Gardian, mogao bi i ti da objasnis kakva je tvoja predstava o Bogu, a ne da pises traktate koji s tim nemaju veze.
Nije izrgivanje iako tako tebi izgleda, dakle napisi nesto sto ne izgleda tako, objasni.
Izvoli dakle.
Najveća patnja savremenog sveta jeste nerazumevanje Boga. Da ljudi malo više znaju ko Bog jeste, više bi Ga voleli, na Zemlji bi bilo više istinski religioznih ljudi, i živeli bi u jednom mnogo srećnijem svetu.
Da mi dobro razumemo ko Bog jeste, mi bi onda bolje razumeli i ko je naš bližnji, ko je onaj što sedi pokraj nas, koji stanuje u istoj ulici, u istom soliteru, radi zajedno sa nama na istom ili sličnom poslu...itd.
Kad se razmišlja o Bogu, sva pitanja, svi problemi mogu da se tretiraju pod dva podnaslova. Jedan od njih jeste "Ko Bog jeste?",a drugi "Šta je On učinio za čoveka?" Znači, prva tema jeste božanska ličnost, a druga jeste NJegovo delovanje, šta je On učinio za nas?
Čovek ne može potpuno da razumemo žrtvu Isusa Hrista na krstu Golgote i zašto je Bog tako postupio, ako prvo ne razume ko Bog Jeste. Ovo je sada jedna specifična situacija gde mi, ograničena ljudska bića, pokušavamo da razmišljamo o neograničenom, o Bogu koji je beskonačan, koji je apsolut. Mi smo relativno ograničena bića.
U knjizi “Derviš i smrt”, Mula Jusuf i Hasan Nurudin razgovaraju. I sada, pita Mula Jusuf Hasana Nurudina jedno pitanje koje je povezano sa ovom temom: "Da li se može jednom posudom da zahvati celo more?" On ustvari njega pita:
"Da li celo more, da li božansko biće, može da stane u jednu malu posudu kao što je naš ograničeni mozak?"
Ono što komplikuje našu situaciju jeste to, što naš mozak ne samo da je ograničen, nego je i degenerisan. Ograničeni mozak može biti savršen prema svojoj ograničenosti, i nedegenerisan. Recimo,anđeoski mozak. (Možda je bolje da kažemo intelekt.) Ali, on je još uvek ograničen. A mi smo u još goroj situaciji. Mi smo i ograničeni i degenerisani u odnosu na onog prvobitnog čoveka koji je stvoren. Naš um je prilično oštećeni i degenerisan. Dakle, mi se u još težoj situaciji nalazimo, nego ograničena bića koja postoje u univerzumu.
I sada, odgovara njemu Hasan Nurudin, i kaže, vrlo zanimljivo (parafraziram): "Jasno je da mi posudom ne možemo celo more da zahvatimo...", i onda on dodaje jednu vrlo značajnu rečenicu, i kaže: "...ali i ono što zahvatimo i to je more."
Dakle, mi ne možemo potpuno da proniknemo u suštinu božanskog bića, ali možemo nešto da zahvatimo, nešto nam je i ponuđeno, nešto nam je i dato (dato je u Bibliji), a nešto nam nije otkriveno...
Mi iz Biblije znamo da je Bog sveznajuć, ali šta to istinski znači:"Sve znati, sve moći", mi to, zaista, ne možemo apsolutnoznati.
Da li se doktrina o trojstvu može odbraniti sa biblijskog aspekta? Ono što je sigurno tačno jeste da se u Bibliji nigde ne spominje termin "trojstvo". Možemo da pročitamo celu Bibliju, nigde se ne spominje sam taj termin. Pored toga, tačno je da mi nigde uBibliji nemamo neko poglavlje u kojem je tačno iznesena doktrina, onako sistematski kako se to radi u udžbenicima, da mi imamo iznesenu doktrinu o trojstvu. To je sigurno tačno, i to onima koji to kažu treba priznati.
