Kako se izvrću stihovi iz Biblije u cilju dokazivanja lažnih učenja?

[stvarnoslap]

> Kršćani ne drže Mojsijev zakon, nego uzvišeniji zakon — zakon ljubavi (Rimljanima 13:9, 10; Hebrejima 8:13).

Tako je. Zakon sa Sinaja je za robove, a Kristov zakon je za slobodne.

Gal 4,22-26: Ta pisano je da je Abraham imao dva sina, jednoga od ropkinje i jednoga od slobodne. Ali onaj od ropkinje rođen je po tijelu, a onaj od slobodne snagom obećanja. To je slika. Doista, te žene dva su Saveza: jedan s brda Sinaja, koji rađa za ropstvo - to je Hagara. Jer Hagara znači brdo Sinaj u Arabiji i odgovara sadašnjem Jeruzalemu jer robuje zajedno sa svojom djecom. Onaj pak Jeruzalem gore slobodan je; on je majka naša.

 

[tripo 41]

> A coveka, kako kaze sam Gospod Isus Hristos, ne moze opoganiti nista spolja sto unosi u sebe, nego ono sto izlazi iz covecijeg srca. Dovoljne su te reci Isusa Hrista da sruse vasu jeres o necistoj hrani u NZ.

----

Ti tako iskrivljeno tumačiŠ Isusove reči i Božje otkrivenje Mojsiju kao da je Isus objasnio Bogu Ocu da je bio u zabludi što je dao Mojsiju podelu na čistu i nečistu hranu, kada nikoga ništa ne može duhovno opoganiti ako se uzme na usta?!

Dakle, po tebi, Bog Otac to nije znao, već mu je Isus otkrio da su takvi zahtevi bili besmisleni?!

 

[Servius Tullius]

Često citiran 4 stih 146 Psalama s od strane onih koji su protivnici učenju Hrišćanske Crkve o besmrtnosti duše

"Iziđe iz njega duh, i vrati se u zemlju svoju: taj dan propadnu sve pomisli njegove."

nosi drugačije značenje od onoga koji oni nameću i kako ga tumače .

Da vidimo prvo na koga se odnosi stih tj

"Ne uzdajte se u knezove, u sina čovečijeg, u kog nema pomoći."

a na koga ne

"Blago onome, kome je pomoćnik Bog Jakovljev, kome je nadanje u Gospodu, Bogu njegovom "

Zapravo da vidimo šta 146 Psalam kaže

1. Hvali, dušo moja, Gospoda.

2. Hvaliću Gospoda za života svog, pevaću Bogu svom dok me je god.

3. Ne uzdajte se u knezove, u sina čovečijeg, u kog nema pomoći.

4. Iziđe iz njega duh, i vrati se u zemlju svoju: taj dan propadnu sve pomisli njegove.

5. Blago onome, kome je pomoćnik Bog Jakovljev, kome je nadanje u Gospodu, Bogu njegovom,

6. Koji je stvorio nebo i zemlju, more i sve što je u njima; koji drži veru uvek,

7. Čini sud onima kojima se čini krivo; daje hranu gladnima. Gospod dreši svezane,

8. Gospod otvara oči slepcima, podiže oborene, Gospod ljubi pravednike.

9. Gospod čuva došljake, pomaže siroti i udovici; a put bezbožnički prevraća.

10. Gospod je car doveka, Bog tvoj, Sione, od kolena do kolena. Aliluja.

i izdvojmo ona dva stiha koja su zaista bitna

5. Blago onome, kome je pomoćnik Bog Jakovljev, kome je nadanje u Gospodu, Bogu njegovom,

6. Koji je stvorio nebo i zemlju, more i sve što je u njima; koji drži veru uvek

pa da razmislimo kako ih treba protumačiti i šta nam oni govore.

 

[Laodikeja]

Često citiran 4 stih 146 Psalama s od strane onih koji su protivnici učenju Hrišćanske Crkve o besmrtnosti duše

"Iziđe iz njega duh, i vrati se u zemlju svoju: taj dan propadnu sve pomisli njegove."

nosi drugačije značenje od onoga koji oni nameću i kako ga tumače .

