VIP
- Učlanjen(a)
- 14.07.2011
- Poruka
- 19.107
Sto se tice duhovnog stanja crkava - licno sam obisao vise i tradicionalnih i Protestantskih crkava, i u nekima sam bio vise puta.
U crkvama nema Duha Svetoga.
U tradicionalnim tu je posebna prica.
To i nisu Hriscanske crkve, pa je tu prisutna potpuna duhovna tama, bez kapljice duhovne sile.
U tradicionalnim crkvama se sve zasniva na masonskom efektu fascinacije misticne igre svetlosti i senki, crkvenim enterijerom i eksterijerom, kipovima, slikama, zlatu i nakitu..itd.
Kod Jehovinih svedoka je potpuna praznina, plafon.
Sto se tice Protestanata - tu i tamo varira opsta praznina zaodenuta glumacki smisljenim propovedima.
Ipak je pozitivno sto ima propovedi iz reci Bozje, a neki praktikuju i zajednicko, i Horsko pevanje.
Ja licno, jedino sam u Adventistickoj crkvi dozivljavao dugogodisnja iskustva duhovne sile koja se u talasima prenosila sa propovedaonice, da sam sa svake proovedi odlazio ispunjen radoscu, i dolazio isto tako - sa pesmom na usnama i zahvalnoscu, uvek iznova prosvetljavan Bozjim Svetim Duhom i njegovim aktivnim radom na mom srcu i umu.
Mislim, mozda svi ne osecaju i ne primaju ovaj Duh, jer on se coveku daje onoliko koliko je spreman da ga primi.
Tako da kolicinu duhovne sile koje primamo u crkvi ne zavisi u tolikoj meri od same crkve, vec i od nas samih.
Ali u crkvi mora da se oseti Duhovna privlacujuca sila koja menja.
U crkvama nema Duha Svetoga.
U tradicionalnim tu je posebna prica.
To i nisu Hriscanske crkve, pa je tu prisutna potpuna duhovna tama, bez kapljice duhovne sile.
U tradicionalnim crkvama se sve zasniva na masonskom efektu fascinacije misticne igre svetlosti i senki, crkvenim enterijerom i eksterijerom, kipovima, slikama, zlatu i nakitu..itd.
Kod Jehovinih svedoka je potpuna praznina, plafon.
Sto se tice Protestanata - tu i tamo varira opsta praznina zaodenuta glumacki smisljenim propovedima.
Ipak je pozitivno sto ima propovedi iz reci Bozje, a neki praktikuju i zajednicko, i Horsko pevanje.
Ja licno, jedino sam u Adventistickoj crkvi dozivljavao dugogodisnja iskustva duhovne sile koja se u talasima prenosila sa propovedaonice, da sam sa svake proovedi odlazio ispunjen radoscu, i dolazio isto tako - sa pesmom na usnama i zahvalnoscu, uvek iznova prosvetljavan Bozjim Svetim Duhom i njegovim aktivnim radom na mom srcu i umu.
Mislim, mozda svi ne osecaju i ne primaju ovaj Duh, jer on se coveku daje onoliko koliko je spreman da ga primi.
Tako da kolicinu duhovne sile koje primamo u crkvi ne zavisi u tolikoj meri od same crkve, vec i od nas samih.
Ali u crkvi mora da se oseti Duhovna privlacujuca sila koja menja.
Poslednja izmena: