Član
- Učlanjen(a)
- 31.12.2011
- Poruka
- 1.534
ISLAM JESTE NOVA VERA,ALI JE DALEKO OD SAVRSENOSTI!!!
KAD MI DOKAZES DA JE TO TAKO PRIZNACU I SAM CU POSTATI MUSLIMAN.
POZDRAV ODgERE.
Kur'an i Biblija
- Začetnik teme Marija17
- Datum pokretanja
KAD MI DOKAZES DA JE TO TAKO PRIZNACU I SAM CU POSTATI MUSLIMAN.
POZDRAV ODgERE.
Član
- Učlanjen(a)
- 03.06.2010
- Poruka
- 14.303
Svi koji su se zaletili i kažu da u Bibliji ima dosta kontradikcija zeznuli su se. Biblija jeste jedina istinska Božija knjiga.
[h=1]Odgovori na poteškoće (1)[/h] Jan Vareca
Ko je Salitaiilov otac? Jehonija ili Niri?
- Jehonija:
Matej 1:12-13 » "A po seobi vavilonskoj, Jehonija rodi Salatiila. A Salatiilo rodi Zorovavela. A Zorovavel rodi Aviuda. A Aviud rodi Elijakima. A Elijakim rodi Azora."
- Niri:
Luka 3:27 » "Sina Joaninog, sina Risinog, sina Zorovaveljevog, sina Salatiilovog, sina Nirijinog."
Ovde nema nikakve kontradikcije.
Radi se o dva potpuno različita rodoslovlja. Matejevo i Lukino rodoslovlje su u biti dva viđenja devičanskog rođenja Isusa Hrista. Matej (Mt. 1:18-25) govori o događaju iz Josifove perspektive, dok Luka (Lk. 1:26-56) iz Marijine.
Iako obe genealogije iz Mateja i Luke, spominju čoveka po imenu Salatiilo, i radi se o potpuno različitim osobama. Naime, jasno je, da je jednom Salatiilu otac Jehonija a drugom Zorovavelj. Salatiilo je bilo vrlo uobičajno ime u to vreme.
Sionska truba.
[h=1]Odgovori na poteškoće (1)[/h] Jan Vareca
Ko je Salitaiilov otac? Jehonija ili Niri?
- Jehonija:
Matej 1:12-13 » "A po seobi vavilonskoj, Jehonija rodi Salatiila. A Salatiilo rodi Zorovavela. A Zorovavel rodi Aviuda. A Aviud rodi Elijakima. A Elijakim rodi Azora."
- Niri:
Luka 3:27 » "Sina Joaninog, sina Risinog, sina Zorovaveljevog, sina Salatiilovog, sina Nirijinog."
Radi se o dva potpuno različita rodoslovlja. Matejevo i Lukino rodoslovlje su u biti dva viđenja devičanskog rođenja Isusa Hrista. Matej (Mt. 1:18-25) govori o događaju iz Josifove perspektive, dok Luka (Lk. 1:26-56) iz Marijine.
Iako obe genealogije iz Mateja i Luke, spominju čoveka po imenu Salatiilo, i radi se o potpuno različitim osobama. Naime, jasno je, da je jednom Salatiilu otac Jehonija a drugom Zorovavelj. Salatiilo je bilo vrlo uobičajno ime u to vreme.
Sionska truba.
Član
- Učlanjen(a)
- 03.01.2011
- Poruka
- 1.573
Sta nedostaje Arapima? Oni su unuci Abrahama, i blagosloveni, tako kaze Bog u SZ!
Ali ti ne vjerujes Bogu, ti vjerujes svima osim Bogu!
Član
- Učlanjen(a)
- 03.01.2011
- Poruka
- 1.573
Nece ti niko dokazivati, prijatelju.
Faraon nije povjerovao Mojsiju iako je cuda cinio (zamisli da tece krv Nilom umjeto vode!).
Mnogi nisu povjerovali Isusu iako je mrtve ozivljavao, iako su vidjeli.
Zasto bi ti bio izuzetak? svi su uvijek trazili neka cuda za koja su oni licno smatrali da su cuda.
Dok se na prava cuda nisu ni obazirali.
Član
- Učlanjen(a)
- 03.01.2011
- Poruka
- 1.573
Svi koji su se zaletili i kažu da u Bibliji ima dosta kontradikcija zeznuli su se. Biblija jeste jedina istinska Božija knjiga.
Odgovori na poteškoće (1)
Jan Vareca
Ko je Salitaiilov otac? Jehonija ili Niri?
- Jehonija:
Matej 1:12-13 » "A po seobi vavilonskoj, Jehonija rodi Salatiila. A Salatiilo rodi Zorovavela. A Zorovavel rodi Aviuda. A Aviud rodi Elijakima. A Elijakim rodi Azora."
- Niri:
Luka 3:27 » "Sina Joaninog, sina Risinog, sina Zorovaveljevog, sina Salatiilovog, sina Nirijinog."
Ovde nema nikakve kontradikcije.
Radi se o dva potpuno različita rodoslovlja. Matejevo i Lukino rodoslovlje su u biti dva viđenja devičanskog rođenja Isusa Hrista. Matej (Mt. 1:18-25) govori o događaju iz Josifove perspektive, dok Luka (Lk. 1:26-56) iz Marijine.
Iako obe genealogije iz Mateja i Luke, spominju čoveka po imenu Salatiilo, i radi se o potpuno različitim osobama. Naime, jasno je, da je jednom Salatiilu otac Jehonija a drugom Zorovavelj. Salatiilo je bilo vrlo uobičajno ime u to vreme.
Sionska truba.
kako god okrenes, sa koje hoces strane, obadva "rodkoslovlja" zavrsvajau Josipom, a naslovljena su kao Isusova!
Kazs da su
Slazemn, se, nisu jednaka, razlikuju se u 17 koljena!
shvati, to je ogromno vrijeme za covjeka!
Slazemo se tu, ti i ja. Rodoslovlja su razlicita.
Sljedece sto sam tvrdio jeste: ni jedno rodoslovlje nije Isusovo! Dakle, obadva su razlicita i nijedno nije tacno!
Ako procutas blagovijesti i to da je dejvica rodila Isusa, znaci da Isus niciji ljuski potomakl nikakvog Josipa ili Davida, Marija je cista od toga!
Isus je rodjen Bozjom Voljom iz jajasceta Marijinog! Cudo, da!
Kada kazes da je Biblja sasvim tacna, imaj u vidu da nije!
