To niko ni ne kaze da vam je Bog, ali jeste slika kojoj s e klanjate i sluzite joj a to zapovest zabranjuje
Zapovest se ne odnosi na "spoljasnjost" vec na srce, zakon je "duhovan" a ne "telesan".
Ako neko ne dozivljava sliku kao boga onda mu ona to i nije, ne mozes ga ti osuditi!
Recimo ja nosim krst oko vrata, ako ja krst ne smatram bogom vec obelezjem Hriscanstva, kako ces ti mene osuditi da mi je on amajlija? Zasto bi me osudio?
Nose ga i adventisti!
Ista je stvar i ako iz postovanja zbog onog sto on predstavlja poljubim krst. Ne mozes me za to suditi ako moja namera nije bila pogresna!
Ljube i jevreji zid placa, pa to ne znaci da krse 2. zapovest, a oni su veci fanatici i zakonici nego vi!
Inace, kako to da gradite sebi slike kad zakon eksplicitno kaze "
ne gradi sebi lika rezanog"? To govori da vi dobro znate da zapovest nije doslovna i da se ne odnosi na "
sam cin gradnje" ili bilo koji "
spoljasnji cin", vec se "
odnosi na srce"! Zato i nemate prava nas osuditi jer ste i vi onda prekrsioci zakona, odnosno "slova"!
Ti mozes i ubiti nekoga, i reci zapovest "Ne ubi" nije doslovna neko simbolicna. Ali prestup bilo koje zapovesti je GREH.
Nisam ja rekao da je "simbolicna" vec da se "odnosi na srce", a srce uzrokuje dela.
Ni zapovest "ne ubij" se ne odnosi na "dela" jer mozes nehotice ubiti pa ispadas po zakonu (slovu zakona) kriv, ali nisi kriv! Zato "dela nisu merilo" vec srce! Ubica je i onaj "koji ne ucini delo" uopste vec samo mrzi srcem.
I zapovest "ne zazeli" se odnosi na srce, a ne na dela. Tako i ova zapovest "ne klanjaj se" ne osudjuje same "postupke" vec srce koje je sklono idolopoklonstvu. Zato trbuh i moze biti bog, inace se ne bi mogao zakonom suditi jer bi zahtevao spoljasnji cin "klanjanja"!
Shvatas li sad?
Predmete koje je Mojsije nacinio nije ih nacinio da im se narod klanja, nego su imali svoje simblicno znacenje, jer i jesu prilpadali obrednom zakonu
I nasi predmeti imaju simbolicno znacenje i nisu napravljeni "u svrhu obozavanja"!
A to sto vama spolja tako izgleda to je druga stvar. Tako su i fariseji gledajuci spolja na postupke Hrista i apostola delima sudili govoreci za njih da prestupaju zakon, ali srce nisu mogli osuditi.
Mire, mi mozemo i da pogresimo, ali mi nismo merilo, nego merilo je BOG i on nije se salio kad je na plocama napisao Dekalog.
Merilo je Bog i on sudi srce, a ne covek.
Covek svakako gresi osudjujuci druge na osnovu spoljasnjih dela. I vi gresite!
Tako bi vi osudili nekog ko pocini ubistvo a ne znate da on srcem nije bio u tome nego je slucajno to uradio!
Isto tako sudite i onog ko poljubi sliku ili onog ko subotom radi, jer ne shvatate pobude koje pokrecu covekovo srce.
Vi spolja sudite!
Ne moze se delima suditi, vec pobudama srca, a nase pobude su ispravne!
Prepustite dakle sud Bogu i nemojte osudjivati ono sto ne razumete.