Čitajući po forumu razne teme, pitanja i komentare mnogih "stručnjaka", došao sam do zaključka da većina ima potpuno pogrešnu sliku - predstavu o Bogu. Pitanja na koji mnogi ne znaju odgovor su:
1.Ko je Bog?
2.Kakav je Bog?
3.Šta želi od nas?
Ono što proizilazi iz izopačene predatave o Bogu, je izopačena predatava i o čoveku...O tome malo kasnije...
Kada neko pita kako zamišljamo Boga, i kako on izgleda, sasvim jasan odgovor dobija u Biliji:
3:13 A Mojsije reče Bogu: Evo, kad otidem k sinovima Izrailjevim, pa im kažem: Bog otaca vaših posla me k vama, ako mi kažu: Kako Mu je ime? Šta ću im kazati?
3:14 A Gospod reče Mojsiju: Ja sam Onaj što jeste. I reče: Tako ćeš kazati sinovima Izrailjevim: Koji jeste, On me posla k vama.
(2 Moj. 03)
Mi nemamo potrebe da zamišljamo Boga zato što On Jeste. Da li nekada kada idemo ulicom imamo potrebu da zamišljamo sebe kako idemo ulicom? Ne! Nema potrebe, zato što mi stvarno već idemo ulicom...Ako imamo potrebu da zamišljamo Boga to otkriva da Ga ne poznajemo, i da nemamo stvarnu zajednicu sa Njime. To nas dovodi u ozbiljno iskušenje da formiramo umišljenu veru u izmišljenog Boga.
Mnogi se boje ostvarenja stvarne zajednice sa Bogom. Boje se da bi ih uzvišena predstava o Njegovoj dobroti i pravedi ukorila za njihove grehe i ponizila pred sopstvenom ohološću. Oni se trude da sami stvore takvu predstavu o Bogu kakva neće uznemiravati njihovu savest, pred kojom se neće osećeti obaveznim i odgovornim. Tako pokušavaju da pobegnu od Boga koji Jeste, pa zamišljaju ili da Boga nema, ili takvog boga kojim će kod sebe izazivati osećanje sreće, sigurnosti i moći.
Naša zajednica sa Bogom se može manifestovati u našim osećanjima, ali se ona nikada ne sme zasnivati na njima, jer onda prelazi u perfidni oblik idolopoklonstva.
Čovekov odnos sa idolima je uvek zasnovan na osećanjima, dok je odnos čoveka sa biblijskim Bogom zasnovan na veri. Vera zasnovana na osećanjima je čista sebičnost(usmerena prema Bogu). Ako se držimo uputstva Božije Reči, tada ćemo izbeći iskušenja koja se nameću između Božijeg i našeg lica, i koja tako postaju prepreka uspostavljanju zajednice sa Bogom.(2Moj. 20,4-5)
Nemoguće je da formiramo umišljenu veru u Boga ako ga prihvatimo takvog kakav je On otkriven u Bibliji, jer ne ispunjava osnovne psihološke uslove da bi mogao dobiti funkciju idola.
Čovek NIKADA ne bi mogao da izmisli takvog Boga, jer nikako ne odgovara sklonostima njegove grešne i samopravedne prirode(čovekove). Ne samo da Ga ne bi mogao izmisliti, već mu sama takva predstava o Njemu veoma smeta. Zbog greha nam je strana predstava o Bogu koji nije idol, a zbog krivice nam smeta predstava o Bogu koji je pravedna ličnost, je se pred Njom osećamo odgovornim.
Mislim da bi svaki razuman ateista, posle ovih činjenica, doveo u pitanje svoja ateistička shvatanja. Jer ako Biblijski Bog nije izmišljen, onda je stvaran!
Onaj ko ne veruje u postojanje stvarnog Boga, opet mora da izabere nekog lažnog boga, jer nema ništa drugo na raspolaganju. Čovek mora imati objekat svog uzdanja: ili psihološki(u sebi, u drugima, izmišljenom bogu...), ili stvarni.
Samo stvaran Bog može da zadovolji žeđ naše duše i da nas oslobodi od naše potrebe za lažnim bogovima.
" Složi se s Njim i pomiri se; tako će ti biti dobro.
Primi iz usta Njegovih zakon, i složi reči Njegove u srcu svom.
Ako se vratiš k Svemogućem, opet ćeš se nazidati, ako udaljiš od šatora svojih bezakonje,
Tada ćeš metati po prahu zlato i ofirsko zlato po kamenju iz potoka.
I Svemogući biće ti zlato i srebro i sila tvoja.
Jer ćeš se tada radovati o Gospodu, i podignućeš k Bogu lice svoje.
Molićeš Mu se, i uslišiće te, i zavete svoje izvršićeš.
Šta god naumiš, izlaziće ti; i na putevima tvojim svetliće videlo."
(Jov 22)
Nastaviće se...
