Prijatelju, ja znam sta sam rekao, a ti si izokrenuo smisao mojih reci, ulazak u pocinak ne znaci krsenje cetvrte zapovesti, ni bilo koje druge yapovesti, vec upravo suprotno, njeno prakticno ispunjenje.
I ostavi se tog izraza "Farisejski"
Mi drzimo zapovesti onako kako je to isus cinio, u Duhu Svetome jer nas ljubav Bozja na to nagoni:
Po tom znamo da ljubimo djecu Božiju kad Boga ljubimo i njegove zapovijesti držimo.
Jer je ovo ljubav Božija da zapovijesti njegove držimo; i zapovijesti njegove nijesu teške. (1 poslanica Jovanova 5. 2-3 )
Ja sam ti vec prilozio tekstove koji potvrdjuju celovitost zakona, a ti svesno prelazis preko toga:
"Jer koji sav zakon održi a sagriješi u jednome, kriv je zasve,
Jer onaj koji je rekao: ne čini preljube, rekao je i: ne ubij. Ako dakle ne učiniš preljubea ubiješ, postao si prestupnik zakona"( Jakovljeva poslanica 2. 9-11 ).
"Jer vam zaista kažem: dokle nebo i zemlja stoji, neće nestati ni najmanjega slovca ili jedne title iz zakona dok se sve ne izvrši.
Ako ko pokvari jednu od ovijeh najmanjijeh zapovijesti i nauči tako ljude, najmanji nazvaće se u carstvu nebeskome; a
ko izvrši i nauči, taj će se veliki nazvati u carstvu nebeskome" ( Jevandjelje po Mateju 5. 17-19 ).
Ti izgleda uopste nisi shvatio sustinu Isusovog dolaska na ovaj svet i onoga sto on danas cini na nebu posredujuci za coveka kao novozavetni prvosvestenik u nebeskoj svetinji nad svetinjama, kao i samu svrhu i smisao zakona i starozavetne svetinje koja je slika nebeske.
Ja cu ti reci naprimer da zakon koji je Bog dao preko Mojsija napisavsi ga na dve kamene ploce, i koji je Mojsije stavio u kovceg zaveta nikada nije bio ukinut, ni jedna zapovest, jer to upravo dokazuje Isusova uloga spasitelja i novozavetnog prvosvestenika.
Takodje, da zapovesti koje je Bog dao Mojsiju postoje i na nebu u originalnom obliku, i nalaze se u nebeskoj svetinji nad svetinjama, smestene u originalnom kovcegu zaveta pred kojim Isus prinosi zasluge svoje prolivene krvi na krstu golgote.
Hajde da vidimo sta biblija kaze o tome:
"I otvori se hram Božji u nebu, i vidje se kovčeg zavjeta njegova u hramu njegovu, i nastade sijevanje munja, i glasovi, i gromovi, i potres zemlje, i tuča velika" ( otkrivenje 11. 19 ).
"Posle toga pogledah, i gle, otvori se hram šatora svedočanstva na nebu.
Iziđoše iz hrama sedam anđela koji imahu sedam zala, obučeni u čiste i bele lanene haljine i opasani po prsima pojasima zlatnim. " ( otkrivenje 15. 5 ).
Dakle, ovde tekst kaze da na nebu postoji hram ili sator svedocanstva, u starom zavetu nazvan sator od sastanka, u kome se nalazi kovceg sa deset Bozjih zapovesti.
Da vidimo sta stari zavet kaze o tome:
I neka mi načine svetinju, da među njima nastavam;
I Kao što ću ti pokazati sliku od šatora i sliku od svih stvari njegovih, tako da načinite.
I gledaj, te načini sve ovo po slici koja ti je pokazana na gori. ( 2 Mojsijeva 25. 8 - 9 - 40 ).
Tako ćeš podignuti šator po slici koja ti je pokazana na gori. ( 2 Mojsijeva 26. 30 ).
Prema tome, sve ono sto je postojalo nekada na zemlji, svetinja ili sator od sastanka, kovceg zaveta u kome su ploce sa deset zapovesti, i svi ostali elementi prisutni unutar svetinje, sve to postoji i na nebu.
Pitanje je koja je svrha svega toga.
Ukratko, kao sto znamo Bog je Mojsiju dao svoj moralni zakon koji je bio smesten u kovceg zaveta u zemaljskoj svetinji nad svetinjama, a koji je trebalo da regulise odnose izmedju stvorenih bica i stvorenih bica sa svojim tvorcem.
Bog je ujedno uspostavio obredni sistem prinosenja krvnih zrtava, pri cemu je svaki Izraelac koji bi prekrsio neku od zapovesti ovog moralnog zakona, morao da donese jedno jagnje i da polaganjem ruku na glavu tog jagnjeta ono bude zrtvovano, pri cemu su gresi tog coveka automatski prelazili na jagnje a njemu samome greh bio izbrisan jer je to jagnje umiralo umesto njega, i on pred Bozjim zakonom proglasen pravednim.
Jagnje je u ovom slucaju u svojoj simbolici pretstavljalo Isusa Hrista koji ce doci i zrtvovati svoj zivot kao nevino Bozje jagnje kako bi otkupio coveka od greha i smrti koje je prouzrokovao prekrsaj Bozjeg zakona.
Svojom smrcu Isus je automatski ukinuo ovaj zemaljsji obredni sistem i zemaljsko svestenstvo, i sam postao nas prvosvestenik koji ce od tog vremena sam posredovati u nebeskoj svetinji nad svetinjama pred originalnim kovcegom zaveta u kome se nalaze originalne ploce sa Bozjim zakonom, odnosno deset Bozjih zapovesti.
