Hristov Zakon ili Deset Zapovesti (Tora)? Subota VS Nedelja?

[mire000]

Bog nije ušao u bilo kakav duhovni počinak u subotnji dan, već fizički od svog rada, i taj primer je dao i nama.

Lepo kaze da "nije usao u duhovni pocinak vec fizicki pocinak", a sad tvrdi da je usao u duhovni!!!

Jesmo li mi ludi, ili sta?

Mislim da je stvarno neposteno ovako se ponasati, umesto da se prizna greska..

 

[tripo 41]

Lepo kaze da "nije usao u duhovni pocinak vec fizicki pocinak", a sad tvrdi da je usao u duhovni!!!

Ti reci onda šta je bilo.

Jesmo li mi ludi, ili sta?

Čim napadate subota znači da ipak jeste.

Mislim da je stvarno neposteno ovako se ponasati, umesto da se prizna greska..

Pa ti onda reci šta je bilo. Ajd da vidimo šta ti kažeš.

 

[Laodikeja]

Ja se ograđujem o bilo kakvo namerno, planski, zloćudno izvrtanje mojih reči.

Mire, gde sam ja napisao da je Bog ušao u duhovni počinak.
Ja sam upravo napisao reči koje si ti citirao "da je Bog ušao u fizički počinak, a ne duhovni, jer mu nije potreban, jer je on savršen.

Mire, sledeća tvrdnja ne obara mene, već tebe, jer si izvrnuo smisao Hristovih reči, i zašto ih je on izgovorio Farisejima.

Evo tvoje tvrdnje koju si mi zlonamerno pripisao:

Hristos kaze da je: "subota zbog coveka", dakle "zbog njega", a ne radi 'secanja na stvaranje' ili sta ti ja znam.

Mire, Mire.

Ove reči Hristos nije izgovorio da bi navodno pokazao"da je subota načinjena za čoveka, i zbog ničega drugog" već je on ove reči izgovorio iz razloga što su Fariseji subotu ogradili mnoštvom ličnih pravila i propisa, i načinili je teretom a ne blagoslovom za čoveka, i time učinili da čovek služi suboti i subotnjim pravilima, a ne da ona bude nosilac blagoslova.

Zato je rekao "SUBOTA JE NAČINJENA ČOVEKA RADI" odnosno "DA SE ČOVEK TOGA DANA SEĆA DA JE BOG NJEGOV TVORAC, I DA U ZAJEDNICI SA NJIM U SUBOTNJOM DANU DOŽIVI JEDAN POSEBAN VID BLAGOSLOVA KOJE BOG IZLIVA NA ČOVEKA"

Mire Mire, SVE si počeo da izvrćeš, da pripisuješ drugima nešto što nisu izgovorili i napisali, i to sve radiš planski, samo da Adventisti ne budu u pravu.

Sotona te je potpuno okrenuo po zlu, a nekada si i bio branitelj istine, i bio spreman da je prihvatiš.

Molim se za tebe.

 

[tripo 41]

Pošto ovdje mnogi ne shvataju smisao krivičnog i moralnog zakona.

Krivični zakon nije za pravednike (grešnike koji ne žive po tijelu već po duhu pa su zato pravednici) već za nepravednike da bi ih spolja obuzdao da druge ne ugroze.

A moralni zakon je za pravednike, da bi ih sačuvao od oslanjanja na grešno tijelo i držao "zalijepljenim" za Gospoda da ne bi griješili.