Kada kazes da je Bibliju pisao ili diktirao Bog, onda hulis na Boga, jer Bog ne cini greske!
Član
- Učlanjen(a)
- 03.06.2010
- Poruka
- 14.303
Moraš da daš neki dokaz da bi potvrdio svoje tvrdnje, a očigledno ih nemaš.
1) Nebo i zemlju je Allah stvorio za sest vremenskih razdoblja po suri 7:54,
a za osam vremenskih razdoblja po Suri 41:9-12!
2) U Suri 22:47, Allahov dan je jednak 1.000 ljudskih godina, a u suri 70:4, jedan dan je opisan sa 50.000 ljudskih godina.
3) Kazna za preljub je bicevanje 100 puta za oba pola u Suri 24:2, dok je u Suri 4:15-16, kazna dozivotna robija zene, a nikakva kazna za muskarca!
4) Sura 2:256 tvrdi suprotno nego Sura 8:38-39, koja naredjuje muslimanima da se bore dok sve ostale vere osim islama ne budu unistene. Slicno, Sura 45:14 govori muslimanima da oproste nevernicima dok Sura 9:29 naredjuje da se protiv njih bore.
svetlost istine
[h=1]Odgovori na poteškoće (2)[/h] Jan Vareca
Koliko je generacija prošlo od izgnanstva u Vavilon do Hrista: 41 ili 42?
Matej je pišući Isusovo rodoslovlje bio veoma sistematičan. On sačinjava tri niza od 14 imena, i spominje samo najvažnija imena. Obuhvaćena su tri važna razdoblja jevrejske istorije: doba patrijarha (Mt. 1:2-5), doba careva (Mt. 1:6-11) i doba posle vavilonskog izgnanstva (Mt. 1:12-16). Sam Isus zaključuje listu kao "punina vremena" (Gal. 4:4) i ispunjenje dva najveća mesijanska proročanstava data u Prvoj Mojsijevoj 12:3 i Drugoj Samuilovoj 7:13-14.
Dakle, Matejevo rodoslovlje tvrdi da postoje tri grupe ljudi od po 14 pojedinaca, od Avrama do Hrista. No, kada se imena prebroje umesto 42 imena (osobe), ima samo 41 ime. Da li je ovo kontradikcija?
Odgovor na ovu enigmu daje Matej u 17. stihu (Mt. 1:17) gde on jasno zaključuje celine ovih triju razdoblja: (1) "Od Avrama do Davida", (2) "od Davida do seobe vavilonske", (3) "od seobe vavilonske do Hrista". Matej je Davida brojao dva puta, tj. prvo razdoblje jevrejske istorije se sa njime završava a drugo počinje - doba careva.
Matej ne računa Saula kao prvog cara, jer ga je Bog odbacio (1. Sam. 13:13-14, 1. Sam. 15:23). Umesto njega je bio izabran David koji je mnogo godina ustvari bio bez prestolja, a tek posle Saulove smrti on počinje da vlada. Po Mateju David sačinjava kraj jedne ere i početak druge.
Dakle, Matej ne pravi nikakvu grešku u rodoslovlju, i kada se razume način na koji je on podelio ove tri grupe, da je Davida računao dva puta, onda tu nema nikakve kontradikcije.
Sionska truba
1) Nebo i zemlju je Allah stvorio za sest vremenskih razdoblja po suri 7:54,
a za osam vremenskih razdoblja po Suri 41:9-12!
2) U Suri 22:47, Allahov dan je jednak 1.000 ljudskih godina, a u suri 70:4, jedan dan je opisan sa 50.000 ljudskih godina.
3) Kazna za preljub je bicevanje 100 puta za oba pola u Suri 24:2, dok je u Suri 4:15-16, kazna dozivotna robija zene, a nikakva kazna za muskarca!
4) Sura 2:256 tvrdi suprotno nego Sura 8:38-39, koja naredjuje muslimanima da se bore dok sve ostale vere osim islama ne budu unistene. Slicno, Sura 45:14 govori muslimanima da oproste nevernicima dok Sura 9:29 naredjuje da se protiv njih bore.
svetlost istine
[h=1]Odgovori na poteškoće (2)[/h] Jan Vareca
Koliko je generacija prošlo od izgnanstva u Vavilon do Hrista: 41 ili 42?
Matej je pišući Isusovo rodoslovlje bio veoma sistematičan. On sačinjava tri niza od 14 imena, i spominje samo najvažnija imena. Obuhvaćena su tri važna razdoblja jevrejske istorije: doba patrijarha (Mt. 1:2-5), doba careva (Mt. 1:6-11) i doba posle vavilonskog izgnanstva (Mt. 1:12-16). Sam Isus zaključuje listu kao "punina vremena" (Gal. 4:4) i ispunjenje dva najveća mesijanska proročanstava data u Prvoj Mojsijevoj 12:3 i Drugoj Samuilovoj 7:13-14.
Dakle, Matejevo rodoslovlje tvrdi da postoje tri grupe ljudi od po 14 pojedinaca, od Avrama do Hrista. No, kada se imena prebroje umesto 42 imena (osobe), ima samo 41 ime. Da li je ovo kontradikcija?
Odgovor na ovu enigmu daje Matej u 17. stihu (Mt. 1:17) gde on jasno zaključuje celine ovih triju razdoblja: (1) "Od Avrama do Davida", (2) "od Davida do seobe vavilonske", (3) "od seobe vavilonske do Hrista". Matej je Davida brojao dva puta, tj. prvo razdoblje jevrejske istorije se sa njime završava a drugo počinje - doba careva.
Matej ne računa Saula kao prvog cara, jer ga je Bog odbacio (1. Sam. 13:13-14, 1. Sam. 15:23). Umesto njega je bio izabran David koji je mnogo godina ustvari bio bez prestolja, a tek posle Saulove smrti on počinje da vlada. Po Mateju David sačinjava kraj jedne ere i početak druge.
Dakle, Matej ne pravi nikakvu grešku u rodoslovlju, i kada se razume način na koji je on podelio ove tri grupe, da je Davida računao dva puta, onda tu nema nikakve kontradikcije.
Sionska truba
Član
- Učlanjen(a)
- 03.06.2010
- Poruka
- 14.303
Nepogrešivost Biblije
I.K.
Protivnici hrišćanstva veoma često napadaju Bibliju sa tvrdnjom da je Biblija puna grešaka, kontradikcija i nelogičnosti, i da je to jasan dokaz da Biblija nije Božja knjiga - nadahnuta od Boga, jer Bog ne može grešiti.
Kada se govori o "nepogrešivosti Biblije", ono što većina hrišćana ne zna jeste činjenica da samo autografi (originalni spisi) su nepogrešivi, a ne i njihove kopije, a još manje prevodi. Autografi su spisi originalnih autora, ljudi koji su pod nadahnućem Božjega Duha napisali biblijski tekst. Kopije su prepisi inspirisanih autografskih dokumenata. Dakle, kopije nisu 100% tekstualno čiste, tj. da su 100% identične sa autografskim spisom.
Čak ni najraniji i najbolji (prepisi) rukopisi koje posedujemo, nisu u potpunosti pošteđeni grešaka nastalih prepisivanjem. Brojevi su ponekad pogrešno prepisani, vlastita imena pogrešno napisana. Međutim, pravilnom primenom naučne tekstualne kritike te se greške mogu uočiti i ispraviti. To su štamparske (tipografske) greške i ništa više od toga.
Tekstualna kritika upoređuje različite rukopise i prevode te postavlja pitanja: "Kako se određena reč najverovatnije čita?" "Kako to da je prepisivač pogrešio?" Dakle, ispravnost izvornog rukopisa se dokazuje na sledeći način: Jedan od prepisa izvornoga rukopisa ili prevoda očito ima pravi odgovor. Odakle ima? Na raspolaganju imamo gomilu izvornih predložaka za ponovnu izradu (rekonstrukciju) izvornika, čak nešto preko 24.000. Kako to vidimo i u datoj tabeli ispod.[SUP][1][/SUP]
[TABLE]
[TR]
[TD]Autor / Delo[/TD]
[TD]Kada je napisano[/TD]
[TD="width: 19%, bgcolor: #FFFFCC"]Najstarija kopija[/TD]
[TD="width: 19%, bgcolor: #FFFFCC"]Razlika u godinama[/TD]
[TD="width: 19%, bgcolor: #FFFFCC"]Broj kopija[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 24%, bgcolor: #FFFFCC"]Homer (Ilijada)[/TD]
[TD="width: 19%"]900 s.e.[/TD]
[TD="width: 19%"]400 s.e.[/TD]
[TD="width: 19%"]500 god.[/TD]
[TD="width: 19%"]643[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 24%, bgcolor: #FFFFCC"]Cezar (Galski ratovi)[/TD]
[TD="width: 19%"]100 - 44 s.e.[/TD]
[TD="width: 19%"]900 n.e.[/TD]
[TD="width: 19%"]1.000 god.[/TD]
[TD="width: 19%"]10[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 24%, bgcolor: #FFFFCC"]Platon (Tetralogies)[/TD]
[TD="width: 19%"]427 - 347 s.e.[/TD]
[TD="width: 19%"]900 n.e.[/TD]
[TD="width: 19%"]1.200 god.[/TD]
[TD="width: 19%"]7[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 24%, bgcolor: #FFFFCC"]Aristotel[/TD]
[TD="width: 19%"]384 - 322 s.e.[/TD]
[TD="width: 19%"]1.100 n.e.[/TD]
[TD="width: 19%"]1.400 god.[/TD]
[TD="width: 19%"]49[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 24%, bgcolor: #FFFFCC"]Herodotus (Istorija)[/TD]
[TD="width: 19%"]480 - 425 s.e.[/TD]
[TD="width: 19%"]900 n.e.[/TD]
[TD="width: 19%"]1.300 god.[/TD]
[TD="width: 19%"]8[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 24%, bgcolor: #FFFFCC"]Euripedes[/TD]
[TD="width: 19%"]480 - 406 s.e.[/TD]
[TD="width: 19%"]1.100 n.e.[/TD]
[TD="width: 19%"]1.500 god.[/TD]
[TD="width: 19%"]9[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 24%, bgcolor: #FFFFCC"]Novi zavet[/TD]
[TD="width: 19%"]50 - 90 n.e.[/TD]
[TD="width: 19%"]130 n.e.[/TD]
[TD="width: 19%"]30 god.[/TD]
[TD="width: 19%"]24.000[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Dakle, nema mesta za ikakvu sumnju da tekst Biblije koji danas posedujemo nije autentičan. Ako verujemo u autentičnost Homerove Ilijade ili spisa Euripidisa za koje ima znatno manje kopija (predložaka) onda nema osnova ne verovati i u autentičnost Novog zaveta. Kritičari bi trebali biti iskreni, i odbaciti dvojne aršine sa kojima odmeravaju pouzdanost Pisma, jer oni ne "drže vodu". Sa ovako verno sačuvanim manuskriptima se ne može pohvaliti ni jedna stara knjiga, a ni bilo koja "sveta knjiga".
Možemo opravdano ustvrditi da Biblijske kopije, manuskripti koje danas posedujemo su 98,5% tekstualno autentični i precizni, i samo maleni deo informacija se može dovesti u pitanje ili je u neslaganju sa drugim tekstovima. Sva ova neslaganja su takve prirode da uopšte ne utiču na biblijsku objavu Boga (teologiju), tako da poruka Biblije nije dovedena u pitanje.
Božansko nadahnuće Svetih spisa, mora po svojoj prirodi svakako uključivati nepogrešivost. Biblija, onako kako je napisana u izvornim rukopisima, lišena je pogreške bilo koje vrste. Lišena je pogreške ne samo u opisima događaja, već i u božanskom objašnjenju događaja, iako nije napisana tehničkim jezikom nauke, lišena je čak i pogreške kada govori o naučnim fenomenima.
Sionska truba
Biblija je jedina Sveta Božija knjiga.
I.K.
Protivnici hrišćanstva veoma često napadaju Bibliju sa tvrdnjom da je Biblija puna grešaka, kontradikcija i nelogičnosti, i da je to jasan dokaz da Biblija nije Božja knjiga - nadahnuta od Boga, jer Bog ne može grešiti.
Kada se govori o "nepogrešivosti Biblije", ono što većina hrišćana ne zna jeste činjenica da samo autografi (originalni spisi) su nepogrešivi, a ne i njihove kopije, a još manje prevodi. Autografi su spisi originalnih autora, ljudi koji su pod nadahnućem Božjega Duha napisali biblijski tekst. Kopije su prepisi inspirisanih autografskih dokumenata. Dakle, kopije nisu 100% tekstualno čiste, tj. da su 100% identične sa autografskim spisom.
