Ko je bio Avraam?

Član
Učlanjen(a)
31.12.2011
Poruka
1.534
Ko je bio Avraam?

Avraam je bio starozavetni patrijarh. On se nije klanjao idolima, kao njegovi savremenici. Verovao je u jednoga Boga i u obećanoga Spasitelja, koji će doći sa neba. Njemu se prvom od ljudi javila tajanstveno Sveta Trojica u vidu tri coveka,(Vidi 1 Mojs 18gl) tri gosta kod Mavrijskog duba. Od Avraama preko njegovog sina Isaka namnožio se, po Božjem obećanju, Izabrani narod Božji. I mi hrišćani smo duhovna deca Avraama. Zato se molimo da Bog upokoji našu usnulu braću i sestre u nedrima Avrama, Isaka i Jakova, naših praotaca.


OTAC AVRAM

Rimljanima, 4. glava


Pavle je u 3. glavi poslanice tvrdio da se spasenje temelji na Božjem besplatnom činu milosti i da je ona namenjena svima, kako Jevrejima, tako i neznabošcima. Pavlovim protivnicima je verovatno bilo lako da ustvrde kako su oba gledišta zapravo novine, zamišljene da potkopaju istorijsku veru Izrailja i da ponište Božja zavetna obećanja data Izrailju. Konačno, Izrailj je bio Božji izabrani narod, pozvan u poslušnost. Zar milost ne bi potkopala ovo drugo i zar zajednica kojom bi svi bili obuhvaćeni, u kojoj su Jevreji i neznabošci ravnopravni, ne bi oštetila Jevreje? (Mnogi Jevreji su, razume se, verovali da neznabošci mogu doći do spasenja, ali jedino na taj način što će najpre postati Jevreji. Međutim, Pavle ne samo što prozelite — odnosno, obraćenike u judaizam — smešta u sferu spasenja, nego i neznabošce, kao neznabošce, stavlja u ravnopravan položaj s Jevrejima.

Prema tome, gde bismo mogli očekivati da se Pavle suprotstavi svojim protivnicima i pobije njihove argumente? Već smo ga videli kako obilato koristi Stari zavet. On sada nastavlja na toj liniji odbrane, pa nalazi i krunski, nepobitan dokaz za svoje tvrdnje. Nalazi ga u ocu jevrejske nacije, Avramu, najblistavijem primeru u prilog istinitosti njegovih tvrdnji. Kako je to moguće? Pavle će nam to pokazati u 4. glavi.
Ulaženje u Reč

Rimljanima, 4. glava
Tekst 4. glave poslanice Rimljanima pročitaj u najmanje dva različita prevoda i ispiši odgovore na sledeća pitanja.

1. Čemu te ovo poglavlje uči u pogledu zakona i njegove uloge u hrišćanskom životu?
2. Šta si iz ovog poglavlja naučio o načinu na koji se dobija spasenje? Načini spisak sa što više pojedinosti.
3. Zašto, po tvom mišljenju, Pavle troši toliko vremena na Avrama? Zar nema i drugih starozavetnih ličnosti koje bi mogle poslužiti za Pavlove svrhe? Zašto da, ili zašto ne?
4. Načini spisak svih načina na koje Avram služi kao primer u ovom poglavlju.
5. Zašto Pavle uvodi Davida, u stihovima od 6 do 8? Uz pomoć citata s margina, utvrdi koji psalam Pavle ovde citira. Pročitaj ceo psalam. Čime Davidov primer, a naročito upotreba toga psalma govore u prilog Pavlovoj raspravi u 4. glavi?
6. Objasni značenje 15. stiha: “Jer gde nema zakona nema ni prestupa.” Da li bi greh bio greh i kada ne bi bilo zakona? Na šta misli Pavle u prethodnom delu istog stiha, kada kaže da “zakon gradi gnev”?
7. Na šta misli Pavle u 18. stihu, gde kaže: “On verova na nâd kad se nije bilo ničemu nadati”?
8. Kako ova glava utiče na tok Pavlove rasprave?
Istraživanje Reči

Avram, naš praotac (4,1)

U drugom delu svoje proročke knjige Isaija pruža nadu izgnanicima i obraća se onima koji idu za pravdom, sledećim rečima: “Poslušajte me koji idete za pravdom, koji tražite Gospoda; pogledajte stenu iz koje ste isečeni, i duboku jamu iz koje ste iskopani; pogledajte Avrama, oca svojega, i Saru, koja vas je rodila” (Isaija 51,1.2/I deo). Avram je bio otac Jevreja. Trebalo je da gledaju u njega da bi bili na putu pravde.

Ovaj status dat Avramu očuvan je i u periodu između dva zaveta, kada su Jevreji isticali da je Avram držao zakon i pre nego što je bio dat. Na primer, u međuzavetnom delu Eklezijastikus (zvanom i Mudrost Ben Sirah, koje ne treba mešati sa starozavetnom knjigom Propovednika) čitamo: “Avram beše veliki otac mnoštva narodâ i niko se ne nađe ravan njemu u slavi. On držaše zakon Višnjega i uđe u zavet s Njime” (44,20).

Novi zavet nastavlja tradiciju Avramovog uzvišenog položaja. U njemu se u mnogo navrata ističe važnost koja je bila pridavana činjenici da je Avram nečiji otac. Matej, prateći Isusov rodoslov do Avrama, opisuje Isusa kao “sina Davida Avramova sina” (Matej 1,1.2). U “poglavlju o veri”, Jevrejima 11. glavi, u kojoj su predstavljeni starozavetni uzori vere, najveća pažnja poklanja se upravo Avramu (stihovi 8-12.17-19).