Iako krivični zakon ima svoje mesto - da obezbjedi građansku sigurnost tako što će strahom od kazne da obuzda nepravednika da ne ugrožava druge, on nema svrhu da ljude sačuva od samog grijeha. On je načinjen samo za nepravednike:

"Znajući ovo da pravedniku zakon nije postavljen, nego bezakonicima i nepokornima i bezbožnicima i grešnicima, nepravednima i poganima, krvnicima oca i matere, krvnicima ljudskim, kurvarima, muželožnicima, ljudokradicama, lažljivcima, kletvoprestupnicima, i ako šta ima protivno zdravoj nauci..." (1.Timotiju 1,9-10)

Za razliku od krivičnog zakona koji ukorava samo otvorene bezakonike, moralni zakon ima svrhu da ljude osvjedoči o grešnost srca i da ih navede da rade na sopstvenoj reformi. Dok je krivični zakon zahtevao kaznu "Oko za oko, zub za zub." (3.Mojsijeva 24,20), moralni zakon je u isto starozavjetno vrijeme zahtjevao ljubav prema krivcu i prema neprijatelju:

"Ne budi osvetoljubiv..." (3.Mojsijeva 19,18) "Nemoj govoriti osvetiću se za zlo!" "Ne govori: kako je on meni učinio, tako ću ja njemu učiniti." "Kad padne neprijatelj tvoj, nemoj se radovati." "Ako je tvoj neprijatelj gladan, hlebom ga nahrani." (Priče 20,22; 24,29.17; 25,21)

Apostol Pavle otkriva svrhu moralnog zakona: “Nego ja greha ne poznah osim kroz zakon; jer ne znadoh za želju dok zakon ne kaza: ne zaželi.” (Rimljanima 7,7) Svrha zakona je “da bude greh odviše grešan zapovešću.” (Rimljanima 7,13) “Jer kroz zakon dolazi poznanje greha.” (Rimljanima 3,20)

Kada bi razumio zahtjeve moralnog zakona, čovjek bi shvatio da su želje tijela, želje očiju i ponositost - grijeh, pa bi shvatio potrebu za Bogom (za Isusom kao Spasiteljem od greha i Iskupiteljem od krivice). No, u svetlu zahtjeva krivičnog zakona, čovjek sebe može da zavarava da je pravedan, jer zahtjevi krivičnog zakona ne ukoravaju grešnost srca. Zato propovedanje krivičnog zakona u funkciji moralnog zakona donosi katastrofalne posledice.

Zato što se osjećaju pravedni u svjetlu svojih zahtjeva krivičnog zakona, njima Isus nije potreban kao Iskupitelj, niti Sveti Duh radi reforme motiva srca.

Kako propovjedanje krivičnog zakona budi strah i proizvodi licemjerstvo, Sveto pismo osuđuje takvu zloupotrebu krivičnog zakona uz vrlo razumno obrazloženje i vrlo uzvišeno rešenje:

"Zato reče Gospod: Što se ovaj narod približuje ustima svojim i usnama svojim poštuje me, a srce im daleko stoji od mene, i strah kojim me se boje zapovest je ljudska kojoj su naučeni, zato ću evo još raditi čudesno s tim narodom, čudesno i divno." (Isaija 29,13-14) “Ili ne mariš za bogatstvo Njegove dobrote i krotosti i trpljenja, ne znajući da te dobrota Božja na pokajanje vodi?” (Rimljanima 2,4) "U ljubavi nema straha, nego savršena ljubav izgoni strah napolje; jer je u strahu mučenje, a ko se boji nije se usavršio u ljubavi." (1.Jovanova 4,18)

 

[mire000]

Ja se ograđujem o bilo kakvo namerno, planski, zloćudno izvrtanje mojih reči.

Mire, gde sam ja napisao da je Bog ušao u duhovni počinak.
Ja sam upravo napisao reči koje si ti citirao "da je Bog ušao u fizički počinak, a ne duhovni, jer mu nije potreban, jer je on savršen.

Mire, sledeća tvrdnja ne obara mene, već tebe, jer si izvrnuo smisao Hristovih reči, i zašto ih je on izgovorio Farisejima.

Evo tvoje tvrdnje koju si mi zlonamerno pripisao:

Hristos kaze da je: "subota zbog coveka", dakle "zbog njega", a ne radi 'secanja na stvaranje' ili sta ti ja znam.

