Pavle kaze da jeste:
"Jer negde rece za sedmi dan ovako: 'i pocinu Bog u DAN SEDMI od svih dela svojih"
"I na ovom mestu opet: 'NECE UCI U POCINAK moj''
"Jer da je Isus Navin one DOVEO U POCINAK, ne bi za drugi dan govorio po tom"
Dakle, subota je jevrejima bila SIMBOL POCINKA U OBECANOJ ZEMLJI!
A nisi dao od Paje dio koji govori o stvaranju. Pa ko je držao subotu ušao je u tada paganski Hanan, simbol nebeskog. Nigdje ovdje Isus nije simbol subote.
Vidim nemaš odg. na moje primjedbe, dakle tačne su.
Drugim recima, zapovedio je "da se odmaraju" jer su bili "robovi u egiptu", a sada su slobodni pa ne treba da rade, i to je razlog za subotu, a ne stvaranje!!!
netačno zapov. o suboti ukazuje na stvaranje, kao što i piše u 2. Mojsijevoj.
A šta su ljudi do tada radili svaki dan. I to nije tačno da je zbog ropstva uvedena subota, ona je služila kao podsjetnik jer su je zaboravili. I 1. zapov. spominje ropstvo, pa je po Miretu 1. zapov. od Izlaska.
Pravi razlog za subotu jevrejima je zapravo "odmor od ropstva u egiptu",
Nije nego zbog odnosa sa Bogom koji je tog dana još veći.
a za nas Hriscane razlog je "odmor od ropstva grehu".
Nigdje nema te nauke, nije subota data radi odmora od grijeha, nego radi odmora od poslova.
Ala lupaš besmislice. Po tebi bi čovjek trebao da 6 dana griješi a 1 ne griješi.
U Hristu se ispunjava taj deo zakona, jel mi u njemu imamo "mir", "odmor" i "pocivanje" od greha..
U Bogu ne znači da je ukazivala na Njega jer je data radi čovjeka i ukazivala je na stvaranje.
Zato Pavle pise o suboti kao o ''simbolu obecane zemlje", jel je ona za jevreje predstavljala "odmor od ropstva"!
ropstvo je povod za ponovo davanje zapov. a ne razlog.
Pocinak o kom Pavle ovde govori je dakle "duhovne prirode"!
Evo i dokaz:
"Dakle je ostavljen subotnji pocinak... BOJMO SE DAKLE DA NE ZAKASNI KOJI OD VAS!"
Jevrejin ne moze "zakasniti" da udje u pocinak jel tacno zna kada subota pocinje. Dakle ovde se radi o "duhovnom pocivanju u Hristu" a ne "telesnom"!
I radi tjelsnog, zato piše 6 dana radi, a 7. odmori od poslova, znači da je i fizički.
Takodje u kolosanima 2:16, on govori protiv subote i protiv obaveze drzanja, jer mi drzimo subotu duhom u Hristu, i zato je ona 'sen' ili senka Hrista!
Oboreno ovdje.
“Da vas dakle niko ne osuđuje za jelo ili za piće, ili za kakav praznik, ili za mladine, ili za Subote; koje je sve bilo sen od onoga što šćaše da dođe, i telo je Hristovo.” (Kološanima 2,16.17)
Da bi ovaj tekst bio ispravno shvaćen treba sagledati celokupan kontekst učenja o Suboti, koja je deo nepromenljivog Božjeg Zakona, što nije neophodno razmatrati jer o samoj Suboti postoji dovoljan broj tekstova koji nedvosmisleno govore da je i dalje Dan Gospodnji – Njegov pečat i obeležje Njegovog naroda (Jezekilj 20,20). Naime, mladine i Subote Božja Reč vezuje i za Novu Zemlju: “Jer kao što će nova nebesa i Nova Zemlja, što ću Ja načiniti, stajati preda Mnom, veli Gospod, tako će stajati seme vaše i ime vaše. I od mladine do mladine, i od Subote do Subote dolaziće svako telo da se pokloni preda Mnom, veli Gospod.” (Isaija 66,22.23) O mladinama Božja Reč daje malo podataka, zbog čega nije moguće pouzdano govoriti o njihovoj svrsi, ali je poznato da su ove svetkovine održavane početkom svakog meseca dok je Subota svetkovana sedmično te na osnovu ovog teksta zaključujemo da će se spaseni i na Novoj Zemlji okupljati u vremenu mladina i Subota, kada će davati posebnu slavu Bogu.
Pavle, dakle, govori isključivo o Starozavetnim obredima, čija je simbolična vrednost ispunjena osnovnim događajima Hristove Službe otkupljenja tako da od vremena Njegovog raspeća prestaju da važe (Kološanima 2,14). Po takozvanom Mojsijevom zakonu, za vreme mladina i sedmičnih Subota, prinošene su
posebne žrtve, kao simbol neuporedivo važnije - Hristove žrtve:
“To je Subotna žrtva paljenica , svake Subote osim svagdašnje žrtve paljenice i naliva njenog. I u početak meseca svojih prinosite Gospodu žrtvu paljenicu…” (4. Mojsijeva 28,10.11)
“Jer po poslednjoj naredbi Davidovoj biše izbrojeni sinovi Levijevi…
jer određeni behu da pomažu sinovima Aronovim u službi u domu Gospodnjem…
oko hlebova postavljenih i oko beloga brašna za dar i oko kolača presnih i oko tavica, i oko svega što se prži… i da stoje jutrom i hvale i slave Gospoda, i tako večerom.
I kad se god prinose žrtve paljenice Gospodu, u Subote, i na mladine i na praznike…” (1. Dnevnika 23,27-31)
“A Jezekija opet uredi redove svešteničke i levitske… za žrtve zahvalne… I odredi deo carski od blaga svojega
za žrtve paljenice, što se prinose jutrom i večerom i za žrtve paljenice što se prinose u Subote i na mladine i na praznike, kako je napisano u zakonu Gospodnjem.” (2. Dnevnika 31,3)
To su “jela i pića”, “praznici, mladine i Subote” koje su “sen onoga što šćaše da dođe, a telo je Hristovo”, dok je sama Subota, kao uspomena na Stvaranje, Dan Gospodnji i u Novozavetnom periodu.
