- Učlanjen(a)
- 07.07.2014
- Poruka
- 18.400
Dva pojma su Bog i šeširdžija. A Riječ jest Bog, piše tako u tebi mrskom Novom zavjetu, i piše tebi specijalno mrski sveti apostol Ivan.
Jesu li Otac i Sin "jednaki", jesu li Osobe istoga Boga?
- Začetnik teme stvarnoslap
- Datum pokretanja
Dva pojma su Bog i šeširdžija. A Riječ jest Bog, piše tako u tebi mrskom Novom zavjetu, i piše tebi specijalno mrski sveti apostol Ivan.
- Učlanjen(a)
- 11.02.2009
- Poruka
- 8.070
Dva pojma su Bog i šeširdžija. A Riječ jest Bog, piše tako u tebi mrskom Novom zavjetu, i piše tebi specijalno mrski sveti apostol Ivan.
Da, njemu mrski Sv. Apostol Ivan - Jovan - Yahanan.
Pitam se samo zašto li toliko "mrzi" najmlađeg apostola, čije ime, gle čuda, i on (Jovan) nosi....
Ps. Mesijanski kompleks je u pitanju. On naime veruje da nastavlja "misiju" mitskog Ivana Prezvitera - Jovana Prezbitera, osobe kojoj se u pseudo Euzebiju pripisuje autorstvo Apokalipse (uz Daniela drugo "omiljeno" štivo subotara i ostalih apokaliptičara), na šta su se "istraživači" Pisama primili kao dete na čokoladu, jer je jedna od njihovih omiljenih teza da najmlađi Kristov učenik, Sv. apostol Ivan nije autor četvrtog Evanđelja, niti poslanica, tačnije da su postojala "tri" Ivana, koje je "zla" Crkva u II stoleću (opet to II stoleće, tako drago ovim subotarskim anatemama) spojila u jednog.
Ali, stvar ipak ne stoji tako, naime kako Istočni, tako i Zapadni istoričari Crkve, kao i najraniji Crkveni Oci sv. Apostolu Ivanu - Jovanu - Yahananu pripisuju autorstvo kako poslanica, evanđelja, tako i Apokalipse.
Član
- Učlanjen(a)
- 26.02.2011
- Poruka
- 987
Laodikeja zašto izvrćeš Vagonerove riječi i samovoljno ih tumačiš.
'A ti, Vitlejeme Efrato, ako i jesi najmanji među tisućama Judinijem, iz tebe će mi izaći koji će biti gospodar u Izrailju, kojemu su izlasci od početka, od vječnijeh vremena.' Mihej 5:2. Postoji vreme kada je Hrist proizišao od Boga, iz Očevih nedara (Jovan 8:42; 1:18), ali to vreme je bilo toliko daleko u večnosti da je skoro bez početka. Poenta je da je Hrist rođeni Sin, a ne stvoreno biće.
Pa čitaj Mihej 5,2 više puta...iz Betlehema će izaći (roditi se kao čovjek) ali čiji su izlasci u vječnosti već bili....tu se govori o dva rođenja...jedno u vječnosti drugo u Betlehemu.
Nije ti dosta, evo ti još citata pa ti budi i dalje osvjedočen u svoje samovoljno tumačenje.
“Svaki član ljudske porodice, osim Adama, je imao roditelje, i svaki je imao početak svojih dana; i zaista, sa dva izuzetka, svi su imali svoj kraj. Čak su i Božji anđeli imali svoj početak, tako da su i oni kao ljudski rod. Što se tiče Sina Božjeg, i on je isključen jer je imao svog Oca Boga i on je imao u nekoj tački u večnosti svoj početak.” {Dž. N. Endrjuz, Rivju i Herald, 7. Septembar, 1869}
“Samo Bog je bez početka. U najranijim vremenima kada je početak mogao biti, period tako dalek da je ograničenim umovima večnost,- postala je reč. 'U početku bješe riječ, i riječ bješe u Boga i riječ bješe Bog.' Jovan 1:1. Ova nestvorena reč je bila Biće, koja se u svoje vreme otelovila i živela među nama. Njegov početak nije bio nalik nijednom biću u svemiru. Ovo je objašnjeno misterioznim rečima, 'Njegov (Božji) jedinorodni Sin' (Jovan 3:16, 1 Jovanova 4:9), 'jedinorodni u Oca' (Jovan 1:14), i 'od Boga iziđoh.' Jovan 8:42. Tako se čini da je nekim nebeskim impulsom ili procesom, ne stvaranjem, poznatim samo svemogućem, i mogućem samo svemogućem, Sin Božji pojavio. I tada je Sveti Duh, Božji Duh, Hristov Duh, nebesko nadahnuće i posrednik sile obojice, njihov predstavnik (Psalam 139:7), takođe nastao.” {U. Smit, Gledajući na Isusa, str. 10. 1898}
“'Onaj koji je rođen u obličju Boga preuzeo je ljudsko obličje.' 'U ljudskom telu je i dalje bio kao Bog, ali nije se prikazivao kao Bog.' 'On se lišio Božjeg obličja, i zauzvrat preuzeo ljudsko obljičje.' 'Slave obličja Božjeg se odrekao na neko vreme.' {A. T. Jones, Bilten Generalne Konferencije 1895, str. 448} (Ova izjava je isto zanimljiva za slapa i Jovana u njihovoj raspravi.