Međutim, mi u Novom zavetu često nalazimo kritiku lažnog oslanjanja na poreklo od Avrama. Na primer, Jovan Krstitelj ovako opominje svoje slušaoce: “Rodite dakle rodove dostojne pokajanja, i ne govorite u sebi: oca imamo Avrama; jer vam kažem da Bog može i od ovoga kamenja podignuti decu Avramu” (Luka 3,8). U Jovanovom Jevanđelju Jevreji protestuju protiv Isusovog učenja da će ih istina osloboditi, sledećim rečima: “Mi smo seme Avramovo, i nikome nismo robovali nikad; kako ti govoriš da ćemo se izbaviti?” (Jovan 8,33), dok im Isus odgovara: “Kad biste vi bili deca Avramova, činili biste dela Avramova” (39. stih).

Isus napada i ustaljenu definiciju o tome šta znači biti sin Avramov. Nakon što je doneo spasenje u kuću Zakheja, omraženog sakupljača poreza, On je podsetio one koji su ga slušali: “Jer je i ovo sin Avramov” (Luka 19,9). Isto je učinio i kada je onu zgrčenu ženu, koju je izlečio u subotu, nazvao kćerju Avramovom (Luka 13,16).

U Avramu, nespornom praocu Jevreja, Pavle je video savršen primer kojim će biti dokazana dva osnovna gledišta koja je izneo: da se spasenje temelji na veri u Božju milost, a ne na delima i da je spasenje namenjeno svima. Taj dokaz potiče iz dva teksta u izveštaju o Avramu iz 1. Mojsijeve. Prvi se nalazi u 1. Mojsijevoj 15,6, gde stoji: “I poverova Avram Bogu, a On mu primi to u pravdu.” Drugi je u 1. Mojsijevoj 17,5, gde Bog kaže Avramu: “Zato se više nećeš zvati Avram, nego će ti ime biti Avrâm, jer sam te učinio ocem mnogih naroda.” Ta dva stiha, uz neka dodatna Pavlova razmišljanja, vode nas do većeg broja poređenja u kojima Avram postaje značajni uzor vere koju Pavle objavljuje.

Evo nekih mišljenja o Avramu koja će Pavle izneti u okviru 4. glave poslanice Rimljanima:
Avram se uzdao u Boga, a ne u dela (stihovi 3-5).
Avram je primio pravdu kao dar, a ne kao platu (4. stih).
Avram je bio neobrezan u vreme kad je bio opravdan (10. stih).
Avram je postao naslednik kroz obećanje, a ne kroz zakon (13. stih).
Avram je postao otac sviju (stihovi 12 i 16).
Avram se nadao iako se nije imao čemu nadati (18. stih).
Avram je bio jak, a ne slab u veri (stihovi 20 i 21).
Avram je naš primer (23. stih).
U celoj ovoj glavi uočavamo značaj ovih misli za Pavlovo razumevanje hrišćanske vere.
Avramovo spasenje (4,2-5)

U 2. stihu Pavle pokreće pitanje Avramovog opravdanja. Da je ono došlo zahvaljujući delima, Avram bi imao čime da se pohvali. Misao je tako neprihvatljiva i nezamisliva da Pavle odmah dodaje: “Ali ne u Boga.” Da je Avram imao nešto čime bi se hvalio, to bi uništilo sve što je Pavle rekao u tekstu u Rimljanima 3,21-31, pošto je Pavle verovao da je hvalisanje isključeno — budući da pravda dolazi Božjom milošću i dostupna je svima ravnopravno (27. stih). Prema tome, kako će Pavle pokazati da Avram nije bio opravdan delima?

Pavlov dokaz nalazimo u prvom od njegova dva važna teksta iz izveštaja o Avramu, u 1. Mojsijevoj 15,6. Tekst, konačno, govori o tome kako je Avram primio pravdu. U tom kratkom stihu Pavle nalazi dve izuzetno važne misli. Prvo, Avram je verovao (ili imao veru, ili poverenje, u zavisnosti od toga kako prevodimo reč) Bogu. Osnovna istina o kojoj je Pavle raspravljao nalazi se upravo tu, u priči iz 1. Mojsijeve. Avram je verovao! Njegova vera ili poverenje doveli su do njegovog opravdanja.

Međutim, Pavle u ovom stihu nalazi još nešto. Budući da je verovao, ili pokazao poverenje, Avramu je to uračunato kao pravda, ili u pravdu. Izvorna jevrejska reč često može da znači “biti shvaćen ili smatran”. Pavle je iz ovoga zaključio da pravednost ne znači plata isplaćena za učinjen posao, nego dar uračunat Avramu na osnovu njegove vere. On to objašnjava u 4. i 5. stihu. U 4. stihu stoji: “A onome koji radi ne broji se plata po milosti nego po dugu.” S druge strane, Pavle upoređuje onoga koji veruje i onoga čija je vera uračunata u pravdu. Tako u reči uračunata Pavle vidi da je Avram pravdu dobio na osnovu milosti, a ne na osnovu dela. Ta milost je “privlašćena” zahvaljujući Avramovoj veri u “Onoga koji pravda bezbožnika” (5. stih).

Ovaj deo rečenice ostavlja nas “bez teksta”. U prethodnoj glavi videli smo da nijedan dobar sudija neće osloboditi krivca. Pred Bogom je “gad” ko tako radi (Priče 17,15). Tome bismo mogli dodati tekst iz Priča 24,24: “Ko govori bezbožniku: pravedan si, njega će proklinjati ljudi i mrziće na nj narodi.” Sigurno je da bi tako nešto i nama danas bilo odvratno. Kada zločinac počini posebno brutalno ubistvo, a onda bude oslobođen optužbe s nekim stručnim obrazloženjem, mi osećamo kako nam vri krv. Međutim, Bog je Bog koji oslobađa krivca.

