Član
- Učlanjen(a)
- 25.08.2010
- Poruka
- 2.919
Код Захарије анђео не говори ништа сотони, Бог директно укорава сотону. Аналогија не постоји јер се не ради о истом догађају. Постоји у том смислу да анђели не изговарају укор, већ само Господ лично. Дакле, тај анђео није ништа рекао сотони.
Овде је општа пометња ко коме говори. Човек који зна како говоре пророци и анђели ("Господ рече:") нема проблем да види када се Господ директно обраћа, а када анђели и пророци преносе. Зато још већу пометњу направи велико слово:
2. А Господ рече сотони: Господ да те укори, Сотоно, Господ да те укори који изабра Јерусалим. Није ли Он главња истргнута из огња?
Ко је главња? Господ? Не, ово се не односи на Господа, већ на Јерусалим (изабрани град) који треба да се обнови. Зато сотона и обесхрабрује Исуса првосвештеника, кога Господ охрабрује (погледати Агеја). Тај термин се помиње и за Израиљ:
11. Затирах вас као што Господ затре Содом и Гомор, и бејасте као главња истргнута из огња; ипак се не обратисте к мени, говори Господ. (Амос 4.)
Шта је главња? Главња је угарак, распаљени део из огња (ватре).
4. И реци му: Чувај се и буди миран, не бој се и срце твоје нека се не плаши од два краја ових главњи што се пуше, од распаљеног гнева Ресиновог и сирског и сина Ремалијиног. (Исаија 7.)
Дакле, не можемо ми тумачити Писмо по рецепту: "Шта је баби мило, то јој се и снило." Зна се којим ауторитетом Господ говори, зна се како анђели и пророци преносе шта Господ говори. Можда се некима учинило (као и мени давно) да је Исус Михаило, али то није у вези са Јудиним и Петровим примером. Због ове теме сам и дошао на форум и ту остао. Када сам схватио ко је Исус, више ми није пало на памет да помишљам да је анђео. Без обзира што негде делује на први поглед због сличног текста.
4.И рече му:
5. И рекох му:
Овде не говори анђео у првом лицу, јер анђео не пише. Пише Захарије. Значи Захарије му рече? Не! И рекох му (говори Господ) може само да изговори писац (Захарије) или Господ. Савршен пример је код Софонија:
7. Рекох: Побојаћеш ме се, примићеш наук; неће му се затрти стан ничим са чим бих га походио; али они уранише те покварише сва дела своја.
Ако не посматрамо како треба помислили би да Софонија говори, али почетком следећег стиха постаје јасно:
8. Зато чекајте ме, говори Господ,
То није Исус, то је анђео. А тај анђео преноси шта Господ говори. Зато се и зову анђелима (гласницима). Запазио сам само да не разумеш Писмо, него само преносиш то што скидаш са ваших сајтова и тако помажеш у неразумевању (кривоучењу).
Овде је општа пометња ко коме говори. Човек који зна како говоре пророци и анђели ("Господ рече:") нема проблем да види када се Господ директно обраћа, а када анђели и пророци преносе. Зато још већу пометњу направи велико слово:
2. А Господ рече сотони: Господ да те укори, Сотоно, Господ да те укори који изабра Јерусалим. Није ли Он главња истргнута из огња?
Ко је главња? Господ? Не, ово се не односи на Господа, већ на Јерусалим (изабрани град) који треба да се обнови. Зато сотона и обесхрабрује Исуса првосвештеника, кога Господ охрабрује (погледати Агеја). Тај термин се помиње и за Израиљ:
11. Затирах вас као што Господ затре Содом и Гомор, и бејасте као главња истргнута из огња; ипак се не обратисте к мени, говори Господ. (Амос 4.)
Шта је главња? Главња је угарак, распаљени део из огња (ватре).
4. И реци му: Чувај се и буди миран, не бој се и срце твоје нека се не плаши од два краја ових главњи што се пуше, од распаљеног гнева Ресиновог и сирског и сина Ремалијиног. (Исаија 7.)
Дакле, не можемо ми тумачити Писмо по рецепту: "Шта је баби мило, то јој се и снило." Зна се којим ауторитетом Господ говори, зна се како анђели и пророци преносе шта Господ говори. Можда се некима учинило (као и мени давно) да је Исус Михаило, али то није у вези са Јудиним и Петровим примером. Због ове теме сам и дошао на форум и ту остао. Када сам схватио ко је Исус, више ми није пало на памет да помишљам да је анђео. Без обзира што негде делује на први поглед због сличног текста.
4.И рече му:
5. И рекох му:
Овде не говори анђео у првом лицу, јер анђео не пише. Пише Захарије. Значи Захарије му рече? Не! И рекох му (говори Господ) може само да изговори писац (Захарије) или Господ. Савршен пример је код Софонија:
7. Рекох: Побојаћеш ме се, примићеш наук; неће му се затрти стан ничим са чим бих га походио; али они уранише те покварише сва дела своја.
Ако не посматрамо како треба помислили би да Софонија говори, али почетком следећег стиха постаје јасно:
8. Зато чекајте ме, говори Господ,
1. Mojsijeva 22,12 A anđeo reče: ne diži ruke svoje na dijete, i ne čini mu ništa; jer sada poznah da se bojiš Boga, kad nisi požalio sina svojega, jedinca svojega, mene radi.
Zapazite da anđeo Gospodnji govori kao da je On Bog. Ovo je zasigurno Isus. Isus je potvrdio da je razgovarao sa Avramom.
То није Исус, то је анђео. А тај анђео преноси шта Господ говори. Зато се и зову анђелима (гласницима). Запазио сам само да не разумеш Писмо, него само преносиш то што скидаш са ваших сајтова и тако помажеш у неразумевању (кривоучењу).