Član
- Učlanjen(a)
- 16.10.2012
- Poruka
- 70
жао ми је младићу то пише у талмуду
Judaizam
- Začetnik teme zjovan29
- Datum pokretanja
Član
- Učlanjen(a)
- 06.06.2009
- Poruka
- 24
A jesi li ti to čitao Talmud? 
Talmud ima [FONT=&]5984 ovakvih stranica[/FONT]
[FONT=&]
Do sada je preveden na Njemački (19. v), Engleski (prevod rađen od 1935. do 1952.) i Ruski (od 1889. do 2008. prevedeno je nešto oko 95%).
A radi se i skoro će biti završen i prevod na italijanski.
[/FONT]
[FONT=&]Postoje znatno kraći prevodi izvoda iz Talmuda na mnogim jezicima pa tako i na "našem" (izdanje Otokar Keršovani, 1982, 217. str.), a u sličnom ili manjem obimu[/FONT] je poslije '90-te izdavan nekoliko puta i u Srbiji.
Pa sam stoga interesantan znati - na kojem si ga ti jeziku čitao?
Talmud ima [FONT=&]5984 ovakvih stranica[/FONT]
[FONT=&]
Do sada je preveden na Njemački (19. v), Engleski (prevod rađen od 1935. do 1952.) i Ruski (od 1889. do 2008. prevedeno je nešto oko 95%).
A radi se i skoro će biti završen i prevod na italijanski.
[/FONT]
[FONT=&]Postoje znatno kraći prevodi izvoda iz Talmuda na mnogim jezicima pa tako i na "našem" (izdanje Otokar Keršovani, 1982, 217. str.), a u sličnom ili manjem obimu[/FONT] je poslije '90-te izdavan nekoliko puta i u Srbiji.
Pa sam stoga interesantan znati - na kojem si ga ti jeziku čitao?
Član
- Učlanjen(a)
- 16.10.2012
- Poruka
- 70
На српском, цитати , није цела књига, вероватно је преведен са неког од језика. Него јел оно нетачно што говорите о нашем Господу и нејеврејима?
Član
- Učlanjen(a)
- 24.01.2010
- Poruka
- 667
Kada se odlučiš da nešto objaviš trebao bi da imaš mogućnosti da to i potkrepiš konkretnim primerima.
Lako je prekopirati nečiji tekst verujući da je tačan, ali trebalo bi ta se prvo uveriš da li je nešto tačno pa da onda to i tvrdiš.
Pošto slučajno imam Talmud nije mi bilo teško da uzmem da potražim jedan primer da se uverim da je tačno ono što si ti ovde objavio.
U ovom poglavlju se radi o nečem sasvim drugačijem i pošto mi se svidelo rado ću prepričati.U suštini ceo Talmud je pun sličnih primera ali nikako ni nalik ni jednom od ovih koje si ti naveo.
"Ako nejevrejin pod pretnjim smrti tera jevreja da u subotu seče travu i baci je pred stoku neka to izvrši da bi spasao vlastiti život.Ali ako ga tera da seče travu i baci je u reku to čini da bi ga naterao da učini greh i rađe neka dozvoli da bude ubijen nego što to učini"
Ove "primere" koje ti navodiš su izmislili oni koji su želeli da prikažu narodu jevreje u najgorem svetlu da bi opravdeli njihovo proganjanje.
Žao mi je što u našem narodu ima takvih.Nadam se da ćeš barem probati da potražiš dokaze za to što si objavio pa se onda javiti.
Član
- Učlanjen(a)
- 16.10.2012
- Poruka
- 70
Што би неко веровао више теби него мени? наведени су приповедачи и одељак па изволте. Зар данашња ситуација у свету не говори у прилог томе и у прилог протоколима цион. мудраца?
LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.09.2009
- Poruka
- 8.464
Bilo bi korektno ( i potrebno) da navedeš punu referencu za knjigu odakle si ptreuzeo one navodne citate iz Talmuda. Dakle, kako se zove ta knjiga, kada je i od koga izdata i ko je prevodilac teksta?
Član
- Učlanjen(a)
- 24.01.2010
- Poruka
- 667
Nemam ja brate problema sa dokazivanjem nego ti.
Ja imam odakle ali bih zato molio tebe da probaš da potražiš i dokažeš jer je tvoja izjava
više nego smešna.