Mire, Mire.

Ove reči Hristos nije izgovorio da bi navodno pokazao"da je subota načinjena za čoveka, i zbog ničega drugog" već je on ove reči izgovorio iz razloga što su Fariseji subotu ogradili mnoštvom ličnih pravila i propisa, i načinili je teretom a ne blagoslovom za čoveka, i time učinili da čovek služi suboti i subotnjim pravilima, a ne da ona bude nosilac blagoslova.

Zato je rekao "SUBOTA JE NAČINJENA ČOVEKA RADI" odnosno "DA SE ČOVEK TOGA DANA SEĆA DA JE BOG NJEGOV TVORAC, I DA U ZAJEDNICI SA NJIM U SUBOTNJOM DANU DOŽIVI JEDAN POSEBAN VID BLAGOSLOVA KOJE BOG IZLIVA NA ČOVEKA"

Mire Mire, SVE si počeo da izvrćeš, da pripisuješ drugima nešto što nisu izgovorili i napisali, i to sve radiš planski, samo da Adventisti ne budu u pravu.

Sotona te je potpuno okrenuo po zlu, a nekada si i bio branitelj istine, i bio spreman da je prihvatiš.

Molim se za tebe.

Ajde da prihvatim da si ti mislio nesto drugo svojim recima kao sto si i objasnio, ali je ispalo sasvim suprotno kad procitas..

I sta je tu zlonamerno od mene, kad si ti nejasan?

Ostalo sto si napisao o Hristovoj izjavi "subota je radi coveka" je cisto izvrtanje.

On jeste objasnio da subota "ne treba biti teret" i zato im je to i rekao, ali takodje je istina da je subota "nacinjena za coveka" a ne "covek radi subote", inace tako nesto ne bi ni izjavio.

Sta bi inace znacile reci "covek nije radi subote"?

Znaci "da jeste subota zbog coveka uspostavljena"(jevrejina), da bi se on taj dan odmarao, a nije bila potrebna Adamu, jel on se uopste nije umarao..

Buduci da je subota "zbog odmora", nije ona zbog "duha" data. Adam je bio savrsen i duhom i telom, i imao je svakodnevnu prisnu zajednicu sa Bogom.
Pa mu ona nije bila potrebna zbog Duha.

Suprotno tome, ona je potrebna gresnom coveku, kako duhovno tako i fizicki!

Zato je i uspostavljena nakon greha a ne pre toga.

 

[Laodikeja]

Potpuno pogrešno tumačenje Hristovih reči moj Mire.

Ti kažeš "subota nije uspostavljena radi Adama, jer je Hristos rekao da je ona radi čoveka"

To bi po tvojim rečima značilo da Adam nije bio čovek???

Tumačenje koje sam dao je u kontekstu, i biblijskom i istorijskom.

Dakle.

Nije covek stvoren RADI SUBOTE da bi je posluživao, i služio joj kao rob, već je subota stvorena RADI ČOVEKA, da bude na blagoslov čoveku.

Evo mog odgovora iz prethodnog komnentara:

-----------------------------------------------------

Ove reči Hristos nije izgovorio da bi navodno pokazao"da je subota načinjena za čoveka, i zbog ničega drugog" već je on ove reči izgovorio iz razloga što su Fariseji subotu ogradili mnoštvom ličnih pravila i propisa, i načinili je teretom a ne blagoslovom za čoveka, i time učinili da čovek služi suboti i subotnjim pravilima, a ne da ona bude nosilac blagoslova.

Zato je rekao "SUBOTA JE NAČINJENA ČOVEKA RADI" odnosno "DA SE ČOVEK TOGA DANA SEĆA DA JE BOG NJEGOV TVORAC, I DA U ZAJEDNICI SA NJIM U SUBOTNJOM DANU DOŽIVI JEDAN POSEBAN VID BLAGOSLOVA KOJE BOG IZLIVA NA ČOVEKA"

Adamu nije bio potreban odmor jer se nije umarao, ali mu je bilo potrebno secanje na to da je on Božje stvorenje, i da je sve što postoji ima početak u Bogu kao stvoritelju svega postojećeg.
Nakon čovekovog pada čoveku je bio potreban i taj aspekt fizičkog odmora.

