Te godine su definisana ucenja Adventisticke crkve u 28 verovanja , izmedju ostalih potvrdjeno je i staro verovanje pionira Advenisticke crkve u trojedinog Boga, o kome su pisali Ellen White, Jejms Wagoner, itd.
Pominju se jos neke godine kao dokaz da su Adventisti od pocetka verovali u trojstvo, kao sto su 1913, 1914, 1941..
Inace, Djejms Vagoner koji pise o trojstvu u gore pomenutoj knjizi, ziveo je u vremenu nastanka Adventisticke crkve, kao i Ellen White.
Evo da vidimo da li je po Laodikeji Džejms Vagoner vjerovao da je Isus Bog bez početka kako uči crkva ili je rođen u vječnosti
“Reč je bila 'u početku.'
Ljudski um ne može dokučiti koji vremenski period se ovde odvijao. Ljudima nije dato da znaju kada i kako je Sin rođen; ali znamo da je on bio božanska reč, ne samo pre nego što je došao na ovu zemlju da umre, već i pre nego što je svet uopšte i stvoren. Pred samo raspeće, On se pomolio: 'I sad proslavi ti mene, Oče, u tebe samoga slavom koju imadoh u tebe prije nego svijet postade.' Jovan 17:5
Više od sedamsto godina pre njegovog prvog dolaska, sam dolazak je bio predskazan inspirisanim rečima: 'A ti, Vitlejeme Efrato, ako i jesi najmanji među tisućama Judinijem, iz tebe će mi izaći koji će biti gospodar u Izrailju, kojemu su izlasci od početka, od vječnijeh vremena.' Mihej 5:2.
Znamo da Hrist 'Od Boga iziđe i dođe' (Jovan 8:42), ali to je bilo toliko davno u prošlosti da ljudski um to ne može pojmiti.” {E. Dž. Vagoner, Hrist i Njegova Pravednost, p. 9. 1890}
„Da li je Hrist Bog? Ovo ime nije dato Hristu kao posledica nekog velikog dostignuća,
već njegovim pravom nasleđa. Govoreći o sili i veličini Hrista, pisac Jevrejima kaže da je On toliko bolji od anđela jer 'preslavnije ime od njihova dobi.' Jevrejima 1:4 Sin uvek s pravom uzima Očevo ime; i
Hrist, kao 'jedinorodni u Boga,' ima puno pravo na to ime. Sin je, takođe, u većem ili manjem obimu, Očeva reprodukcija, on do određenog stepena ima osobenosti i karakteristike ličnosti kao Njegov Otac; ne savršeno, jer nema savršene reprodukcije među ljudskim rodom. Ali u Boga nema nesavršenosti, niti u jednom od Njegovih dela, te je tako Hrist 'sjajnost slave i obličja' Božje ličnosti. Jevrejima 1:3.
Kao Sin samopostojećeg Boga, On u svojoj prirodi ima sve božanske atribute. Istina je da ima mnogo sinova Božjih, ali Hrist je jedini 'jedinorodni Božji Sin,' i zato je Božji Sin u smislu u kom nijedno biće nije bilo, niti može ikada biti. Anđeli su Božji Sinovi kao što je bio Adam ( Jov 38:7; Luka 3:38), stvaranjem; hrišćani su Božji sinovi usvojenjem (Rimljanima 8:14,15),
ali je Hrist Sin Božji rođenjem. Pisac Jevrejima kasnije pokazuje da pozicija Sina Božjeg nije nešto u šta je on uzdignut, već je ona na koju On ima pravo.” {E. Dž. Vagoner, Hrist i Njegova Pravednost, str. 11-13. 1890}
“Možda je ovde potrebno izneti reč upozorenja. Neka niko ne misli da bismo mi uzdizali Hrista na račun Boga, niti ignorišemo Boga. To ne može biti, jer je Njihov interes isti. Slavimo Oca, slaveći Sina. Mi čuvamo Pavlove reči 'Ali mi imamo samo jednoga Boga, od kojega je sve, i mi u njemu, i jednoga Gospoda Isusa Hrista, kroz kojega je sve, i mi kroza nj.' (1 Korinćanima 8:6); kao što smo već citirali, kroz Njega je Bog stvarao svetove.
Sve stvari su proistekle od Boga, Oca; Čak je i sam Hrist proistekao i izašao od Oca, ali Ocu je bilo ugodno da sva punina bude u Njemu, i da on bude direktni posrednik u svakom činu stvaranja. Naš cilj u ovom istraživanju je da postavimo Hristovu pravednu poziciju jednakosti sa Ocem, da bi Njegova moć da iskupi bila više cenjena.” .” {E. Dž. Vagoner, Hrist i Njegova Pravednost, str. 19. 1890}
„Da li je Hrist stvoreno biće?“
„Pre nego što pređemo na praktične lekcije koje se imaju naučiti iz ovih istina, moramo posvetiti nekoliko momenata na mišljenje koje mnogi iskreno drže, a koji ne bi svesno obeščastili Hrista, već, k
roz to mišljenje, u stvari, poriču njegovo božanstvo. To je ideja da je Isus stvoreno biće, koje kroz Božju dobru volju, biva uzvišeno na svoju trenutnu poziciju. Niko ko se drži ovoga ne može imati razumevanje uzvišene pozicije koju Hrist zaista zauzima.