U vreme kada su Hitlerovi pomoćnici smišljali kako da što više ocrne jevreje nikom nije padalo na pamet da proveri u Talmudu da li nešto stvarno piše nego bi se naravno brže-bolje sve spalilo jer svi "znaju" šta tu piše pa ni ne treba proveravati.
Zato te opet molim da pre nego što opet odgovoriš pronađeš dokaze za svoje tvrdnje.
I opet da ponovim da jevreji nisu neprijatelji srbima nego naprotiv uvek nepravedno i lažnim optužbama proganjani od ljudi kojima je lakše mrzeti i ubijati nego proveriti.
Kampanje koje su neprijatelji jevreja(koji su takođe neprijatelji i srba) sprovodili u Srbiji u ranija vremena na sreću nisu uspevale,kao što neće uspeti ni tvoje neproverene i netačne optužbe.
Član
- Učlanjen(a)
- 16.10.2012
- Poruka
- 70
јел јеврејска америка пријатељ Срба?
Član
- Učlanjen(a)
- 06.06.2009
- Poruka
- 24
Ma ljudi stvar je jednostavna!
Svi navodni citati iz Talmuda i Šulhan Aruha potiču iz dva izvora - prvi je Talmudski Jevrejin (Talmud-Jude) iz 1871, a drugi je 100 zakona Šulhan Aruha (Die Hundert Gesetze des Judenkatechismus). Ovo posljednje je autorski separat iz knjige Jevrejsko ogledalo (Der Judenspiegel) izdane 1883. Autor te knjige je Aron Briman ili ti dr Justus.
Briman je pokršteni rumunski Jevrej, prvo je prešao u protestantizam, a zatim u katolicizam (zanimljiv čovjek).
On i Roling nisu samo povezani po tome što su citati iz njegovih djela često izmješani ili što su po karakteru isti – a to znači da su u najboljem slučaju ili produkt krajnje tendencioznog tumačenja ili da su, u onom najgorem obliku, prosto grube izmišljotine i falsifikati.
Ta dva autora su i usko sarađivala.
Roling je bio katolički teolog, sveštenik i profesor na nekoliko univerziteta (Minster, Milvoki i Prag). Zvanično specijalnost mu je bila jevrejska arheologija, ali time se nikada nije bavio. U Njemačkoj je bio poznat kao pisac niza antijevrejskih i antiprotestanskih polemika. Famoznog Talmudskog Jevrejina objavio je dok držao katedru biblijske egzegeze na univerzitetu u Minsteru.
Rolingova knjiga nije originalno djelo, jer je Roling obilno koristio starije djelo Johana Ajzenmengera Razotkriveno jevrejstvo (Entdecktes Judenthum), a ono što je u njoj Rolingovo zapravo je od Brimana, koji je Rolinga u toku rada na knjizi snabdjevao “materijalima” ili bolje rečeno snabdjevao ga svojim antisemitskim pamfletima.
Nakon petog izdanja Rolingove knjige jevrejska opština Berlina odlučila je 1881. konačno reagovati tužbom. Tužilac je odbio tužbu i to tako što je Talmud proglasio ne religioznim zakonikom judaizma, nego samo djelom od istorijskog značaja (sic!), te da time Jevreji Talmudskim Jevrejinom nisu napadnuti kao religiozna zajednica (što je bilo kažnjivo), nego samo kao rasa i narod (što opet to nije bilo kažnjivo).
Interesantno da je ovaj "recept" odbijanja tužbe iskorišten i u procesu koji je poveo Savez jevrejskih opština Jugoslavije protiv Milorada Mojića (tzv. Talmudski proces) u drugoj polovini '30-tih godina.
Nakon odbijanja optužbe Roling je na vrhuncu slave, toliko se osmjelio da je javno ponudio veliku sumu novca bilo kome ko će osporiti navode iz njegove knjige. Uskoro dobija (i prihvata) poziv da obavlja profesuru na Karlovom univerzitetu u Pragu. Piše članke po raznim novinama, a njegovo djelo se prevodi na francuski (predgovor piše niko drugi do Eduar Drimon).
Rolingov pad počinje 1883.