“On je rođen od Svetog Duha. Drugim rečima, Isus Hrist je ponovo rođen. Došao je sa nebesa, Božji prvorođeni, na zemlju i rođen je ponovo. Ali sve u Hristovom radu ide suprotno od našeg: On, bezgrešni, je načinjen grehom kako bi mi bili Božja pravednost u Njemu. On, živi, Princ i autor života, umro je da bi smo mi živeli. On čiji su izlasci od večnih dana, prvorođeni u Boga, ponovo je rođen da bismo se i mi mogli ponovo roditi.” {Hrišćansko Savršenstvo, pr. 53. Propoved A. T. Džonsa, Rivju i Herald, 18. Juli – 1. Avgust, 1899} - Vidiš Laodikeja da A.T. Jones govori o dva rođenja..jedno u vječnosti a drugo kao ljudsko biće. Neću da čujem tvoje samovoljno tumačenje više.
“Kao što je Hrist rođen dva puta, jednom u večnosti, jedinorodni u Oca, i ponovo ovde u telu, tako ujedinjujući božansko sa ljudskim u drugom rođenju, tako ćemo i mi, koji smo rođeni već jednom u telu, imati drugo rođenje, ponovnim rođenjem u Duhu, da bi naše iskustvo bilo isto, ljudsko i božansko sjedinjeno u uniju života.” {V. V. Preskot, Rivju i Herald, 14. April, 1896, str. 232} - Laodikeja ako ne znaš ko je bio Preskot, ja ču ti reći. Peti predsjednik Crkve Advenstista sedmog dana. I on ovdje govori da je Isus bio dva puta rođen, jednom u vječnosti i jednom na zemlji kao čovjek. I ovdje ne želim čuti tvoje samovoljno tumačenje.
“Dakle, Hrist je Reč. Tekst govori o Njegovom poreklu. On je jedinorodni od Oca. Kako je tačno rođen, Biblija ne informiše preciznije; ali ovim terminom i sa još nekoliko sličnih u Pismu, možemo da znamo da je Hrist nastao na drugačiji način nego što su druga bića nastala; Da je proistekao iz Očevog bića na način koji ne moramo nužno razumeti.”{C. W. Stoun, Tkapetan Našeg Spasenja, str. 17. 1886}
“Biti jedinorođeni Božji Sin se mora drugačije razumeti od biti Sin stvaranjem; jer u tom smislu sva bića koja je stvorio su sinovi. Niti se može odnositi na Njegovo čudesno začeće, sa devicom Marijom, od Svetog Duha; jer mu je data ova nežna titula više od četiri hiljade godina pre nego što je došao na svet u selu Vitlejem. Čak štaviše, predstavljen je kao uzdignut daleko više od ljudi i anđela u svojoj prastaroj prirodi. Stoga mora biti tumačen kao Sin Božji u mnogo višem smislu od bilo kog drugog stvorenja. Njegovo proizilaženje iz Oca daje naznaku da niko osim Njega nije tako rođen; zato je, zaista jedini jedinorođeni Sin Božji; i kao takav mora biti božanski; tačnije biti delom božanske prirode... Ideja Oca i Sina dokazuje prioritet u postojanju jednog u odnosu na drugog, odnosno da je jedan nastao pre drugog. Reći da je Sin jednako star kao Otac, je opipljiva zamena teza. Prirodno je nemoguće da Otac bude jednako mlad kao Sin ili da Sin bude jednako star kao Otac. Ako bi se reklo da se ovaj termin koristi samo u prilagođenom smislu, i dalje ostaje pitanje, zašto bi Bog koristio titulu najvišeg, i Njegov nežan odnos sa našim Gospodom, kada bi to kontradikovalo ideji koju je želeo da prenese. Ako su inspirisani pisci želeli da prenesu ideju zajedničko postojanje i večnost Oca i Sina, nisu mogli pronaći više nekompatibilnije termine. Ovo, su trinitarijanci prepoznali. Gdin Fuler, iako pobornik trojstva, bio je iskren da prizna, u zaključku njegovog rada o Hristovom posinaštvu, da, 'po prirodnom redu, Otac je morao postojati pre Sina.' To daje 'jedinorodnom od Oca' (Jovan 1:14), inteligentno postojanje pre prvih dela kreativne sile i dokazuje da se ovde priča o Njegovoj božanskoj prirodi, i to u vezi sa stvaranjem svih stvari. U 14. stihu, ova Reč, koja beše 'u početku' 'sa Bogom', koja beše 'Bog', i kroz koga je 'stvoreno, sve što je stvoreno', je predstavljena kao 'Jedinorodni od Oca', uči da je u svojoj uzvišenoj prirodi rođen; i kao takav, morao je imati početak.” {Dž. M. Stivenson, Rivju i Herald, 14. Novembar, 1854} - Stivenson je bio učenik od Vagonera i pisao za časopis Review and Herald.