Šta to znači, sigurno nećemo razumeti ako se ne podsetimo da nam je Pavle već objasnio da smo svi krivci, svi smo sagrešili (3,9.10). Kada bi Bog oslobađao krivice samo dobre, nevine ljude, ni za koga ne bi bilo nade. Međutim, na koji način Bog zadržava epitet pravičnog, uz istovremeno oslobađanje krivca? Da bi se došlo do odgovora na ovo pitanje potrebno je uzeti u obzir najmanje dva faktora. Prvo, Božja pravda nije samo objavljena nego je i postala delotvorna, pravosnažna u Isusu Hristu, žrtvi pomirenja. Iako nam Pavle ne iznosi pojedinosti o tome kako to biva, on jasno ističe da je to istina (24. i 25. stih). Drugo, Božje oslobađanje od optužbe je više od samo sudske izjave; ono je i inicijativa kojom se stvari postavljaju na svoje mesto i stvara kvalitativna razlika time što se grešnik dovodi u novi odnos sa Bogom.

Avram je verovao takvome Bogu, pa mu je to bilo uračunato u pravdu. To ga čini savršenim primerom pravde dobijene milošću kroz veru. Hvalisanje je isključeno čak i u slučaju oca Avrama. I on je pravdu primio kao dar Božje milosti.
Primer Davidovog psalma (4,6-8)

Pavle se sada vrlo kratko i gotovo usputno okreće drugom primeru, ponovo nekome ko je jedna od centralnih ličnosti izrailjske istorije. Taj tekst se odnosi na deo teksta od 1. do 5. stiha, pošto Pavle navodi da se ista reč, uračunat, primljen, koju je koristio dok se bavio Avramovim primerom, pojavljuje i u tekstu koji je u 32. psalmu zapisao David. Misao je ovde obrnuta. Ovde nije reč o uračunavanju pravde nekom čoveku, nego o ne-uračunavanju, neprimanju greha nekom čoveku.

Okolnost da te dve ideje Pavle prihvata kao sinonime vidljiva je u njegovom uvodu za citat u 6. stihu. David, kaže Pavle, govori “da je blago čoveku kome Bog prima pravdu bez dela zakona”. Ovo utvrđivanje dva koncepta zaista je korisno za razumevanje Pavlove slike pravde. Pravda, bar jednim svojim delom, znači naći se u situaciji u kojoj nam se naši gresi ne stavljaju na teret. Drugim rečima, pravda podrazumeva praštanje, mada to nije sve.

Tako imamo da 1. Mojsijeva, sa svojim iskazom u pripovedanju o Avramovoj pravdi i 32. psalam, sa svojim poetskim iskazom o praštanju, koriste isti izraz, uračunat, primljen, svedočeći o jednoj te istoj istini, o Božjoj milosti.
Opravdanje i obrezanje (4,9-12)

Pavle u 9. stihu postavlja pitanje koje se proističe iz psalma, ali se za odgovor vraća natrag kod Avrama. Da li je blaženstvo iz psalma namenjeno samo obrezanima, ili i neobrezanima? Za Pavla, ovo je isto kao kada bi neko pitao da li je ono namenjeno samo Jevrejima, ili i neznabošcima. Odgovor dobijamo na osnovu hronologije izveštaja o Avramu, iz 1. Mojsijeve.

Tekst kojim se poslužio Pavle, o Avramu koji je na osnovu svoje vere prihvaćen kao pravednik, nalazi se u 1. Mojsijevoj 15,6. Međutim, Avramovo obrezanje događa se nekoliko godina kasnije, u 17. glavi 1. Mojsijeve. To je za Pavla dokaz da pravda koja je bila uračunata Avramu ni na koji način nije zavisila od njegovog obrezanja. Avramovo obrezanje, tj. njegov judaizam, nije bilo temelj njegove pravde. Naprotiv, Pavle obrezanje posmatra kao znak ili pečat pravde koja mu je bila uračunata pre nego što je bio obrezan (4,11).

Ovo na jedinstven način kvalifikuje Avrama kao oca i Jevreja i neznabožaca. On je otac neznabožaca koji, kao i on, dobijaju pravdu na osnovu svoje vere, iako nisu obrezani (stih 11/II). No, Avram je ujedno i otac Jevreja koji imaju istu vrstu vere kao i on (12. stih). Drugim rečima, on nije otac Jevreja samo zbog biološkog srodstva. Njegovi pravi potomci su oni koji dele njegovu veru. Pavle već anticipira nešto o čemu će izričitije raspravljati u 16. i 17. stihu. Avram je otac svih, i Jevreja i neznabožaca, budući da je on obema grupama uzor vere. Očigledna implikacija je da se osnov pravde nalazi u veri, a ne u obrezanju.
Obećanje, a ne zakon (4,13-15)

Nastavljajući svoje izlaganje, Pavle pokazuje da je ne samo obrezanje izuzeto kao osnov za pravdu, nego je izuzet i zakon. Ako pođemo od predanja koje kaže da je Avram držao zakon još pre nego što je bio dat, mogli bismo zaključiti da je ta poslušnost bila osnov pravde. Međutim, Pavle odbacuje takvu misao, suprotstavljajući zakon obećanju.

U stihu koji neposredno prethodi onom u 1. Mojsijevoj 15,6, o kojem je Pavle govorio, nalazimo jedno obećanje. Bog je Avramu obećao da će njegovog potomstva biti kao zvezda na nebu. Okolnost da su ta dva stiha međusobno spojena, za Pavla predstavlja pokazatelja da Božje obećanje o milosti ne zavisi od zakona. To obećanje je bezvredno ukoliko neko može postati naslednik po osnovu zakona. Pavle u 15. stihu ponovo rezimira ono što je rekao u delu poslanice od 1,18 do 3,20 — da zakon donosi gnev.

