Postovanje brate Mire,
Izvinjavam se sto si dogo ceko na moj odgovor, ali imao sam problem sa kompjuterom, a poslovoca kaze: Kad je srecno nikad nije kasno.
Ti kazes da slicnosti ne piju vodu. Onda navodis slicnosti iz starozavetnog verovanja i hriscanstva.
Pre svega, Hriscanstvo se pojavilo kao sekta u Judajizmu. Mi smo od Jebreja primili bez ikakve izmene ceo Stari zavet. Zato smo uzvojili verovanja koja su svojstvena i Judaistima. Vidis da slicnost postoji.
Drugo, Mire, ja tebi nisam izneo ni jednu recenicu iz adventisticke literature. sve sto sam ovde izneo su izjave pravoslavnih teologa. Mire, nisu to neki otpadnici od pravoslavlja, nego su to ozbiljni, uvazeni teolozi i kad pogledamo njihove izjave ljudi znaju sta govore.
Arhimandrid Justin Popovi u svojoj knjizi naziva ih Bozjim otkrivenjem ljudima.
Jeromonah Serafim Rous tvrdi:
“Pravoslavna Crkva smatra ucenje o mitarstvima tako vaznim, da ih spominje u mnogim bogosluzenjima. Crkva ovo ucenje svim svojim umirucim cedima narocito izlaze u “Kanonu na ishod duse” koji svestenik cita kraj odra svakog umiru|eg clana Crkve. U Kanonu se nalaze i sledeci tropari:
“ Udostoj me da, odlazeci sa zemlje, ne budem zadrzan od vazdusnog kneza, nasilnika i mucitelja, sto na strasnom putu stoji i ispituje”. (pesma 4)
Ove dve izjave daju povoljno misljenje o mitarstvima isto kao i cela lista crtkrvih otaca.
Medjuitim. ne shvataju niti jednako opsuju mitarstva svi Crkven oci i pisci.
Evo jednog misljenja:
“I ovde broj ukazuje na opste pravilo ili “model” posmrtne realnosti, ali, nesumnjivo, ne zavrsavaju svi preminuli svoj put saglasno ovom pravilu." Pravoslavno ucenje o ishodu duse
Ovaj pisac ne misli da su mitarstva jedino pravulo po kome treba da slede sve duse pokojnika.
“Preosveceni Teofan Zatvorenik dobro je rekao da ce se i ispitivanje na vazdusnim mitarstvima mozda pokazati
pre kao iskusavanje nego kao optuzivanje.” Dakle, ni on ne veruje u doslovna mitarstva.
Mire, da li uocavas razlicita shvatanja veroucitelja o mitarstvima koja se i suprotsdtavljaju jedna drugima?
Obrati paznju na izjavu jeromonaga Serafima Rouza:
“Cak je i detetu jasno, da se ne smeju bukvalno prihvatati opisi mitarstava.” (citat po Vasiliadis N. Tajna smrti. Trojice-Sergejeva Lavra, 1998. str.397)).
Dok za neke pravoslavne teologe mitarstva imaju simbolicnu ulogu, za druge to je Bozije otkrivenje, a neki pak ukazuju na cinjenicu da mitarstva ne smemo primiti bukvalno ili doslovno, nego simbolicno.. Ko je u pravu?
Mire, da li primecijes ovu konfuziju u vezi verovanja u mitarstva?
Posle svega ovoga javlja se djakon Andrej Kurajev. Ko je Kurajev?
Djakon Andrej Kurajev je
profesor moskovskog Sveto-Tihonskog bogoslovskog instituta, stariji naucni saradnik katedre za filozofiju i religiju Filozofskog fakulteta Moskovskog drzavnog univerziteta; predavac filozofskih nauka i bogoslovlja; autor mnogih knjiga i clanaka na religiozno-filozofske teme.
Posle temeljitog istrazivanja o mitarstvima, evo do koga zakljucka je on dosao:
PO PITANJU O STATUSU I BOGOSLOVLJU “TEODORINIH MITARSTAVA”
“Mitarstva blažene Teodore” (
ne zna se za takvu svetiteljku), ulaze u sastav “Žitija Vasilija Novog” -
tekst sumnjivog porekla i sadržaja. On
nije dogmatski tacan, jer ne ostavlja mesta za Božiji Sud. Spasitelj je rekao da je “Otac sav sud predao Sinu” ali u toj knjižici sav sud vrše demoni. ..