„Jer Bogu toliko omilje svet da i Sina svojega jedinorodnoga dade,” Itd. Po ovim redovima, Isus Hrist je rođen od Boga na način na koji niko drugi nije; inače ne bi mogao biti Njegov jedinorodni Sin. Anđeli su nazvani sinovima Božjim, takođe i pravedni ljudi; ali Hrist je Bog na mnogo viši način, bliskijom vezom nego bilo ko. Bog je načinio ljude i anđele od materije koja je već postojala. On je autor njihovog postojanja, stoga i njihov otac. Ali Isus Hrist je rođen od Očeve sopstvene materije. Nije stvoren ni od jedne materije od koje su anđeli i druga stvorenja stvoreni. On je zaista i nedvosmisleno Božji Sin... citirano Jevrejima 1:1-8. Iz ovoga vidimo da je veoma jasna i velika razlika napravljena između Sina i anđela. Njima je svima naređeno da Ga obožavaju. Ni jedno stvorenje ne može biti vredno obožavanja, koliko god uzvišeno bilo, niti bi bilo pravedno i ispravno da naredi jednom redu svojih stvorenja da obožavaju druge. Jedino je božanstvo vredno obožavanja, a obožavati bilo šta drugo bi bilo idolopoklonstvo. Zato Pavle stavlja Isusa daleko iznad anđela, i čini upečatljiv kontrast među njima.”{D. M. Kenrajt, Rivju i Herald, 18. Juni, 1867}
'A ti, Vitlejeme Efrato, ako i jesi najmanji među tisućama Judinijem, iz tebe će mi izaći koji će biti gospodar u Izrailju, kojemu su izlasci od početka, od vječnijeh vremena.' Mihej 5:2. Postoji vreme kada je Hrist proizišao od Boga, iz Očevih nedara (Jovan 8:42; 1:18), ali to vreme je bilo toliko daleko u večnosti da je skoro bez početka. Poenta je da je Hrist rođeni Sin, a ne stvoreno biće.
Pa čitaj Mihej 5,2 više puta...iz Betlehema će izaći (roditi se kao čovjek) ali čiji su izlasci u vječnosti već bili....tu se govori o dva rođenja...jedno u vječnosti drugo u Betlehemu.
Nije ti dosta, evo ti još citata pa ti budi i dalje osvjedočen u svoje samovoljno tumačenje.
“Svaki član ljudske porodice, osim Adama, je imao roditelje, i svaki je imao početak svojih dana; i zaista, sa dva izuzetka, svi su imali svoj kraj. Čak su i Božji anđeli imali svoj početak, tako da su i oni kao ljudski rod. Što se tiče Sina Božjeg, i on je isključen jer je imao svog Oca Boga i on je imao u nekoj tački u večnosti svoj početak.” {Dž. N. Endrjuz, Rivju i Herald, 7. Septembar, 1869}
“Samo Bog je bez početka. U najranijim vremenima kada je početak mogao biti, period tako dalek da je ograničenim umovima večnost,- postala je reč. 'U početku bješe riječ, i riječ bješe u Boga i riječ bješe Bog.' Jovan 1:1. Ova nestvorena reč je bila Biće, koja se u svoje vreme otelovila i živela među nama. Njegov početak nije bio nalik nijednom biću u svemiru. Ovo je objašnjeno misterioznim rečima, 'Njegov (Božji) jedinorodni Sin' (Jovan 3:16, 1 Jovanova 4:9), 'jedinorodni u Oca' (Jovan 1:14), i 'od Boga iziđoh.' Jovan 8:42. Tako se čini da je nekim nebeskim impulsom ili procesom, ne stvaranjem, poznatim samo svemogućem, i mogućem samo svemogućem, Sin Božji pojavio. I tada je Sveti Duh, Božji Duh, Hristov Duh, nebesko nadahnuće i posrednik sile obojice, njihov predstavnik (Psalam 139:7), takođe nastao.” {U. Smit, Gledajući na Isusa, str. 10. 1898}
“'Onaj koji je rođen u obličju Boga preuzeo je ljudsko obličje.' 'U ljudskom telu je i dalje bio kao Bog, ali nije se prikazivao kao Bog.' 'On se lišio Božjeg obličja, i zauzvrat preuzeo ljudsko obljičje.' 'Slave obličja Božjeg se odrekao na neko vreme.' {A. T. Jones, Bilten Generalne Konferencije 1895, str. 448} (Ova izjava je isto zanimljiva za slapa i Jovana u njihovoj raspravi.
