Laodikeja zašto izvrćeš Vagonerove riječi i samovoljno ih tumačiš.
'A ti, Vitlejeme Efrato, ako i jesi najmanji među tisućama Judinijem, iz tebe će mi izaći koji će biti gospodar u Izrailju, kojemu su izlasci od početka, od vječnijeh vremena.' Mihej 5:2. Postoji vreme kada je Hrist proizišao od Boga, iz Očevih nedara (Jovan 8:42; 1:18), ali to vreme je bilo toliko daleko u večnosti da je skoro bez početka. Poenta je da je Hrist rođeni Sin, a ne stvoreno biće.
Pa čitaj Mihej 5,2 više puta...iz Betlehema će izaći (roditi se kao čovjek) ali čiji su izlasci u vječnosti već bili....tu se govori o dva rođenja...jedno u vječnosti drugo u Betlehemu.
Nije ti dosta, evo ti još citata pa ti budi i dalje osvjedočen u svoje samovoljno tumačenje.
“Svaki član ljudske porodice, osim Adama, je imao roditelje, i svaki je imao početak svojih dana; i zaista, sa dva izuzetka, svi su imali svoj kraj. Čak su i Božji anđeli imali svoj početak, tako da su i oni kao ljudski rod. Što se tiče Sina Božjeg, i on je isključen jer je imao svog Oca Boga i on je imao u nekoj tački u večnosti svoj početak.” {Dž. N. Endrjuz, Rivju i Herald, 7. Septembar, 1869}
“Samo Bog je bez početka. U najranijim vremenima kada je početak mogao biti, period tako dalek da je ograničenim umovima večnost,- postala je reč. 'U početku bješe riječ, i riječ bješe u Boga i riječ bješe Bog.' Jovan 1:1. Ova nestvorena reč je bila Biće, koja se u svoje vreme otelovila i živela među nama. Njegov početak nije bio nalik nijednom biću u svemiru. Ovo je objašnjeno misterioznim rečima, 'Njegov (Božji) jedinorodni Sin' (Jovan 3:16, 1 Jovanova 4:9), 'jedinorodni u Oca' (Jovan 1:14), i 'od Boga iziđoh.' Jovan 8:42. Tako se čini da je nekim nebeskim impulsom ili procesom, ne stvaranjem, poznatim samo svemogućem, i mogućem samo svemogućem, Sin Božji pojavio. I tada je Sveti Duh, Božji Duh, Hristov Duh, nebesko nadahnuće i posrednik sile obojice, njihov predstavnik (Psalam 139:7), takođe nastao.” {U. Smit, Gledajući na Isusa, str. 10. 1898}
“'Onaj koji je rođen u obličju Boga preuzeo je ljudsko obličje.' 'U ljudskom telu je i dalje bio kao Bog, ali nije se prikazivao kao Bog.' 'On se lišio Božjeg obličja, i zauzvrat preuzeo ljudsko obljičje.' 'Slave obličja Božjeg se odrekao na neko vreme.' {A. T. Jones, Bilten Generalne Konferencije 1895, str. 448} (Ova izjava je isto zanimljiva za slapa i Jovana u njihovoj raspravi.
“On je rođen od Svetog Duha. Drugim rečima, Isus Hrist je ponovo rođen. Došao je sa nebesa, Božji prvorođeni, na zemlju i rođen je ponovo. Ali sve u Hristovom radu ide suprotno od našeg: On, bezgrešni, je načinjen grehom kako bi mi bili Božja pravednost u Njemu. On, živi, Princ i autor života, umro je da bi smo mi živeli. On čiji su izlasci od večnih dana, prvorođeni u Boga, ponovo je rođen da bismo se i mi mogli ponovo roditi.” {Hrišćansko Savršenstvo, pr. 53. Propoved A. T. Džonsa, Rivju i Herald, 18. Juli – 1. Avgust, 1899} - Vidiš Laodikeja da A.T. Jones govori o dva rođenja..jedno u vječnosti a drugo kao ljudsko biće. Neću da čujem tvoje samovoljno tumačenje više.
“Kao što je Hrist rođen dva puta, jednom u večnosti, jedinorodni u Oca, i ponovo ovde u telu, tako ujedinjujući božansko sa ljudskim u drugom rođenju, tako ćemo i mi, koji smo rođeni već jednom u telu, imati drugo rođenje, ponovnim rođenjem u Duhu, da bi naše iskustvo bilo isto, ljudsko i božansko sjedinjeno u uniju života.” {V. V. Preskot, Rivju i Herald, 14. April, 1896, str. 232} - Laodikeja ako ne znaš ko je bio Preskot, ja ču ti reći. Peti predsjednik Crkve Advenstista sedmog dana. I on ovdje govori da je Isus bio dva puta rođen, jednom u vječnosti i jednom na zemlji kao čovjek. I ovdje ne želim čuti tvoje samovoljno tumačenje.
