HRISCANSKI OTPAD-Kad se pojavio i njegovi nosioci

[Laodikeja]

Hajde da pogledamo da li su tacne izjave kojima je Nelsim okarakterisao Adventiste kao lazove - a koje su prilozene sa sajta "sektolomac"


1. Pagani nisu imali dan za odmor, i nisu imali dan koji bi bio više svet od ostalih

Greska, pagani su imali svoju planetarnu sedmicu u kojoj su svakom danu dali ime jednog Boga iz mnogobozacke filozofije i njemu ga posvetili.

* SUNDAY - Nedelja: Solis (Sunce) dimanche domenica domingo Sun

* MONDAY - ponedeljak: Lunae (Luna - Mesec) lundi lunedi lunes Moon

* TUESDAY - utorak: Martis (Mars) mardi martedì martes Tiw (the Anglo-Saxon god of war, the equivalent of the Norse Tyr or the Roman Mars)

* WEDNESDAY - sreda: Mercurii (Mercur) mercredi mercoledì miércoles Woden (the Anglo-0Saon equivalent of the Norse Odin or the Roman Mercury)

* THURSDAY - četvrtak: Jovis (Jupiter jeudi giovedi jueves Thor (the Norse god of thunder, the equivalent of the Rofman Jupiter)

* FRIDAY Veneris - petak: (Venera) vendredi venerdi viernes Frigg (the Norse god of love and fertility, the equivalent of the Roman Venus)

* SATURDAY - subota: Saturni (Saturn) samedi sabato sábado Saterne (Saturn, the Roman god of agriculture)

Nedelja je bila posvecena Bogu sunca Mitri, i toga dana su se organizovala Bogosluzenja u hramu boga sunca. kao i slavlja i svetkovine pracene orgijama.

Konstatin je ovaj dan koji je sam slavio kao pristalica kulta Mitre - preneo u Hriscanstvo kao casni dan sunca - ime koje je u mnogobostvu i krasilo ovaj dan.

Ovaj konstantinov dokument o obaveznom svetkovanju sunčevog dana je objavljen 321 godine nove ere i glasi:

"Na časni dan sunca - neka se gradska uprava i narod koji živi u gradu odmaraju, i neka sve radionice budu zatvorene.
Međutim - na selu, seljaci koji se bave zemljoradnjom mogu slobodno nastaviti svoje poslove, jer se dešava da koji drugi dan nije pogodan za setvu ili za rad u vinogradu.
Neka se obavljaju takvi poslovi - da ne bi ppropali blagoslovi koje nam nebo šalje"

2. Hrišćani tog perioda nisu većinom svetkovali subotu, već su već 200 godina pre Konstantina svetkovali nedelju i to u ogromnoj (95%) većini!

Greska, pravi Hriscani nikada nisu svetkovali nedelju niti pravili kompromis sa mnogobostvom i u njemu ucestvovali.
Nedelja je uvezena iz mnogobostva sredinom 2 veka kompromisom koji je crkva u Rimu napravila sa mnogobostvom - prihvativsi uz ostale mnogobozacke elemente i pagansku nedelju posvecenu Bogu sunca, a konacno zakonski uspostavljena u odpaloj crkvi sa Konstantinom.

Ako su Hriscani pre 321 godine svetkovali Nedelju - onda je nelogicno da Konstantin dokumentom zapoveda njeno svetkovanje, jer za nesto sto se vec cini ne treba zapovest.

Da Hriscani pre ovog perioda nisu svetkovali nedelju vec Subotu - vidimo i iz prokletstva upucenog onima koji svetkuju Subotu, a to prokletstvo je izrekao prvi crkveni sabor odrzan u Laodikeji 364 godine nove ere, koji se pozabavio svetkovanjem nedelje.

U svom 29 kanonu ovaj sabor je objavio:

"Hrišćani ne smeju da svetkuju subotu i da se odmaraju tog dana - već moraju da rade, ali dan gospodnji treba naročito da poštuju, i kao Hrišćani toga dana ne treba da rade.
Ako budu dalje svetkovali subotu - neka budu prokleti"

3. U vreme Konstantina i sve do 7. veka posle Hrista, Rimska Crkva nije imala nikakav primat, i bila je samo "ispostava" Istočne Crkve.

Greska - Rimska crkva je od polovine 2 veka pocela da preuzima primat nad ostalim crkvama, a presudni dogadzaj je bio Rimsko negativno raspolozenje prema Jevrejima zbog ustanka Barkohbe.
Svesna ovih represija protiv Jevreja i antijevrejskog raspoloženja koje se osećalo narošito u Rimu - Rimska crkva je nastojala da pokaže svoju lojalnost Rimskim vlastima i da im se dodvori.
Taj su zadatak na sebe preuzele Hrišćanske apologete Kvadratus i Aristid.
Tako Rimska crkva pravi kompromis i uvodi održavanje Bogosluženja u nedelju umesto subotom kao do tada, zato što je svetkovanje Subote bilo zabranjeno.
Time je Rimska crkva želela da pokaže svoje odvajanje od Jevrejstva - kako bi izbegla progonstvo i plaćanje poreza.
Rimska crkva uvodi i neke druge novotarije unutar crkve da bi se dodvorila Rimu.