Praški profesor, kao expert (sam se ponudio) na čuvenom suđenju za krvnu klevetu u Tisa-Ešlaru biva osramoćen, jer nije bio u stanju, a na zahtjev experta odbrane luteranskog teologa i hebraiste prof. Deliča (Delič je i prije toga mnogo puta polemisao sa Rolingom) , da prevede ni jedan odlomak (i to po svom izboru) sa hebrejskog ili aramejskog.
Ko zna šta bi dalje bilo sa Rolingom (pošto je preporuka i jevrejske zajednice Austrije i rabinata bila da se stvar dalje ne talasa) da ga nije (uprkos preporuci) odlučio definitivno dokusuriti ekstravagantni bečki rabin dr Jozef Bloh.
Bloh je napisao seriju članaka u kojima je Rolinga optušio za nekompententnost i ignoranciju. Članci su izazvali veliku buru i Roling je morao reagovati. Optužio je Bloha za klevetu, ali je dva puta odgodio ročište, kada mu je rečeno da trećeg odlaganja neće biti povukao je tužbu.
Ismijan i osramoćen Roling gubi mjesto profesora na Karlovom univerzitetu, na kratko odlazi u SAD, a onda se vraća i postaje kanonik u jednoj manastirskoj crkvi u Pragu.
Ponovo će se vratiti profesuri (ali ne na univerzitetu) nakon 1900. Nastavio je i dalje da piše antisemitske tekstove, ali ovoga puta bez većeg odjeka. Umro je 1931. u 92. godini u Salcburgu.
Briman je nešto kasnije prošao još gore (zaglavio je neko vrijeme u zatvoru, pa je poslije prognan iz A-U), no to je druga priča.
Ono što je važno je to da su i Rolinga i Brimana odmah počeli svi prepisivati. Svi, od Rusa (crnostotinaš Šmakov) pa do Pelagića (on u svom Vjerozakonskom učenju Talmuda na početku odaje Rolingu zahvalnost), Tomića, Mojića ...
Tomić je sigurno sve znao o Rolingu (afera Tisa-Ešlar je bila senzacija tada), a vjerujem i Pelagić .., ali đaba.
Kao i tada i danas ima budala koji se na te nebuloze hvataju ko muhe na gov.., a da bi se sve ovo saznalo potrebno je malo napora i ne mnogo surfanja.
Znam ja da bi ti volio da sam ja Jevrej - pa da pljuneš i da onda zaljepiš etiketu.
Mrka kapa prijatelju!
Nisam Jevrej, Srbin sam kao i ti.
Svi navodni citati iz Talmuda i Šulhan Aruha potiču iz dva izvora - prvi je Talmudski Jevrejin (Talmud-Jude) iz 1871, a drugi je 100 zakona Šulhan Aruha (Die Hundert Gesetze des Judenkatechismus). Ovo posljednje je autorski separat iz knjige Jevrejsko ogledalo (Der Judenspiegel) izdane 1883. Autor te knjige je Aron Briman ili ti dr Justus.
Briman je pokršteni rumunski Jevrej, prvo je prešao u protestantizam, a zatim u katolicizam (zanimljiv čovjek).
On i Roling nisu samo povezani po tome što su citati iz njegovih djela često izmješani ili što su po karakteru isti – a to znači da su u najboljem slučaju ili produkt krajnje tendencioznog tumačenja ili da su, u onom najgorem obliku, prosto grube izmišljotine i falsifikati.
Ta dva autora su i usko sarađivala.
Roling je bio katolički teolog, sveštenik i profesor na nekoliko univerziteta (Minster, Milvoki i Prag). Zvanično specijalnost mu je bila jevrejska arheologija, ali time se nikada nije bavio. U Njemačkoj je bio poznat kao pisac niza antijevrejskih i antiprotestanskih polemika. Famoznog Talmudskog Jevrejina objavio je dok držao katedru biblijske egzegeze na univerzitetu u Minsteru.
Rolingova knjiga nije originalno djelo, jer je Roling obilno koristio starije djelo Johana Ajzenmengera Razotkriveno jevrejstvo (Entdecktes Judenthum), a ono što je u njoj Rolingovo zapravo je od Brimana, koji je Rolinga u toku rada na knjizi snabdjevao “materijalima” ili bolje rečeno snabdjevao ga svojim antisemitskim pamfletima.
