Naravno, Bog u pocetku sebe pretstavlja kao ELOHIM - izraz koji oznacava mnozinu.
Dokaz je u kontekstu sledecih biblijskih navoda:
Tekst iz 1 knjige Mojsijeve 1. 26 27 gde Bog kaze obracajuci se dvema ostalim licnostima Bozanskog trojstva je jasan:
"Потом рече Бог ( ELOHIM ): да начинимо човјека по својему обличју, као што смо ми, који ће бити господар од риба морских и од птица небеских и од стоке и од цијеле земље и од свијех животиња што се мичу по земљи.
И створи Бог човјека по обличју својему, по обличју Божијему створи га; мушко и женско створи их" ( 1 Mojsijeva 1. 26 - 27 )
U ovom tekstu za rec Bog koristi se izraz "ELOHIM" imenica koja oznacava mnozinu i aludira na vise osoba.
Kada Bog ovde kaze "DA NACINIMO PO SVOJEMU OBLICJU KAO STO SMO MI" on se ovde obraca dvema licnostima sebi ravnim koji cine jednog Boga zajedno sa njim, jer tekst kaze "DA NACINIMO PO SVOJEMU OBLICJU KAO STO SMO MI" koliko likom, toliko i sa moci razuma, slobodne volje, i vladanja.
Ovde vidimo da je covek stvoren po liku vise licnosti a ne jedne.
Dakle, ovde vidimo da Bog pretstavlja sebe kao jedninu u mnozini izrazima: RECE BOG - jednina, DA NACINIMO PO SVOJEMU OBLICJU KAO STO SMO MI - otkrivanje jednine u mnozini, i na kraju I STVORI BOG COVEKA PO OBLICJU SVOJEMU, PO OBLICJU BOZJEM STVORI GA - jednina.
Ovo je vezano i za tekst iz 1 knjige Mojsijeve 11. 6 - 8 u vezi gradjenja Vavilonske kule, gde se Bog takodje otkriva kao jednina u mnozini:
А Господ сиђе да види град и кулу, што зидаху синови човечији.
И рече Господ: Гле, народ један, и један језик у свих, и то почеше радити, и неће им сметати ништа да не ураде шта су наумили.
Хајде да сиђемо, и да им пометемо језик, да не разумеју један другог шта говоре.
Тако их Господ расу оданде по свој земљи, те не сазидаше град.
Зато се прозва Вавилон, јер онде помете Господ језик целе земље, и оданде их расу Господ по свој земљи" ( 1 Mojsijeva 11. 5 - 9 )
Iz celog ovog konteksta, moze se videti diskusija razlicitih licnosti Bozanstva koji cine jednog Boga, i njihove zajednicke akcije.