Međutim, u Bibliji je dato sasvim dovoljno elemenata da se taj koncept može, sasvim lepo, formulisati, da se on, sasvim lepo, može obrazložiti. Mi znamo da ne samo ova doktrina, recimo trojstvo, nego i druga biblijska učenja nigde nisu eksplicitno, onako kao u udžbenicima, u određenim poglavljima obrazložena, nego su obično, biblijske doktrine, mogli bismo da kažemo "u procesu". One se razvijaju i mi moramo proučavati, mi moramo od Prve Knjige Mojsijeve do poslednje knjige Biblije čitati, mi moramo otkrivati. One su razvojno date. Zato se kaže da Novi zavet bez Starog ne ide, i obrnuto...
Recimo, ideja o Mesiji, mi tačno imamo razvoj mesijanske ideje u Bibliji, počevši od 3. glave Prve Knjige Mojsijeve, posle pada u greh (jer pre pada u greh ne može biti saopštena ta ideja), ali posle pada u greh, odmah je saopštena ta ideja o tome da će Mesija doći, i onda kako čitamo, ta ideja se sve više razvija.
Dakle, ovaj napad, možda nekih protivnika trojstva, da nigde u Bibliji nemate tako eksplicitno obrađeno, je dosta slab, jer oni veruju u druge doktrine koje isto tako nisu eksplicitno, u nekom poglavlju obrađene, nego se mora kopati.
Bog je lepo zamislio. Vrlo retko Bog servira. On, čak i kad su upitanju čuda, On nikada ne želi da čovek bude neki pasivni učesnik čuda. Bog želi od čoveka i mentalnu, i fizičku, i svaku aktivnost. Zato On traži od čoveka da on proučava. Ništa nije dato gotovo. On mora da proučava, on mora da saznaje, on mora da se razvija, on mora da misli. On ne sme samo da odražava tuđu misao. Čovek mora da misli. Tada će religija za njega biti kvalitetna. Ako on samo reflektuje tuđe misli, pitanje je: "Ko je on? Da li je to, zaista njegova religija?" Zato on mora da kopa.
U Starom Zavetu, recimo, u 1.Knjizi Mojsijevoj, u 1. glavi, u 26.stihu čitamo: "Potom reče Bog: Da načinimo čoveka po svojemu obličju, kao što smi mi." Zapazimo, ovde su vrlo značajne reči "načinimo". Dakle, glagol je u množini. Onda, "po svome", opet množina. "Kao što smo mi", dakle, množina. Upotrebljava se množina.
Onda, posle pada u greh, nalazimo u 22.stihu, 3.glave (iste knjige): "I reče Gospod Bog: Evo čovek posta kao jedan od nas, znajući što je dobro, što li zlo." Možda će neko reći: “Možda seo vde Bog obraća anđelima.” Ne može biti, iz prostog razloga što anđeli ne mogu da stvaraju, a ovde se lepo kaže:
"Da načinimo, da stvorimo čoveka po obličju... kao što smo mi."
Jeste množina, ali još uvek se ne zna koliki broj lica ima.
Ima jedan karakterističan stih i u 11. glavi, 7. stih gde se kaže: "Hajde da siđemo i da im pometemo jezike." To je bilo u vezi sa građenjem vavilonske kule. I onda 9.stih kaže: "Pomete Gospod."
Dakle, vrlo često, već u 1. Knjizi Mojsijevoj, mi imamo naizmenično jedninu i množinu.
Često je korišćen jedan stih koji se nalazi u 18. glavi, 1. Knjige Mojsijeve, koji govori o jednom pohođenju u Mamriji, gde je Bog posetio Avrama, oca vere. I šta se dešava? 1. i 2.stih: “Posle mu se javi Gospod u ravnici mamrijskoj, kad seđaše na vratima pred šatorom svojim u podne. Podigavši oči svoje pogleda, i gle, tri čoveka stajahu prema njemu. I ugledavši ih potrča im na susret ispred vrata šatora svojega, i pokloni se do zemlje, i reče:...”
