Član
- Učlanjen(a)
- 28.03.2013
- Poruka
- 13.330
Mire, u našem viđenju i poimanju svijeta oko sebe, percepcija igra presudnu ulogu. Zato ti ovdje kopiram moj post sa Psihologije o tome fenomenu:
Manje više, svi znamo šta je percepcija i kakva je njena uloga u formiranju našeg intelekta, pa se pitanjem definicije toga pojma ne bih bavio. Rekao bih samo da za percepciju nauka kaže da je to proces kojim naš mozak organizuje podatke koje prima preko raznih čula, tvoreći tako od tih podataka neku smislenu cjelinu.
Za percepciju se, dakle, može reći da je presudna u formiranju poimanja svijeta i stvarnosti u kojoj živimo, te našeg subjektivnog odnosa prema toj stvarnosti. Sopstveno mišljenje i sliku o svijetu u kome smo se našli, ili ako hoćete, sopstveni svjetonazor, formiramo pomoću perceptivnog načina ili procesa kojim naš mozak organizuje i „vidi“ podatke primljene iz spoljnjeg svijeta. Međutim, intrigantno je pitanje u kojoj mjeri naš mozak percepcira objektivnu stvarnost, to jest, koliko je tačna predodžba o stvarnosti koja se formira procesom percepcije u našoj svijesti? Najanovija istraživanja govore kako je naš mozak lako prevariti, zahvaljujući već formiranim modelima koji u njemu postoje.
Naime, percepcija je konstruisana i često zavisi od modela ili predodžbe koji su već kreirani u našem mozgu. Evo zgodnog primjera koji to dokazuje: kada se u prostoriju, čiji je strop na jednom kraju visok 3 m. a na drugom 2 m., postave u ta dva kraja dva čovjeka iste visine, posmatrač iz daljine neće primjetiti krivi strop, nego razliku u visini ljudi koji tamo stoje!? Onaj čovjek koji stoji u uglu prostorije gdje je strop niži, izgledaće mnogo visočiji od čovjeka koji stoji u suprotnom uglu, gdje strop visočiji. Zašto? Jednostavno zbog toga što je u našem mozgu već formiran model o jednakoj visini stropa u prostorijama – oni su uvijek jednake visine, dok istovremeno ljudi to nisu, pa je naš mozak automatski konstruisao krivu sliku.
Na gornjem primjeru možemo posmatrati percepciju uopšte. Naša saznanja koja smo anticipirali sa našom prvom sviješću o sebi, dakle iz naše porodice i neposredne okoline, te kasnija saznanja koja smo stekli kroz obrazovanje, već su konstruisali određene modele u našem mozgu, tako da nove pojave i nova saznanja najčešće ne vidimo i ne primamo u njihovom objektivnom značenju, nego ih, prije svega, konstruišemo prema postojećim modelima u našem mozgu. Tu se možda krije i odgovor na pitanje zašto smo ovakvi kakvi jesmo, odnosno, zašto jednu pojavu često vidimo na različite načine, ili zašto nemamo ista mišljenja o objektivnoj stvarnosti. Svijet ne vidimo onakvim kakav on doista jeste, nego onakvim kakvi mi jesmo.
U potpunosti se slazem, a to je ono sto sam i rekao.
Realnost nije ono sto mi "vidimo" vec ono "sto mi zamisljamo" da vidimo.
Zato je nama ljudima tako lako manipulisati, jer se upravo percepcija kreira od naseg rodjenja.
Programiraju nas u startu, putem medija, obrazovnog sistema, porodice itd..
I ne samo to, dokazano je da cak i ishrana utice na covekovo poimanje stvarnosti, utice na nas mozak, a tu su i razni opijati itd.. Psihicki nestabilnim covekom je lako manipulisati. To radi CIA, prvo te drogiraju i oslabe da budes podlozan, pa tek onda sledi 'ispiranje mozga'. Zato se ide na genetsku modifikaciju namirnica, jer zele genetski da izmene nas. Dokazano je da prskanje namirnica unistava njihovo prirodno svojstvo da lece. Neprskano voce i povrce leci cak i rak, dok prskano to nije u stanju.. Na kraju, ako neces da prskas namirnice, prskacemo ih mi iz vazduha, a to rade namerno, jel je cilj smanjiti zivotni vek, i smanjiti covekove kognitivne sposobnosti .. Oni nas truju i fizicki i psihicki. To sve odgovara vladarima iz senke koji zele da uspostave sistem u kome lako mogu manipulisati masom, a oslabljenim covekom je lako manipulisati.
Moje misljenje je da svet uopste nije fizicki, vec ga mi tako dozivljavamo obradom podataka koje primamo. Na primer, uzmimo za primer kompjuter... Stvarnost koju mi vidimo na ekranu nije objektivna stvarnost, vec se ona dobija obradom informacinih podataka.
Stvarnost je 'informacija' a iznad toga je 'mehanika' koja ju obradjuje. Pa tako dobijamo slike.
Tako je i sa covekom, on obradjuje informacione podatke, a stvarnost je mnogo drugacija i ona je 'informacione prirode'. Dok je covek bioloski kompjuter.
Ako od toga podjemo , lako je objasniti sve fenomene, od podrucja religije, psihologije pa nadalje..
Sto je jos vaznije, obrada tih informacija zavisi od nas licno, odnosno kako ih mi interpretiramo.
Ako promenimo odnos prema stvarnosti i pocnemo tu informaciju da obradjujemo na drugaciji nacin, drugaciju stvarnost cemo i videti, jel sve zavisi do programa koji obradjuje podatke..
Na primer, kompjuter moze biti zarazen virusom, taj virus sprecava konekciju na internet, tako sto kaze sistemu da ''interneta nema'' , i onda on ne pokusava da se konektuje, niti da skine antivirus koji ce ga izleciti od bolesti, jel misli da je to nemoguce.
On cak ne zna da virus postoji.
Medjutim, ako shvati da je zarazen i da virus sprecava njegovu konekciju na mrezu, on ce zaobilaznim putem pronaci nacin da se poveze na 'mrezu', skinuce antivirus, i tako pokrenuti samoizlecenje...
To je ono sto se desava kod placebo efekta.
Nije tu u pitanju religija, nego prosta zakonitost.
Nas su diskonektovali sa mreze, i mi treba da se ponovo konektujemo.
A ta ''konekcija'' se cesto naziva 'religija' drugi naziv za 'povezivanje', sa izvorom, odnosno sa Bogom.
Poslednja izmena: