Površno sagledavanje biblije i biblijskih proročanstava uvek do ovakvih posledica pogrešnog tumačenja istih.
Dakle, u skladu sa onim što sam već napisao - ne može ništa da poremeti čovekovu veru osim same čovekove odluke da služi Bogu ili da se odrekne vere u Boga odbacivanjem njegove volje yapisane u njegovoj reči.
Moja konačni stav je - da je sotona upravo uveo ugrađivanje čipa, da bi ljude odvratio od suštine stvari, da misle da je nešto to i ako nije.
U tom smislu - neko može primiti čip (nasilno ili ne nasilno) a da to ne predstavlja odricanje od Boga i klanjanje bilo kakvom antihristu.
To što pojedini govore "DA NEKI NEĆE PRIMITI OVAJ ČIP" i oni koji prime da će ih Bog odbaciti - to je samo predpostavka, jer ko smo mi da poznajemo namere podstrekača novog svetskog poretka, jer oni mogu da uvedu obavezno čipovanje radi kontrole i praćenja SVIH ljudi na planeti, što je u suštini njihov cilj, a što se danas već čini na bivšim prestupnicima i kriminalcima.
Žig dakle nema veze sa bilo čime materijalnim što bi neko mogao ugraditi u čoveka, već je u pitanju svesno prestupanje Božjeg zakona i gaženja moralne savesti, a prihvatanje ljudskih zakona, jer isključivo svesna neposlušnost prema Bogu predstavlja greh i dovodi do duhovnog pada.
Štro se tiče uvođenja nedeljnog zakona - ovo nije nikakva predpostavka, već ono što se već danas dešava, a Ellen White je ovo Bog otkrio još u njeno vreme, kao i ulogu sindikata i svetovnih i verskih vlasti na uvođenju obaveznog nedeljnog zakona.
Nemačka potvrdila Nedeljni zakon
Objavljeno
jul 9, 2012
(Deutsche Welle) Rad trgovina nedeljom krši posebnu zaštitu nedelje koja je uređena Nemačkim ustavom. Tako je u prošli utorak odlučio Nemački ustavni sud.
Otvaranje trgovina nedeljom dopušteno je samo u naročitim slučajevima, odlučio je nemački Ustavni sud u Karlsruheu prihvatajući time tužbu nemačkih crkava protiv liberaliziranog pravila rada nedeljom u saveznoj pokrajini Berlinu, gde je jedino na snazi takav pravilnik.
Presudom Ustavnog suda, Katoličkoj ali i Protestantskoj crkvi dato je za pravo.
U svojim tužbama koje su bile uložile Ustavnom sudu, obe crkve su navele kršenje zaštite tzv. „nedeljnog mira i odmora od rada“ kojeg garantuje Temeljni zakon, što je službeni naziv nemačkog ustava.
Crkve su se pozvale na rečenicu koja je u zakon Weimarske Republike ušla još 1919: “Nedelja i državni praznici ostaju kao dani mirovanja od rada i duhovnog podizanja zakonom zaštićeni”. Ovaj 90 godina star zakon nije propao zajedno s Weimarskom Republikom, već je kao takav uvršten u moderni Nemački ustav.
Crkve su uz to, u junu na sudu izjavile i da rad trgovina nedeljom krši i pravo na neometano obavljanje verskih dužnosti.
Obe su institucije poduprle presudu iz Karlsruhea ocenjujući je “nedvosmislenim signalom” protiv trgovačkih interesa i u korist nedelje kao dana za odmor i mir.
-----------------------------------
Nedelja po zakonu?
Objavljeno
april 21, 2011
Komisija katoličkih biskupskih konferencija zemalja članica Evropske Unije (COMECE) zauzima se za to da se u evropskoj direktivi o radnom vremenu, nedjelja definiše kao neradni dan. Ovo tijelo katoličke crkve na svom novembarskom zasjedanju navelo je da je finansijska kriza u kojoj se nalazi i Evropa samo otkrila dublju duhovnu krizu i pogrešna mjerila vrijednosti.
U duhu umjerenosti, kako se dalje navodi u medijima, biskupi su zatražili od EU da uvede poštivanje nedjelje za dan od odmora kao jednog od temelja evropskog socijalnog modela pa i balansa između radnog i porodičnog vremena. U kontekstu prisutne ekonomske krize, konferencija biskupa tražila je od članova evropskog parlamenta da se prihvate odgovornosti i uključe zaštitu nedjelje na proteklom decembarskom zasjedanju evropske skupštine.
