Mise samo ponižavamo pred Kristom , a vise samo uzdižite , vašem uzdizanju doćiće nekada i kraj
Malo sutra
Oni se i ne uzdižu pred Kristom, nego se uzdižu pred ko zna kime. Ne umeju da shvate ovo:
"Braćo: Sve gubitkom smatram zbog onoga najizvrsnijeg, zbog spoznanja Isusa Krista, Gospodina mojega, radi kojega sve izgubih i otpadom smatram: da Krista steknem i u njemu se nađem –
ne svojom pravednošću, onom od Zakona, nego pravednošću po vjeri u Krista, onom od Boga, na vjeri utemeljenoj – da upoznam njega i snagu uskrsnuća njegova i zajedništvo u patnjama njegovim, ne bih li kako, suobličen smrti njegovoj, prispio k uskrsnuću od mrtvih.
Ne kao da sam već postigao ili dopro do savršenstva, nego – hitim ne bih li kako dohvatio jer sam i zahvaćen od Krista. Braćo, ja nipošto ne smatram da sam već dohvatio. Jedno samo: što je za mnom, zaboravljam, za onim što je preda mnom, prežem, k cilju hitim, k nagradi višnjeg poziva Božjeg u Kristu Isusu." Fil 3, 8-14
Vidi, "poznavaoci" pisma ovo zaboravljaju, ili prelaze preko toga, da mogu i Svetoga Apostola Pavla bi izbacili i izvrnuli, a kroz njega Govori Onaj Koji Jeste, Otac-Sin-Duh Sveti, Bog Svesilni. Zakon zakon, subote, sve je senka pred Isusom, Putem, Istinom i Životom, koji je Alfa i Omega. Radi njega nam je uniziti se, radi njega trpeti pljuvanja, progone, mržnju, njemu se saobličiti, ne po spoljašnjosti na kojoj ove anateme insistiraju u svom slepilu, nego po spremnosti da mu se skrušenih srca okrenemo i od Njega zatražimo spas. Ovako:
"U ono vrijeme: Isus se uputi na Maslinsku goru. U zoru eto ga opet u Hramu. Sav je narod hrlio k njemu. On sjede i stade poučavati. Uto mu pismo¬znanci i farizeji dovedu neku ženu zatečenu u preljubu. Postave je u sredinu i kažu mu: »Učitelju! Ova je žena zatečena u samom ¬prejubu.
U Zakonu nam je Mojsije naredio takve kamenovati. Što ti na to kažeš?« To govorahu samo da ga iskušaju pa da ga mogu optužiti.
Isus se sagne pa stane prstom pisati po tlu. A kako su oni dalje navaljivali, on se uspravi i reče im: »Tko je od vas bez grijeha, neka prvi na nju baci kamen.« I ponovno se sagnuvši, nastavi pisati po zemlji. A kad oni to čuše, stadoše odlaziti jedan za drugim, počevši od starijih. Osta Isus sam – i žena koja stajaše u sredini. Isus se uspravi i reče joj: »Ženo, gdje su oni? Zar te nitko ne osudi?« Ona reče: »Nitko, Gospodine.« Reče joj Isus: »Ni ja te ne osuđujem. Idi i odsada više nemoj griješiti." Iv 8, 1-11
Slepci i samozaljubljeni pozivaju se na Mojsija, a ne znaju da je Isus pre Mojsija, pre Adama, pre svega što je postojalo, što postoji i što će postojati. On, Isus nije Mihael, jer i Mihael bi stvoren po Reči (koja nije Biblija, što neki od EGWista trabunjaju).
Hrišćanin ne ide busajući se u grudi kako je "obratio" toliko i toliko ljudi, kako je "posmatrao" svaki shabat, kako je dao toliko i toliko novca za desetak, ne mlatara Pismom i ne pravi sebe pravednikom ni po čemu, posebno ne po zakonu datom Mojsiju. Hrišćanin, pravi Hrišćanin zna da je grešan, i u dubini svoje duše obraća se Bogu molitvom za milost, i zahvalnošću za svaki dan, kakav god da je. Ne ide unaokolo vređajući druge nalazeći u njima grehe a svoje perući "zakonom". Hrišćanin nije farisej, niti sadukej. Hrišćanin žudi za Bogom, ne zbog svojeg ega, nego zbog Boga samoga.
Mogu Antonija oni da pričaju šta god im je volja. Pojedini zaista ne znaju što čine, ali pojedini i te kako znaju. Za prve molim da im Bog oprosti jer ne znaju što čine i da im otvori oči ako je to po volji Njegovoj, a za druge, one koji znaju što čine, neka im se smiluje, ako milosti Njegove zaslužuju, a ako ne, jer od Njih zavisi, moraju se sami obratiti, ne može to niko za njih učiniti, onda:
Neka im plata bude po zasluzi, plač i škrgut zuba. Naše je da govorimo istinu i drugima pomognemo da ne krenu istim putem, da ne odbace neprolaznost "zlata Evanđelja" i zamene ga falsifikatom.