Nakon petog izdanja Rolingove knjige jevrejska opština Berlina odlučila je 1881. konačno reagovati tužbom. Tužilac je odbio tužbu i to tako što je Talmud proglasio ne religioznim zakonikom judaizma, nego samo djelom od istorijskog značaja (sic!), te da time Jevreji Talmudskim Jevrejinom nisu napadnuti kao religiozna zajednica (što je bilo kažnjivo), nego samo kao rasa i narod (što opet to nije bilo kažnjivo).
Interesantno da je ovaj "recept" odbijanja tužbe iskorišten i u procesu koji je poveo Savez jevrejskih opština Jugoslavije protiv Milorada Mojića (tzv. Talmudski proces) u drugoj polovini '30-tih godina.
Nakon odbijanja optužbe Roling je na vrhuncu slave, toliko se osmjelio da je javno ponudio veliku sumu novca bilo kome ko će osporiti navode iz njegove knjige. Uskoro dobija (i prihvata) poziv da obavlja profesuru na Karlovom univerzitetu u Pragu. Piše članke po raznim novinama, a njegovo djelo se prevodi na francuski (predgovor piše niko drugi do Eduar Drimon).
Rolingov pad počinje 1883.
Praški profesor, kao expert (sam se ponudio) na čuvenom suđenju za krvnu klevetu u Tisa-Ešlaru biva osramoćen, jer nije bio u stanju, a na zahtjev experta odbrane luteranskog teologa i hebraiste prof. Deliča (Delič je i prije toga mnogo puta polemisao sa Rolingom) , da prevede ni jedan odlomak (i to po svom izboru) sa hebrejskog ili aramejskog.
Ko zna šta bi dalje bilo sa Rolingom (pošto je preporuka i jevrejske zajednice Austrije i rabinata bila da se stvar dalje ne talasa) da ga nije (uprkos preporuci) odlučio definitivno dokusuriti ekstravagantni bečki rabin dr Jozef Bloh.
Bloh je napisao seriju članaka u kojima je Rolinga optušio za nekompententnost i ignoranciju. Članci su izazvali veliku buru i Roling je morao reagovati. Optužio je Bloha za klevetu, ali je dva puta odgodio ročište, kada mu je rečeno da trećeg odlaganja neće biti povukao je tužbu.
Ismijan i osramoćen Roling gubi mjesto profesora na Karlovom univerzitetu, na kratko odlazi u SAD, a onda se vraća i postaje kanonik u jednoj manastirskoj crkvi u Pragu.
Ponovo će se vratiti profesuri (ali ne na univerzitetu) nakon 1900. Nastavio je i dalje da piše antisemitske tekstove, ali ovoga puta bez većeg odjeka. Umro je 1931. u 92. godini u Salcburgu.
Briman je nešto kasnije prošao još gore (zaglavio je neko vrijeme u zatvoru, pa je poslije prognan iz A-U), no to je druga priča.
Ono što je važno je to da su i Rolinga i Brimana odmah počeli svi prepisivati. Svi, od Rusa (crnostotinaš Šmakov) pa do Pelagića (on u svom Vjerozakonskom učenju Talmuda na početku odaje Rolingu zahvalnost), Tomića, Mojića ...
Tomić je sigurno sve znao o Rolingu (afera Tisa-Ešlar je bila senzacija tada), a vjerujem i Pelagić .., ali đaba.
Kao i tada i danas ima budala koji se na te nebuloze hvataju ko muhe na gov.., a da bi se sve ovo saznalo potrebno je malo napora i ne mnogo surfanja.
Znam ja da bi ti volio da sam ja Jevrej - pa da pljuneš i da onda zaljepiš etiketu.
Mrka kapa prijatelju!
Nisam Jevrej, Srbin sam kao i ti.
Član
- Učlanjen(a)
- 15.01.2013
- Poruka
- 555
Nije još,ali biće. (ako nađu naftu)
Dobro znam da nije vezano za temu al` pukao bih da nisam ovo napiso. Na gujicu bi progovorio da mi neko zalepi gubicu.
Osećam se kao pas koji se otrgo sa lanca, pa nakon šajcanja došo kući gladan žedan i pokunjen, a gazda (urednik), uopšte ne treba da mi išta kaže. Samo treba da me prekorno pogleda pa da oborim pogled, podvijem rep i skoro umrem od sramote. Lagao bih kad bi reko da neću nikad više ...
Prepuštam se uredniku na milost i nemilost, ... sve do jednom ....