Da, ali sam takođe napisao "da je Isus svojim dolaskom ukinuo starozavetnu obrednu službu" i u tom smislu - nema više ničega što je krasilo starozavetnu svetinju, nikakvi obredi ili ritualni elementi nisu potrebni, niti obavljanje bilo kakvih obrednih radnji - prvenstveno "kađenja ili prinošenja žrtava"
Ostalo nije vredno pomena što postoji u tradicionalnim crkvama - jer to nije ni postojalo u Jevrejskom obrednom sistemu, a tu se podrazumeva "paljenje sveća, krštavanje rukom u znaku krsta, kruženje oko Svetinje u procesiji, Sveta voda...
Još nešto - sveštenik u zemaljskoj Svetinji nije vrteo kandilom pred ikonama (ikonostasom), već je tamnjan stajao u Svetinji na jednom mestu i simbolično prikazivao molitve koje su se upućivale Bogu.
Takođe - nije činio ništa što danas čine tradicionalne crkve, već je služba bila sasvim različita i jedinstvena, i sačinjavala je sledeće u opisu Svetinje:
Dakle - Jevrejska svetinja se delila na dva dela. Prvi deo se zvao "Svetinja". Drugi deo se zvao "Svetinja nad Svetinjama"
Prvi se zvao svetinja i tu je bio ulaz, i drugi svetinja nad svetinjama. Između svetinje i svetinje nad svetinjama nalazila se jedna zavesa, jedno platno, koje nije išlo do vrha. Koji je nameštaj bio u svetinji? U prvom delu, kada bi se ušlo u svetinju.
U predvorju svetinje nalazio se jedan umivaonik gde su sveštenici prali ruke i takođe jedan oltar koji je bio sazidan od kamenja, i na vrhu tog oltara bile su prinošene žrtve.
Taj prvi oltar koji se nalazio u predvorju svetinje se zvao "žrtvenik" ili "žrtveni oltar".
Sveštenik bi, prinosio žrtve, onda bi oprao ruke i ulazio u svetinju.
U prvom delu ili u svetinji sa desne strane se nalazio sto na kome je bilo 12 hlebova. Ovi hlebovi su svaki dan, svako jutro postavljani ovde. Sa leve strane se nalazila čuvena "menora" ili sedmokraki svećnjak.
Tu do zavese se nalazio jedan drugi oltar koji se zvao "kadioni oltar" i on je imao kao neke vrste rogova.
U "svetinji nad svetinjama" se nalazio uglavnom kovčeg koji je bio načinjen od skupocenog drveta, koji je bio obložen zlatom, u kome su se nalazile dve ploče zakona koje je Bog dao Mojsiju, Deset Božjih zapovesti.
Ove ploče zakona je pokrivao jedan čuveni poklopac koji su Jevreji zvali "kaporet"
Grci su ga zvali "hilasterion" i imao je posebno značenje.
Ovaj kovčeg su pokrivali svojim krilima anđeli, dva anđela simbolično, koji su bili načinjeni od nekog lepog materijala. Dakle, na taj način, simbolično, Bog je sam štitio ove ploče zakona.
Čitav plan spasenja Božjeg se nalazi tu opisan.
Postoje dve službe, dve vrste službi koje su se odvijale u Svetinji, takozvana "svakodnevna služba" i "godišnja služba"
Prvi deo službe je bila svakodnevna služba.
Svakoga dana je sveštenik uzimao jedno jagnje, nad glavom toga jagnjeta je ispovedao grehe, stavio bi ruke na glavu, simbolično gresi su sa njega prelazili na to jagnje.
To jagnje je bilo zaklano, ono je bilo prineto na žrtveni oltar, a sveštenik bi sa malo krvi tog jagnjeta svaki dan ulazio u svetinju i sa malo krvi tog jagnjeta bi poprskao ovu zavesu.
Postoji takozvano vreme jutarnje i večernje žrtve.