“On je rođen od Svetog Duha. Drugim rečima, Isus Hrist je ponovo rođen. Došao je sa nebesa, Božji prvorođeni, na zemlju i rođen je ponovo. Ali sve u Hristovom radu ide suprotno od našeg: On, bezgrešni, je načinjen grehom kako bi mi bili Božja pravednost u Njemu. On, živi, Princ i autor života, umro je da bi smo mi živeli. On čiji su izlasci od večnih dana, prvorođeni u Boga, ponovo je rođen da bismo se i mi mogli ponovo roditi.” {Hrišćansko Savršenstvo, pr. 53. Propoved A. T. Džonsa, Rivju i Herald, 18. Juli – 1. Avgust, 1899} - Vidiš Laodikeja da A.T. Jones govori o dva rođenja..jedno u vječnosti a drugo kao ljudsko biće. Neću da čujem tvoje samovoljno tumačenje više.
“Kao što je Hrist rođen dva puta, jednom u večnosti, jedinorodni u Oca, i ponovo ovde u telu, tako ujedinjujući božansko sa ljudskim u drugom rođenju, tako ćemo i mi, koji smo rođeni već jednom u telu, imati drugo rođenje, ponovnim rođenjem u Duhu, da bi naše iskustvo bilo isto, ljudsko i božansko sjedinjeno u uniju života.” {V. V. Preskot, Rivju i Herald, 14. April, 1896, str. 232} - Laodikeja ako ne znaš ko je bio Preskot, ja ču ti reći. Peti predsjednik Crkve Advenstista sedmog dana. I on ovdje govori da je Isus bio dva puta rođen, jednom u vječnosti i jednom na zemlji kao čovjek. I ovdje ne želim čuti tvoje samovoljno tumačenje.
“Dakle, Hrist je Reč. Tekst govori o Njegovom poreklu. On je jedinorodni od Oca. Kako je tačno rođen, Biblija ne informiše preciznije; ali ovim terminom i sa još nekoliko sličnih u Pismu, možemo da znamo da je Hrist nastao na drugačiji način nego što su druga bića nastala; Da je proistekao iz Očevog bića na način koji ne moramo nužno razumeti.”{C. W. Stoun, Tkapetan Našeg Spasenja, str. 17. 1886}
“Biti jedinorođeni Božji Sin se mora drugačije razumeti od biti Sin stvaranjem; jer u tom smislu sva bića koja je stvorio su sinovi. Niti se može odnositi na Njegovo čudesno začeće, sa devicom Marijom, od Svetog Duha; jer mu je data ova nežna titula više od četiri hiljade godina pre nego što je došao na svet u selu Vitlejem. Čak štaviše, predstavljen je kao uzdignut daleko više od ljudi i anđela u svojoj prastaroj prirodi. Stoga mora biti tumačen kao Sin Božji u mnogo višem smislu od bilo kog drugog stvorenja. Njegovo proizilaženje iz Oca daje naznaku da niko osim Njega nije tako rođen; zato je, zaista jedini jedinorođeni Sin Božji; i kao takav mora biti božanski; tačnije biti delom božanske prirode... Ideja Oca i Sina dokazuje prioritet u postojanju jednog u odnosu na drugog, odnosno da je jedan nastao pre drugog. Reći da je Sin jednako star kao Otac, je opipljiva zamena teza. Prirodno je nemoguće da Otac bude jednako mlad kao Sin ili da Sin bude jednako star kao Otac. Ako bi se reklo da se ovaj termin koristi samo u prilagođenom smislu, i dalje ostaje pitanje, zašto bi Bog koristio titulu najvišeg, i Njegov nežan odnos sa našim Gospodom, kada bi to kontradikovalo ideji koju je želeo da prenese. Ako su inspirisani pisci želeli da prenesu ideju zajedničko postojanje i večnost Oca i Sina, nisu mogli pronaći više nekompatibilnije termine. Ovo, su trinitarijanci prepoznali. Gdin Fuler, iako pobornik trojstva, bio je iskren da prizna, u zaključku njegovog rada o Hristovom posinaštvu, da, 'po prirodnom redu, Otac je morao postojati pre Sina.' To daje 'jedinorodnom od Oca' (Jovan 1:14), inteligentno postojanje pre prvih dela kreativne sile i dokazuje da se ovde priča o Njegovoj božanskoj prirodi, i to u vezi sa stvaranjem svih stvari. U 14. stihu, ova Reč, koja beše 'u početku' 'sa Bogom', koja beše 'Bog', i kroz koga je 'stvoreno, sve što je stvoreno', je predstavljena kao 'Jedinorodni od Oca', uči da je u svojoj uzvišenoj prirodi rođen; i kao takav, morao je imati početak.” {Dž. M. Stivenson, Rivju i Herald, 14. Novembar, 1854} - Stivenson je bio učenik od Vagonera i pisao za časopis Review and Herald.