Naučnici su otkrili da u čoveku postoji biološki sat, i da je čoveku potreban jedan dan odmora u sedmici.

-------------------------------------------------

Još nešto.

Bog nije na sinaju Mojsiju dao subotu, već je to učinio još u raju pre čovekovog pada.

"И сврши Бог до седмога дана дјела своја, која учини; и почину у седми дан од свијех дјела својих, која учини;
И благослови Бог седми дан, и посвети га, јер у тај дан почину од свијех дјела својих, која учини;
То је постање неба и земље, кад посташе, кад Господ Бог створи земљу и небо" ( 1 Mojsijeva 2. 2 - 4 )

Dakle, ovde vidimo da je Bog još u raju odvojio subotu kao posebab blagosloveni dan za čoveka.

 

[Adrian BG]

Све што је дато у Старом завету важи за седми дан у недељи (суботу), а Господ оне којима даде један дан који је одредио не хтеде увести у спокој, јер без обзира што суботаре њихова вера није била права. Зато говори о другом дану - ДАНАС. Данас је време док се проповеда јеванђеље, и сви они који поверују улазе у спокој и почивају на прави начин (као Бог што почива) - духовно.

Цео хришћански свет то разуме, само суботари муљају са Старим заветом и тако варају хришћане широм света да се врате фарисејству. Нигде, али нигде, у Новом завету не пише да ми морамо да суботаримо. Зато је кључно да се људи чувају квасца фарисејског на шта нас је Господ упозорио. И они су се тако понашали не схватајући јеванђеље у свом поносу. Јер су за себе мислили да су елита, "изабрани", школовани, мудри, савршени,...

 

[mire000]

Potpuno pogrešno tumačenje Hristovih reči moj Mire.

Ti kažeš "subota nije uspostavljena radi Adama, jer je Hristos rekao da je ona radi čoveka"

To bi po tvojim rečima značilo da Adam nije bio čovek???

Tumačenje koje sam dao je u kontekstu, i biblijskom i istorijskom.

Dakle.

Nije covek stvoren RADI SUBOTE da bi je posluživao, i služio joj kao rob, već je subota stvorena RADI ČOVEKA, da bude na blagoslov čoveku.

Evo mog odgovora iz prethodnog komnentara:

-----------------------------------------------------

Ove reči Hristos nije izgovorio da bi navodno pokazao"da je subota načinjena za čoveka, i zbog ničega drugog" već je on ove reči izgovorio iz razloga što su Fariseji subotu ogradili mnoštvom ličnih pravila i propisa, i načinili je teretom a ne blagoslovom za čoveka, i time učinili da čovek služi suboti i subotnjim pravilima, a ne da ona bude nosilac blagoslova.

Zato je rekao "SUBOTA JE NAČINJENA ČOVEKA RADI" odnosno "DA SE ČOVEK TOGA DANA SEĆA DA JE BOG NJEGOV TVORAC, I DA U ZAJEDNICI SA NJIM U SUBOTNJOM DANU DOŽIVI JEDAN POSEBAN VID BLAGOSLOVA KOJE BOG IZLIVA NA ČOVEKA"

Adamu nije bio potreban odmor jer se nije umarao, ali mu je bilo potrebno secanje na to da je on Božje stvorenje, i da je sve što postoji ima početak u Bogu kao stvoritelju svega postojećeg.
Nakon čovekovog pada čoveku je bio potreban i taj aspekt fizičkog odmora.

Naučnici su otkrili da u čoveku postoji biološki sat, i da je čoveku potreban jedan dan odmora u sedmici.