Dakle, on vidi sliku tri čoveka, i onda se poklanja do zemlje "...i reče:
Gospode!"
Obraća se kao jednoj ličnosti. Često su teolozi koristili ovaj stih kao dokaz, ne samo da vidimo množinu, nego tačno tri lica. On vidi tri lica i obraća se njima kao jednom.
Međutim, Isus kaže da Boga Oca niko, nikad, nije video. Ako smo zapamtili taj stih, mi bismo odmah rekli: “Ovde postoji kontradikcija. Boga Oca niko nikad nije video, a kako sada se vide tri lica?” I stvarno, u Bibliji nigde ne postoji kontradikcija, u Bibliji nigde nema nelogičnosti.
Ako se bolje proanalizira cela 18. glava, cela 19. glava, vidi se da samo jedan od ta tri lika pripada Gospodnjem licu. Evo, recimo, 22.stih, 18. glave kaže: "I ljudi okrenuvši se pođoše put Sodoma,ali Avram još stajaše pred Gospodom." Ovo je prvi stih koji nam pomaže da razumemo o čemu se radi. Dakle, sada se za dve ličnosti upotrebljava izraz "ljudi", ali i dalje kaže da je Avram ostao pred Gospodom. I onda, u 19. glavi se kaže: "I dođoše dva anđela u Sodom." Dakle, od te tri ličnosti dva su anđela. Pa onda u 10.stihu:"A ona dva čoveka..."
Vidimo kako prvo “ljudi odoše”, pa onda “dva anđela dođoše u Sodom”, pa onda ista ta dva čoveka: “...a ona dva čoveka(anđeli koji su izgledali kao ljudi) digoše ruke, uhvatiše Lota...” Onaj koji je čitao celu glavu zna o čemu se konkretno radi.
I sada oni razgovaraju sa Lotom, i u 13. stihu kažu: “...pa nas posla Gospod da ga zatremo.” Pa u 15. stihu: “Navališe anđeli na Lota...” (kad su trebali da ga izvuku iz Sodoma, da ne bi propao sa svim ljudima).
I u 24. stihu kaže: “Tada (kada su oni već izašli iz Sodoma)
pusti Gospod na Sodom i na Gomor od Gospoda...” Zapazimo kako je ovaj stih karakterističan:
“
Tada pusti Gospod (znači, već je Hristos došao do Sodoma) od Gospoda...”
Često je Sveto Trojstvo prikazivano tako, kao tri lica koja se javljaju Avramu. To ništa, samo po sebi ne bi bilo pogrešno. Međutim, iz dublje analize 18. i 19.glave vidimo da je samo jedan od tih likova istinski Gospod. Boga Oca stvarno nikad niko nije video, jer ne može videti.
Recimo, u 4. Knjizi Mojsijevoj, 21.glava, 6.stih (onima koji su čitali Bibliju mnogo je lakše da prate, jer mi ovde ne opisujemo konkretne događaje). Ovde se radilo o jednom specifičnom slučaju,kada su se Izraelci, na svom putu iz Egipta u obećanu zemlju, bunili protiv vođstva Mojsija i onako kako je Bog želeo da ih provede. I u 6.stihu kaže: “
A Gospod pusti na narod zmije vatrene koje ih ujedahu, te pomrije mnogo naroda u Izrailju.”
Bitno je da samo zapamtimo da je Gospod to učinio, a kada apostol Pavle komentariše ovaj stih u 1. Korinćanima, u 10. glavi.9. stih: “
Niti da kušamo Hrista, kao što neki od njih kušaše i od zmija izgiboše.” Zapazimo, kad apostol Pavle govori o tom kušanju koje je bilo opisano u Mojsijevim knjigama, apostol Pavle kaže da su oni kušali Hrista, da je On bio to lice božanstva, da je On bio taj Gospod, da je On bio taj Jahve (jer kod nas je ime "Jahve" na nekim mestima prevedeno kao "Gospod").