Da vidimo prvo na koga se odnosi stih tj

"Ne uzdajte se u knezove, u sina čovečijeg, u kog nema pomoći."

a na koga ne

"Blago onome, kome je pomoćnik Bog Jakovljev, kome je nadanje u Gospodu, Bogu njegovom "

Zapravo da vidimo šta 146 Psalam kaže

1. Hvali, dušo moja, Gospoda.

2. Hvaliću Gospoda za života svog, pevaću Bogu svom dok me je god.

3. Ne uzdajte se u knezove, u sina čovečijeg, u kog nema pomoći.

4. Iziđe iz njega duh, i vrati se u zemlju svoju: taj dan propadnu sve pomisli njegove.

5. Blago onome, kome je pomoćnik Bog Jakovljev, kome je nadanje u Gospodu, Bogu njegovom,

6. Koji je stvorio nebo i zemlju, more i sve što je u njima; koji drži veru uvek,

7. Čini sud onima kojima se čini krivo; daje hranu gladnima. Gospod dreši svezane,

8. Gospod otvara oči slepcima, podiže oborene, Gospod ljubi pravednike.

9. Gospod čuva došljake, pomaže siroti i udovici; a put bezbožnički prevraća.

10. Gospod je car doveka, Bog tvoj, Sione, od kolena do kolena. Aliluja.

i izdvojmo ona dva stiha koja su zaista bitna

5. Blago onome, kome je pomoćnik Bog Jakovljev, kome je nadanje u Gospodu, Bogu njegovom,

6. Koji je stvorio nebo i zemlju, more i sve što je u njima; koji drži veru uvek

pa da razmislimo kako ih treba protumačiti i šta nam oni govore.

1. Hvali, dušo moja, Gospoda.

2. Hvaliću Gospoda za života svog, pevaću Bogu svom dok me je god.

Dakle, ovde David potvrdjuje da je dusa ON SAM, i da on kao dusa ili ziv covek slavi Boga, a ne nekakva bestelesna dusa u njemu.

4. Iziđe iz njega duh, i vrati se u zemlju svoju: taj dan propadnu sve pomisli njegove.

Ovaj stih je najveci dokaz da ne postoji besmtna dusa koja zivi nakon smrti tela, jer tekst jasno kaze da kada covek umre tada zivotodavna sila izlazi iz njega, covek se vraca u zemlju, i misli propadaju ili se gase, i nije nicega svestan.

Evo sta biblija kaze o tome:

MRTVI NE ZNAJU NISTA, NE POSTOJE I NISU NIČEGA SVESNI:

"Jer živi znaju da će umreti, a mrtvi ne znaju ništa niti im ima plate, jer im se spomen zaboravio.
I ljubavi njihove i mržnje njihove i zavisti njihove nestalo je, i više nemaju dela nikada ni u čemu što biva pod suncem" ( Jeremija 9. 5 - 6 )


"A čovek umire iznemogao; i kad izdahne čovek, gde je? Kao kad voda oteče iz jezera i reka opadne i usahne,Tako čovek kad legne, ne ustaje više; dokle je nebesa neće se probuditi niti će se prenuti oda sna svog. O da me hoćeš u grobu sakriti i skloniti me dokle ne utoli gnev Tvoj, i da mi daš rok kad ćeš me se opomenuti!Kad umre čovek, hoće li oživeti?Sve dane vremena koje mi je određeno čekaću dokle mi dođe promena.Zazvaćeš, i ja ću Ti se odazvati; delo ruku svojih poželećeš" ( knjiga o Jovu 14. 10 - 15 )

MRTVI SU U GROBU I NE ZNAJU ŠTA SE DEŠAVA NA ZEMLJI:

"Zaista, kao što gora padne i raspadne se, i kao što se stena odvali s mesta svog,
I kao što voda spira kamenje i povodanj odnosi prah zemaljski, tako nadanje čovečije obraćaš u ništa.
Nadvađuješ ga jednako, te odlazi, menjaš mu lice i otpuštaš ga.
Ako sinovi njegovi budu u časti, on ne zna; ako li u sramoti, on se ne brine" ( knjiga o Jovu 14. 18 - 21 )

ČOVEK UMIRE - BOG GA TRAŽI, NJEGA NEMA NIGDE:

"Zašto mi ne oprostiš grijeh moj i ne ukloniš moje bezakonje? jer ću sad leći u prah, i kad me potražiš, mene neće biti" ( knjiga o Jovu 7. 21 )

MRTVI NE HVALE BOGA:

