- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.023
Miroslav-Mika Antić
- Začetnik teme Hermes
- Datum pokretanja
- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.023
- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.023
- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.023
"Ne mogu da radim ako nisam zaljubljen": Kako je Mika Antić izjavio ljubav Miri Stupici
Pesnici su zaista najoriginalniji ljubavnici, a tome svedoči i ova slatka priča o Miroslavu - Miki Antiću.
Kad joj je preminuo suprug Bojan Stupica, velika diva srpskog i jugoslovenskog filma i pozorišta Mira Stupica trudila se da što više radi kako bi oterala depresiju u koju je lagano klizila. Prihvatala je sve poslovne ponude o čemu svedoči u autobiografskom delu "Šaka soli".
- Bila je skoro ponoć kada smo se te 1971. godine, posle napornog snimanja ljubavne scene sa Batom Živojinovićem u filmu “Doručak sa đavolom” Mike Antića, našli za stolom hotela na Petrovaradinskoj tvrđavi. Prvi smo stigli Mika Antić i ja. Situacija za ćutanje od umora, tek poneka reč.
- Dobra ti je bila ljubavna scena s Batom.
- Misliš - kažem.
- Da. Odlična. A šta osećaš kad se ljubiš s partnerom?
- Pa ne osećam ništa. Radim.
Stajala sam satima na jednoj nozi, sva sam se ukočila. Vetar je bio leden. Mislila sam kako će mi se na platnu videti crvenilo nosa.
- Jesi li sama? Imaš li nekoga?
- Ne, nemam.
- A ja sam zaljubljen. Smešim se.
- Blago tebi.
- Zaljubljen sam u tebe.
- Šališ se?
- Ne šalim se. Jesam.
Ćutim, ne znam šta da kažem, volim ga i moram da budem pažljiva. Uzimam ga za ruku.
- Miko moj, ja sam jedva jednog genija preživela, drugog sigurno ne bih uspela.
Prećutkujem alkohol. On pije i netremice me gleda.
- Znaš, ne mogu da radim ako nisam zaljubljen.
Meni laknu, pošto je on tako uopštio problem.
- Pa ima toliko lepih žena oko tebe, samo ih pogledaj i sve te obožavaju.
- Da, ali ja volim tebe.
- Volim i ja tebe, Miko - kažem prijateljskim tonom i sa toplinom.
Mršti se, razumeo je. Prilazi stolu novinar Tika Ilić.
- Kakve ja to ljubavne izjave čujem, ko je u koga ovde zaljubljen.
- Ja sam zaljubljen u Miru Stupicu - viče iznerviran Mika.
Srećom, restoran je prazan. Tika ga smiruje.
- Pa dobro, nije to ništa novo, svi smo u Miru Stupicu od rane mladosti bivali zaljubljeni i, kao što vidiš, svi smo preživeli, pa ćeš i ti. A vama pesnicima, ne treba baš mnogo ni verovati.
Mika, razljućen, vadi list papira i piše: - Miroslav Antić je zaljubljen u Miru Stupicu. Ovo potpisuje Miroslav Antić.
"Deco, umorna sam, idem da spavam, imaću sutra velike podočnjake."
Odlazim ostavljajući papir na stolu.
Prošlo je 20 godina od tada. Mike odavno nema. Javlja mi se Petar Slovenski: - Svratiću da ti dam nešto što ti šalje naš stari drugar Tika Ilić. Gledam, čitam, smešim se. Pazi, sačuvao Tika. E, pa lepo, čuvaću i ja, čuvaću za moju unuku Miju, da se hvali kako je jedan veliki pesnik bio zaljubljen u njenu baku, čitavo jedno veče - zapisala je Mira Stupica u knjizi "Šaka soli".
Izvor: Kurir
Pesnici su zaista najoriginalniji ljubavnici, a tome svedoči i ova slatka priča o Miroslavu - Miki Antiću.
Kad joj je preminuo suprug Bojan Stupica, velika diva srpskog i jugoslovenskog filma i pozorišta Mira Stupica trudila se da što više radi kako bi oterala depresiju u koju je lagano klizila. Prihvatala je sve poslovne ponude o čemu svedoči u autobiografskom delu "Šaka soli".
- Bila je skoro ponoć kada smo se te 1971. godine, posle napornog snimanja ljubavne scene sa Batom Živojinovićem u filmu “Doručak sa đavolom” Mike Antića, našli za stolom hotela na Petrovaradinskoj tvrđavi. Prvi smo stigli Mika Antić i ja. Situacija za ćutanje od umora, tek poneka reč.
- Dobra ti je bila ljubavna scena s Batom.
- Misliš - kažem.
- Da. Odlična. A šta osećaš kad se ljubiš s partnerom?
- Pa ne osećam ništa. Radim.
Stajala sam satima na jednoj nozi, sva sam se ukočila. Vetar je bio leden. Mislila sam kako će mi se na platnu videti crvenilo nosa.
- Jesi li sama? Imaš li nekoga?
- Ne, nemam.
- A ja sam zaljubljen. Smešim se.
- Blago tebi.
- Zaljubljen sam u tebe.
