Ps. Ovaj me je tvoj post podsetio na jednu anegdotu iz života Crkve koju sam u djetinjstvu čuo od svog župnika. Ilustrujući Božiju Svemoć i dobrotu, moj ti je župnik ispričao anegdotu o čovjeku koji je žarko želio da spozna Boga, no bio je grešan, a grijeh njegov se očitovao u tome da je sudio, ne duhu koji je one koje je grešnijima od sebe smatrao, nego njima samima. Doslovno je ljude djelio na dobre i zle, na grešne i bezgrešne. I u tom svom traženju Boga, ovaj se nesrećnik nađe u samostanu, nadajući se da će tamo pronaći "bezgrešne", slične sebi, no ne nađe ih, te se povuče u osamu i zavapi k Bogu, no činilo se ovom "sudiji", ni Bog mu nije odgovarao. Ni post, ni molitve, ni svakodnevno višečasovno iščitavanje Svetog Pisma, ništa nije pomagalo, Bog se ovom tražitelju javljao nije, nigdje nije bilo odgovora gdje su bezgrešni.
Nesrećnik, iscrpljen potragom, na ivici da odustane, biva napadnut od strane zloga, koji mu se Bogom predstavlja, i poziva ga da se ubije, jer navodno su svi bezgrešni već mrtvi. Nesrećnik prestaje da jede, žudi za smrću. Ne prihvata i ne čuje braću redovnike koji ga (jer nije napustio samostan) pozivaju da ne baca Bogu u lice dar života, no njegovo razočarenje je ogromno u toj mjeri da on ne čuje nikoga. I tada, kada je smrt već bila pred vratima, nesrećni redovnik u pokušaju, tražilac Boga i bezgrešnih, zatraži da poslednji put popije vode, ali nikoga u njegovoj ćeliji bilo nije da ga usliša, nikoga. Do pokala s vodom nije mogao doći od iscrpljenosti (do koje ga je dovjela njegova želja da posluša zloga i umre) i upravo tada se u inače mračnoj ćeliji pojavljuje zrak sunca koji se prelamajući kroz prozorska okna razliva u sve boje spektra. Naš nesrećni tražilac savršenstva, sudija začuje šapat koji mu kao Iliji u davnim danima govori, ustaj i pij. Nesrećnik misli da je smrt već tu, pokušava da načini znak križa, no glas ni na to ne prestaje, postaje uporniji. Nesrećni redovnik, tražitelj savršenstva, poslednjim atomima snage govori "odlazi od mene sotono", na šta čuje odgovor: "Sinko, sotona te je na smrt naveo. Ustaj i pij." Redovnik zbunjen ovim riječima upita: "Tko si ti?" A glas mu odgovori: "Svjetlost svijeta. Ustaj i pij" Nesrećni redovnik, tražitelj savršenstva, sudija, reče: "Ali ja te ne vidim", na šta mu glas odgovara:"Oči sam ti dao, a ti ne vidiš, uši sam ti dao a ti ne čuješ." "Ali, ne mogu" reče nesrećnik. "Možeš", odgovori mu glas. "Ustaj i pij" Nesrećnik se bauljajući, jer na noge nije mogao od iscrpljenosti, dokotrlja do stolića i uze pokal iz koga poče da pije. U tom trenutku otvoriše mu se oči te ugleda igru svetla na zidu i ponovo začu šapat, uporan, ali smiren, koji mu govori:"Gledaj boje". Polako se oporavljajući, nesrećnik hrapavim glasom upita:"Boje sam i ranije mogao da vidim. Ne razumijem." Glas na to nije odgovorio.
Lagano se oporavljajući, nesrećnik se vraćao svakodnevnici, da bi jednog dana, dok je prior samostana služio svetu misu, prilikom podizanja kaleža i presvetog, zrak sunca obasjao kalež, razlivajući se u bezbroj nijansi, a naš nesrećni tražitelj odjednom začuo poznati glas koji mu je rekao samo jedno: "Da." Tražitelju istine i savršenstva, sudiji koji je htio da se ubije, potekoše suze niz lice i on pred zapanjenom braćom redovnicima jakim glasom reče: "Sada vidim, sada vidim!" nakon čega se bacio na zemlju, nastavljajući da govori: "Oprosti mi, oprosti mi".... tada na zapanjenost svih u sred malene kapelice začu se glas:"Oprošteno ti je!"
Šta je poenta ovoga pitat će se mnogi? (Da budem iskren, i ja sam se pitao slušajući kao dječarac od 13 godina).
Poenta je da iako je Bog apsolut, kod Boga ništa nije crno - bijelo, niti je u nijansama sive. Da čak i oni koji Ga traže, ili veruju da Ga traže, ne mogu Ga naći, ako li gledaju u apsolutima, u crno bijelom.
U nijansama je ključ. Dopustimo li da svjetlost bude ono što jeste, nosilac i izvor svih boja, dopustit ćemo Bogu da nas vodi. Ili, kao što se iz gore napisanog može vidjeti, mi možemo imati potpuno zdrave fizičke oči, ali ako je tama u nama, onda ne vidimo, nismo sposobni da vidimo.
jer zapravo već se rekli, ali samo razmišljam zašto mi toliko ne ističemo autoritet. Možda zato što nam je Bog pokazao savršeniji način kako da Ga slavimo.