Čak ni najraniji i najbolji (prepisi) rukopisi koje posedujemo, nisu u potpunosti pošteđeni grešaka nastalih prepisivanjem. Brojevi su ponekad pogrešno prepisani, vlastita imena pogrešno napisana. Međutim, pravilnom primenom naučne tekstualne kritike te se greške mogu uočiti i ispraviti. To su štamparske (tipografske) greške i ništa više od toga.
Tekstualna kritika upoređuje različite rukopise i prevode te postavlja pitanja: "Kako se određena reč najverovatnije čita?" "Kako to da je prepisivač pogrešio?" Dakle, ispravnost izvornog rukopisa se dokazuje na sledeći način: Jedan od prepisa izvornoga rukopisa ili prevoda očito ima pravi odgovor. Odakle ima? Na raspolaganju imamo gomilu izvornih predložaka za ponovnu izradu (rekonstrukciju) izvornika, čak nešto preko 24.000. Kako to vidimo i u datoj tabeli ispod.[SUP][1][/SUP]
[TABLE]
[TR]
[TD]Autor / Delo[/TD]
[TD]Kada je napisano[/TD]
[TD="width: 19%, bgcolor: #FFFFCC"]Najstarija kopija[/TD]
[TD="width: 19%, bgcolor: #FFFFCC"]Razlika u godinama[/TD]
[TD="width: 19%, bgcolor: #FFFFCC"]Broj kopija[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 24%, bgcolor: #FFFFCC"]Homer (Ilijada)[/TD]
[TD="width: 19%"]900 s.e.[/TD]
[TD="width: 19%"]400 s.e.[/TD]
[TD="width: 19%"]500 god.[/TD]
[TD="width: 19%"]643[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 24%, bgcolor: #FFFFCC"]Cezar (Galski ratovi)[/TD]
[TD="width: 19%"]100 - 44 s.e.[/TD]
[TD="width: 19%"]900 n.e.[/TD]
[TD="width: 19%"]1.000 god.[/TD]
[TD="width: 19%"]10[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 24%, bgcolor: #FFFFCC"]Platon (Tetralogies)[/TD]
[TD="width: 19%"]427 - 347 s.e.[/TD]
[TD="width: 19%"]900 n.e.[/TD]
[TD="width: 19%"]1.200 god.[/TD]
[TD="width: 19%"]7[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 24%, bgcolor: #FFFFCC"]Aristotel[/TD]
[TD="width: 19%"]384 - 322 s.e.[/TD]
[TD="width: 19%"]1.100 n.e.[/TD]
[TD="width: 19%"]1.400 god.[/TD]
[TD="width: 19%"]49[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 24%, bgcolor: #FFFFCC"]Herodotus (Istorija)[/TD]
[TD="width: 19%"]480 - 425 s.e.[/TD]
[TD="width: 19%"]900 n.e.[/TD]
[TD="width: 19%"]1.300 god.[/TD]
[TD="width: 19%"]8[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 24%, bgcolor: #FFFFCC"]Euripedes[/TD]
[TD="width: 19%"]480 - 406 s.e.[/TD]
[TD="width: 19%"]1.100 n.e.[/TD]
[TD="width: 19%"]1.500 god.[/TD]
[TD="width: 19%"]9[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 24%, bgcolor: #FFFFCC"]Novi zavet[/TD]
[TD="width: 19%"]50 - 90 n.e.[/TD]
[TD="width: 19%"]130 n.e.[/TD]
[TD="width: 19%"]30 god.[/TD]
[TD="width: 19%"]24.000[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Dakle, nema mesta za ikakvu sumnju da tekst Biblije koji danas posedujemo nije autentičan. Ako verujemo u autentičnost Homerove Ilijade ili spisa Euripidisa za koje ima znatno manje kopija (predložaka) onda nema osnova ne verovati i u autentičnost Novog zaveta. Kritičari bi trebali biti iskreni, i odbaciti dvojne aršine sa kojima odmeravaju pouzdanost Pisma, jer oni ne "drže vodu". Sa ovako verno sačuvanim manuskriptima se ne može pohvaliti ni jedna stara knjiga, a ni bilo koja "sveta knjiga".
Možemo opravdano ustvrditi da Biblijske kopije, manuskripti koje danas posedujemo su 98,5% tekstualno autentični i precizni, i samo maleni deo informacija se može dovesti u pitanje ili je u neslaganju sa drugim tekstovima. Sva ova neslaganja su takve prirode da uopšte ne utiču na biblijsku objavu Boga (teologiju), tako da poruka Biblije nije dovedena u pitanje.
Božansko nadahnuće Svetih spisa, mora po svojoj prirodi svakako uključivati nepogrešivost. Biblija, onako kako je napisana u izvornim rukopisima, lišena je pogreške bilo koje vrste. Lišena je pogreške ne samo u opisima događaja, već i u božanskom objašnjenju događaja, iako nije napisana tehničkim jezikom nauke, lišena je čak i pogreške kada govori o naučnim fenomenima.
Sionska truba
Biblija je jedina Sveta Božija knjiga.
Poslednja izmena:
Član
- Učlanjen(a)
- 03.06.2010
- Poruka
- 14.303
Očigledno Harynbot ne zna da svaki čovjek mora imati i formalnog oca u tadašnjem Izraelu. Jer u tadašnjem Izraelu je nepojmljivo bilo da neko ima majku a nema oca. Josif formalno jeste otac Isusu biološki ne. I zato se i računa rodoslov i po Josifu. Moja tetka je usvojila dijete i ono nosi njeno i tetkovo prezime i nastavlja lozu bez obzira što nije biološki njihovo dijete.
Kako su mogli pogrešivi ljudi proizvesti nepogrešivu Bibliju?
Ovo je veoma čest prigovor na račun nepogrešivosti Biblije temeljen na činjenici da su Bibliju pisali obični ljudi. A ljudi su pogrešivi. I zato što su Bibliju pisali pogrešivi ljudi, nedvosmisleno sledi zaključak da je i Biblija pogrešiva. I tako se nižu prigovori. Teolog Bruce Vawter je to potvrdio rekavši:
Na primer, čovek je dobio strancu teksta, od nekog pisca (autograf), sa zadatkom da je prekuca. Njegov proizvod, otkucana stranica, je bila bez i jedne greške, savršena i čista kopija izvornog teksta - autografa. Premda je pisac ljudsko biće i sklon greškama, u ovom slučaju on je bio nepogrešiv.
Poruka ove ilustracije je sledeća: Nije nemoguće ljudskom biću proizvesti nepogrešivo delo. Nije nemoguće da pogrešivi čovek tačno zabeleži izreke i događaje. Zbog ove činjenice može se isključiti mogućnost pogrešivosti Biblije pozivajući se na pogrešivost ljudskih bića.
