i i docnije u takođe novosadskoj novinsko-izdavačkoj kući "Forum" je, uz manje prekide, radio sve do prerane smrti, u 54. godini.
Tanjug
HODAJUĆI NA RUKAMA
Ponekad mi se učini da mi beže pod nogama putevi i daljine. I kadgod mi se dogodi da dospem u daleko, i stanem nasred njega i mislim: konačno, evo me; ako podignem oči, vidim da svako najdalje ima svoje još dalje.
Možda je to i sreća. Možda imam u sebi nešto duže od krajeva.
Možda imam u sebi toliko mnogo sveta, da se nikada, nigde, neće moći završiti.
Nije reč o životu, nego o njegovom dejstvu. Jer neke stvari se ne mogu saznati samo očima. Postoje u meni mnoga, neverovatna čula. Čula vode i vazduha, metala, ikre, semenja, ....
Oni koji me sreću, misle da ja to putujem. A ne putujem ja. To beskraj po meni hoda.
Od koje sam ja vrste?
Znam jednu novu igru. Zaustavim se naprasno i ne mičem se satima. Pravim se kao da razmišljam i da u sebi rastem. Činim to dosta uverljivo. Dok imitiram drveće, neko sa strane, neupućen, stvarno bi pomislio da sam pustio korenje.
Razlistavam se sluhom. Zagrljajima. Disanjem. Čak se i ptice prevare, pa mi slete u kosu i gnezde mi se na ramenu.
Pravim se da sam trom sanjar. Nespretan penjač. Spor saputnik. Pravim se da mi je teško da se savijam preko belih oštrica realnog.
Pravim se da mi nedostaje hitrina iznenadnog skraćivanja u tačku i produžetka u nedogled ....
Ja ne upoznajem svet, već ga samo prepoznajem. Ne idem da ga otkrivam, nego da ga se prisetim, kao nekakve svoje daleke uspomene.
Jer mnogo puta sam bio gde nisam još koračao. I mnogo puta sam živeo u onom što još ne poznajem. I mnogo puta sam grlio to što će tek biti oblici. Zato izgledam izgubljen i neprestano se osvrćem. A u sebi se smeškam. Jer, ako niste znali, svet je čudesna igračka.
Može li se izgubiti neko u nekakvom vremenu i nekakvom prostoru, ako u sebi nosi sva vremena i prostore? ....
Smeta mi krov da sanjam. Smeta mi nebo da verujem ....
Miroslav Antić
Ponekad mi se učini da mi beže pod nogama putevi i daljine. I kadgod mi se dogodi da dospem u daleko, i stanem nasred njega i mislim: konačno, evo me; ako podignem oči, vidim da svako najdalje ima svoje još dalje.
Možda je to i sreća. Možda imam u sebi nešto duže od krajeva.
Možda imam u sebi toliko mnogo sveta, da se nikada, nigde, neće moći završiti.
Nije reč o životu, nego o njegovom dejstvu. Jer neke stvari se ne mogu saznati samo očima. Postoje u meni mnoga, neverovatna čula. Čula vode i vazduha, metala, ikre, semenja, ....
Oni koji me sreću, misle da ja to putujem. A ne putujem ja. To beskraj po meni hoda.
Od koje sam ja vrste?
Znam jednu novu igru. Zaustavim se naprasno i ne mičem se satima. Pravim se kao da razmišljam i da u sebi rastem. Činim to dosta uverljivo. Dok imitiram drveće, neko sa strane, neupućen, stvarno bi pomislio da sam pustio korenje.
Razlistavam se sluhom. Zagrljajima. Disanjem. Čak se i ptice prevare, pa mi slete u kosu i gnezde mi se na ramenu.
Pravim se da sam trom sanjar. Nespretan penjač. Spor saputnik. Pravim se da mi je teško da se savijam preko belih oštrica realnog.
Pravim se da mi nedostaje hitrina iznenadnog skraćivanja u tačku i produžetka u nedogled ....
Ja ne upoznajem svet, već ga samo prepoznajem. Ne idem da ga otkrivam, nego da ga se prisetim, kao nekakve svoje daleke uspomene.
Jer mnogo puta sam bio gde nisam još koračao. I mnogo puta sam živeo u onom što još ne poznajem. I mnogo puta sam grlio to što će tek biti oblici. Zato izgledam izgubljen i neprestano se osvrćem. A u sebi se smeškam. Jer, ako niste znali, svet je čudesna igračka.
Može li se izgubiti neko u nekakvom vremenu i nekakvom prostoru, ako u sebi nosi sva vremena i prostore? ....
Smeta mi krov da sanjam. Smeta mi nebo da verujem ....
Miroslav Antić
PROBAŠ I USPEŠ
I odjednom sam shvatio:
postoje reči bez usana.
I verovanje bez daha.
To je nekakav izazov onoga što je ispred nas,
kao da te začikuju da nešto nećeš uspeti,
a ti probaš i uspeš.
Zamisli da si sova i dužnost ti je da žmuriš
i da se bojiš svetlosti.
A ti se čvrsto zarekneš i hipnotišeš sunce.
Objašnjavanjem stvari,
oduzimamo im nešto od one lepe čarolije,
od onog zlatastog omota,
ispod kojeg se kriju tolika čudesna
značenja svega što izgleda isto.
Reči su iskraćale. I iznošene. I krpljene.
Mereno od pre vremena i mnogo posle vremena,
ostaje samo smisao kao čudo svih čudjenja.
Miroslav Antić
I odjednom sam shvatio:
postoje reči bez usana.
I verovanje bez daha.
To je nekakav izazov onoga što je ispred nas,
kao da te začikuju da nešto nećeš uspeti,
a ti probaš i uspeš.
Zamisli da si sova i dužnost ti je da žmuriš
i da se bojiš svetlosti.
A ti se čvrsto zarekneš i hipnotišeš sunce.
Objašnjavanjem stvari,
oduzimamo im nešto od one lepe čarolije,
od onog zlatastog omota,
ispod kojeg se kriju tolika čudesna
značenja svega što izgleda isto.
Reči su iskraćale. I iznošene. I krpljene.
Mereno od pre vremena i mnogo posle vremena,
ostaje samo smisao kao čudo svih čudjenja.
Miroslav Antić