„Jer Bogu toliko omilje svet da i Sina svojega jedinorodnoga dade,” Itd. Po ovim redovima, Isus Hrist je rođen od Boga na način na koji niko drugi nije; inače ne bi mogao biti Njegov jedinorodni Sin. Anđeli su nazvani sinovima Božjim, takođe i pravedni ljudi; ali Hrist je Bog na mnogo viši način, bliskijom vezom nego bilo ko. Bog je načinio ljude i anđele od materije koja je već postojala. On je autor njihovog postojanja, stoga i njihov otac. Ali Isus Hrist je rođen od Očeve sopstvene materije. Nije stvoren ni od jedne materije od koje su anđeli i druga stvorenja stvoreni. On je zaista i nedvosmisleno Božji Sin... citirano Jevrejima 1:1-8. Iz ovoga vidimo da je veoma jasna i velika razlika napravljena između Sina i anđela. Njima je svima naređeno da Ga obožavaju. Ni jedno stvorenje ne može biti vredno obožavanja, koliko god uzvišeno bilo, niti bi bilo pravedno i ispravno da naredi jednom redu svojih stvorenja da obožavaju druge. Jedino je božanstvo vredno obožavanja, a obožavati bilo šta drugo bi bilo idolopoklonstvo. Zato Pavle stavlja Isusa daleko iznad anđela, i čini upečatljiv kontrast među njima.”{D. M. Kenrajt, Rivju i Herald, 18. Juni, 1867}
Član
- Učlanjen(a)
- 26.02.2011
- Poruka
- 987
Ono što je izlazilo u godišnjacima od 1889. do 1914.
“Kao što je već naglašeno, adventisti sedmog dana nemaju veru osim Biblije; ali se drže određenih dobro definisanih tačaka vere, za koje su spremni da daju razlog kome god ih bude upitao. Sledeći predlozi mogu biti uzeti kao skup principa njihove religije, za koju postoji, koliko znamo, jedinstvo kroz celokupno crkveno telo. Oni veruju:
I. Da postoji jedan Bog, lično, duhovno biće, stvoritelj svih stvari, svemoguć, sveznajuć i večan; beskrajan u mudrosti, svetosti, pravdi, dobroti, istini i milosti; nepromenjiv i sveprisutan kroz svog predstavnika Svetog Duha. Psalam 139:7
II. Da postoji jedan Gospod Isus Hrist, Sin Večnog Oca, kroz koga je stvoreno sve i od koga se sastoje;... III. Da su sveti spisi Starog i Novog zaveta inspirisani Bogom, da sadrže puno otkrivenje Njegove volje za ljudski rod, i da su jedino bezgrešno pravilo vere....” {Temeljni Principi Adventista Sedmog Dana Broj 1, str. 147} (Primedba: 1872. je ove ozjave zapisao uglavnom Džejms Vajt na 14 stranica nazvanih “Objava Fundamentalnih Istina Adventista Sedmog Dana”, i prvi put su se pojavile u Znaci Vremena časopisu iz 1874. godine. Živi Svedok, 1959, Pacific Press Publishing Association, str. 1, 2} Odatle su inkorporirane u Godišnjake iz 1889. do 1914.. Ali, između 1915. do 1930. “Objave vere” se nisu pojavljivale u našim Godišnjacima. Šta se dogodilo tih godina?)
“Nemamo se čega plašiti za budućnost, osim ako zaboravimo način kako nas je Gospod vodio i Njegova učenja u našoj istoriji.” {E. G. Vajt, Životne Skice, str. 196}
“Kažem vam sada, da će, kada me spuste na počinak, velike promene nastati. Ne znam kada ću biti uzeta; i želim da upozorim sve na naume đavola.” {E. G. Vajt, Rukopis. 1, 1915}
Elen G. Vajt je umrla 1915. (Primedba: do 1924-te poslednji od ranih pionira, Dž. N. Loufborov, je preminuo)
Koje velike promene su nastale nakon što su ona i pioniri osnivači preminuli?