-------------------------------------------------

Još nešto.

Bog nije na sinaju Mojsiju dao subotu, već je to učinio još u raju pre čovekovog pada.

"И сврши Бог до седмога дана дјела своја, која учини; и почину у седми дан од свијех дјела својих, која учини;
И благослови Бог седми дан, и посвети га, јер у тај дан почину од свијех дјела својих, која учини;
То је постање неба и земље, кад посташе, кад Господ Бог створи земљу и небо" ( 1 Mojsijeva 2. 2 - 4 )

Dakle, ovde vidimo da je Bog još u raju odvojio subotu kao posebab blagosloveni dan za čoveka.

Sta mi ponavljas post na koji sam odgovorio.

 

[tripo 41]

Sta mi ponavljas post na koji sam odgovorio.

dati nekakav odg. ne znači i oboriti nešto.

 

[tripo 41]

Krstenje nije obrezanje.
Dokazi da jeste?

evo dokaza da jeste. Nsis znao da je krštenje nastavak obrezanja. E svašta.

Ukratko: Pošto hrišćani ne žive pod Mojsijevim zakonom, obrezanje nije potrebno više praktikovati. Potvrda za ovo se može naći u brojnim odeljcima Novog zaveta: Dela 15; Rimljanima 2:25-29; Galatima 2:1-3; Galatima 5:1-11; Galatima 6:11-16; 1. Korinćanima 7:17-20; Kološanima 2:8-12; Filipljanima 3:1-3. Ovi odeljci jasno pokazuju da se obrezanje nije praktikovalo u prvim danima Crkve i da se do opravdanja (spasenja) dolazi samo kroz veru u Isusa Hrista. Dakle, ne delima, ne zakonom, već samo i samo kroz lično poudanje u već učinjeno Hristovo delo na krstu. Ova vera u Isusa Hrista dariva čoveku "obrezano srce", a to je obrezanje "Novog saveza" i ono prevazilazi "obrezanje na telu" koje je zahtevao Stari zavet.

Šta je bila suština Avramovog obrezanja, tj. zaveza?

Njegov savez (obrezanje) je veoma specifičan i treba ga ispravno razumeti, jer je on i važna praslika budućeg Novog saveza.

U Prvoj Mojsijevoj 15 čitamo kako je Avram od Boga proglašen pravednikom, dok mu je bilo naloženo da se obreže tek 14 godina posle toga (1. Moj. 17). Avram je znak obrezanja primio kao pečat pravednosti zbog vere koju je imao dok još nije bio obrezan (Rim. 4:11). Svrha toga je bila da on bude učinjen ocem svih onih koji veruju a nisu obrezani, tako da opravdanje (pravednost) koje je on primio od Boga može biti uračunato i njima, jer pošto je Avramova pravednost (opravdanje) prethodila njegovom obrezanju, može se zaključiti da je moguće biti opravdan i bez obrezanja. Avramovo obrezanje (savez), je imalo za svrhu da Avrama postavi za "oca vere" svim vernicima, bili oni obrezani ili neobrezani - onima koji ne nose znak obrezanja a hodaju (žive) verom po primeru koji je on ostavio još dok nije bio obrezan (Rim. 4:11).

Apostol Pavle ističe jasnu činjenicu koju je Bog dao Avramu: "U tebi će se blagosloviti svi (narodi) neznabošci" (1. Moj. 12:3; Gal. 3:8). Ovo je Božja najava "Dobre vesti" tj. Evanđelja, da će čoveku biti moguće se opravdati verom, poput Avrama, bez obrezanja i bez zakona (Gal. 2:14-16; Gal. 3:10-14).

Treba zapaziti i to da ovaj eshatološki blagoslov dolazi kroz "seme Avramovo" - Hrista (Gal. 3:16), a ne kroz obred obrezanja, tj. kroz držanje Mojsijevog zakona (Rim. 2:25-29; Gal. 3:8-9).