John Warwick Motgomery, pravnik i teolog, u prilog ovoj tvrdnji kaže:
Sionska truba
Kako su mogli pogrešivi ljudi proizvesti nepogrešivu Bibliju?
Ovo je veoma čest prigovor na račun nepogrešivosti Biblije temeljen na činjenici da su Bibliju pisali obični ljudi. A ljudi su pogrešivi. I zato što su Bibliju pisali pogrešivi ljudi, nedvosmisleno sledi zaključak da je i Biblija pogrešiva. I tako se nižu prigovori. Teolog Bruce Vawter je to potvrdio rekavši:
"Ljudska književnost koja ne sadrži pogreške zaista bi bila suprotna svom nazivu, jer najljudskije je grešiti." (Biblical Inspiruiion, Philadelphia, Westminster 1972.)
Premda se ovakav prigovor čuje često, on ipak nije opravdan. Naravno da ljudska bića greše, i to često. Međutim, istina je i to da čovek koji je sklon da čini greške i ne mora uvek grešiti. Znači, ovo može biti istina ali i ne mora.Na primer, čovek je dobio strancu teksta, od nekog pisca (autograf), sa zadatkom da je prekuca. Njegov proizvod, otkucana stranica, je bila bez i jedne greške, savršena i čista kopija izvornog teksta - autografa. Premda je pisac ljudsko biće i sklon greškama, u ovom slučaju on je bio nepogrešiv.
Poruka ove ilustracije je sledeća: Nije nemoguće ljudskom biću proizvesti nepogrešivo delo. Nije nemoguće da pogrešivi čovek tačno zabeleži izreke i događaje. Zbog ove činjenice može se isključiti mogućnost pogrešivosti Biblije pozivajući se na pogrešivost ljudskih bića.
John Warwick Motgomery, pravnik i teolog, u prilog ovoj tvrdnji kaže:
"Uputstva za rukovanje mojom mašinom za pranje veša su doslovno nepogrešive: ako ih se pridržavam, mašina će dobro raditi. Euklidova geometrija je knjiga savršene doslednosti; primenite aksiome i dokazi će nepogrešivo slediti. Na temelju takvih primera (a možemo ih mnoge pronaći) moramo zaključiti da ljudska bića, premda često greše, ne moraju grešiti u izvesnim i određenim primerima.
Sigurno je, da proizvesti šezdeset i šest uzajamno podudarnih knjiga, koje su napisali desetine različiti pisaca i kroz period od 1.500 godina, zaista je preteran zahtev - oduševljeno se pozivamo na Svetoga Duha da obavi taj posao - ali preostaje činjenica da takva mogućnost nije metafizički neljudska ili nije protivna ljudskoj prirodi. Kad bi bila, jesmo li tada razmotrili temelje za Hristologiju? Otelovljeni Hrist, kao pravi čovek, trebao bi, po tome, takođe grešiti, a već smo videli da bi greška u njegovom naučavanju potpuno pobila valjanost objave utelovljenja, ostavivši čoveka u potpunoj tami što se tiče smisla života i spasenja, kao da se nije nikad zbilo otelovljenje Boga." (God's Inerrant Word)
Mogli bi smo nabrojati još mnogo primera, ali najvažnije je samo svedočanstvo Biblije:Sigurno je, da proizvesti šezdeset i šest uzajamno podudarnih knjiga, koje su napisali desetine različiti pisaca i kroz period od 1.500 godina, zaista je preteran zahtev - oduševljeno se pozivamo na Svetoga Duha da obavi taj posao - ali preostaje činjenica da takva mogućnost nije metafizički neljudska ili nije protivna ljudskoj prirodi. Kad bi bila, jesmo li tada razmotrili temelje za Hristologiju? Otelovljeni Hrist, kao pravi čovek, trebao bi, po tome, takođe grešiti, a već smo videli da bi greška u njegovom naučavanju potpuno pobila valjanost objave utelovljenja, ostavivši čoveka u potpunoj tami što se tiče smisla života i spasenja, kao da se nije nikad zbilo otelovljenje Boga." (God's Inerrant Word)
"Ovo najpre znajte da se ni jedno proroštvo Pisma ne može tumačiti kako ko hoće. Jer nikad proroštvo ne bi čovečijom voljom, nego su Duhom Svetim nošeni sveti ljudi govorili od Boga." (2. Pet. 1:20-21 EČ)
Bog je upotrebio pogrešive ljude koji su primili i zapisali Njegovu nepogrešivu Reč, da ona do nas danas dođe ispravna i nepogrešiva. Zvuči nemoguće? Zašto, ako je Bogu sve moguće! "Gle, ja sam Gospod Bog svakog tela, eda li je meni šta teško?!" (Jer. 32:27 RDK)
Sionska truba
Poslednja izmena:
Član
- Učlanjen(a)
- 03.01.2011
- Poruka
- 1.573
tripo 41 ne zna racun( matematika za 1.razred osnovne skole), ovo kazem odmah bez gledanja sta si naveo kao neki dokaz :
Da vidimo moj tripo kakve si to "strasne" dokaze neveo:
ajet 7:54 .... Allah je nebes i zemlju u 6 vremenskih razdoblja stvorio.......
ajet 41:9 .... Allah je stvorio zemlju u dva vremenska razdoblja ...
ajet 41:10 ...on je nepomicna brda po njoj stvrio blagoslovenom je ucninio i proizvopde na njoj odredio, sve to u cetiri vremenska razdoblja
ajet 41:11 .... zatim se nebeskim visinama uputio dok je nebo jos maglina bilo pa njemu i zemlji rekao: "Pojavite se milom ili silom!" "pojavljujemo se drage volje" odgovorili su,
ajet 41:12 pa ih je u dva vremenska razdoblja kao sedam nebesa stvorio i odredio sta ce se u svakom nebu nalaziti.....
E da vidimo racun:
nebo i zemlja za 6 vremenskih razdoblja
zemlja gola za 2 vremenska razdoblja
zemlja sa svim na njoj za 4 vremenska razdoblja, dakle zemlju sa svim sto je na njoj Bog je stvrio za 4 vremenska razdoblja, dok je nebo stvorio za 2 vremnska razdoblja. 4+2=6
Gdje si ti vidio 8?
Ako mozda ..... zemlja pusta 2 razdoblja, zemlja opremljena za 4 razdoblja.
Dakle opremanje zemlje proizvodima i bicim,a je trajalo dva vremenska razdoblja.