Godišnjak 1931. (pojavljuje se nakon petnaest godina!)
“1. Da je Sveto pismo Starog i Novog zaveta inspirisano Bogom, da sadrži sveopšte otkrivenje Njegove volje ljudskom rodu, i da je jedino nepogrešivo pravilo vere i prakse. 2 Tim. 3:15-17.
2. Da se božanstvo, ili Trojstvo, sastoji od Večnog Oca, ličnog, duhovnog bića, sveprisutnog, sveznajućeg, beskrajnog u mudrosti i ljubavi; Gospoda Isusa Hrista, Sina Večnog Oca, kroz koga je sve stvoreno i kroz koga je spasenje iskupljenih ispunjeno; Svetog Duha, treće osobe u božanstvu, velike regenerišuće sile u radu spasenja. Matej 28:19
3. Da je Isus Hrist veoma Bog, iste prirode i materije kao i večni Otac. Dok je zadržao i božasnko obličje, uzeo je na sebe i ljudsku prirodu i živeo na zemlji kao čovek...” {Fundamental Principles of SDA’s no. 2, p. 377} Tek kada su prorok i pioniri umrli, opadač je mogao da načini svoj potez i “kad ljudi pospaše, dođe njegov neprijatelj i posija kukolj po pšenici,” (Mat. 13:25, 28)
Godišnjak 1981.
“1. Sveto pismo Sveto pismo, Stari i Novi zavet, su pisana Reč Božja,...
2. Trojstvo Postoji jedan Bog: Otac, Sin i Sveti Duh, unija tri suvečne osobe. Bog je besmrtan, svemoguć, sveznajuć, iznad svega i sveprisutan. On je beskrajan i van domašaja ljudskog poimanja, ali poznat kroz Njegove samootkrivenje. On je zauvek vredan obožavanja i službe svega stvorenog. ( 5. Mojs. 6:4; Mat. 28:19; 2 Kor. 13:14; Efe. 4:46; 1 Petrova 1:2; 1 Tim. 17; Otk. 14:7.)
3. Otac Bog, večni Otac...
4. Sin Bog večni Sin...
5. Sveti Duh Bog večni Duh…” {Temeljni Principi Verovanja Advetnista Sedmog Dana broj 3, str. 5}
(Svi koji znaju da broje će priznati da je Bog, Bog, Bog = 3 Boga. Da li to i Vi obožavate?)
“Kao što je već naglašeno, adventisti sedmog dana nemaju veru osim Biblije; ali se drže određenih dobro definisanih tačaka vere, za koje su spremni da daju razlog kome god ih bude upitao. Sledeći predlozi mogu biti uzeti kao skup principa njihove religije, za koju postoji, koliko znamo, jedinstvo kroz celokupno crkveno telo. Oni veruju:
I. Da postoji jedan Bog, lično, duhovno biće, stvoritelj svih stvari, svemoguć, sveznajuć i večan; beskrajan u mudrosti, svetosti, pravdi, dobroti, istini i milosti; nepromenjiv i sveprisutan kroz svog predstavnika Svetog Duha. Psalam 139:7
II. Da postoji jedan Gospod Isus Hrist, Sin Večnog Oca, kroz koga je stvoreno sve i od koga se sastoje;... III. Da su sveti spisi Starog i Novog zaveta inspirisani Bogom, da sadrže puno otkrivenje Njegove volje za ljudski rod, i da su jedino bezgrešno pravilo vere....” {Temeljni Principi Adventista Sedmog Dana Broj 1, str. 147} (Primedba: 1872. je ove ozjave zapisao uglavnom Džejms Vajt na 14 stranica nazvanih “Objava Fundamentalnih Istina Adventista Sedmog Dana”, i prvi put su se pojavile u Znaci Vremena časopisu iz 1874. godine. Živi Svedok, 1959, Pacific Press Publishing Association, str. 1, 2} Odatle su inkorporirane u Godišnjake iz 1889. do 1914.. Ali, između 1915. do 1930. “Objave vere” se nisu pojavljivale u našim Godišnjacima. Šta se dogodilo tih godina?)