Međutim do prihvatanja ovog predloga od strane EU parlamenta ipak nije došlo. Generalni sekretar konferencije biskupskih zemalja Europske unije (COMECE) prof. Piotr Mazurkiewicz saopštio je juče, da neradna nedjelja neće biti uključena u buduću evropsku direktivu o radnom vremenu, premda je usklađivanje rada i porodičnog života jedan od glavnih ciljeva te direktive. Odluku EU parlamenta prof. Mazurkiewicz je ocijenio nedosljednom i “propuštenom prilikom” kad se uzme u obzir šta danas evropski građani očekuju u socijalnoj Evropi koja štiti radnike i njihove porodice. Zahvalio je svima koji su se zauzeli u prilog nedjeljnoga odmora – prenosi KTA (Katolička novinska agenicija biskupske konferencije BiH).
Zastupnici Marie Panayotopoulos-Cassiotou, Thomas Mann i Hubert Pirker predložili su dva amandmana o uvođenju nedjelje kao nedjeljnog dana za odmor. Amandmane je potpisalo više od 40 zastupnika svih političkih usmjerenja, a podržali su ih crkveni predstavnici, udruženja za zaštitu nedjelje i sindikati više zemalja članica. Mazurkiewicz izražava žaljenje što se zbog proceduralnih razloga nisu mogli izjasniti o
amandmanima te je tako popuštena prilika za raspravu o tom za evropske građane važnom pitanju. „S obzirom na snage koje su se zauzele za pitanje slobodne nedjelje u izglasavanju evropske direktive o radnom vremenu, važno je da Crkve, nevladine organizacije i sindikati ostanu budni i nastave se u svojim zemljama zajednički i složno zauzimati naročito kada su u pitanju temeljna socijalna prava“, poručio je Mazurkiewicz – dodaje agencija.
Početkom novembra u Bruxellesu je predsjedavajući odbora Evropskoga parlamenta za zapošljavanje i socijalna pitanja odbio da u glasanje uvrsti amandmane grupe zastupnika o uključivanju neradne nedjelje u buduću evropsku direktivu o radnom vremenu. Generalni sekretar COMECE-a tada je pozvao zastupnike da iskoriste mogućnost da do rasprave dođe na plenumu sredinom decembra u Strasbourgu, istaknuvši kako je neradna nedjelja ključna za izgradnju evropskoga socijalnog modela te ima centralno značenje za mnoštvo evropskih radnika i njihove porodice – donosi KTA.
Vatikan zahteva da se donese zakon o praznovanju Nedelje
U pronalazenju razloga sadasnje globalne ekonomske krize, Vatikan je izjavio da je jedan od uzroka nepostovanje Nedelje.
Konferencija biskupa podnela je zahtev Evropskom parlamentu da ulozi napore u „zastiti Nedelje“ i ovaj zakljucak treba da podnese Parlamentu na glasanje.
Zvanican dokument na engleskom jeziku mozete preuzeti sa sledeceg linka:
http://www.catholic-ew.org.uk/ccb/content/pdf/4049
„Nedeljni zakon“ na snazi u Hrvatskoj
(Associated Press) Hrvatski parlament doneo je odluku o stupanju na snagu tzv. Nedeljnog zakona – javljaju svetski mediji. Na redovnom sastanku parlamenta zakonodavci, uz dopustenje Rimokatolicke crkve, izglasali su zakon kojim se zabranjuje rad nedeljom.
Katolicka crkva u Hrvatskoj godinama je vodila borbu kako bi nedeljni dan posvetili Misi i porodici koja u 90 odsto slucajeva pripada ovoj verskoj zajednici. Hrvati su do sada vikend uglavnom provodili kupujuci po trgovackim centrima koji su preplavili zemlju sa otvorenim vratima u svih sedam dana.
Medjutim novi zakon, koji je usvojen drugom polovinom jula, stupa na snagu vec 1. januara iduce godine i nece tolerisati prekrsioce. Izuzetci pravila bice trgovci u vreme letnje turisticke sezone i bozicnih praznika – pisu mediji.
Nedeljni rad dopustice se onima koji drze standove i klupe za prodaju cveca i sveca te kioska za prodaju stampe kao i pekarama. „Na ovakve se odredbe dugo cekalo jer“, kako je rekao premijer Hrvatske Ivo Sanader, „trebalo je usaglasiti stavove svih socijalnih partnera“.