Ono boldirano; sedam nebesa vc spada u najvisu matematiku, i ti o tom pojma nemas. Pao si na racunu, u 1. osnovne!
Zato ti necu tumaciti sljedece ajete koje si naveo, da te naucim da biras argumente, jer ako naravis gresku u prvom sljedece i ne brojim.
Hoces reci da nesto sto je autenticno jeste i savrseno?
Svasta.....
Jedni vjeurju u Boga, drugi u sina, treeci u trojstvo, cetvrti u Trufuna, peti ni u sta...... to je tebi malo?!?!?
rekosmo li da su rodoslovlja Isusova jako razlicita? rekosmo.
Rekosmo li da su obadva lazna?
Rekosmo.
O kakvoj nepogresivosti kazujes?
Tora je, Psalmi su, Evandjelje je, Kur'an je i ostale knjige koje rastavljaju istinu od neisitne!
Biblija je sporadicna knjiga, kamen spoticanja..... a zna se i zasto.
Covjece dovedi se u pamet!
Mi govorimo o Isusu koga je rodila djevica Marija!
kakv formalni otac?
To je prica za nevjernike i klevetnike.
To dijete ne nastavlja lozu nego prezime!
Kako se prezivao Isus?
Luka je napisao u svom proslovu da je cuo pricu o Isusu od nekih koji su culi od nekih..... dakle nije samo jedno prepisivanje.
A u to upetljati suha Svetoga je svetogrdje, jer Isus rece: ko mene uvrijedi mouda ce mu biti oprosteno a ko uvrijedi Duha Svetoga nece mu biti oprosteno!
Duh Sveti ne zna Isusova rodoslovlja? strahotno!
Da vidimo moj tripo kakve si to "strasne" dokaze neveo:
ajet 7:54 .... Allah je nebes i zemlju u 6 vremenskih razdoblja stvorio.......
ajet 41:9 .... Allah je stvorio zemlju u dva vremenska razdoblja ...
ajet 41:10 ...on je nepomicna brda po njoj stvrio blagoslovenom je ucninio i proizvopde na njoj odredio, sve to u cetiri vremenska razdoblja
ajet 41:11 .... zatim se nebeskim visinama uputio dok je nebo jos maglina bilo pa njemu i zemlji rekao: "Pojavite se milom ili silom!" "pojavljujemo se drage volje" odgovorili su,
ajet 41:12 pa ih je u dva vremenska razdoblja kao sedam nebesa stvorio i odredio sta ce se u svakom nebu nalaziti.....
E da vidimo racun:
nebo i zemlja za 6 vremenskih razdoblja
zemlja gola za 2 vremenska razdoblja
zemlja sa svim na njoj za 4 vremenska razdoblja, dakle zemlju sa svim sto je na njoj Bog je stvrio za 4 vremenska razdoblja, dok je nebo stvorio za 2 vremnska razdoblja. 4+2=6
Gdje si ti vidio 8?
Ako mozda ..... zemlja pusta 2 razdoblja, zemlja opremljena za 4 razdoblja.
Dakle opremanje zemlje proizvodima i bicim,a je trajalo dva vremenska razdoblja.
Ono boldirano; sedam nebesa vc spada u najvisu matematiku, i ti o tom pojma nemas. Pao si na racunu, u 1. osnovne!
Zato ti necu tumaciti sljedece ajete koje si naveo, da te naucim da biras argumente, jer ako naravis gresku u prvom sljedece i ne brojim.
Mozda i jeste autentican ali i takav je pogresan.
Hoces reci da nesto sto je autenticno jeste i savrseno?
Svasta.....
To ti mislis!
Jedni vjeurju u Boga, drugi u sina, treeci u trojstvo, cetvrti u Trufuna, peti ni u sta...... to je tebi malo?!?!?
rekosmo li da su rodoslovlja Isusova jako razlicita? rekosmo.
Rekosmo li da su obadva lazna?
Rekosmo.
O kakvoj nepogresivosti kazujes?
Ni sveta ni Bozija!
Tora je, Psalmi su, Evandjelje je, Kur'an je i ostale knjige koje rastavljaju istinu od neisitne!
Biblija je sporadicna knjiga, kamen spoticanja..... a zna se i zasto.
Covjece dovedi se u pamet!
Mi govorimo o Isusu koga je rodila djevica Marija!
kakv formalni otac?
To je prica za nevjernike i klevetnike.
Hehehe radi se o zabludi!
To dijete ne nastavlja lozu nego prezime!
Kako se prezivao Isus?
Luka je napisao u svom proslovu da je cuo pricu o Isusu od nekih koji su culi od nekih..... dakle nije samo jedno prepisivanje.
A u to upetljati suha Svetoga je svetogrdje, jer Isus rece: ko mene uvrijedi mouda ce mu biti oprosteno a ko uvrijedi Duha Svetoga nece mu biti oprosteno!
Duh Sveti ne zna Isusova rodoslovlja? strahotno!
Član
- Učlanjen(a)
- 03.06.2010
- Poruka
- 14.303
Kad vidim tvoj post 
Pa što bi jedan isti Bog dva put objavljivao u dvije knjige svoje stvaranje neba i zemlje. Pa nisu ljudi glupi pa da moraju da ponavaljaju da je Bog sve stvorio.
Ali Bog ne laže i neće nikada nešto tako suprotno da objavi poput (Isus je sin Božiji i Ius nije sin Božiji nego Marijin)
Očigledno nisi bio na času
Možemo opravdano ustvrditi da Biblijske kopije, manuskripti koje danas posedujemo su 98,5% tekstualno autentični i precizni,
A jest strašno neprecizna.
Očigledno ne znaš ni kako se Biblija prepisivala u staro doba. Ajd malo mozgaj.
[h=2]Zaključak[/h] Dakle, ima dovoljno činjenica koje govore u prilog nepogrešivosti Božje reči. O tome svedoči sama Biblija: "Svo je Pismo od Boga nadahnuto" (2. Tim. 3:16). Kad bi sadržavalo pogreške, tada bi to bila Bogom nadahnuta greška. Opet, to je potpuno neprimereno Božjoj prirodi kako je prikazano i u Bibliji. Na primer, u poslanici Titu piše: "Bog, koji nikad ne laže" (Tit 1:2), a Jovan zapisuje u svom evanđelju (Jn. 17:17): "Tvoja je reč istina."
Svi oni koji ovo veruju, ne veruju u to jer su naterani da veruju, već što imaju razuman ali i empirijski dokaz Reči Božje, a to je ono što protivnici Biblije ne mogu razumeti, jer ovakvo iskustvo im je strano.