“Nemamo se čega plašiti za budućnost, osim ako zaboravimo način kako nas je Gospod vodio i Njegova učenja u našoj istoriji.” {E. G. Vajt, Životne Skice, str. 196}
“Kažem vam sada, da će, kada me spuste na počinak, velike promene nastati. Ne znam kada ću biti uzeta; i želim da upozorim sve na naume đavola.” {E. G. Vajt, Rukopis. 1, 1915}
Elen G. Vajt je umrla 1915. (Primedba: do 1924-te poslednji od ranih pionira, Dž. N. Loufborov, je preminuo)
Koje velike promene su nastale nakon što su ona i pioniri osnivači preminuli?
Godišnjak 1931. (pojavljuje se nakon petnaest godina!)
“1. Da je Sveto pismo Starog i Novog zaveta inspirisano Bogom, da sadrži sveopšte otkrivenje Njegove volje ljudskom rodu, i da je jedino nepogrešivo pravilo vere i prakse. 2 Tim. 3:15-17.
2. Da se božanstvo, ili Trojstvo, sastoji od Večnog Oca, ličnog, duhovnog bića, sveprisutnog, sveznajućeg, beskrajnog u mudrosti i ljubavi; Gospoda Isusa Hrista, Sina Večnog Oca, kroz koga je sve stvoreno i kroz koga je spasenje iskupljenih ispunjeno; Svetog Duha, treće osobe u božanstvu, velike regenerišuće sile u radu spasenja. Matej 28:19
3. Da je Isus Hrist veoma Bog, iste prirode i materije kao i večni Otac. Dok je zadržao i božasnko obličje, uzeo je na sebe i ljudsku prirodu i živeo na zemlji kao čovek...” {Fundamental Principles of SDA’s no. 2, p. 377} Tek kada su prorok i pioniri umrli, opadač je mogao da načini svoj potez i “kad ljudi pospaše, dođe njegov neprijatelj i posija kukolj po pšenici,” (Mat. 13:25, 28)
Godišnjak 1981.
“1. Sveto pismo Sveto pismo, Stari i Novi zavet, su pisana Reč Božja,...
2. Trojstvo Postoji jedan Bog: Otac, Sin i Sveti Duh, unija tri suvečne osobe. Bog je besmrtan, svemoguć, sveznajuć, iznad svega i sveprisutan. On je beskrajan i van domašaja ljudskog poimanja, ali poznat kroz Njegove samootkrivenje. On je zauvek vredan obožavanja i službe svega stvorenog. ( 5. Mojs. 6:4; Mat. 28:19; 2 Kor. 13:14; Efe. 4:46; 1 Petrova 1:2; 1 Tim. 17; Otk. 14:7.)
3. Otac Bog, večni Otac...
4. Sin Bog večni Sin...
5. Sveti Duh Bog večni Duh…” {Temeljni Principi Verovanja Advetnista Sedmog Dana broj 3, str. 5}
(Svi koji znaju da broje će priznati da je Bog, Bog, Bog = 3 Boga. Da li to i Vi obožavate?)
- Učlanjen(a)
- 22.07.2016
- Poruka
- 11.465
Reč beše sa Bogom..dva pojma ipak.
- Učlanjen(a)
- 07.07.2014
- Poruka
- 18.400
Dva pojma su Bog i šeširdžija. A Riječ jest Bog, piše tako u tebi mrskom Novom zavjetu, i piše tebi specijalno mrski sveti apostol Ivan.
Ako Riječ (Logos) u Ivanovom evanđelju nije Bog, što je onda Riječ (Logos)?
- Učlanjen(a)
- 22.07.2016
- Poruka
- 11.465
Zato što Ivan kaže da "Reč beše sa Bogom".....
Reč je apstraktni pojam kojim se opisuje delo Jednog od Svetih Nebeskih....delo "direktnog" stvaranja. Ta Reč-apstraktni pojam(naravno da nije bukvalna Reč) je stvorio sve tj. izvršio nameru Božiju. Silom i autoritetom samog Boga.
Poslednja izmena:
VIP
- Učlanjen(a)
- 14.07.2011
- Poruka
- 19.107
Kainos, vec sam odgovorio i dao citate iz Vagonerove knjige, u kojima on pise - da Isus nije stvoren, vec da je nestvoreni vecni Bog.
Takodje sam iz njegovih reci dokazao, da on u izrazu "RODJENJE" misli na Hristovu predestinaciju ili predodredjenje, kojim je on vec na nebu bio odredjen da se u jednm trenutku rodi na zemlji kao spasitelj, jer i rec Bozja u odnosu na ovu predestinaciju kaze "DA JE ISUS JAGNJE ZAKLANO OD POSTANJA SVETA"
I na kraju sam dokazao, da on u izrazu "PROIZISAO" ili "IZASAO IZ OCEVIH NEDARA" misli na to, da je Isus nakon stvaranja bica u kosmosu - izasao iz prisutnosti Bozje i njegove slave i svetlosti, kako bi stvorena bica mogla da u njemu gledaju sliku Bozju a da ne poginu, jer rec Bozja kaze "DA JE BOG OGANJ KOJI SPALJUJE"
To je tako jasno u Vagonerovim recima, i to je razumljivo objasnjeno u samoj Vagonerovoj knjizi u fusnotama.