Sveštenik bi prineo zaklanu žrtvu, simbolički gresi su sa njega prelazili na jagnje, sveštenik je predstavljao narod.
Jagnje je predstavljalo Isusa Hrista.
Jagnje je bilo prineto na žrtvu, a sa malo krvi tog jagnjeta sveštenik je ulazio samo u prvi deo svetinje i poprskao bi ovu zavesu.
Na taj način, zapazite simbolički gresi su beleženi, ostajali su tu na zavesi.
Gresi su se sakupljali, prljali su ovu zavesu, da bi Bog poučio svoj narod kako je greh strašan, zato su ljudi činili ovo.
Ovo je bila žrtva za celi narod.
Simbolično svetinja je prljana, gresi su unošeni u svetinju svakog dana. To je svakodnevna služba.
Naravno da je i pojedinac koji je sagrešio takođe mogao da dođe u svetinju i da takođe ispovedi svoje grehe i da prinese žrtvu.
Postoji i takozvana godišnja služba, jedanput godišnje, na takozvani "jom kipur"; "jom" na jevrejskom znači "dan", "kipur" znači "očišćenje". Znači, bio je postavljen jedan dan, danas je "Jom kipur" jedan od najvećih praznika Jevreja, onih Jevreja koji nisu prihvatili hrišćanstvo. "Jom kipur" je bio dan kada su se svi gresi koji su se skupljali u svetinji, koji su prljali svetinju, bili očišćeni.
Jedanput godišnje prvosveštenik, znači po rangu viši, on je vršio službu tog dana.
Bila su dovedena dva jarca obično, ne jagnje ovom prilikom, dva jarca. Onda je bacana kocka i rečeno je da jedan od tih jarčeva će biti za Gospoda, a drugi za Azazela. Azazel predstavlja u Bibliji sotonu.
Tog dana posle kocke, ako bi se znalo da je jedan jarac za Gospoda, onda bi prvosveštenik nad glavom tog jarca za Gospoda ispovedio grehe naroda.
Simbolično gresi su prelazili sa njega na jarca, jarac je bio zaklan, prinet na žrtvu, a sa delom te krvi prvosveštenik ovom prilikom nije ulazio samo u svetinju, nego je ulazio u svetinju nad svetinjama.
Dakle jedanput godišnje, ne obični sveštenik nego prvosveštenik je sa krvlju jarca za Gospoda ulazio i iza zavese.
On bi ne više poškropio krvlju ovu zavesu nego je poprskao krvlju kaporet ili poklopac ili hilasterion.
Kakva je bila simbolika toga? U kovčegu su se nalazile dve kamene ploče, na njima su bile Deset Božjih zapovesti.
Božje zapovesti kažu: "Ko sagreši taj mora da umre, plata za greh je smrt" to kažu zapovesti, ali, sada je tu krv, Dakle, neko je umro.
Zahtevi zakona su ispunjeni, gresi naroda su očišćeni krvlju životinje koja je predstavljala Isusa Hrista.
Onda bi prvosveštenik izlazio iz svetinje nad svetinjama, vraćao se nazad, i te iste grehe bi ispovedio nad glavom jarca za sotonu ili Azazela. Taj jarac je obično vođen u pustinju gde su ga obično rastrgle divlje zveri, ili je bacan sa neke visoke stene dole u more gde je uginuo.
Ako tradicionalne crkve tvrde da je njihova služba u hramovima nastavak Jevrejske službe u Svetinji, onda su one u problemu - jer postoji očigledna razlika, a sa druge strane postoji autentičnost sa mnogobožačkom službom, i izvori koji potvrđuju da je došlo do mešanja sredinom 2 veka, i takođe - izvori koji govore o tome "kako je izgledalo Bogosluženje u prvoj Hrišćanskoj crkvi "uz zajedničku pesmu, molitvu, čitanje biblijskih spisa, duhovne poruke, i uzimanja euharistije"