- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.023
Miroslav-Mika Antić
- Začetnik teme Hermes
- Datum pokretanja
Član
- Učlanjen(a)
- 27.01.2011
- Poruka
- 306
XCVIII
- Mika Antić - iz knjige Savršenstvo vatre/ V deo Kad se prebrzo raste
Čelom sam razgrtao nebo. A na mahove,
kad izronim iz bunila,
čuo sam soptanje hiljade malih gadnih njuški
dok su gmizale niz obrežje.
U zaleđenom vetru oksidisala je mesečina.
Pokreti su mi bili usporeni i pijani.
Pa eto, oči moje, sad ste sa vrha sveta
svedok svog vizionarskog sna.
Ljigava živa spužva mahovine, Polako, njušeći, zaobilazila je horizonte.
Hipnotisani nedogled lipsavao je u grčevima.
Odasvud je izbijao ljut miris oglodanih smrti.
kad izronim iz bunila,
čuo sam soptanje hiljade malih gadnih njuški
dok su gmizale niz obrežje.
U zaleđenom vetru oksidisala je mesečina.
Pokreti su mi bili usporeni i pijani.
Pa eto, oči moje, sad ste sa vrha sveta
svedok svog vizionarskog sna.
Ljigava živa spužva mahovine, Polako, njušeći, zaobilazila je horizonte.
Hipnotisani nedogled lipsavao je u grčevima.
Odasvud je izbijao ljut miris oglodanih smrti.
- Mika Antić - iz knjige Savršenstvo vatre/ V deo Kad se prebrzo raste
- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.023
- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.023
Najlepši ljubavni stihovi Mike Antića: Postoje ljudi koji ti ISČUPAJU SRCE i postoje oni koji ga VRATE NA MESTO
Bio je pesnik, novinar, slikar, reditelj. Boem i večiti dečak. Iza Miroslava Mike Antića (1932-1986), neizlečivog sanjara koji je pisao pesme kako bi stizao do zvezda, ostala je besmrtna poezija. Svojim stihovima je davao krila deci, voleo ljude, slavio nežnost, molio za toleranciju, veličao snove, ljubio ravnicu i more... Vreme ništa nije učinilo njegovim pesmama. I danas se čitaju iz školskih udžbenika, ali i sa društvenih mreža. I danas su njegove ljubavne murosti jednako mudre kao kad ih je pisao. Zato je vredno podsetiti ih se...
* Hiljadu puta od jutros kao nekad te volim. Hiljadu puta od jutros ponovo ti se vraćam.
* Sve moje nežnosti i gluposti još uvek na tvome pragu spavaju
* Zašivaću te vetrom. Posle ću, znam, pobrkati moju kožu s tvojom. Ne znam da li me shvataš: to nije prožimanje. To je umivanje tobom.
* Kada te nema jer tako hoću, zaledim osmeh. U sebi kažem ime. Udahnem duboko i pomislim: tako mi nedostaješ.
* Jedino čisto čulo, to je dodir njene i moje ruke. Sve ostalo, uopšte nisu čula.
* Nema male sreće, male bolesti ni malih ljubavi. Ili jesu ili nisu.
* Najlepše čudo sveta, skupi se uz mene i ćuti.
* To, kako da se voli, ne uči se iz knjiga, ne uči se u školi. To se uči iz sebe, kad se otvori srce, pa boli, ili ne boli.
* Voli najžešćom nežnošću, kao da živiš jedini put i nikada više.
* Nasloni moje vreme na svoje. Duže će večnost vredeti kada smo zajedno.
* Da ja imam samo tebe. Da ti imaš samo mene. Jesi l moje? Najmoje? Jesam tvoje. Najtvoje.
* Znaš kako se ja zovem? Ne kao ime i prezime. Već kao boja života. Znaš kako se ja zovem? Zovem se čekanje tebe.
* Ostala si najlepša medalja iz najlepšeg rata, u kojem su mi srce amputirali.
* Čovek je željen tek ako želi. I ako sebe celog damo, tek tada i možemo biti celi.
* Treći put kad se zaljubiš, izbriši obe ranije. Nek treća bude prva. Nek peta bude prva. Nek stota bude prva, ako se pošteno diše. Kad ljubav brojiš do jedan, onda je ima najviše.
* Ispričali smo ramenima i rukama nešto što u prevodu na disanje znači: ljubav.
* Evo, silazi sumrak, i svet postaje hladniji. Ti si moj način toplog. Obući ću te na sebe da se, ovako pokipelo, ne prehladim od studeni svog straha i samoće.
* Zaboravi da negde na svetu postoje tvoji muževi, i moje žene, i postelje u kojima su snovi - zanat. Danas će drumovi biti za mene i tebe pruženi daleko negde u nepovrat. Kad dlanovima pritisneš čelo tu gde je neka vatra u glavi, ne skrivaj ljubav neveselo, svima je ispričaj, svima javi.
* Postoje ljudi koji ti iščupaju srce i postoje oni koji ga vrate na mesto.
* Srce se nema da se ima. Srce se ima da ga daš svima.
* Ti si sve ono što mi je potrebno da jesi. Ako ne razumeš moje ćutanje, nećeš razumeti ni moje reči.
* I dvadeset četvrta ljubav mora biti prva, ako je prava. I kad se jednom u dubokoj starosti sretnemo u nekom domu penzionera, pa pred Novu godinu ili neki drugi praznik odigramo zajedno jedan valcer ili tango i zaljubimo se jedno u drugo 3681. put, neka i to bude samo prva ljubav i nijedna više.
(Izvor: ZenskiKutak.rs)
Bio je pesnik, novinar, slikar, reditelj. Boem i večiti dečak. Iza Miroslava Mike Antića (1932-1986), neizlečivog sanjara koji je pisao pesme kako bi stizao do zvezda, ostala je besmrtna poezija. Svojim stihovima je davao krila deci, voleo ljude, slavio nežnost, molio za toleranciju, veličao snove, ljubio ravnicu i more... Vreme ništa nije učinilo njegovim pesmama. I danas se čitaju iz školskih udžbenika, ali i sa društvenih mreža. I danas su njegove ljubavne murosti jednako mudre kao kad ih je pisao. Zato je vredno podsetiti ih se...
* Hiljadu puta od jutros kao nekad te volim. Hiljadu puta od jutros ponovo ti se vraćam.
* Sve moje nežnosti i gluposti još uvek na tvome pragu spavaju
* Zašivaću te vetrom. Posle ću, znam, pobrkati moju kožu s tvojom. Ne znam da li me shvataš: to nije prožimanje. To je umivanje tobom.
* Kada te nema jer tako hoću, zaledim osmeh. U sebi kažem ime. Udahnem duboko i pomislim: tako mi nedostaješ.
* Jedino čisto čulo, to je dodir njene i moje ruke. Sve ostalo, uopšte nisu čula.
* Nema male sreće, male bolesti ni malih ljubavi. Ili jesu ili nisu.
* Najlepše čudo sveta, skupi se uz mene i ćuti.
* To, kako da se voli, ne uči se iz knjiga, ne uči se u školi. To se uči iz sebe, kad se otvori srce, pa boli, ili ne boli.
* Voli najžešćom nežnošću, kao da živiš jedini put i nikada više.
* Nasloni moje vreme na svoje. Duže će večnost vredeti kada smo zajedno.
* Da ja imam samo tebe. Da ti imaš samo mene. Jesi l moje? Najmoje? Jesam tvoje. Najtvoje.
* Znaš kako se ja zovem? Ne kao ime i prezime. Već kao boja života. Znaš kako se ja zovem? Zovem se čekanje tebe.
* Ostala si najlepša medalja iz najlepšeg rata, u kojem su mi srce amputirali.
* Čovek je željen tek ako želi. I ako sebe celog damo, tek tada i možemo biti celi.