Crkveni istoričari Sokrat i Sozomen iz 5 veka svedoče "da promena dana Bogosluženja i slavljenja sa subote na nedelju, kao i druge novotarije - nisu bile svuda prihvaćene"

Sokrat Skolastin piše:

"I ako gotovo sve crkve širom sveta slave svete tajne subotom, Aleksandrija i Rim prestale su to da čine"

U svetlosti ovih navoda - može se videti da je Rimska crkva pod pritiskom Rima odigrala odlušujuđu ulogu u odpadu ranog Hrišćanstva, uvodeći Rimske mnogobožačke elemente u crkvu pod izgovorom opstanka.

Posebnu zaslugu za podsticanje Antijevrejskog raspoloženja i utemeljenja ovih mnogobožačkih elemenata u crkvi - imaju kasniji crkveni oci, Varnava, Justin Mučenik i drugi, o čemu svedoče i istoričari sa ovih prostora, poput Jevsevija Popovića, koji je istorijske podatke pronalazio u svedočanstvima rano crkvenih istoričara.

4. Subotu je ukinuo Hrist, prvi hrišćani su svetkovali nedelju još od apostolskih dana, a papstvo u Rimu je moglo nešto da nameće tek 600 godina kasnije.

Greska, Hrist i apostoli nikada nisu ukinuli ni jednu zapovest - pa ni zapovest o Suboti, niti su uspostavili nedelju na njeno mesto kao dan Hristovog vaskrsenja i Bogosluzenja.
Oni su - kao i prvi hriscani svetkovali Subotu, i za to postoje biblijski i istorijski dokazi.

Sokrat Skolastin piše:

"I ako gotovo sve crkve širom sveta slave svete tajne subotom, Aleksandrija i Rim prestale su to da čine"

A crkveni istoričari Sokrat i Sozomen iz 5 veka svedoče "da promena dana Bogosluženja i slavljenja sa subote na nedelju, kao i druge novotarije - nisu bile svuda prihvaćene" sto jasno govori da su Hriscani pre polovine 2 veka svetkovali Subotu - a da je nedelja dosla sa odpadom - iz mnogobostva.

5. Konstanin je nametnuo hrišćanski sveti dan paganima!

Nedelja nikada nije bila "Hriscanski sveti dan"

To je Subota.

Konstantin je u savezu sa odpalom crkvom - zakonom uveo nedelju na mesto Subote, i tako omogucio paganima da zadrze svoj dan posvecen njihovom Bogu Mitri - a da postanu Hriscani.

Zakljucak:

1. Subota je deo Bozjeg zakona deset zapovesti - koju su drzali i Hristos i apostoli i prvi Hriscani do polovine 2 veka - o cemu svedoce rano crkveni istoricari.

2. Polovinom 2 veka dolazi do odpada u okrilju crkve - koja je zbog opstanka u vreme antijevrejske kampanje - napravila kompromis sa Rimom i mnogobozackom filozofijom, uvodeci pojedine mnogobozacke elemente u crkvu - kao i nedelju suncev dan.

3. Konstantin konacno 321 godine - zakonom legalizuje mnogobozacku nedelju dan casnog sunca kao Hriscanski praznik.

4. Sabor u Laodikeji 364 godine na osnovu ovog Konstantinovog zakona - proklinje sve one koji nastave da svtkuju Subotu, i zapoveda svetkovanje nedelje.

 

[Taramana]

Konačno da se i nas dvojica negde slažemo.
Laodikeja samo sad nemoj ponovo u fanatizam pa subotu pečatom zvati jer piše da se niko delima zakona neće opravdati i da beše dat za osudu.
Niti je nedelja žig zveri.
Može neko subotom slaviti satanu i da li je onda subota ili to delo učinjeno subotom zlo?
Tako je i sa prvim danom pred Bogom je svet i u taj dan se odmaralo na Pedesetnici.
Vatikan jeste problem i uzrok svih zala(ratova,idolstva,prostitucije,pedofilije,naoružanja,droge,mučenja svetih,menjanje Biblije,anti-semitizam,paganstva i kultova).

Dejvid Jeloup davno izdao knjigu ,,U ime Boga,, to je za one što imaju želudac da do kraja isčitaju.