Poreklo tog “Žitija”
nije potpuno crkveno i moralno cisto iz razloga što Grigorije, autor “Žitija” bogohuli na svetitelja – konstantinopoljskog patrijarha Nikolaja 5 Mistika, koji je bio “ubrojan u likove svetih u grckoj i rimskoj crkvi. U obe crkve praznik patrijarha se slavi 15. maja, na dan njegove smrti”. (pogl. Popov N. Car Lav 6 Mudri i njegovo carevanje u crkveno-istorijskom kontekstu. M., 1892, str. 190). U “Žitiju” se ime tog patrijarha Nikolaja zlonamerno izopacuje u Agrikolaos (“seljak”) i “Etilaos” (isto, str.175). Postoji korisna knjiga Irine Gri~evske “Indeksi istinskih knjiga”.
Pokazuje se da se žitije Vasilija Novog sa Teodorinim mitarstvima u Rusiji XVI-XVII veka odnosi na apokrife....
U XIX veku cenzor profesor Moskovske Duhovne Akademije P.S. Kazanski se borio sa sli~nim tekstovima:
“Najcese se izdaju price, pune najneobicnijih cuda, jednom recju, duhovni romani o mitarstvima, žitija Andreja Jurodivog, Jovana Novgorodskog, i sl.
Svi ti sastavi su najvesim delom odraz nepismenosti...
Danas su upravo ti “duhovni roanim”(dopunjeni vec direktnim “intervjuima”sa demonima) popunili crkvene prodavnice.
Izvor romana o mitarstvima su apokrifi, koji ispituju uticaj mnogobožackog hermetizma. Upravo u njima je taj siže logi~an. Duša je kod gnostika i hermetista van-kosmicka (hrišcani se s tim slažu). Ona se formira negde u svetu bogova, nepokretnih zvezda. Zatim ta duša ulazi u telo, ali na putu preseca orbite planeta. A planete su bogovi. I u zavisnosti od toga koliko je blizu ta planeta, taj bog ce biti na teritoriji kretanja te duše, toliko }e biti i jak njegov pecat i njegov dar. Dar Venere, Merkura, Marsa, Jupitera ili Saturna na tu dušu. Ti kosmicki pecati se kod gnostika i hermetista prihavataju kao zlo, strast, trauma.
I na putu nazad, kada covek umre, a duša se vraca u svet viših bogova, ona mora da se razrasuna sa planetarnim bogovima i skine sa sebe njihov pecat. Ali mi ništa nismo dužni ni demonima ni planetama...(Rudakov A.P. ostaci vizantijske kulture prema podacima gr
cke agiografije. – SPb., 1997, str. 219).
Djakon Andrej Kurajev
prevod sa ruskog dr Radmila Maksimovi}
preuzeto sa
http://kiev-orthodox.org/site/theology
Sta smo iz svega ovoga mogli razumeti o mitarstvima?
Prvo:
Kurajev tvrdi da su vremenom izdavane razlicite brosure o mitarstvima, koje su se razlikovale jedan od druge. Zato su ih morali korigovati, a neke i zabranjivati.
To je upravo dokaz koji smo vec videli da sv Oci gotovo svaki od njih ima razlicito misljenje o mitarstvima.
Drugo: On tvrdi da
ime Prepodobne Teodore kao svetiteljke ne nalazi se u spisku svetaca.
Trece: Izvestaj o mitarstvima Kurajev naziva
duhovnim romanom, a to znaci da je prica ismisljena.
Cetvrto: “
Izvor tih romana o mitarstvima su apokrifi, koji ispituju uticaj
mnogobozackog ucenja, gnosticizma i hermetizma.
Peto: Ovo je najvaznije: Dusa je kod gnostika i hermetista van kosmicka.
Sesto: Posle smrti dusa se vraca u svet visih bogova.
Ovo je kljuc svemu: I na putu nazad, kad covek umre, a dusa se vrasa u svet visih bogova, ona morta da se razracuna sa planetarnim bogovima i skine sa sebe njihov pecat. Zar to ne uce i mitarstva?
Vidis Mire, ja ovde nista nuisam dodao svoje niti iz verovanja moje Crkve. Sve su ti rekli tvoja braca pravoslavni teolozi koji znaju sta govore.
Mitarstva nisu nista drugo nego mnogobozcka prica prekrstena i prilagodjena da je hriscani lakse progutaju. Mislim da je nekorisno oko ovoga gubiti vreme. Do ovakvog zakljucka ce doci svaki istrazivac koji se posleti istrazivanju ove jeresi.
Sve najbolje