“Dakle, Hrist je Reč. Tekst govori o Njegovom poreklu. On je jedinorodni od Oca. Kako je tačno rođen, Biblija ne informiše preciznije; ali ovim terminom i sa još nekoliko sličnih u Pismu, možemo da znamo da je Hrist nastao na drugačiji način nego što su druga bića nastala; Da je proistekao iz Očevog bića na način koji ne moramo nužno razumeti.”{C. W. Stoun, Tkapetan Našeg Spasenja, str. 17. 1886}
“Biti jedinorođeni Božji Sin se mora drugačije razumeti od biti Sin stvaranjem; jer u tom smislu sva bića koja je stvorio su sinovi. Niti se može odnositi na Njegovo čudesno začeće, sa devicom Marijom, od Svetog Duha; jer mu je data ova nežna titula više od četiri hiljade godina pre nego što je došao na svet u selu Vitlejem. Čak štaviše, predstavljen je kao uzdignut daleko više od ljudi i anđela u svojoj prastaroj prirodi. Stoga mora biti tumačen kao Sin Božji u mnogo višem smislu od bilo kog drugog stvorenja. Njegovo proizilaženje iz Oca daje naznaku da niko osim Njega nije tako rođen; zato je, zaista jedini jedinorođeni Sin Božji; i kao takav mora biti božanski; tačnije biti delom božanske prirode... Ideja Oca i Sina dokazuje prioritet u postojanju jednog u odnosu na drugog, odnosno da je jedan nastao pre drugog. Reći da je Sin jednako star kao Otac, je opipljiva zamena teza. Prirodno je nemoguće da Otac bude jednako mlad kao Sin ili da Sin bude jednako star kao Otac. Ako bi se reklo da se ovaj termin koristi samo u prilagođenom smislu, i dalje ostaje pitanje, zašto bi Bog koristio titulu najvišeg, i Njegov nežan odnos sa našim Gospodom, kada bi to kontradikovalo ideji koju je želeo da prenese. Ako su inspirisani pisci želeli da prenesu ideju zajedničko postojanje i večnost Oca i Sina, nisu mogli pronaći više nekompatibilnije termine. Ovo, su trinitarijanci prepoznali. Gdin Fuler, iako pobornik trojstva, bio je iskren da prizna, u zaključku njegovog rada o Hristovom posinaštvu, da, 'po prirodnom redu, Otac je morao postojati pre Sina.' To daje 'jedinorodnom od Oca' (Jovan 1:14), inteligentno postojanje pre prvih dela kreativne sile i dokazuje da se ovde priča o Njegovoj božanskoj prirodi, i to u vezi sa stvaranjem svih stvari. U 14. stihu, ova Reč, koja beše 'u početku' 'sa Bogom', koja beše 'Bog', i kroz koga je 'stvoreno, sve što je stvoreno', je predstavljena kao 'Jedinorodni od Oca', uči da je u svojoj uzvišenoj prirodi rođen; i kao takav, morao je imati početak.” {Dž. M. Stivenson, Rivju i Herald, 14. Novembar, 1854} - Stivenson je bio učenik od Vagonera i pisao za časopis Review and Herald.
„Jer Bogu toliko omilje svet da i Sina svojega jedinorodnoga dade,” Itd. Po ovim redovima, Isus Hrist je rođen od Boga na način na koji niko drugi nije; inače ne bi mogao biti Njegov jedinorodni Sin. Anđeli su nazvani sinovima Božjim, takođe i pravedni ljudi; ali Hrist je Bog na mnogo viši način, bliskijom vezom nego bilo ko. Bog je načinio ljude i anđele od materije koja je već postojala. On je autor njihovog postojanja, stoga i njihov otac. Ali Isus Hrist je rođen od Očeve sopstvene materije. Nije stvoren ni od jedne materije od koje su anđeli i druga stvorenja stvoreni. On je zaista i nedvosmisleno Božji Sin... citirano Jevrejima 1:1-8. Iz ovoga vidimo da je veoma jasna i velika razlika napravljena između Sina i anđela. Njima je svima naređeno da Ga obožavaju. Ni jedno stvorenje ne može biti vredno obožavanja, koliko god uzvišeno bilo, niti bi bilo pravedno i ispravno da naredi jednom redu svojih stvorenja da obožavaju druge. Jedino je božanstvo vredno obožavanja, a obožavati bilo šta drugo bi bilo idolopoklonstvo. Zato Pavle stavlja Isusa daleko iznad anđela, i čini upečatljiv kontrast među njima.”{D. M. Kenrajt, Rivju i Herald, 18. Juni, 1867}