---------------------------------------
Nova zabrana kupovine nedeljom u Hrvatskoj
Polemike oko ponovnog ustupka sindikata i Katoličkoj crkvi, zbog najava otkaza i obnove „šopinga“ u susednim zemljama
Od našeg stalnog dopisnika
Zagreb, 12. januara 2009 – Sa početkom ove godine u Hrvatskoj je ponovo stupila na snagu zabrana rada prodavnica nedeljom, pa su se obnovile polemike o tome kome ova mera u stvari koristi. Najmanje je to u interesu samih radnika – sve je šire uverenje – iako je takav zakon donet navodno baš u njihovu korist. Pre četiri godine takvu meru vlada je već jednom sprovela, ali je ubrzo pala na oceni Ustavnog suda, pa je povučena, kako se sada vidi – privremeno.
Uz neke sindikate veliki pritisak za uvođenje „neradne nedelje” stizao je proteklih meseci i od domaće Rimokatoličke crkve, koja nastoji da bude sve prisutnija u svim porama društva. Nije zato slučajno vest agencije Asošijeted pres iz Zagreba glasila da je odluka o neradnoj nedelji „ustupak izrazito jakoj Rimokatoličkoj crkvi koja je pokrenula kampanju poštovanja nedelje u korist porodice”.
Jedva da je prošlo nekoliko dana otkako se ponovo primenjuje Zakon o radu nedeljom, a zastupnici opozicionog SDP-a na današnjem zasedanju Sabora zatražili su da se on povuče. „Pokazujući svu svoju nesposobnost i nemoć da insistira na sprovođenju zakona i zaštiti prava radnika, vlada je uvela zabranu rada nedeljom i time kapitulirala pred poslodavcima”, rekao je predsednik Glavnog odbora SDP-a i njegov saborski zastupnik Josip Leko iznoseći podatak da je od početka primene zabrane rada nedeljom već podeljeno 400 otkaza, a najavljeno je još 500. Predviđanja su, međutim, još sumornija, pa neke procene idu i do 20.000 ugašenih radnih mesta ukoliko se ovaj zakon ne povuče, uvereni su u preduzeću „Magma”.
Iz SDP-a takođe upozoravaju da je zabrana rada trgovina nedeljom već probudila „staru naviku hrvatskih građana iz devedesetih godina prošlog veka da se šoping obavlja u susednim zemljama”. To je u sinoćnjem Dnevniku ilustrovala i reportaža Hrvatske televizije u kojoj su se na graničnim prelazima s Italijom i Slovenijom mogli videti hrvatski automobili s punim prtljažnicima robe za svakodnevnu upotrebu.
Među sve brojnijim kritikama na račun vlade zbog ponovnog puštanja u opticaj ovog zakona navodi se da ta zabrana u stvari koristi nekim velikim poslodavcima, a ne radnicima u čije ime je navodno doneta. Tako poznati zagrebački analitičar Davor Đenero smatra da vlada ovakvom odlukom „ide na ruku Ivici Todoriću”, inače vlasniku najvećeg hrvatskog trgovačkog lanca „Konzum”, o čemu kaže:
„Očito je da je ovu odluku finansirao Ivica Todorić. Kad pogledate strukturu sindikalnog otpora, onda možete videti da to može samo Todorić mobilisati. To je posebno vidljivo kod Ane Knežević (predsednica Samostalnog sindikata Hrvatske), a drugo je kod Krešimira Severa koji to zastupa zbog katoličkog pogleda na život. Da, istina je da će se novac od nedelje samo preraspodeliti na druge dane, ali će se maksimizirati dobit jednim, a smanjiti profit drugim trgovcima.”
Da tu zaista „ima nečeg” ukazuje činjenica da su od zabrane rada nedeljom izuzete prodavnice koje su locirane, na primer, na zagrebačkoj glavnoj železničkoj i autobuskoj stanici, i po marinama, a upravo na tim mestima je Todorić na vreme smestio svoje prodavnice.
Predsednica SSSH-a Ana Knežević na te primedbe odmahuje rukom i tvrdi da je kupovina nedeljom „samo stvar navike”. „Kako su se ljudi navikli da kupuju nedeljom, tako će se i odviknuti”, kaže ona, a za tvrdnje da je ova zabrana doneta pod pritiskom crkve dodaje: „Na kraju krajeva, mi smo katolička zemlja, jer se 95 odsto Hrvata izjašnjavaju kao katolici. Da su pravi katolici ne bi trebalo donositi zakon, jer niko ne bi išao u trgovine, pa se rad nedeljom ne bi isplatio.”
Zabrinjavajući signali, međutim, stižu od strane velikih poslodavaca, koji najavljuju otpuštanja pravdajući to sistematizacijom radnih mesta i padom prometa zbog zabrane rada nedeljom. Na to je danas gostujući na zagrebačkom radiju reagovao premijer Ivo Sanader tvrdeći da ne dolazi u obzir povlačenje spornog zakona i upozoravajući da će takvi „imati posla s nama”.
Izvor: Ekumenizam.com
