@domicus Zao mi je, ali sada zaista nemam vremena da citam onu knjigu, imam mnogo vaznijih stvari, trenutno imam jednu knjigu koja mi je bitna i nju citam, a pored nje imam i dosta nekih delova sto sam nesto "kopao" i sto su mi drugi "iskopali" pa sad to studiram. Pored toga imam i dnevnih obaveza, od veceras dodatnih. Tako da cemo se i redje i ovde cuti. Zao mi je. A sa druge strane iskreno da ti kazem nisam ja bas toliko jos jak u veri, da bih jeo jaku hranu, a jos gore da me nesto uzdrma. Za mene je Pravoslavna vera sve ono sto mi treba, nista vise.
Sto se tice ovih mostiju, ja sam uvek govorio da oni imaju mosti, jer i tamo ima velikih Bozijih pravednika, ali nad njima se nece nikad desiti cudo. A ima i jedna stvar koja mi je jako cudna u vezi ovih mostiju, a to je kako one izgledaju, i to sto su im se lica svakodnevno mogu videti. Ocigledno nikad nisi video Pravoslavne mosti.
Sa drge strane kada sam isao na Ostrogu i to na ekskurziji, desilo mi se nesto sto mi je jako prijalo. Tri dana su mi misli bile u haosu nisam mogao da nadjem mir, pokusavao sam da se smirim, jer sam znao na koje mesto idem, ali nije vredelo. Samim prolaskom kroz "Nebeske grede" kako narod zove put do manastira, ako nekad budes isao tamo, a jos bude magla jasno ce ti biti sto ih tako zovu, osecao sam se nekako lagodnije, to se ne moze opisati. Bili smo u manastiru i u gornjem i u donjem, obisao sam i mosti Sv. Vasilija i mosti (rucice) decaka Sv. mucenika Stanka, slava im i milost. Onaj osecaj ono smirenje, a sa druge strane ogromno postovanje mi se nikad nije desilo. To vi ne mozete da shvatite, jer na takva mesta idete kao turisti (znam to, jer sam i sam nekad tako isao). Kada smo se vracali ja sam shvatio da mi nijedna jedina losa misao nije prosla kroz glavu. Znam ti ces i sada reci da mi je sotona ili tako neko smirio misli, ali ja znam, siguran sam, da tamo demoni ne mogu ni prici, a kamoli uticati na nekog. Nadam se da cete nekad osetiti onako nesto.
Sto se tice ovih mostiju, ja sam uvek govorio da oni imaju mosti, jer i tamo ima velikih Bozijih pravednika, ali nad njima se nece nikad desiti cudo. A ima i jedna stvar koja mi je jako cudna u vezi ovih mostiju, a to je kako one izgledaju, i to sto su im se lica svakodnevno mogu videti. Ocigledno nikad nisi video Pravoslavne mosti.
Sa drge strane kada sam isao na Ostrogu i to na ekskurziji, desilo mi se nesto sto mi je jako prijalo. Tri dana su mi misli bile u haosu nisam mogao da nadjem mir, pokusavao sam da se smirim, jer sam znao na koje mesto idem, ali nije vredelo. Samim prolaskom kroz "Nebeske grede" kako narod zove put do manastira, ako nekad budes isao tamo, a jos bude magla jasno ce ti biti sto ih tako zovu, osecao sam se nekako lagodnije, to se ne moze opisati. Bili smo u manastiru i u gornjem i u donjem, obisao sam i mosti Sv. Vasilija i mosti (rucice) decaka Sv. mucenika Stanka, slava im i milost. Onaj osecaj ono smirenje, a sa druge strane ogromno postovanje mi se nikad nije desilo. To vi ne mozete da shvatite, jer na takva mesta idete kao turisti (znam to, jer sam i sam nekad tako isao). Kada smo se vracali ja sam shvatio da mi nijedna jedina losa misao nije prosla kroz glavu. Znam ti ces i sada reci da mi je sotona ili tako neko smirio misli, ali ja znam, siguran sam, da tamo demoni ne mogu ni prici, a kamoli uticati na nekog. Nadam se da cete nekad osetiti onako nesto.
