Kad vidim tvoj post
Pa što bi jedan isti Bog dva put objavljivao u dvije knjige svoje stvaranje neba i zemlje. Pa nisu ljudi glupi pa da moraju da ponavaljaju da je Bog sve stvorio.
Ali Bog ne laže i neće nikada nešto tako suprotno da objavi poput (Isus je sin Božiji i Ius nije sin Božiji nego Marijin)
Očigledno nisi bio na času
Možemo opravdano ustvrditi da Biblijske kopije, manuskripti koje danas posedujemo su
98,5% tekstualno autentični i precizni,
A jest strašno neprecizna.
Očigledno ne znaš ni kako se Biblija prepisivala u staro doba. Ajd malo mozgaj.
[h=2]Zaključak[/h] Dakle, ima dovoljno činjenica koje govore u prilog nepogrešivosti Božje reči. O tome svedoči sama Biblija:
"Svo je Pismo od Boga nadahnuto" (2. Tim. 3:16). Kad bi sadržavalo pogreške, tada bi to bila Bogom nadahnuta greška. Opet, to je potpuno neprimereno Božjoj prirodi kako je prikazano i u Bibliji. Na primer, u poslanici Titu piše:
"Bog, koji nikad ne laže" (Tit 1:2), a Jovan zapisuje u svom evanđelju (Jn. 17:17):
"Tvoja je reč istina."
Svi oni koji ovo veruju, ne veruju u to jer su naterani da veruju, već što imaju razuman ali i empirijski dokaz Reči Božje, a to je ono što protivnici Biblije ne mogu razumeti, jer ovakvo iskustvo im je strano.
"Tada im Isus odgovori i reče: moja nauka nije moja, nego onoga koji me je poslao. Ako ko hoće da čini njegovu volju, znaće da li je ova nauka od Boga, ili ja govorim sam od sebe." (Jn. 7:16-17 )
Čak šta više, može se reći da čak i greške koje se mogu naći u biblijskom tekstu, svedoče o nadahnuću istog, da Bog nam daje uvid u to, da grešku možemo videti i ispravno razumeti, a za to nam je obezbedio ogroman broj rukopisa (predložaka). Zar to nije svojevrsna Božja milost i Njegova vlastita odbrana lične reči?
Sionska truba
[h=1]Nadahnuće Biblije[/h] I.K.
Hrišćani tvrde da je Biblija nadahnuta. Nadahnuće Biblije je velika tema oko koje se diskutuje u današnjem svetu, bolje rečeno oko koje se "lome koplja". Napad na Bibliju u pravcu diskreditovanja njenog nadahnuća, je glavna meta ateista i protivnika hrišćanstva:
"Obesnaži Bibliju, i uništićeš hrišćansku veru!"
Po pitanju nadahnuća Biblije ljudi uglavnom daju različite odgovore, ali dva su najčešća:
- Prvi će tvrditi da je Biblija nadahnuta poput nadahnutih dela velikana svetske književnosti. "Biblija potiče ljudska srca da dosegnu velike visine", kažu. "To, međutim, ne čini Bibliju jedinstvenom knjigom. Mnoga su druga književna dela, poput Šeksirovih, Miltonovih, Homerovih i Dikensonovih postigla isto." Drugim rečima, oni Bibliju vide kao jedino majstorsko delo ljudskog uma, ali joj ne priznaju božansko poreklo.
- Drugi smatraju da je Biblija nadahnuta knjiga, jer sadrži Božju reč - ali uz mnoge mitove, greške i legende. Smatraju da ne treba poistovetiti celu Bibliju sa Božjom reči, već je držati svedokom Božjeg ophođenja sa ljudima. Ili drugim rečima, u Bibliji se može naći (poneka) Božja reč, ali nije cela istovetna sa Božjom reči.
Međutim, ova dva gledišta su veoma površna kada razmatramo činjenice Biblije. U njoj samoj je jasno izraženo da ona nije samo nadahnuto književno delo, niti pogrešiv zapis Božjih poruka, već nepogrešiva Božja reč. Biblija to sama za sebe jasno tvrdi. Dva važna biblijska navoda izričito potvrđuju ovu istinu.
Prvi stih kaže: "Sve Pismo je bogonadahnuto i korisno za pouku, za karanje, za popravljanje, za odgajanje u pravednosti." (2. Tim. 3:16 EČ). Reč "bogonadahnuto" je doslovan prevod grčke reči
theopneustos, što znači "
Bogom dahnuto" ili "Bogom izdahnuto". Prema tome Biblija sama za sebe tvrdi da potiče od Boga, a ne od čoveka.