Kada Pavle, u daljem tekstu, kaže da gde nema zakona, nema ni prestupa zakona, njegove reči moramo razumeti u kontekstu ranije rasprave o Božjem gnevu. Pavle očigledno ne misli da tamo gde nema zakona, nema ni odgovornosti pred Bogom, budući da je u 1. glavi poslanice Rimljanjima pokazao da se čak i oni koji su izvan zakona, nalaze u vlasti suda. Misao koju ovde želi da istakne je ista kao ona u 3,20. Zakon ne donosi pravdu, nego poznanje, svest o grehu.
Otac svih (4,16.17)

Pavle sada dolazi na svoj drugi tekst iz izveštaja o Avramu u 1. Mojsijevoj. Bog kaže Avramu, prema 1. Mojsijevoj 17,5: “... jer sam te učinio ocem mnogih naroda.” Da bismo shvatili značaj ovog stiha za Pavla, moramo imati na umu da se u grčkom jeziku ista reč koristi za “narod” i “neznabožac”. Tako bi se stih mogao prevesti da će Avram biti otac mnogih neznabožaca. Ovde Pavle vidi jasan starozavetni dokaz nečega na šta je već skrenuo pažnju u 11. i 12. stihu 4. glave. Obećanje nije samo za Jevreje. Avram je otac svih. Obećanje je namenjeno svim pripadnicima Avramovog potomstva, kako Jevrejima tako i neznabošcima. Avram je otac svih.

Ne bi trebalo da zanemarimo značaj ovog stiha. On je starozavetni osnov za jednu od Pavlovih najvažnijih tema u ovoj poslanici. Najvažniji izraz u poslanici Rimljanima je reč svi. Božja milost je za sve ljude. Avram je bio utelovljenje te istine, zato što obećanje koje je učinjeno njemu, ocu Jevreja i ocu “naroda”, dovodi i Jevreje i neznabošce pod okrilje Božjeg istog milostivog obećanja.
Nada protiv nade (4,18-22)

Pavle u ovim stihovima u poslanicu Rimljanima najpre uvodi pojam nade. Iako ga nismo uočili do ovog trenutka, mi ćemo u 5, a onda i u 8. glavi poslanice videti da je nada značajan deo hrišćanskog života, kako ga Pavle shvata, pa tako vidimo da Avram i u pogledu nade služi kao uzor. Mada je obećanje da će biti otac mnogih naroda došlo u vreme kad je već bio toliko star da je obećanje izgledalo apsurdno, Avram se pouzdao u obećanje. Konačno, Bog je bio taj koji je mogao da “oživljuje mrtve i zove ono što nije kao ono što jest” (17. stih). Iako je njegovo telo bilo već kao mrtvo i Sarina materica takođe praktično mrtva, Avram se uzdao u tog Boga i Njegovo obećanje. Uzdao se da će Bog učiniti ono što je obećao i to je bio razlog što mu je vera uračunata u pravdu (22. stih).

Iz ovoga dobijamo dodatna saznanja o prirodi vere. To što je Avram učinio upravo je ono na šta smo pozvani — da se uzdamo u Božje obećanje i da se potpuno oslonimo na Njega. Svaki put kada se oslanjamo na nešto drugo, mi dajemo dokaz o nedostatku vere.

Pavle u 20. i 21. stihu ističe Avramovu veru na način koji anticipira njegovu glavnu raspravu o hrišćanskom životu i praksi, u 14. i 15. glavi poslanice. Pavle tamo govori o podelama na osnovu određenih običaja u ishrani. Upućuje na strože hrišćane koji jedu samo povrće, predstavljajući ih kao “slabe u veri” (14,1). S druge strane, Pavle se poistovećuje s “jakim” hrišćanima (15,1), iako daje savet koji nadilazi i jedan i drugi stav i pokušava da dovede do jedinstva među dvema grupama. Pavle nam govori da Avram nije slabio u veri, nego da je u njoj bio ojačan. Pavle očekuje da to upamte njegovi čitaoci kada dođu na kraj poslanice. Drugim rečima, Avram ne služi samo kao teološki uzor nego i kao uzor za praktične probleme s kojima su se suočavali Rimljani. O tome ćemo reći više kada budemo proučavali 14. glavu poslanice.
Naš uzor (4,23-26)

Konačno nam, na kraju ove glave, Pavle govori nešto što će svaki pažljivi čitalac već znati! Reči o Avramu koji se uzda u Boga i kome se to pouzdanje [vera] uračunava u pravdu namenjene su i nama. Pavle nam nije samo izneo zanimljivu priču ili pouku iz istorije. Kao otac svih, Avram je svima nama i uzor iskustva spasenja. I nama će se uračunati pravda ako se pouzdamo u Božje obećanje i ako se oslonimo na Njega, koji je Isusa podigao iz mrtvih. Isus Hristos je živa realnost tog obećanja.

Setimo se kako smo u 1. glavi poslanice (24, 26. i 28. stih) razumeli da u svome gnevu Bog “predaje” grešnike u njihov greh. Pavle ovom prilikom obrće tu sliku Božjeg gneva, koristeći istu reč da bi objavio kako je Isus bio “predat” za naš greh i podignut za našu pravdu, kako više ne bismo morali da se bojimo Božjeg gneva. Na taj način Avramova priča postaje i naša priča. I mi se uzdamo u Božje obećanje i doživljavamo da nam se uračunava pravda kao dar Božje milosti.
Rezime

Ova radikalna radosna vest o Božjoj milosti i spasenju poverenjem u Hrista, nije odvojila Pavla od njegove judejske prošlosti. On ju je posmatrao u neprekinutoj vezi sa svojim judaizmom, bez obzira na to što judaistički zakon nije mogao da joj služi kao temelj. Radosna vest već je bila anticipirana u izveštaju o Avramu, ocu Jevreja.