Sionska truba
[h=1]Nadahnuće Biblije[/h] I.K.
Hrišćani tvrde da je Biblija nadahnuta. Nadahnuće Biblije je velika tema oko koje se diskutuje u današnjem svetu, bolje rečeno oko koje se "lome koplja". Napad na Bibliju u pravcu diskreditovanja njenog nadahnuća, je glavna meta ateista i protivnika hrišćanstva: "Obesnaži Bibliju, i uništićeš hrišćansku veru!"
Po pitanju nadahnuća Biblije ljudi uglavnom daju različite odgovore, ali dva su najčešća:
Prvi stih kaže: "Sve Pismo je bogonadahnuto i korisno za pouku, za karanje, za popravljanje, za odgajanje u pravednosti." (2. Tim. 3:16 EČ). Reč "bogonadahnuto" je doslovan prevod grčke reči theopneustos, što znači "Bogom dahnuto" ili "Bogom izdahnuto". Prema tome Biblija sama za sebe tvrdi da potiče od Boga, a ne od čoveka.
Jedan drugi stih ističe: "Jer nikad proroštvo ne bi čovečijom voljom, nego su Duhom Svetim nošeni sveti ljudi govorili od Boga." (2. Pet. 1:21 EČ). Ovaj navod potvrđuje da je Bog pokretao pisce Biblije da zapišu ono što je On želeo. Bog ih je inspirisao. To nije bilo mehaničko diktiranje, kako neki tvrde. Pisci nisu padali u nekakav trans i tako pisali, Bog nije nasilno protiv njihove volje upotrebljavao tela pisaca. Bog je, naime, upotrebio svakog pojedinog pisca i njegovu ličnost da sačine Bogom ovlašćeno delo.
Veoma je važno primetiti da opseg nadahnuća zahvata svaku reč ("Svako pismo"), odbacujući tako svaku špekulativnu zamisao o mitu ili pogreški i najmanjeg dela Pisma. Kako Bog stoji iza Pisma, a Bog je savršen, i rezultat Njegovog dela mora biti bez greške.
Nekad je lakše shvatiti smisao nadahnuća kada se ono upoređuje sa objavom. Objava se povezuje sa izvornim i stvarnim iznošenjem istina (1. Kor. 2:10). Nadahnuće se s druge strane odnosi na primanje i doslovno pisanje istine.
Nadahnuće znači da je "Bog po svojem Svetom Duhu delovao na jedinstveno natprirodan način kako bi ispisane reči Svetoga pisma bile zaista Božje reči." Charles Wesley, jedan od osnivača metodističke crkve, je to lepo zapazio kakada je razmišljao o poreklu Pisma:
Sionska truba
[h=1]Odgovori na poteškoće (3)[/h] Jan Vareca
Ko je Josifov otac? Jakov ili Ilije?
- Jakov:
Matej 1:16 » "A Jakov rodi Josifa, muža Marije, koja rodi Isusa prozvanog Hrista."
- Ilije:
Luka 3:23 » "I taj Isus imaše oko trideset godina kad poče; i beše, kao što se mišljaše, sin Josifa sina Ilijinog."
Ako razumemo da hebrejsko (grčko) značenje reči "sin" je mnogo dublje nego li na našem jeziku, onda tu nema nikakve kontradikcije. (Za više vidi npr. "W.E. Vine's M.A., Expository Dictionary of New Testament Words".)
Josip je bio potomak Jakova. Ističući: "Jakov rodi Josifa", naznačava se Jakovljevo (biološko) očinstvo. No, kada se kaže: "Josif sin Ilijev", onda to može označavati biološku vezu ali i ne mora. Ilije je otac Marije, što čini da je Josif Ilijev je zet, a običaj toga vremena među Jevrejima je bio da se zet pominje kao sin - smatra za sina.
(Ilustracije radi, mnogi stariji ljudi znaju nekoga osloviti sa "sine", a bez toga da su sa njima u ikakvom biološkom srodstvu. Preko reči "sine" oni žele ukazati na postojeću bliskost ili naklonost koju osećaju između sebe i dotične osobe.)
Sionska truba
Pa što bi jedan isti Bog dva put objavljivao u dvije knjige svoje stvaranje neba i zemlje. Pa nisu ljudi glupi pa da moraju da ponavaljaju da je Bog sve stvorio.
Ali Bog ne laže i neće nikada nešto tako suprotno da objavi poput (Isus je sin Božiji i Ius nije sin Božiji nego Marijin)
Očigledno nisi bio na času
Možemo opravdano ustvrditi da Biblijske kopije, manuskripti koje danas posedujemo su 98,5% tekstualno autentični i precizni,
A jest strašno neprecizna.
Očigledno ne znaš ni kako se Biblija prepisivala u staro doba. Ajd malo mozgaj.
[h=2]Zaključak[/h] Dakle, ima dovoljno činjenica koje govore u prilog nepogrešivosti Božje reči. O tome svedoči sama Biblija: "Svo je Pismo od Boga nadahnuto" (2. Tim. 3:16). Kad bi sadržavalo pogreške, tada bi to bila Bogom nadahnuta greška. Opet, to je potpuno neprimereno Božjoj prirodi kako je prikazano i u Bibliji. Na primer, u poslanici Titu piše: "Bog, koji nikad ne laže" (Tit 1:2), a Jovan zapisuje u svom evanđelju (Jn. 17:17): "Tvoja je reč istina."
Svi oni koji ovo veruju, ne veruju u to jer su naterani da veruju, već što imaju razuman ali i empirijski dokaz Reči Božje, a to je ono što protivnici Biblije ne mogu razumeti, jer ovakvo iskustvo im je strano.
"Tada im Isus odgovori i reče: moja nauka nije moja, nego onoga koji me je poslao. Ako ko hoće da čini njegovu volju, znaće da li je ova nauka od Boga, ili ja govorim sam od sebe." (Jn. 7:16-17 )
Čak šta više, može se reći da čak i greške koje se mogu naći u biblijskom tekstu, svedoče o nadahnuću istog, da Bog nam daje uvid u to, da grešku možemo videti i ispravno razumeti, a za to nam je obezbedio ogroman broj rukopisa (predložaka). Zar to nije svojevrsna Božja milost i Njegova vlastita odbrana lične reči?
Sionska truba
[h=1]Nadahnuće Biblije[/h] I.K.