* Treći put kad se zaljubiš, izbriši obe ranije. Nek treća bude prva. Nek peta bude prva. Nek stota bude prva, ako se pošteno diše. Kad ljubav brojiš do jedan, onda je ima najviše.
* Ispričali smo ramenima i rukama nešto što u prevodu na disanje znači: ljubav.
* Evo, silazi sumrak, i svet postaje hladniji. Ti si moj način toplog. Obući ću te na sebe da se, ovako pokipelo, ne prehladim od studeni svog straha i samoće.
* Zaboravi da negde na svetu postoje tvoji muževi, i moje žene, i postelje u kojima su snovi - zanat. Danas će drumovi biti za mene i tebe pruženi daleko negde u nepovrat. Kad dlanovima pritisneš čelo tu gde je neka vatra u glavi, ne skrivaj ljubav neveselo, svima je ispričaj, svima javi.
* Postoje ljudi koji ti iščupaju srce i postoje oni koji ga vrate na mesto.
* Srce se nema da se ima. Srce se ima da ga daš svima.
* Ti si sve ono što mi je potrebno da jesi. Ako ne razumeš moje ćutanje, nećeš razumeti ni moje reči.
* I dvadeset četvrta ljubav mora biti prva, ako je prava. I kad se jednom u dubokoj starosti sretnemo u nekom domu penzionera, pa pred Novu godinu ili neki drugi praznik odigramo zajedno jedan valcer ili tango i zaljubimo se jedno u drugo 3681. put, neka i to bude samo prva ljubav i nijedna više.
(Izvor: ZenskiKutak.rs)
- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.023
TAJNA SMRTI MIKE ANTIĆA: Boem koji je živeo svoju poeziju i UMRO SA ZLATNIM PRAHOM NA RUKAMA, a evo i ZAŠTO
Jedan od najautentičnijih pesnika domaće književnosti i najveći srpski boem druge polovine 20. veka napustio nas je na današnji dan 1986.
Miroslav Antić otišao je sa ovoga sveta pre tačno 31 godinu, ali je ostao besmrtan. I danas žive njegovi stihovi, pesme i anegdote, pa se čini da je i Mika tu - slika u svom rodnom Mokrinu, odmara ploveći Tisom ili ispija prvu jutarnju kafu u beogradskoj "Poslednjoj šansi".
Iza ovog "poslednjeg boema 20. veka" ostalo je nebrojano pesama i priča. Mika je živeo autentično i neponovljivo, a tako je i umro, na današnji dan 1986. godine.
U knjizi "Sutradan posle detinjstva" Nemanje Rotara kojem je Mika Antić bio ujak, autor je zapisao i neverovatnu priču koja se zbila neposredno nakon smrti velikog umetnika.
Mika Antić umro je bašti svoje kući u Ulici Mihaila Babinke u Novom Sadu baš dana kada je primio Avnojevsku nagradu. U tom trenutku već je bio oboleo od raka vilice i hirurzi su mu odstranili deo jezika.
Činjenicu da više ne može da govori pesnik je teško podneo. Mnogo je pio i, skoro fanatično, slikao. Tada je nastao ciklus predivnih slika suncokreta "boje sunca" koju je Mika dobio mešajući oker sa zlatnim prahom.
I tako je Mika Antić umro sa zlatom na rukama! Pokušali su da mu operu ruke, ali prah nije silazio.
Mika je ležao na odru dok su mu šake svetlucale kao u biblijskoj priči. Na onaj svet pesnik otišao je zlatnih ruku.
(Dnevno.rs)
Jedan od najautentičnijih pesnika domaće književnosti i najveći srpski boem druge polovine 20. veka napustio nas je na današnji dan 1986.
Miroslav Antić otišao je sa ovoga sveta pre tačno 31 godinu, ali je ostao besmrtan. I danas žive njegovi stihovi, pesme i anegdote, pa se čini da je i Mika tu - slika u svom rodnom Mokrinu, odmara ploveći Tisom ili ispija prvu jutarnju kafu u beogradskoj "Poslednjoj šansi".