- Šališ se?
- Ne šalim se. Jesam.
Ćutim, ne znam šta da kažem, volim ga i moram da budem pažljiva. Uzimam ga za ruku.
- Miko moj, ja sam jedva jednog genija preživela, drugog sigurno ne bih uspela.
Prećutkujem alkohol. On pije i netremice me gleda.
- Znaš, ne mogu da radim ako nisam zaljubljen.
Meni laknu, pošto je on tako uopštio problem.
- Pa ima toliko lepih žena oko tebe, samo ih pogledaj i sve te obožavaju.
- Da, ali ja volim tebe.
- Volim i ja tebe, Miko - kažem prijateljskim tonom i sa toplinom.
Mršti se, razumeo je. Prilazi stolu novinar Tika Ilić.
- Kakve ja to ljubavne izjave čujem, ko je u koga ovde zaljubljen.
- Ja sam zaljubljen u Miru Stupicu - viče iznerviran Mika.
Srećom, restoran je prazan. Tika ga smiruje.
- Pa dobro, nije to ništa novo, svi smo u Miru Stupicu od rane mladosti bivali zaljubljeni i, kao što vidiš, svi smo preživeli, pa ćeš i ti. A vama pesnicima, ne treba baš mnogo ni verovati.
Mika, razljućen, vadi list papira i piše: - Miroslav Antić je zaljubljen u Miru Stupicu. Ovo potpisuje Miroslav Antić.
"Deco, umorna sam, idem da spavam, imaću sutra velike podočnjake."
Odlazim ostavljajući papir na stolu.
Prošlo je 20 godina od tada. Mike odavno nema. Javlja mi se Petar Slovenski: - Svratiću da ti dam nešto što ti šalje naš stari drugar Tika Ilić. Gledam, čitam, smešim se. Pazi, sačuvao Tika. E, pa lepo, čuvaću i ja, čuvaću za moju unuku Miju, da se hvali kako je jedan veliki pesnik bio zaljubljen u njenu baku, čitavo jedno veče - zapisala je Mira Stupica u knjizi "Šaka soli".
Izvor: Kurir
- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.023
- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.023
- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.023
- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.023
- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.023
Ljubavni stihovi Miroslava Antića: Jesi l' moje, najmoje?
Svojim stihovima je davao krila deci, voleo ljude, slavio nežnost, molio za toleranciju, veličao snove, ljubio ravnicu i more...
BIO je pesnik, novinar, slikar, reditelj. Boem i večiti dečak. Iza Miroslava Mike Antića (1932-1986), neizlečivog sanjara koji je pisao pesme kako bi stizao do zvezda, ostala je besmrtna poezija. Svojim stihovima je davao krila deci, voleo ljude, slavio nežnost, molio za toleranciju, veličao snove, ljubio ravnicu i more... Vreme ništa nije učinilo njegovim pesmama. I danas se čitaju iz školskih udžbenika, ali i sa društvenih mreža. I danas su njegove ljubavne murosti jednako mudre kao kad ih je pisao. Zato je vredno podsetiti ih se...
* Hiljadu puta od jutros kao nekad te volim. Hiljadu puta od jutros ponovo ti se vraćam.
* Sve moje nežnosti i gluposti još uvek na tvome pragu spavaju.
* Zašivaću te vetrom. Posle ću, znam, pobrkati moju kožu s tvojom. Ne znam da li me shvataš: to nije prožimanje. To je umivanje tobom.
* Kada te nema jer tako hoću, zaledim osmeh. U sebi kažem ime. Udahnem duboko i pomislim: tako mi nedostaješ.
* Jedino čisto čulo, to je dodir njene i moje ruke. Sve ostalo, uopšte nisu čula.
* Nema male sreće, male bolesti ni malih ljubavi. Ili jesu ili nisu.
* Najlepše čudo sveta, skupi se uz mene i ćuti.
* To, kako da se voli, ne uči se iz knjiga, ne uči se u školi. To se uči iz sebe, kad se otvori srce, pa boli, ili ne boli.
* Voli najžešćom nežnošću, kao da živiš jedini put i nikada više.
* Nasloni moje vreme na svoje. Duže će večnost vredeti kada smo zajedno.
* Da ja imam samo tebe. Da ti imaš samo mene. Jesi l' moje? Najmoje? Jesam tvoje. Najtvoje.
* Znaš kako se ja zovem? Ne kao ime i prezime. Već kao boja života. Znaš kako se ja zovem? Zovem se čekanje tebe.
* Ostala si najlepša medalja iz najlepšeg rata, u kojem su mi srce amputirali.
* Čovek je željen tek ako želi. I ako sebe celog damo, tek tada i možemo biti celi.
* Treći put kad se zaljubiš, izbriši obe ranije. Nek treća bude prva. Nek peta bude prva. Nek stota bude prva, ako se pošteno diše. Kad ljubav brojiš do jedan, onda je ima najviše.
* Ispričali smo ramenima i rukama nešto što u prevodu na disanje znači: ljubav.
* Evo, silazi sumrak, i svet postaje hladniji. Ti si moj način toplog. Obući ću te na sebe da se, ovako pokipelo, ne prehladim od studeni svog straha i samoće.
* Zaboravi da negde na svetu postoje tvoji muževi, i moje žene, i postelje u kojima su snovi - zanat. Danas će drumovi biti za mene i tebe pruženi daleko negde u nepovrat. Kad dlanovima pritisneš čelo tu gde je neka vatra u glavi, ne skrivaj ljubav neveselo, svima je ispričaj, svima javi.
* Postoje ljudi koji ti iščupaju srce i postoje oni koji ga vrate na mesto.
* Srce se nema da se ima. Srce se ima da ga daš svima.
* Ti si sve ono što mi je potrebno da jesi. Ako ne razumeš moje ćutanje, nećeš razumeti ni moje reči.
* I dvadeset četvrta ljubav mora biti prva, ako je prava. I kad se jednom u dubokoj starosti sretnemo u nekom domu penzionera, pa pred Novu godinu ili neki drugi praznik odigramo zajedno jedan valcer ili tango i zaljubimo se jedno u drugo 3681. put, neka i to bude samo prva ljubav i nijedna više.
(Novosti)
Svojim stihovima je davao krila deci, voleo ljude, slavio nežnost, molio za toleranciju, veličao snove, ljubio ravnicu i more...
BIO je pesnik, novinar, slikar, reditelj. Boem i večiti dečak. Iza Miroslava Mike Antića (1932-1986), neizlečivog sanjara koji je pisao pesme kako bi stizao do zvezda, ostala je besmrtna poezija. Svojim stihovima je davao krila deci, voleo ljude, slavio nežnost, molio za toleranciju, veličao snove, ljubio ravnicu i more... Vreme ništa nije učinilo njegovim pesmama. I danas se čitaju iz školskih udžbenika, ali i sa društvenih mreža. I danas su njegove ljubavne murosti jednako mudre kao kad ih je pisao. Zato je vredno podsetiti ih se...
* Hiljadu puta od jutros kao nekad te volim. Hiljadu puta od jutros ponovo ti se vraćam.
* Sve moje nežnosti i gluposti još uvek na tvome pragu spavaju.
* Zašivaću te vetrom. Posle ću, znam, pobrkati moju kožu s tvojom. Ne znam da li me shvataš: to nije prožimanje. To je umivanje tobom.
* Kada te nema jer tako hoću, zaledim osmeh. U sebi kažem ime. Udahnem duboko i pomislim: tako mi nedostaješ.
* Jedino čisto čulo, to je dodir njene i moje ruke. Sve ostalo, uopšte nisu čula.
* Nema male sreće, male bolesti ni malih ljubavi. Ili jesu ili nisu.
* Najlepše čudo sveta, skupi se uz mene i ćuti.
* To, kako da se voli, ne uči se iz knjiga, ne uči se u školi. To se uči iz sebe, kad se otvori srce, pa boli, ili ne boli.
* Voli najžešćom nežnošću, kao da živiš jedini put i nikada više.
* Nasloni moje vreme na svoje. Duže će večnost vredeti kada smo zajedno.
* Da ja imam samo tebe. Da ti imaš samo mene. Jesi l' moje? Najmoje? Jesam tvoje. Najtvoje.
* Znaš kako se ja zovem? Ne kao ime i prezime. Već kao boja života. Znaš kako se ja zovem? Zovem se čekanje tebe.
* Ostala si najlepša medalja iz najlepšeg rata, u kojem su mi srce amputirali.
* Čovek je željen tek ako želi. I ako sebe celog damo, tek tada i možemo biti celi.
* Treći put kad se zaljubiš, izbriši obe ranije. Nek treća bude prva. Nek peta bude prva. Nek stota bude prva, ako se pošteno diše. Kad ljubav brojiš do jedan, onda je ima najviše.
* Ispričali smo ramenima i rukama nešto što u prevodu na disanje znači: ljubav.
* Evo, silazi sumrak, i svet postaje hladniji. Ti si moj način toplog. Obući ću te na sebe da se, ovako pokipelo, ne prehladim od studeni svog straha i samoće.
* Zaboravi da negde na svetu postoje tvoji muževi, i moje žene, i postelje u kojima su snovi - zanat. Danas će drumovi biti za mene i tebe pruženi daleko negde u nepovrat. Kad dlanovima pritisneš čelo tu gde je neka vatra u glavi, ne skrivaj ljubav neveselo, svima je ispričaj, svima javi.
* Postoje ljudi koji ti iščupaju srce i postoje oni koji ga vrate na mesto.
* Srce se nema da se ima. Srce se ima da ga daš svima.
* Ti si sve ono što mi je potrebno da jesi. Ako ne razumeš moje ćutanje, nećeš razumeti ni moje reči.
* I dvadeset četvrta ljubav mora biti prva, ako je prava. I kad se jednom u dubokoj starosti sretnemo u nekom domu penzionera, pa pred Novu godinu ili neki drugi praznik odigramo zajedno jedan valcer ili tango i zaljubimo se jedno u drugo 3681. put, neka i to bude samo prva ljubav i nijedna više.
(Novosti)
- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.023