Hrišćani tvrde da je Biblija nadahnuta. Nadahnuće Biblije je velika tema oko koje se diskutuje u današnjem svetu, bolje rečeno oko koje se "lome koplja". Napad na Bibliju u pravcu diskreditovanja njenog nadahnuća, je glavna meta ateista i protivnika hrišćanstva: "Obesnaži Bibliju, i uništićeš hrišćansku veru!"
Po pitanju nadahnuća Biblije ljudi uglavnom daju različite odgovore, ali dva su najčešća:
- Prvi će tvrditi da je Biblija nadahnuta poput nadahnutih dela velikana svetske književnosti. "Biblija potiče ljudska srca da dosegnu velike visine", kažu. "To, međutim, ne čini Bibliju jedinstvenom knjigom. Mnoga su druga književna dela, poput Šeksirovih, Miltonovih, Homerovih i Dikensonovih postigla isto." Drugim rečima, oni Bibliju vide kao jedino majstorsko delo ljudskog uma, ali joj ne priznaju božansko poreklo.
- Drugi smatraju da je Biblija nadahnuta knjiga, jer sadrži Božju reč - ali uz mnoge mitove, greške i legende. Smatraju da ne treba poistovetiti celu Bibliju sa Božjom reči, već je držati svedokom Božjeg ophođenja sa ljudima. Ili drugim rečima, u Bibliji se može naći (poneka) Božja reč, ali nije cela istovetna sa Božjom reči.
Međutim, ova dva gledišta su veoma površna kada razmatramo činjenice Biblije. U njoj samoj je jasno izraženo da ona nije samo nadahnuto književno delo, niti pogrešiv zapis Božjih poruka, već nepogrešiva Božja reč. Biblija to sama za sebe jasno tvrdi. Dva važna biblijska navoda izričito potvrđuju ovu istinu.- Drugi smatraju da je Biblija nadahnuta knjiga, jer sadrži Božju reč - ali uz mnoge mitove, greške i legende. Smatraju da ne treba poistovetiti celu Bibliju sa Božjom reči, već je držati svedokom Božjeg ophođenja sa ljudima. Ili drugim rečima, u Bibliji se može naći (poneka) Božja reč, ali nije cela istovetna sa Božjom reči.
Prvi stih kaže: "Sve Pismo je bogonadahnuto i korisno za pouku, za karanje, za popravljanje, za odgajanje u pravednosti." (2. Tim. 3:16 EČ). Reč "bogonadahnuto" je doslovan prevod grčke reči theopneustos, što znači "Bogom dahnuto" ili "Bogom izdahnuto". Prema tome Biblija sama za sebe tvrdi da potiče od Boga, a ne od čoveka.
Jedan drugi stih ističe: "Jer nikad proroštvo ne bi čovečijom voljom, nego su Duhom Svetim nošeni sveti ljudi govorili od Boga." (2. Pet. 1:21 EČ). Ovaj navod potvrđuje da je Bog pokretao pisce Biblije da zapišu ono što je On želeo. Bog ih je inspirisao. To nije bilo mehaničko diktiranje, kako neki tvrde. Pisci nisu padali u nekakav trans i tako pisali, Bog nije nasilno protiv njihove volje upotrebljavao tela pisaca. Bog je, naime, upotrebio svakog pojedinog pisca i njegovu ličnost da sačine Bogom ovlašćeno delo.
Veoma je važno primetiti da opseg nadahnuća zahvata svaku reč ("Svako pismo"), odbacujući tako svaku špekulativnu zamisao o mitu ili pogreški i najmanjeg dela Pisma. Kako Bog stoji iza Pisma, a Bog je savršen, i rezultat Njegovog dela mora biti bez greške.
Nekad je lakše shvatiti smisao nadahnuća kada se ono upoređuje sa objavom. Objava se povezuje sa izvornim i stvarnim iznošenjem istina (1. Kor. 2:10). Nadahnuće se s druge strane odnosi na primanje i doslovno pisanje istine.
Nadahnuće znači da je "Bog po svojem Svetom Duhu delovao na jedinstveno natprirodan način kako bi ispisane reči Svetoga pisma bile zaista Božje reči." Charles Wesley, jedan od osnivača metodističke crkve, je to lepo zapazio kakada je razmišljao o poreklu Pisma:
"Biblija mora biti izum ili dobrih ljudi ili anđela, ili zlih ljudi ili đavola ili Boga! Prema tome ne može biti izum dobrih ljudi ili anđela, jer oni ne bi bili kadri sačiniti takvu knjigu, u kojoj bi pisali laži čitavo vreme dok pišu: 'Ovako govori Gospod' dok u stvari pišu šta sami žele. Dalje, ne može biti izum zlih ljudi ili đavola, jer ne bi napisali knjigu sa zapovestima koje zabranjuju zlo, greh ili opačinu, a one koji to čine osudili na večnu propast. Zato donosim ovakav zaključak: Biblija je nastala duhovnim, božanskim nadahnućem" (Robert W. Burtner and Robert E. Chiles, A Compendium of Wesley's Theology, str. 20).
Ljudi, pisci Biblije pisali su spontano, koristeći svoj um i iskustvo, a ipak njihove reči nisu bile samo reči čoveka nego doslovno Božje reči, jer se radi o zapisanim Božjim mislima. Bog ih je uvek nadzirao u njihovom pisanju, što je dovelo do toga da je Biblija postala Božja reč, ali izrečena čovekovim rečima.Sionska truba
[h=1]Odgovori na poteškoće (3)[/h] Jan Vareca
Ko je Josifov otac? Jakov ili Ilije?
- Jakov:
Matej 1:16 » "A Jakov rodi Josifa, muža Marije, koja rodi Isusa prozvanog Hrista."
- Ilije:
Luka 3:23 » "I taj Isus imaše oko trideset godina kad poče; i beše, kao što se mišljaše, sin Josifa sina Ilijinog."
Josip je bio potomak Jakova. Ističući: "Jakov rodi Josifa", naznačava se Jakovljevo (biološko) očinstvo. No, kada se kaže: "Josif sin Ilijev", onda to može označavati biološku vezu ali i ne mora. Ilije je otac Marije, što čini da je Josif Ilijev je zet, a običaj toga vremena među Jevrejima je bio da se zet pominje kao sin - smatra za sina.
(Ilustracije radi, mnogi stariji ljudi znaju nekoga osloviti sa "sine", a bez toga da su sa njima u ikakvom biološkom srodstvu. Preko reči "sine" oni žele ukazati na postojeću bliskost ili naklonost koju osećaju između sebe i dotične osobe.)
Sionska truba