Konačno, Avram je verovao Bogu i primio dimenziju pravde. Ona mu je bila uračunata kao dar. On čak još nije ni bio obrezan. Zbog toga je Avram pogodan simbol spasenja verom.

Izvan toga, Pavle vidi i da je Bog Avramu obećao da će svi narodi na Zemlji biti blagosloveni u njemu. Prema tome, on nije samo otac Jevreja nego i otac neznabožaca, koji će primiti Božju pravdu uzdajući se u Boga baš onako kako je činio Avram.

Avramov primer potvrđuje Božju nepristrasnu velikodušnost prema svim ljudima, Jevrejima i neznabošcima, i uverava svakoga od nas da je Bog i naš Spasitelj.

Izvor/svetlost istine.



Pozdrav od Gere.


 
Poslednja izmena:
Član
Učlanjen(a)
19.07.2010
Poruka
1.691
gero,dobra je tema samo sam uvod ne mogu da privatim,ajde mi donesi tekst objašnjenje gde su se pred avraamom pojavila"sveta trojica,kad je on Bog došao sa dva anđela koja su poslata u sodom potom,a avraam se obraća Bogu u jednini. ti znađš da ja striktno verujem Biobliji od velike važnosti za nas najposled a je Bog jedan.
 
Član
Učlanjen(a)
25.12.2012
Poruka
1.901
da čovjek ne povjeruje
gera otvara temu gdje se jasno vidi da je Abrahamu patrijarhu govorio Bog Jehova
i da sam Abraham naziva Boga pravim Njegovim imenom Jehova i da patrijarh poštuje i klanja se samo JEHOVI
a taj isti naš gera se grčevito bori protiv Imena Božjeg JEHOVA
gotovo nevjerojatno
ili
je naš dragi geraklues napokon shvatio istinu
@mrsavkić
čitaj Bibliju kako treba i vidječeš da su Abrahama posjetila trojica
Krist je bio vođa
 
Član
Učlanjen(a)
15.10.2010
Poruka
572
da čovjek ne povjeruje
gera otvara temu gdje se jasno vidi da je Abrahamu patrijarhu govorio Bog Jehova
i da sam Abraham naziva Boga pravim Njegovim imenom Jehova i da patrijarh poštuje i klanja se samo JEHOVI
a taj isti naš gera se grčevito bori protiv Imena Božjeg JEHOVA
gotovo nevjerojatno
ili
je naš dragi geraklues napokon shvatio istinu
@mrsavkić
čitaj Bibliju kako treba i vidječeš da su Abrahama posjetila trojica
Krist je bio vođa

Sta lupas bre Spedy?Gero nikad nije tvrdio da ime (Jahve) nije Bozje ime!a tvrdio je da nije Jehova!!! jer nigde u svim prevodima,monoskriptima,grckim zapisima ne pise ime Jehova a vec JHVH-Jahve!!!

Ja sam svedok da Gero nikad nije poricao ime Jahve,a vec Jehova sto se da videti iz njegovih postova.

Pozdrav.

P.S

Ne kvari temu s imenom Jehova,ovo je tema o Avraamu a ne o Jehovi,suboti!!
 
Član
Učlanjen(a)
31.12.2011
Poruka
1.534
gero,dobra je tema samo sam uvod ne mogu da privatim,ajde mi donesi tekst objašnjenje gde su se pred avraamom pojavila"sveta trojica,kad je on Bog došao sa dva anđela koja su poslata u sodom potom,a avraam se obraća Bogu u jednini. ti znađš da ja striktno verujem Biobliji od velike važnosti za nas najposled a je Bog jedan.

Mrsavkicu!" evo ti cela 18-ta glava pa mi pokazi gde ti vidis da pise s dva andjela?


[SUP]1[/SUP] Posle mu se javi Gospod u ravnici mamrijskoj kad seđaše na vratima pred šatorom svojim u podne.

[SUP]2[/SUP] Podigavši oči svoje pogleda, i gle, (tri čoveka) stajahu prema njemu. I ugledavši ih potrča im u susret ispred vrata šatora svog, i pokloni se do zemlje;(govori se o mnozini-Elohim)


[SUP]3[/SUP] I reče: Gospode, ako sam našao milost pred Tobom, nemoj proći sluge svog.(govori se u jednini-Elohim)


[SUP]4[/SUP] Da vam donesem malo vode i operite noge, te se naslonite malo pod ovim drvetom.(Govori se u mnozini-Elohim)


[SUP]5[/SUP] I izneću malo hleba, te potkrepite srce svoje, pa onda pođite, kad idete pored sluge svog. I rekoše: Učini šta si kazao.(Govori u jednini da potkrepite SRCE SVOJE,a ne SRCA SVOJA i rekose ucini tako i rekose svi troje)

[SUP]6[/SUP] I Avram otrča u šator k Sari, i reče: Brže zamesi tri kopanje belog brašna i ispeci pogače.


[SUP]7[/SUP] Pa otrča ka govedima i uhvati tele mlado i dobro, i dade ga momku da ga brže zgotovi.
[SUP]8[/SUP] Pa onda iznese masla i mleka i tele koje beše zgotovio, i postavi im, a sam stajaše pred njima pod drvetom dokle jeđahu.
[SUP]9[/SUP] I oni mu rekoše: Gde je Sara žena tvoja? A on reče: Eno je pod šatorom.


[SUP]10[/SUP] A jedan između njih reče: Dogodine u ovo doba opet ću doći k tebi, a Sara će žena tvoja imati sina. A Sara slušaše na vratima od šatora iza njega.(Jedan izmedu njih kaze nepominju se nikakvi andjeli a tri coveka su tamo odnosno Bog je dosao u telu u tri oblika zato avram i govori cas u jednini cas u mnozini Bogu)


[SUP]11[/SUP] A Avram i Sara behu stari i vremeniti, i u Sare beše prestalo šta biva u žena.