Jedan drugi stih ističe:
"Jer nikad proroštvo ne bi čovečijom voljom, nego su Duhom Svetim nošeni sveti ljudi govorili od Boga." (2. Pet. 1:21 EČ). Ovaj navod potvrđuje da je Bog pokretao pisce Biblije da zapišu ono što je On želeo. Bog ih je inspirisao. To nije bilo mehaničko diktiranje, kako neki tvrde. Pisci nisu padali u nekakav trans i tako pisali, Bog nije nasilno protiv njihove volje upotrebljavao tela pisaca. Bog je, naime, upotrebio svakog pojedinog pisca i njegovu ličnost da sačine Bogom ovlašćeno delo.
Veoma je važno primetiti da opseg nadahnuća zahvata svaku reč ("Svako pismo"), odbacujući tako svaku špekulativnu zamisao o mitu ili pogreški i najmanjeg dela Pisma. Kako Bog stoji iza Pisma, a Bog je savršen, i rezultat Njegovog dela mora biti bez greške.
Nekad je lakše shvatiti smisao nadahnuća kada se ono upoređuje sa objavom. Objava se povezuje sa izvornim i stvarnim iznošenjem istina (1. Kor. 2:10). Nadahnuće se s druge strane odnosi na primanje i doslovno pisanje istine.
Nadahnuće znači da je "Bog po svojem Svetom Duhu delovao na jedinstveno natprirodan način kako bi ispisane reči Svetoga pisma bile zaista Božje reči."
Charles Wesley, jedan od osnivača metodističke crkve, je to lepo zapazio kakada je razmišljao o poreklu Pisma:
"Biblija mora biti izum ili dobrih ljudi ili anđela, ili zlih ljudi ili đavola ili Boga! Prema tome ne može biti izum dobrih ljudi ili anđela, jer oni ne bi bili kadri sačiniti takvu knjigu, u kojoj bi pisali laži čitavo vreme dok pišu: 'Ovako govori Gospod' dok u stvari pišu šta sami žele. Dalje, ne može biti izum zlih ljudi ili đavola, jer ne bi napisali knjigu sa zapovestima koje zabranjuju zlo, greh ili opačinu, a one koji to čine osudili na večnu propast. Zato donosim ovakav zaključak: Biblija je nastala duhovnim, božanskim nadahnućem" (Robert W. Burtner and Robert E. Chiles, A Compendium of Wesley's Theology, str. 20).
Ljudi, pisci Biblije pisali su spontano, koristeći svoj um i iskustvo, a ipak njihove reči nisu bile samo reči čoveka nego doslovno Božje reči, jer se radi o zapisanim Božjim mislima. Bog ih je uvek nadzirao u njihovom pisanju, što je dovelo do toga da je Biblija postala Božja reč, ali izrečena čovekovim rečima.
Sionska truba
[h=1]Odgovori na poteškoće (3)[/h] Jan Vareca
Ko je Josifov otac? Jakov ili Ilije?
- Jakov:
Matej 1:16 » "A Jakov rodi Josifa, muža Marije, koja rodi Isusa prozvanog Hrista."
- Ilije:
Luka 3:23 » "I taj Isus imaše oko trideset godina kad poče; i beše, kao što se mišljaše, sin Josifa sina Ilijinog."
Ako razumemo da hebrejsko (grčko) značenje reči "sin" je mnogo dublje nego li na našem jeziku, onda tu nema nikakve kontradikcije. (Za više vidi npr.
"W.E. Vine's M.A., Expository Dictionary of New Testament Words".)
Josip je bio potomak Jakova. Ističući: "Jakov rodi Josifa", naznačava se Jakovljevo (biološko) očinstvo. No, kada se kaže: "Josif sin Ilijev", onda to može označavati biološku vezu ali i ne mora. Ilije je otac Marije, što čini da je Josif Ilijev je zet, a običaj toga vremena među Jevrejima je bio da se zet pominje kao sin - smatra za sina.
(Ilustracije radi, mnogi stariji ljudi znaju nekoga osloviti sa "sine", a bez toga da su sa njima u ikakvom biološkom srodstvu. Preko reči "sine" oni žele ukazati na postojeću bliskost ili naklonost koju osećaju između sebe i dotične osobe.)
Sionska truba