Znači, ovde je bitno da su oni tamo, Biblija kaže: "Gospoda kušali", a kada apostol Pavle to komentariše, on kaže da je to bio Hristos. Dakle, Hristos je Gospod.
U 6.glavi Knjige Proroka Isaije, u 8.i 9. stihu se kaže: “Potom čuh glas Gospodnji gde reče:
Koga ću poslati (jednina) i ko će
nam ići” (slično je kao u Mojsijevim knjigama, opet imamo množinu), “a ja rekoh: Evo mene, pošalji mene.” I onda u sledećem stihu: “A On reče: Idi i reci tome narodu: Slušajte, ali nećete razumeti, gledajte, ali nećete poznati.”
Znači, glas Gospodnji je rekao, da će, ovde sad u konkretnom slučaju, postojati ljudi koji će slušati, ali to neće respektovati, oni će to jednostavno ignorisati. Ali, ono što je nama ovde bitno jeste da opet apostol Pavle, tumačeći ovaj starozavetni stih, kaže sledeće.
U Delima Apostolskim, on razgovara sa svojim zemljacima Jevrejima koji su znali za ovaj stih, ko ga je rekao, da Isaija kaže da je to Gospod rekao. Kada apostol Pavle tumači ovaj stih, on kaže ovako:“Dobro kaza Duh Sveti...” Dakle, vidimo da apostol Pavle primenjuje izraz “Jahve” i na Isusa Hrista i na Duha Svetoga. Dela Apostolska, 28. glava, 25. stih:
“Dobro kaza Duh Sveti preko proroka Isaije ocevima našim govoreći:...”, i tačno one reči koje se tamo pripisuju Gospodu:“...idi k narodu onome i kaži: Ušima ćete čuti i nećete razumeti, i očima ćete gledati i nećete videti.”
Da je Duh Sveti zaista Bog, vidimo, recimo, u Delima Apostolskim, u5. glavi, 3. i 4.stih: “A Petar reče: Ananija, zašto napuni Sotona srce tvoje
da slažeš Duhu Svetome.” I onda on kaže:“
ljudima nisi slagao nego Bogu.” Duh Sveti je istinski Bog.
Kada se, recimo, govori o dolasku Mesije, onda prorok Isaija kaže da će se pojaviti preteča koji će pripaviti put Gospodu. To se nalazi u Knjizi Proroka Isaije, u 40.glavi, 3.stih: “Glas je nekoga koji viče: Pripavite u pustinji put Gospodnji, poravnite u pustoši stazu Bogu našemu.”
A u Jevanđelju po Mateju, gde se govori o tome, šta kaže Matej u 3.glavi, na koga se to odnosi? Jasno je, već svi znamo da se to odnosi na Isusa Hrista, ali možemo da pročitamo u 3.glavi, u 3.stihu: “
Jer je to onaj za koga je govorio prorok Isaija gde kaže: Glas onoga što viče u pustinji: Pripravite put Gospodu, i poravnite stazu Njegovu.” (U 3.glavi se govori o Isusu Hristu i o Njegovom krštenju.)
Dakle, i u Starom Zavetu, i u Novom Zavetu je izneseno učenje da je Bog troličan, da je On jedinstven po svojoj suštini, ali da ima tri lica.
Recimo, u Jevanđelju po Mateju, u 28. glavi, kada Isus šalje svoje učenike, šta On kaže? "Idite, dakle, i naučite sve narode krsteći ih u ime (zapazimo kako kaže, ne kaže "u imenima", nego kako Hristos precizno kaže) Oca i Sina i Svetoga Duha. "Dakle, u ime jednog jedinstvenog Boga koji ima tri lica: Otac, Sin i Sveti Duh.
Ima još dosta stihova u Novom Zavetu koji govore o tome da je i Isus istinski Bog...