...
Pismo otkriva da je Hrist 'jedinorodni Božji Sin.' On je rođen, nije stvoren. Kada je rođen, nije na nama da istražujemo, niti bi naš um mogao to da pojmi da nam je rečeno. Prorok Mihej nam govori sve što možemo znati o tome u ovim rečima, 'A ti, Vitlejeme Efrato, ako i jesi najmanji među tisućama Judinijem, iz tebe će mi izaći koji će biti gospodar u Izrailju, kojemu su izlasci od početka, od vječnijeh vremena.' Mihej 5:2.
Postoji vreme kada je Hrist proizišao od Boga, iz Očevih nedara (Jovan 8:42; 1:18), ali to vreme je bilo toliko daleko u večnosti da je skoro bez početka. Poenta je da je Hrist rođeni Sin, a ne stvoreno biće. On po nasleđu ima 'ime veće od anđela; On je kao Sin u domu svojemu.' Jevrejima 1:4; 3:6.
I kako je on jedinorodni Sin Božji, on je po prirodi kao Bog i poseduje sve atribute Boga, jer je Očeva volja da njegov Sin bude izraz Njegove ličnosti, sjajnost Njegove slave, i pun punine božanstva
... I konačno,
znamo božansku uniju Oca i Sina iz činjenice da obojica imaju isti Duh. Pavle, posle reči u kojim govori da oni koji su u telu ne mogu udovoljiti Bogu, nastavlja: 'A vi nijeste u tijelu nego u duhu; jer Duh Božij u vama živi. A ako ko nema Duha Hristova, on nije njegov.' Rimljanima 8:9.
Ovde vidimo da je Sveti Duh Božji Duh i Hristov Duh. Hrist 'je u nedrima Očevim' jer je po prirodi
od iste materije kao Bog i ima život u sebi. On je prikladno nazvan Jehova, samopostojeći i tako je opisan u Jeremiji, 23:5,6, gde je rečeno da je pravedna klica, koji će činiti sud i pravdu na zemlji, koji će biti poznat po imenu Jehova – tsidekenu – GOSPOD PRAVDA NAŠA. Neka mu zato niko ko poštuje Hrista, ne pridaje manje časti nego što pridaje Ocu, jer bi to jednako bilo kao i da obeščašćuje Oca, ali neka svi, zajedno sa anđelima nebeskim, obožavaju Sina, bez straha da služe stvorenom biću umesto Tvorcu.” {E. Dž. Vagoner, Hrist i Njegova Pravednost, str. 19-24. 1890}
“U tvrdnji da su Otac i Sin savršeno jednaki, i da je Hrist po prirodi Bog, mi ne želimo
da ljudi pogrešno shvate da tvrdimo da Otac nije bio pre Sina. Ne bi trebalo biti neophodno čvrsto braniti ovo stanovište, kako ljudi ne bi pomislili da je Sin postojao kad i Otac,
a ipak neki idu u te ekstreme, koji ne dodaje nikakvo dostojanstvo Hristu,
već mu radije oduzima od dužnog poštovanja, odbaujući celu stvar radije nego da prihvate teoriju koja je toliko očigledno van harmonije sa jezikom Biblije, koji kaže da I
sus jeste jedinorodni Božji Sin. On je rođen, nije stvoren. On je od iste materije kao Otac, pa je po svojoj prirodi Bog; i pošto je to tako 'Ocu je ugodno da u njemu bude sva punina.' Kološanima 1:19 Iako su
obojica iste prirode,
Otac je prvi. Veći je i po tome što nema početak, dok je Hristova ličnost imala početak.” {E. Dž. Vagoner, Znaci Vremena, 8. April, 1889}
E sada čekam Laodikeju da vidim kako će obrnuti ove citate od Vagonera. Sigurno se pita kako ovih citata nema u njegovoj iskasapljenoj knjizi Hrist i njegova pravednost. I na kraju ga pozivam na veliki izazov da objasni ove posljednje citate od Vagonera - Iako su
obojica iste prirode,
Otac je prvi. Veći je i po tome što nema početak, dok je Hristova ličnost imala početak.”
Slap će ionako komentirati - ali intersenatno da Vagoner kaže da je Isus jednak Bogu Ocu, da je Bog i nije stvoren. Jedino što kaže da je Sveti Duh - Božji Duh i Kristov Duh.
