Nikako ne mogu da se odvojim od mistarstava.
Mire sa sigurnoscu tvrdi da mitarstva
ne poticu iz mnogobostvan, nego iz biblije.
Medjutim
ona su Bibliji nepostoja.
Zato vas pozivam da pazljivo ispitamo tvrdnju Andreja Kurajeva koji tvrdi da su mitastva nastavak mnogostva:
Evo sta on pise:
U XIX veku cenzor profesor Moskovske Duhovne Akademije
P.S. Kazanski se borio sa slicnim tekstovima:
«Najšece se izdaju price, pune najneobicnijih cuda, jednom recju, duhovni romani o mitarstvima, žitija Andreja Jurodivog, Jovana Novgorodskog, i sl.
Svi ti sastavi su najvecim delom odraz nepismenosti. Koliko se samo
knižica moralo ispravljati ili zabranjivati, koje su bile usmerene na
širenje sujevernih pojmova u narodu. ..Koliko puta su mi donosili žitije Kiprijana i Justine, uporno tražeci nedostatke. Savest im nije bila mirna, iako su izbor vršili iz Ceti-Mineja. Da li klevetnici duhovne cenzure poznaju tu neumornu službu cenzure duhovnog obrazovanja naroda?» (Prepiska prof MDA P.S. Kazanksog sa A.N. Bahmetovoj. Pismo od 8.2.1868// Pored Trojice u Akademiji. 1814-1915. M., 1914, s.525).
Danas su upravo ti «duhovni romani» (dopunjeni vec direktnim «intervjuima» sa demonima) popunili crkvene prodavnice.
,
Izvor romana o mitarstvima su apokrifi koji ispituju uticaj mnogobožackog hermetizma. Upravo u njima je taj siže logican.
Duša je kod gnostika i hermetista van-kosmicka (hrišcani se s tim slažu).
Ona se formira negde u svetu bogova, nepokretnih zvezda. Zatim
ta duša ulazi u telo, ali
na putu preseca orbite planeta. A
planete su bogovi. I u zavisnosti od toga koliko je blizu ta planeta, t
aj bog ce biti na trajektoriji kretanja te duše, toliko ce biti i jak njegov pecat i njegov dar. Dar Venere, Merkura, Marsa, Jupitera ili Saturna na tu dušu.
Ti kosmicki pecati se kod gnostika i hermetista prihavataju kao zlo, strast, trauma.
I na putu nazad, kada covek umre, a duša se vraca u svet viših bogova, ona mora da se razracuna sa planetarnim bogovima i skine sa sebe njihov pecat. Ali mi ništa nismo dužni ni demonima ni planetama.
(Prim.: U Žitiju jurodivog Andreja Konstantinopoljskog, napisanog u X veku, «niz proroštva o nastupajucoj sudbini imperije, ukrašenih cisto narodnim uzdanjima u bolje vreme, na svojevrsni «zlatni vek» pred poslednji kraj» (Rudakov A.P. ostaci vizantijske kulture prema podacima grcke agiografije. – SPb., 1997, s.219).
Djakon Andrej Kurajev
prevod sa ruskog dr Radmila Maksimovic
preuzeto sa
http://kiev-orthodox.org/site/theology/1921/
16 maj 2009
godine
Prvo: Kurajev tvrdi
da su vremen om izdavane razlicite brosure o mitarstvima koje su se razlikovale jedan od druge. Zato su ih morali korigovati, a neke i zabranjivati.
Drugo: on tvrdi
da su ti duhovni romani dopunjeni vec direktnim intervjujima sa demonima popunili crkvene prodavnice.
Trece:
“Izvor tih romana o mitarstvima su apokrifi koji ispituju uticaj mnogobozackog hermetizma. Upravo u njima je taj size logican.
Apokrifi su lazni podmetnuti spisi.
Cetvrto: Ovo je najvaznije:
Dusa je kod gnostika i hermetista van kosmicka.
Peto: Dusa se formira negde u svetu bogova. Pravoslavni ne veruju u to.
Sesto: Ta
dusa ulazi u telo,
ali na putu preseca orbit planet ciji bogovi zahtevaju da skine njihov pecat. To su ti zli dusi u mitarstvima.
Sedmo: Ovo je kljuc svemu:
I na putu nazad, kad covek umre, a dusa se vraca u svet visih bogova, ona morta da se razracuna sa planetarnim bogovima i skine sa sebe njihov pecat.
Zar to ne uce i mitarstva?
Osmo:
Ali mi nista nismo duzni ni demonima ni planetama.
Sta se od ovoga moze naci u mitarstvima a sta ne moze?
Prvo, da li je isitna da su te
brosure o mitarstvima popunile pravoslavne prodavnice.
Mire sta ti kazes, ti jedini mozes odgovcorriti na ovo pitanje.
Pod broj dva Kurajev tvrdi ds u
romani o mitarstvima dopunjavani i da dans postoje intervuji sa demonima. Mire, da li je to istina?
Pod brojem tri
Kurajev tvrdi da su to Duhovni romani koji se temelje na mnogobozackom verovanju.
Mire, da li je to istina ili nije?
Neke pojmove od ovoga gore sto je receno mogu se pripisati pravoslavnima, a neke ne mogu.
Medjutim, sad prelazimo na srz toga ucenja.
Pod brojem cetiri
dusa je kod gnostika i hermetista van kosmicka.
Sta pravoslavni veruju od toga.
Ako dusa posle smrti putuje po ksmosu na putu u nebo, je li to isto kao kod gnostika i mnogobozaca?
Pod brojem pet da se
dusa formira medju bogovima, ja mogu da kazem da u to pravoslavni ne veruju.
Pod brojem sest,
DUSA ULAZI U TELO.
Mislim da pravoslavni to ne veruju,
ali veruju da je dusa stvorena i da moze da zivi odvojeno od tela, a to je opet mnogobozacko ucenje, a nije hriscansko. Mire sta ti kazes na ovo?
Pod broje, sedam ovo je najteze.
Kad covek umre na putu kada se dusa vraca u svet visih bogova ona mora da se razracuna sa planetarnim bogovima i skine sa sebe njihov pecat.
Po mome razumevanju
ovo je isto kao i prelazka kroz mitarstava i placasnja za losa dela.
Mire sta ti na ovo kazes?
Da li je Kurajev u pravu kad tvrdi : Da
mi nista nismo duzni ni demonima ni planetama?
Mire sta ti iz svega ovoga razumes?/