U tom smislu, covek koji danas prekrsi neku od zapovesti Bozjeg zakona, ne mora zrtvovati jagnje jer je Isus vec platio cenu covekovog prestupa, vec dolazi Hristu i on prinosi zasluge svoje krvi pre Bozjim zakonom koji se nalazi u kovcegu u nebeskoj svetinji nad svetinjama.
"A ovo je glava od toga što govorimo: imamo takvog Poglavara svešteničkog koji sedi s desne strane prestola Veličine na nebesima;
Koji je sluga svetinjama i istinitoj skiniji, koju načini Gospod, a ne čovek.
Jer se svaki poglavar sveštenički postavlja da prinosi dare i žrtve; zato valja da i Ovaj šta ima što će prineti.
Jer da je na zemlji, ne bi bio sveštenik, kad imaju sveštenici koji prinose dare po zakonu,
Koji služe obličju i senu nebeskih stvari, kao što bi rečeno Mojsiju kad htede skiniju da načini: Gledaj, reče, da načiniš sve po prilici koja ti je pokazana na gori" ( Jevrejima 8. 1 - 5 ).
Ali došavši Hristos, poglavar sveštenički dobara koja će doći, kroz bolju i savršeniju skiniju, koja nije rukom građena, to jest, nije ovog stvorenja,
Ni s krvlju jarčijom, niti telećom, nego kroz svoju krv uđe jednom u svetinju, i nađe večni otkup.
Jer ako krv junčija i jarčija, i pepeo juničin, pokropivši njom opoganjene, osvećuje na telesnu čistotu;
A kamoli neće krv Hrista, koji Duhom Svetim sebe prinese bez krivice Bogu, očistiti savest našu od mrtvih dela, da služimo Bogu Živom i Istinitom?
9:15 I zato je novom zavetu posrednik, da kroz smrt, koja bi za otkup od prestupaka u prvom zavetu, obećanje večnog nasledstva prime zvani.
Jer gde je zavet valja da bude i smrt onog koji čini zavet.
Jer je zavet po smrti potvrđen: budući da nema nikakve sile dok je živ onaj koji ga je načinio.
Jer ni prvi nije utvrđen bez krvi.
Jer kad Mojsije izgovori sve zapovesti po zakonu svom narodu, onda uze krvi jarčije i teleće, s vodom i vunom crvenom i isopom, te pokropi i knjigu i sav narod.
Govoreći: Ovo je krv zaveta koji Bog načini s vama.
A tako i skiniju i sve sudove službene pokropi krvlju.
I gotovo sve se krvlju čisti po zakonu, i bez prolivanja krvi ne biva oproštenje.
Tako je trebalo da se obličja nebeskih ovima čiste, a sama nebeska boljim žrtvama od ovih.
Jer Hristos ne uđe u rukotvorenu svetinju, koja je prilika prave, nego u samo nebo, da se pokaže sad pred licem Božijim za nas;
Niti da mnogo puta prinosi sebe, kao što poglavar sveštenički ulazi u svetinju svake godine s krvlju tuđom:
Inače bi On morao mnogo puta stradati od postanja sveta; a sad jednom na svršetku veka javi se da svojom žrtvom satre greh.
I kao što je ljudima određeno jednom umreti, a potom sud:
Tako se i Hristos jednom prinese, da uzme mnogih grehe; a drugom će se javiti bez greha na spasenje onima koji Ga čekaju.
( Jevrejima 9. 11 - 28 ).
Zato i može vavek spasti one koji kroza Nj dolaze k Bogu, kad svagda živi da se može moliti za njih.
Jer takav nama trebaše poglavar sveštenički: svet, bezazlen, čist, odvojen od grešnika, i koji je bio više nebesa;
Kome nije potrebno svaki dan, kao sveštenicima, najpre za svoje grehe žrtve prinositi, a potom za narodne, jer On ovo učini jednom, kad sebe prinese.
Jer zakon postavlja ljude za sveštenike koji imaju slabost; a reč zakletve koje je rečena po zakonu, postavi sina vavek savršena. ( Jevrejima 7. 25 - 28 ).
Prema tome, zakon nikada nije ukinut, ni jedna zapovest, one su zapisane na nebesima i pretstavljaju temelj Boyje vladavine i na nebu i na zemlji i uslov spasenja.
Prekrsaj ovog zakona je greh isto toliko u novom zavetu koliko i u starom, s time da je Isus taj koji posreduje za nas i opravdava nas pred tim zakonom a ne zrtvovanje zivotinje.
Zato je Apostol Jovan i izrekao jednu veliku istinu koja glasi
"Dečice moja! Ovo vam pišem da ne grešite; i ako ko sagreši, imamo zastupnika kod Oca, Isusa Hrista pravednika,
I On očišća grehe naše, i ne samo naše nego i svega sveta.
I po tom razumemo da Ga poznasmo, ako zapovesti Njegove držimo.
Koji govori: Poznajem Ga, a zapovesti Njegove ne drži, laža je, i u njemu istine nema;
A koji drži reč Njegovu, u njemu je zaista ljubav Božija savršena; po tom poznajemo da smo u Njemu.
Koji govori da u Njemu stoji, i taj treba tako da hodi kao što je On hodio" ( 1 Jovanova 2. 1 - 6 ).
AMIN!