Ti si Kainos kontradiktoran, jer citiras Vagonerove reci gde on kaze da Isus nije stvoren vec vecni Bog, a potom tvdis kako je Vagoner pisao kako u izrazu "PROISHODITI" on misli na nekakvo stvaranje Isusa na nebu pre koga on nije postojao.
Dakle, problem nije u Vagoneru vec u tvom izvrtanju izraza, i njihovom prikazivanju u krivom svetlu.
Na kraju, sta si pokusao dokazati iz tih citata pionira Adventisticke crkve, i 27 verovanja?
Upravo to sto si citirao dokazuje da su Adventisti verovali u Isusa Hrista i Svetog Duha kao vecne nestvorene Bozanske licnosti jednake Bogu.
Takodje, da su Adventisti kasnije samo izvrsili formulaciju dodavanjem fraza koje definisu te tri Bozanske licnosti kao trojstvo, u sta su Adventisticka crkva i pioniri crkve zajedno sa Ellen White oduvek verovali.
Sta je tu sporno?
Takodje sam iz njegovih reci dokazao, da on u izrazu "RODJENJE" misli na Hristovu predestinaciju ili predodredjenje, kojim je on vec na nebu bio odredjen da se u jednm trenutku rodi na zemlji kao spasitelj, jer i rec Bozja u odnosu na ovu predestinaciju kaze "DA JE ISUS JAGNJE ZAKLANO OD POSTANJA SVETA"
I na kraju sam dokazao, da on u izrazu "PROIZISAO" ili "IZASAO IZ OCEVIH NEDARA" misli na to, da je Isus nakon stvaranja bica u kosmosu - izasao iz prisutnosti Bozje i njegove slave i svetlosti, kako bi stvorena bica mogla da u njemu gledaju sliku Bozju a da ne poginu, jer rec Bozja kaze "DA JE BOG OGANJ KOJI SPALJUJE"
To je tako jasno u Vagonerovim recima, i to je razumljivo objasnjeno u samoj Vagonerovoj knjizi u fusnotama.
Ti si Kainos kontradiktoran, jer citiras Vagonerove reci gde on kaze da Isus nije stvoren vec vecni Bog, a potom tvdis kako je Vagoner pisao kako u izrazu "PROISHODITI" on misli na nekakvo stvaranje Isusa na nebu pre koga on nije postojao.
Dakle, problem nije u Vagoneru vec u tvom izvrtanju izraza, i njihovom prikazivanju u krivom svetlu.
Na kraju, sta si pokusao dokazati iz tih citata pionira Adventisticke crkve, i 27 verovanja?
Upravo to sto si citirao dokazuje da su Adventisti verovali u Isusa Hrista i Svetog Duha kao vecne nestvorene Bozanske licnosti jednake Bogu.
Takodje, da su Adventisti kasnije samo izvrsili formulaciju dodavanjem fraza koje definisu te tri Bozanske licnosti kao trojstvo, u sta su Adventisticka crkva i pioniri crkve zajedno sa Ellen White oduvek verovali.
Sta je tu sporno?
Poslednja izmena:
- Učlanjen(a)
- 11.02.2009
- Poruka
- 8.070
Po njihovom "umu" sve osim Boga... koliko daleko ide američki kompleks posednuća sa "Scripture" možemo se osvedočiti čitajući "mudrolije" "New Born", kao što je recimo ovaj:
Kod:
https://www.the-elijah-project.comna kome možemo naći i ovakve "bisere"
The Old Testament Gospel of Jesus Christ
by Larry D. Harper
u kome "autor" iznosi tvrdnju o postojanju "tri" Adama, prvog koji je po njemu sam Isus (dakle podmuklo iznosi tvrdnju da je Isus stvoren, drugog koji je sagrešio, i trećeg, koji je u stvari povratak prvog.
Ps. Isti "autor" iznosi adventističkim "mudricama" tako dragu tezu o "otpadu" Crkve u II stoleću i navodnim sotoninim lažima (o stvaranju samo jednog Adama) kojima se ljudima "zatvaraju" oči i vrata "spasenja".... Uz sve to, "autor", isto kao i Jovan tvrdi da on samo prenosi "izvorno" učenje Apostola...
- Učlanjen(a)
- 07.07.2014
- Poruka
- 18.400
Ipak je Riječ Bog, kaže apostol.
Đavlina ne miruje.