U poslanici Galatima apostol Pavle veoma detaljno izlaže ovo pitanje. On jasno uči da nejevreji (pagani) ne mogu doći do opravdanja "kroz dela zakona", kao što je na prvom mestu "obrezanje" (Gal. 2:14-15; Gal. 5:2-6; Gal. 6:12). Obrezanje dato u zakonu je prvenstveno bilo dato kao znak raspoznavanja između Božjeg naroda (Izrailja) i pagana, tako su Jevreji nazivani "obrezani" a pagani "neobrezani" (Gal. 2:7-9; Gal. 2:12). Smatralo se, da nije moguće biti u ispravnom (istinskom) odnosu sa Bogom ako osoba nije obrezana - ako ne postane Izraelac. (Treba spomenutu da tu postoji i valjani higijensko-medicinski razlog za obrezanje, a kojim je Bog mudro čuvao svoj narod.)

Obrezanje kao elemenat Starog zaveta i kao praslika budućeg obrezanja srca je ispunilo svoju svrhu. "Jer u Hristu Isusu niti šta pomaže obrezanje ni neobrezanje, nego vera, koja kroz ljubav radi" (Gal. 5:6), piše apostol Pavle hrišćanima paganskog porekla. Božja zamisao je bila da njegov narod ima mnogo "dublje obrezanje" od onoga koje su sebi činili na telu: "Obrežite se Gospodu, i skinite okrajak sa srca svog, Judejci i Jerusalimljani, da ne iziđe jarost moja kao oganj i razgori se da ne bude nikoga ko bi ugasio za zla dela vaša." (Jer. 4:4 vidi i 5. Moj. 10:16; 5. Moj. 30:6; Jer. 6:10; Jer. 9:26; Rim. 2:28-29; Rim. 15:8; Fil. 3:3; Kol. 2:11; Kol. 3:11). Ovo dublje obrezanje postalo moguće tek dolaskom Mesije, i kroz Božji zahvat novorođenja (Jn. 3:3-7), u kome Bog korenito menja srce čoveka - daje mu "novo srce" - obrezano njegovim Duhom. "Jer mi smo obrezanje koji duhom Bogu služimo i hvalimo se Hristom Isusom, a ne uzdamo se u telo." (Fil. 3:3)

Mojsijev zakon je bio privremen i sa naročitom svrhom (Gal. 3:15-19, Gal. 3:23-25; Jev. 8:13), od koje je glavna bila da se načini razlika između Izrailja i pagana. No, kada je došao Mesija - Isus Hristos - nacionalne granice bivaju srušene, i u Hristu se više ne postavlja pitanje nacionalnosti, da li je neko Jevrej ili paganin (Gal. 3:26-29). Zbog toga Pavle nalaže da hrišćane koji su paganskog porekla ne treba prisiljavati da se obrežu ili ih terati da drže Stari zavet (Gal. 4:21-31; Gal. 5:2-3). Dakle, pagani ne moraju postati Jevreji (Izrailj) da bi stekli Božju naklonost i opravdanje koje su oni uživali kroz držanje Mojsijevog zakona. Novi savez je doneo "novu slobodu" - milost (Ef. 2:8).

U Novom zavetu, može se grubo reći da "ekvivalet" za obrezanje jeste vodeno krštenje (1. Moj. 17:12; 2. Moj. 12:48), jer onaj koji želi da uđe u savez (u učenički odnos, Mt. 28:19-20) sa Bogom kroz otkupiteljsko delo Gospoda Isusa Hrista, treba i da se krstiti. Naravno, ovde treba skrenuti pažnju na to da samo delo (čin) ne znači mnogo, to što neko uđe i izađe iz vode, to ga ne može učiniti opravdanim ili boljim u Božjim očima, već potrebno je da onaj koji pristupa krštenju, da poseduje ličnu veru u Boga kakvu je i Avram imao kada je bio proglašen za pravednika od Boga.

sionska truba.