[SUP]12[/SUP] Zato se nasmeja Sara u sebi govoreći: Pošto sam ostarela, sad li će mi doći radost? A i gospodar mi je star.


[SUP]13[/SUP] Tada reče Gospod Avramu: Što se smeje Sara govoreći: Istina li je da ću roditi kad sam ostarela?
[SUP]14[/SUP] Ima li šta teško Gospodu? Dogodine u ovo doba opet ću doći k tebi, a Sara će imati sina.


[SUP]15[/SUP] A Sara udari u bah govoreći: Nisam se smejala. Jer se uplaši. Ali On reče: Nije istina, nego si se smejala.
[SUP]16[/SUP] Potom ustaše ljudi odande, i pođoše put Sodoma; a Avram pođe s njima da ih isprati.
[SUP]17[/SUP] A Gospod reče: Kako bih tajio od Avrama šta ću učiniti,


[SUP]18[/SUP] Kad će od Avrama postati velik i silan narod, i u njemu će se blagosloviti svi narodi na zemlji?


[SUP]19[/SUP] Jer znam da će zapovediti sinovima svojim i domu svom nakon sebe da se drže puteva Gospodnjih i da čine što je pravo i dobro, da bi Gospod navršio na Avramu šta mu je obećao.


[SUP]20[/SUP] I reče Gospod: Vika je u Sodomu i Gomoru velika, i greh je njihov grdan.(RECE GOSPOD opet jednina a ne mnozina)


[SUP]21[/SUP] Zato ću sići da vidim eda li sve čine kao što vika dođe preda me; ako li nije tako, da znam.(Kako vidimo Gospod ce sam otici u sodom,gomor)


[SUP]22[/SUP] I ljudi okrenuvši se pođoše put Sodoma; ali Avram još stajaše pred Gospodom,(Ljudi a ne andjeli?)


[SUP]23[/SUP] I pristupiv Avram reče: Hoćeš li pogubiti i pravednog s nepravednim?(Kome se ovde obraca Avraam?Bogu ili Andjelima?)


[SUP]24[/SUP] Može biti da ima pedeset pravednika u gradu; hoćeš li i njih pogubiti, i nećeš oprostiti mestu za onih pedeset pravednika što su u njemu?(Kome se obraca ???)


[SUP]25[/SUP] Nemoj to činiti, ni gubiti pravednika s nepravednikom, da bude pravedniku kao i nepravedniku; nemoj; eda li sudija cele zemlje neće suditi pravo?(Kome kaze nemoj to ciniti ako Bog stoji pred avramom,a ljudi odose u sodom?jer su oni jedno prosto se Bog pojavio u tri oblika pred avramom,velika je to tajna!Bog tri svedoka svedoce na nebu,tri svedoka svedoce na zemlji 1 Jovanova 5:[SUP]6[/SUP] Ovo je Isus Hristos što dođe vodom i krvlju i Duhom, ne samo vodom nego vodom i krvlju; i Duh je koji svedoči, jer je Duh istina,



[SUP]7[/SUP] Jer je troje što svedoči na nebu: Otac, Reč, i Sveti Duh; i ovo je troje jedno.



[SUP]8[/SUP] I troje je što svedoči na zemlji: duh, i voda, i krv; i troje je zajedno.



[SUP]9[/SUP] Kad primamo svedočanstvo čovečije, svedočanstvo je Božije veće; jer je ovo svedočanstvo Božije što svedoči za Sina svog.))


[SUP]26[/SUP] I reče Gospod: Ako nađem u Sodomu pedeset pravednika u gradu, oprostiću celom mestu njih radi.(Kaze ako nadje!?kako da nadje ako po tvome Bog nije tamo,a po tvome tamo su andjeli sto nepise u celoj 18 glavi)


[SUP]27[/SUP] A Avram odgovori i reče: Gle, sada bih progovorio Gospodu, ako i jesam prah i pepeo.


[SUP]28[/SUP] Može biti pravednika pedeset manje pet, hoćeš li za onih pet potrti sav grad? Odgovori: Neću, ako nađem četrdeset i pet.(Opet Bog kaze nece ako nadje!!!)

[SUP]29[/SUP] I stade dalje govoriti, i reče: Može biti da će se naći četrdeset. Reče: Neću radi onih četrdeset.


[SUP]30[/SUP] Potom reče: Nemoj se gneviti, Gospode, što ću reći; može biti da će se naći trideset. I reče: Neću, ako nađem trideset.


[SUP]31[/SUP] Opet reče: Gle sada bih progovorio Gospodu; može biti da će se naći dvadeset. Reče: Neću ih pogubiti za onih dvadeset.


[SUP]32[/SUP] Najposle reče: Nemoj se gneviti, Gospode, što ću još jednom progovoriti; može biti da će se naći deset. Reče: Neću ih pogubiti radi onih deset.


[SUP]33[/SUP] I Gospod otide svršivši razgovor sa Avramom; a Avram se vrati na svoje mesto.(A gde to Gospod otide?ja misliom u sodom i gomor zar ne)

U pitanju su tri coveka koje Avraam vidi zar ne?citaj pazljivo stihove boldovano crvenim,nadam se da ces da razumesn o cemu je rec?rec je o Ocu,Sv Duhu,Sinu jer oni su jedno i delaju zajedno od tuda dva coveka i podjose u sodom da delaju dok je Otac ili Sin ikli Sv Duh razgovarao s Avraamom ne zaboravi da je nas Bog sve silni,svemoguc pa mu nije tesko da se pojavi ni kao u trojnom obliku kao sto je opisano u 1 Jovanovoj 5,Matvej 28 itd!