"Jer neće grob tebe slaviti, neće te smrt hvaliti, i koji siđu u grob ne nadaju se tvojoj istini.
Živi, živi, oni će te slaviti kao ja danas: otac će sinovima javljati istinu tvoju.
Gospod me spase, zato ćemo pjevati pjesme moje u domu Gospodnjem dok smo god živi" ( knjiga proroka Isaije 38. 18 - 20 )

MRTVI NE SLAVE BOGA I NE POMINJU ISTINU:

"Kakva je korist od krvi moje, da siđem u grob? Hoće li Te prah slaviti ili kazivati istinu Tvoju?" ( psalam 30. 9 )

MRTVI NE VIDE ČUDESA BOŽJA, NE SLAVE BOGA, NE VIDE MILOST I PRAVDU BOŽJU I NE GOVORE O NJOJ:

"Eda li ćeš na mrtvima činiti čudesa? ili će mrtvi ustati i tebe slaviti?
Eda li će se u grobu pripovijedati milost tvoja, i istina tvoja u truhljenju?
Eda li će u tami poznati čudesa tvoja, i pravdu tvoju gdje se sve zaboravlja?" ( psalam 88. 10 - 12 )

MRTVI SU U GROBU I ČEKAJU DAN VASKRSENJA:

"I mnogo onih koji spavaju u prahu zemaljskom probudiće se,jedni na život večni, a drugi na sramotu i prekor večni" ( knjiga proroka Danila 12. 2 )

"Ne divite se ovome, jer ide čas u koji će svi koji su u grobovima čuti glas Sina Božijeg,
I izići će koji su činili dobro u vaskrsenje života, a koji su činili zlo u vaskrsenje suda" ( Jevandjelje po Jovanu 5. 28 - 29 ).

SVI MRTVI ĆE ZAJEDNO OTIĆI NA NEBO, I NI JEDAN ČOVEK NECE OTIĆI PRE DRUGOGA:

"Neću vam pak zatajiti, braćo, za one koji su umrli, da ne žalite kao i ostali koji nemaju nada;
Jer ako verujemo da Isus umre i vaskrse, tako će Bog i one koji su umrli u Isusu dovesti s Njim
Jer vam ovo kazujemo rečju Gospodnjom da mi koji živimo i ostanemo za dolazak Gospodnji, nećemo preteći onih koji su pomrli.
Jer će sam Gospod sa zapovešću, sa glasom Arhanđelovim, i s trubom Božjom sići s neba; i mrtvi u Hristu vaskrsnuće najpre;
A potom mi živi koji smo ostali, zajedno s njima bićemo uzeti u oblake na susret Gospodu na nebo, i tako ćemo svagda s Gospodom biti.
Tako utešavajte jedan drugog ovim rečima" ( 1 poslanica Solunjanima 4. 13 - 18 ).

SASTANAK VERNIH NA NEBU TEK NAKON HRISTOVOG DRUGOG DOLASKA:

"Ali vas molimo, braćo, za dolazak Gospoda našeg Isusa Hrista, i za naš sastanak u Njemu,
Da se ne date lasno pokrenuti od uma, niti da se plašite, ni duhom ni rečju, ni poslanicom, kao da je od nas poslana, da je već nastao dan Hristov.
Da vas niko ne prevari nikakvim načinom; jer neće doći dok ne dođe najpre otpad, i ne pokaže se čovek bezakonja, sin pogibli,
Koji se protivi i podiže više svega što se zove Bog ili se poštuje, tako da će on sesti u crkvi Božjoj kao Bog pokazujući sebe da je Bog.
Ne pamtite li da sam vam ovo kazivao još kad sam kod vas bio?
I sad znate šta zadržava da se ne javi u svoje vreme.
Jer se već radi tajna bezakonja, samo dok se ukloni onaj koji sad zadržava.
Pa će se onda javiti bezakonik, kog će Gospod Isus ubiti duhom usta svojih, i iskoreniti svetlošću dolaska svog" ( 2 Solunjanima 2. 1 - 8 )

VERNI ĆE UĆU U CARSTVO BOŽJE I DOBITI VENAC PRAVDE TEK NAKON VASKRSENJA PRILIKOM HRISTOVOG DOLASKA U SLAVI:

"Jer ja se već žrtvujem, i vreme mog odlaska nasta.
Dobar rat ratovah, trku svrših, veru održah.
Dalje, dakle, meni je pripravljen venac pravde, koji će mi dati Gospod u dan onaj, pravedni sudija; ali ne samo meni, nego svima koji se raduju Njegovom dolasku" ( 2 poslanica Timotiju 4. 6 - 8 )

 

[Servius Tullius]

3. Ne uzdajte se u knezove, u sina čovečijeg, u kog nema pomoći.
4. Iziđe iz njega duh, i vrati se u zemlju svoju: taj dan propadnu sve pomisli njegove.