Iza ovog "poslednjeg boema 20. veka" ostalo je nebrojano pesama i priča. Mika je živeo autentično i neponovljivo, a tako je i umro, na današnji dan 1986. godine.
U knjizi "Sutradan posle detinjstva" Nemanje Rotara kojem je Mika Antić bio ujak, autor je zapisao i neverovatnu priču koja se zbila neposredno nakon smrti velikog umetnika.
Mika Antić umro je bašti svoje kući u Ulici Mihaila Babinke u Novom Sadu baš dana kada je primio Avnojevsku nagradu. U tom trenutku već je bio oboleo od raka vilice i hirurzi su mu odstranili deo jezika.
Činjenicu da više ne može da govori pesnik je teško podneo. Mnogo je pio i, skoro fanatično, slikao. Tada je nastao ciklus predivnih slika suncokreta "boje sunca" koju je Mika dobio mešajući oker sa zlatnim prahom.
I tako je Mika Antić umro sa zlatom na rukama! Pokušali su da mu operu ruke, ali prah nije silazio.
Mika je ležao na odru dok su mu šake svetlucale kao u biblijskoj priči. Na onaj svet pesnik otišao je zlatnih ruku.
(Dnevno.rs)
- Učlanjen(a)
- 11.04.2017
- Poruka
- 3
Miroslav Mika Antić (1932 – 1986) čita „Basnu“ (iz „Mita o ptici“ i „Savršenstva vatre“) u čuvenom studiju M u Novom Sadu, 19. februara 1982. godine.
BASNA
Roda, odevena u kostim od novog prolećnjeg perja,
i jedan sasvim olinjali, ćelavi đeram,
ćaskali, stojeći na jednoj nozi, o filozofskim temama,
onako, iz puke dosade.
A znaš li, kazala roda, znaš li da nikada nećeš poleteti,
jer ravnodušni se linjaju,
a krila rastu samo od prevelikih želja.
Đeram ocedi kap vode s njuške i reče,
žmirkajući limeno prema suncu:
Lako je Vama, gospođo, kad ste udati za vetar,
a ja sam se zemljom oženio.
Naravoučenije ove basne izgubljeno je u perju roda koje su odletele.
***
- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.023
U Domu vojske u Beogradu, u toku je izložba radova Mike Antića koju je priredio njegov sin Igor Antić.
Izložba traje do 27.10.2018. god i ulaz je slobodan pa, ako ste u prilici, pogledajte.
Ja sam bila danas i ostala sam bez reči jer, Mika je bio podjednako dobar slikar, što do danas nisam znala.
Jedan je Mika <3
Izložba traje do 27.10.2018. god i ulaz je slobodan pa, ako ste u prilici, pogledajte.
Ja sam bila danas i ostala sam bez reči jer, Mika je bio podjednako dobar slikar, što do danas nisam znala.
Jedan je Mika <3
- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.023
POGLEDAJTE KAKO JE MIKA ANTIĆ POPUNJAVAO FORMULARE ZA PRIJAVU POREZA… TO JE MOGAO SAMO NEKO KO NIJE BIO “SA OVOG SVETA”
Pesma “Pehar“ Miroslava Antića ima vanserijsku istoriju. Može se reći da je nastala u tipičnom “antićevskom” stilu.
Naime, Mika Antić bio je u “večitoj svađi sa računom”, ali zato je nezgodne situacije “peglao” talentom i šarmom.
Na formularu za prijavu poreza otkucao je na pisaćoj mašini stihove i poslao ih novosadskoj poreskoj upravi, i tako svom Novom Sadu, umesto novca, poklonio ovu pesmu.
Miroslav Mika Antić rođen je 14. marta 1932. u Mokrinu, a preminuo je 24. juna 1986. u Novom Sadu.
Izvor: noizz.rs/laguna.rs