U starom zavetu Bog je dao desezapovesti kao merilo pravde.
Subota je cetvrta zapovest dekaloga.
Krsenje svih zapovesti pa i subote je bilo greh.
Da li se Bog promenio, i da li su kriterijumi spasenja drugaciji za ljude u novom zavetu od ljudi u starom, i da li ono sto je bilo greh u starom zavetu, vise nije greh u novom.
Ako je tako, to znaci da je greh u novom zavetu transformisan u pravdu.
Jer ljudi u starom zavetu su krsili zapovesti i subotu i time postajali gresnici.
Za razliku od toga ljudi u novom zavetu krsenjem zapovesti i subote postaju pravednici.
To bi znacilo - da je Bog priznao sotoninu pobedu, i da je sotona bio u pravu kada je navodio ljude u starom zavetu da krse zapovesti i subotu, pa se navodno Bog udruzio sa sotonom i sada on navodi ljude u novom zavetu da krse zapovesti i subotu.
Zamislimo sada sud Bozji na kraju istorije, Bog izvede jednog coveka iz starog zaveta i osudi ga na vecnu smrt jer je krsio zapovest o suboti.
Potom izvede jednog coveka iz novog zaveta koji je krsio zapovesti i subotu i presudi ga na vecni zivot.
Sta bi ovaj covek osudjen na smrt rekao na to.
Sta bi rekli andjeli.
"Pa Boze ja koji sam prekrsio zapovest o suboti u starom zavetu - mene si osudio na vecnu smrt, a ovaj koji je krsio subotu u novom zavetu - njemu si dao vecni zivot"
Sami zakljucite - kako bi u tom slucaju ovaj sud bio krajnje kontradiktorno nepravedan.
Biblija uci da je greh uvek greh, a pravda uvek pravda.
Niti ce greh ikada postati pravda, i obrnuto "JER JA GOSPOD NE MENJAM SE" kaze Bog.
A Jakovu poslanica opisujuci sta je greh kaze "JER JE GREH BEZAKONJE" ili krsenje Bozjih zapovesti.
Na kraju, Bog nije prilikom stvaranja stvorio Jevreje, vec Adama i Jevu kao praoce svih rasa i nacija, sto znaci - da je subota namenjena svim narodima.