Ko se drži pravde, na život mu je; a ko ide za zlom, na smrt mu je.
Kad umire bezbožnik, propada nadanje, i najjače uzdanje propada.
Price Solomunove 11

5. Blago onome, kome je pomoćnik Bog Jakovljev, kome je nadanje u Gospodu, Bogu njegovom,

Pravedne izbavlja pravda njihova, a bezakonici hvataju se u svojoj zloći.
Pravednik se izbavlja iz nevolje, a bezbožnik dolazi na njegovo mjesto.
Plod je pravednikov drvo životno, i mudri obučava duše.
Price Solomunove 11

 

[tripo 41]

> Biblija kaže da je ''Isus svršetak zakona''. Da se razumemo, Dekalog je bio čuvar morala - do Hrista. Ali nakon silaska Svetoga Duha, nakon krštenja u Ime Gospoda Isusa Hrista, Sveti Duh je čuvar koji nas navodi na svako dobro delovanje.



Kao prvo, kako ćeš ispitivati duhove i znati da li imaš posla sa Svetim Duhom ako ne kroz zakon?


Po tvojoj logici ne treba propovedati jevandjelje, jer Sveti Duh može sam ljude da pohodi o osvedoči o istinu.

Kao drugo, nema razlike izmedju Starog i Novog zaveta. U Starom zavetu je takodje Sveti Duh davao ljudima novo srce:



“I sići će na tebe Duh Gospodnji i postaćeš drugi čovek.” (1.Samuilova 10,6)



A u Novom takodje apostol Pavle objašnjava da bez zakona ne može da bude svestan greha:



“Nego ja greha ne poznah osim kroz zakon; jer ne znadoh za želju dok zakon ne kaza: ne zaželi.” (Rimljanima 7,7)

Svrha zakona je “da bude greh odviše grešan zapovešću.” (Rimljanima 7,13)

“Jer kroz zakon dolazi poznanje greha.” (Rimljanima 3,20)

 

[Servius Tullius]

Još jedan od često citiranih stihova iz Sv. Pisma koji zagovornici poistovećivanja čovekovog fizičkog, materijalnog tela i duše tj. njene smrtnosti i nepostojanja često koriste je i stih, u zavisnosti od prevoda 14 ili 15, iz Psalama 49

Psalam 49,15 Poput stada redaju se u Podzemlju, smrt im je pastir, a dobri njima vladaju. Njihova će lika brzo nestati, Podzemlje će im biti postojbina.

Ovo je prevod Jerusalimske Biblije što je manje bitno, bitnije je da ne navode stih koji sledi iza njega tj

Psalam 49,16 A moju će dušu Bog ugrabiti Podzemlju iz pandža i milostivo me primiti.

Navedeni stih se različito i prevodi a ovo su najčešći i najbolji prevodi istog stiha

Psalam 49,14 Kao ovce gone se oni u svijet mrtvih: smrt će ih pasti; pravednici im zapovijedaju ujutro; postojanje njihovo propada u kraljevstvo mrtvih, daleko od postojbine njihove tamo gore.

Psalam 49,15 Ali dušu će moju Bog otkupiti iz šaka svijeta mrtvih: on ne prima.

Ivan Šarić

Psalam 49,15 Oni su zatvoreni u pakao kao ovce; Smrt njih odvodi napasati. Sutradan, pravi ljudi njih zgaze, njihove rasprave se izbrišu u paklu, oni su daleko od svojih palača.

Psalam 49,16 Ali Bog će otkupiti moj život u vlasti pakla; da, on će me uzeti.

Tomislav Dretar

Psalam 49,14 Ali će ih kao ovce zatvoriti u pakao, smrt će im biti pastir; i ujutru hodiće po njima pravednici, i oblik njihov zbrisaće pakao rastavivši ih s naseljem.

Psalam 49,15 Ali će Bog dušu moju izbaviti iz ruku paklenih; jer me on prima.

Daničić-Karadžić

Inače ceo Psalam 49 ima sasvim suprotno značenje i zapravo nosi drugačiju poruku

Psalam 49,1 Slušajte ovo svi narodi, pazite svi koji živite po vasiljenoj,

Psalam 49,2 Prostaci i gospodo, bogati i siromasi.

Psalam 49,3 Usta će moja kazati premudrost, i srce moje reći će razum.

Psalam 49,4 Prignuću uho svoje k priči, uz gusle ću otvoriti zagonetku svoju.

Psalam 49,5 Čega da se bojim u zle dane, kad me zloba mojih neprijatelja opkoli?

Psalam 49,6 Koji se uzdate u silu svoju, i hvalite se velikijem bogatstvom svojim!

Psalam 49,7 Čovjek neće nikako brata osloboditi, neće dati Bogu otkupa za nj.

Psalam 49,8 Velik je otkup za dušu, i neće biti nigda

Psalam 49,9 Da ko dovijeka živi, i ne vidi groba.

Psalam 49,10 Svi vide gdje umiru kao i neznalica i bezumnik što ginu, i ostavljaju drugima imanje svoje.

Psalam 49,11 Oni misle da će kuće njihove trajati dovijeka, i stanovi njihovi od koljena na koljeno; imenima svojim zovu zemlje;

Psalam 49,12 Ali čovjek u časti neće dugo ostati, izjednačiće se sa stokom, koju kolju.

Psalam 49,13 Ovaj im se put čini probitačan, i koji za njima idu, hvale misli njihove;

Psalam 49,14 Ali će ih kao ovce zatvoriti u pakao, smrt će im biti pastir; i ujutru hodiće po njima pravednici, i oblik njihov zbrisaće pakao rastavivši ih s naseljem.

Psalam 49,15 Ali će Bog dušu moju izbaviti iz ruku paklenih; jer me on prima.

Psalam 49,16 Ne boj se kad se ko bogati; kad raste slava doma njegova.

Psalam 49,17 Jer kad umre, neće ništa ponijeti, niti će poći za njim slava njegova.

Psalam 49,18 Jer dušu njegovu blagosiljaju za života njegova, i slave tebe, što ugađaš sebi.

Psalam 49,19 Ali će on otići u stan otaca svojih, gdje svijeta nigda ne vide.

Psalam 49,20 Čovjek u časti, ako nije razuman, izjednačiće se sa stokom, koju kolju.

 

[tripo 41]

Psalam 49,16 Ali Bog će otkupiti moj život u vlasti pakla; da, on će me uzeti.

Hoće pri vasksrenju, a ne odmah nakon smrti.

Naravno da će uzeti te ljude.

 

[stvarnoslap]

Još jedan od često citiranih stihova iz Sv. Pisma koji zagovornici poistovećivanja čovekovog fizičkog, materijalnog tela i duše tj. njene smrtnosti i nepostojanja često koriste je i stih, u zavisnosti od prevoda 14 ili 15, iz Psalama 49

Psalam 49,15 Poput stada redaju se u Podzemlju, smrt im je pastir, a dobri njima vladaju. Njihova će lika brzo nestati, Podzemlje će im biti postojbina.

Ovo je prevod Jerusalimske Biblije što je manje bitno, bitnije je da ne navode stih koji sledi iza njega tj

Psalam 49,16 A moju će dušu Bog ugrabiti Podzemlju iz pandža i milostivo me primiti.

Hoće pri vasksrenju, a ne odmah nakon smrti.

Gdje se u psalmu spominje uskrsnuće?

 

[tripo 41]

> Ako je Isus mogao čitav Zakon uključujući i Dekalog ,svesti na dve zapovesti, a Jakov čak na samo jednu tj ljubav prema bliznjemu ,tada imamo nešto savršenije od Deklaoga, ato je ljubav.



Nije Isus sveo dekalog na dve zapovesti već je citirao Mojsija iz Starog zaveta:



"Ljubi Gospoda Boga svoga iz svega srca svoga i iz sve duše svoje i iz sve snage svoje." (5.Mojsijeva 6,5)



"Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe." (3.Mojsijeva 19,18)