Isaija 48:
[SUP]16[/SUP] Pristupite k meni, čujte ovo: od početka nisam govorio tajno; otkako to bi, bejah onde; a sada Gospod Gospod posla me i Duh Njegov.

Agej 2:
[SUP]5[/SUP] Po reči kojom sam učinio zavet s vama kad iziđoste iz Misira, duh će moj stajati među vama, ne bojte se.
Jovan 1:1
[SUP]1[/SUP] U početku beše Reč, i Reč beše u Boga, i Bog beše Reč.

Bog jeste Jedan ali se pojavljuje u tri oblika za nase spasenje isaija 9:6!!


Pozdrav od Gere.
 
Poslednja izmena:
Član
Učlanjen(a)
25.12.2012
Poruka
1.901
e moj gero
kakvom to NE Bibijskom naukom truješ ljudske duše
jao si ga tebi ako se ne pokaješ i ostaviš tog đavolskog posla
Duh Sveti je Sila , Snaga Božja - nikakva osoba
 
Član
Učlanjen(a)
31.12.2011
Poruka
1.534
e moj gero
kakvom to NE Bibijskom naukom truješ ljudske duše
jao si ga tebi ako se ne pokaješ i ostaviš tog đavolskog posla
Duh Sveti je Sila , Snaga Božja - nikakva osoba

Prava vera je vera u jednoga Boga u Trojici, Tvorca neba i zemlje i svega vidljivog i nevidljivog. Bog je Biće bez početka i bez kraja. On je Duh koji se ne vidi, ali je svuda prisutan, sve vidi, sve zna, sve može, o svemu brine. Bog je pun ljubavi prema svim ljudima i svima stvorenjima.
Ko je Bog?

Prava vera, vera pravoslavna otkriva nam i javlja veliku tajnu da je Bog ne samo jedan nego i trojičan. Bog je Sveta Trojica: Bog Otac, Bog Sin, i Bog Duh Sveti. To nisu tri Boga, nego samo jedan, jer Tri Božanske Ličnosti imaju jednu istu suštinu, kao i jednu ljubav, jednu mudrost, jedan život i sve neizmerno bogatstvo božanskih večnih sila i energija. U Ime toga jedinoga Boga se mi krštavamo. Tu svoju veru u jednoga Boga Oca i Sina i Duha Svetoga mi ispovedamo svaki put kada stavimo na sebe znak časnoga Krsta. Kada se krstimo, mi sastavimo tri prsta desne ruke da naznačimo da je nerazdeljiva Trojica - jedan Bog.
Kakav je Bog?

Spedy!ma sta mi naprica?sila koja (CUJE,RAZMISLJA,UCI,RADUJE SE,LJUTI SE,VIDI,UTESUJE,STVARA ITD)

Pazi ti na sebe kojiom se TI naukom bavis!upao si u masonsku zamku koji su i objaviliu ime koje toliko zelis da reklamiras ovde iako smo ti postavili brdo argumenata da se Bog ne zove Jehova a (JHVH-Jahve)i da se javlja u tri oblika Otac,Sin,SV Duh a vi malene sektice namerno izvrcete biblijske stihove da uvucete ljude u zabludu.
Ja sam tebe provalio odavno da nemas veze s biblijom jer si mesavina raznih sekti pa ni sam nemozes da se opredelis koje si vere pa si izabrao zakon za spasenje od adventista,iako znas da se zakonom nijedno telo nece spasti a verom u Hrista,uzeo si ime Jehova od JS-ka dogmu imas neku svoju verziju itd,Ti si prosto verski neopredeljen pa zato skakuces od sekte do sxekte ko kengur.

Dok sam ja u crkvi koja postoji 2000g i moji preci su svi bili tamo,za razliku od tebe ja odlicno znam sta pisem i koje sam vere sav moj zivot sam posvetio pravoslavlju jer ide direktno od samih apostola kao i katolicka crkva.

Sve sto je izaslo izapostolske crkve je otpad,samovoljni ucitelji dogme ljudcke.

Pozdrav od Gere.
 
Član
Učlanjen(a)
19.07.2010
Poruka
1.691
ako bi smo čitali avraam svaki put govori sa Bogom ne sa bogovima. i Bog ne bogovi govori sa avraamom. kada se kaže tri čoveka onda su tri čoveka ne tri Boga.a kada odlaze u sodom izvesti lota izveštaj kaže da su to dva anđela bila. na grobu kod Isusa kaže se dva anđela a drugde dva čoveka.menja li to stvar da je jednom na grobu bilo, anđeli ,a drugi puta ljudi. svaki puta kada se govori elohim misli s e na množinu Božjih izražajnih atributa a njih je više od tri u Bibliji. ja verujem Bogu Biblije,njegovo svedočanstvo o sebi je da je on Jedan jedini. gde tu stoji trojedini? svaki puta mi možemo kalkulisati ne kažem namerno da od objave trojice ljudi vidimo tri boga. nepriličnop je gero čak držati koncept trojstva a tako nešto reći! čak ni trojstvo ne bi to trpelo. bukvalno trojicu videti. ajde de,trojedan trojica u jednom ali trojicu ponasob je više nego mnogoboštvo.nemoj sad ići čak dotle!
kad će mo već jednom shvatiti da je nama dato spašenje u ta tri poteza,POKAJTE SE,SVAKI DA SE KRSTI U IME isusa i 3.primićete dar svetoga duha... sve to je dato jedino i održati,posvećenjem u Duhu.kao adamu što je dato izobilje isamo jedna opomena i da se to sve održava ništa više i život je tu.ali mi sada isto pričamo ovde kao sotona u edemu sa evom,kao da je mnogima vama dosadno provesti vernički vek verujuć uz posvećenost u tri date tačke,pa vam treba malo pentekosta ,malo adventa malo j.s. malo katolicizma ,pa baptizma da to malo imate kao u serijama i da vodite opasnu raspravku o boštvu!
u Bogu je sve,bukvalno sve,vidljivo i nevidljivo,u jednom jedinom.kada sotona oće zamajati on će odvojiti ljude pričom a način je deoba jedinstva na dva tri itd.opasna dosada! dokonost! ne treba nam to. čim izađemo iz onoga jedinog u kome je sve i osim nema ničeg i nikog mi izlazimo van večnosti u smrt.
videli smo ovde u temi koju sam postavio kako s e može otići u raspravku a test iz jezekilja 37. je jasan kao dan. recimo Bog kaže za te suhe kosti da su izrael,sav dom izraelov i jasno nabraja judu i plemena i jasno kaže jezekilju tvoj narod i jezekiljov narod je izrael ne španci portugalci srbi,i jasno kaže sabraću vas iz svi naroda u zemlju vašu opet itd...i šta se dobilo raspravkom,ne nego su te suhe kosti svi narodi pagana koji će navodno biti sabrani.eto,kada naša mašta radi kao ovde oko boštva tek kud nas to odvodi od spašenja.
 
Član
Učlanjen(a)
31.12.2011
Poruka
1.534
Ti stalnio zaboravljas da ja tvrdim da je Bog jedan-( IPOSTAS) jedan u tri oblika 1 Jovanova 5 to jasno potvrdjuje.

U 18-vi nema ni reci o andjelima dok si ti tvrdio da ima to sam ti dokazao da nije tako,k lotu jesu dosli andjeli i upravo tako i pise (Andjeli mozda su poslani od dvojice ljudi?)dok u 18-vi 1 Mojs pise ljudi znaci da je i Bog covek!?kako ti mislis.Avraam je razgovarao s Bogom,nezaboravi stih da se Bog javio u telu,pokaza se (ANDJELIMA)proslavi se u duhu i uznese se na nebo!znaci da do otelovljenja nijedan andjeo nije video Boga a Avraam koga je onda video?ko su bili ta dva coveka ako su andjeli videli Boga u telu (Isus Hrist)prvi put na zemlji?opet kazem Boga niko nikad nije video sin ga javi,opet pitam ko su ta dva coveka koji su bili kod avrama i zasto kaze u jednini da orepe Srce svoje!?a ne Srca Vasa!?

Sto se tice krstenja meni je sve jedno dali ce me krstiti U ime Oca i Sina i Sv Duha jer su oni jedno (Ipostas)jer nepise u imena vec u ime!?a takodje i u Hristovo ime da me krste isto mu je to,jer ko nema Sina nema ni Oca jer oni su jedno!

Ja nikad nisam tvrdio da su to tri licnosti kao adventisti a tvrdim da je Bog Ipostas(Elohim)jedan Bog u tri oblika (Otac,SDin,Sv Duh) i ovo troje je jedno.

Pozdrav od Gere.
 
Član
Učlanjen(a)
19.07.2010
Poruka
1.691
BOGO U TRI OBLIKA? NEKI PUT DOBRO KAŽEŠ ALI KAD BI TU STAO.
da li si pažljivo ikad pokuša da saslušaš propoved veruj i zbiće se o Božjem obećanom semenu Isus Hristos (rimljanima,9.gl.)?
kada ti baciš seme kukuruza što iznikne? pšenica,soja,ovas,raž?
kad poseješ seme raži,što nikne kuruzov plod i stabljika istog?
zrno i svako jedno svaka jedna semenka je li piše mora dati svoj rod. nema mešanja.
ako je Bog dao obećano seme i kroz to opbećanoseme samo dolaze za carstvo sinovi Božji onda ako je to nazvano isus hristos onda kako ćeš ti porasti u božjeg sina odabranika za nebo ako ne bi bio kršten za oprost greha u to seme obećanja sa jaasnim imenovanjem. Bog je posejao mnoga semenja ali je rekao d a svako jedno mora dati samo svoj rod. ne može da se desi da kukuruz dade i rod kukuruza i pšenice. stavi ih jedno uz drugo raž pšenicu kukuruz svako jedno mora odvojeno dati svoj rod.
onda ako veruješ da je Bog jedan i da je dato ime za spašenje a to ime daje rod sinova Božjih onda kako ne možeš uhvatiti tu suštinu.
ako je dato ime onda je dato ime. ako je data titula onda je data titula.ako je dato ime jednina ta tri oblika Božjeg objavljivanja,onda ako s e Bog objavio kao Otac i kao sin i kao sveti Duh onda on je Jedan Bog Biblije i dalje u tri oblika ali ne tri oblika u jednom Bogu.to drastično čupa sve ,svaki smisao Biblije. ne tri oblika u Jednom nego jedan Bog u tri manifestacije objave oblika delovanja kako oćeš! ako je on jedan mora i njegovo ime biti jedno(zaharija,14 biće Bog jedan i njegovo ime jedno.) kad dođe. tako ako je jedan i njegovo ime jedno ako je on to ime jasno označio kao ime seme spašenja obećano onda ti ne možeš dati rod i biti označen kao rod tog obećanja kao avraamov sin ili sin Božji osim kroz to ime seme datog obećanja.identifikacija titula je u imenu. identifikacija oblika jednog Boga je u imenu.
kao što sam rekao osim Jednog nema ništa.izaći iz tog konteksta jednog znači izaći ka smrti mesto ka životu,jer osim jednog nema ničeg i nikog pa ni nas.
Ma of God- Veruj i zbiće se (Part.1.) - YouTubeMan of God-Veruj i zbiće se (Part 2.) - YouTube
 
Top