 

[Laodikeja]

Subota CE BITI pecat kada sam Bog bude objavio na ebu svoj zakon i Subotu, a papstvo proklamovalo zakon o obaveznom svetkovanju nedelje, i nametnulo ga svi drzavama clanica Evropske unije i ujedinjenih nacija.

Oni koji ostanu verni Bogu drzanjem SVIH njegovih zapovesti, i dopustanjem da on upise svoj zakon u ljudsko srce i da Duhom Svetim u coveku izvrsi promenu i ociscenje od svakog greha - primice pecat Bozji.

Oni koji se pridruze odpalom vavilonu i prihvate ljudsku zapovest o svetkovanju nedelje - primice zig zveri.

 

[mire000]

Hajde da pogledamo da li su tacne izjave kojima je Nelsim okarakterisao Adventiste kao lazove - a koje su prilozene sa sajta "sektolomac"


1. Pagani nisu imali dan za odmor, i nisu imali dan koji bi bio više svet od ostalih

Greska, pagani su imali svoju planetarnu sedmicu u kojoj su svakom danu dali ime jednog Boga iz mnogobozacke filozofije i njemu ga posvetili.

* SUNDAY - Nedelja: Solis (Sunce) dimanche domenica domingo Sun

* MONDAY - ponedeljak: Lunae (Luna - Mesec) lundi lunedi lunes Moon

* TUESDAY - utorak: Martis (Mars) mardi martedì martes Tiw (the Anglo-Saxon god of war, the equivalent of the Norse Tyr or the Roman Mars)

* WEDNESDAY - sreda: Mercurii (Mercur) mercredi mercoledì miércoles Woden (the Anglo-0Saon equivalent of the Norse Odin or the Roman Mercury)

* THURSDAY - četvrtak: Jovis (Jupiter jeudi giovedi jueves Thor (the Norse god of thunder, the equivalent of the Rofman Jupiter)

* FRIDAY Veneris - petak: (Venera) vendredi venerdi viernes Frigg (the Norse god of love and fertility, the equivalent of the Roman Venus)

* SATURDAY - subota: Saturni (Saturn) samedi sabato sábado Saterne (Saturn, the Roman god of agriculture)

Nedelja je bila posvecena Bogu sunca Mitri, i toga dana su se organizovala Bogosluzenja u hramu boga sunca. kao i slavlja i svetkovine pracene orgijama.

Konstatin je ovaj dan koji je sam slavio kao pristalica kulta Mitre - preneo u Hriscanstvo kao casni dan sunca - ime koje je u mnogobostvu i krasilo ovaj dan.

Ovaj konstantinov dokument o obaveznom svetkovanju sunčevog dana je objavljen 321 godine nove ere i glasi:

"Na časni dan sunca - neka se gradska uprava i narod koji živi u gradu odmaraju, i neka sve radionice budu zatvorene.
Međutim - na selu, seljaci koji se bave zemljoradnjom mogu slobodno nastaviti svoje poslove, jer se dešava da koji drugi dan nije pogodan za setvu ili za rad u vinogradu.
Neka se obavljaju takvi poslovi - da ne bi ppropali blagoslovi koje nam nebo šalje"

2. Hrišćani tog perioda nisu većinom svetkovali subotu, već su već 200 godina pre Konstantina svetkovali nedelju i to u ogromnoj (95%) većini!

Greska, pravi Hriscani nikada nisu svetkovali nedelju niti pravili kompromis sa mnogobostvom i u njemu ucestvovali.
Nedelja je uvezena iz mnogobostva sredinom 2 veka kompromisom koji je crkva u Rimu napravila sa mnogobostvom - prihvativsi uz ostale mnogobozacke elemente i pagansku nedelju posvecenu Bogu sunca, a konacno zakonski uspostavljena u odpaloj crkvi sa Konstantinom.

Ako su Hriscani pre 321 godine svetkovali Nedelju - onda je nelogicno da Konstantin dokumentom zapoveda njeno svetkovanje, jer za nesto sto se vec cini ne treba zapovest.

Da Hriscani pre ovog perioda nisu svetkovali nedelju vec Subotu - vidimo i iz prokletstva upucenog onima koji svetkuju Subotu, a to prokletstvo je izrekao prvi crkveni sabor odrzan u Laodikeji 364 godine nove ere, koji se pozabavio svetkovanjem nedelje.

U svom 29 kanonu ovaj sabor je objavio:

"Hrišćani ne smeju da svetkuju subotu i da se odmaraju tog dana - već moraju da rade, ali dan gospodnji treba naročito da poštuju, i kao Hrišćani toga dana ne treba da rade.
Ako budu dalje svetkovali subotu - neka budu prokleti"

3. U vreme Konstantina i sve do 7. veka posle Hrista, Rimska Crkva nije imala nikakav primat, i bila je samo "ispostava" Istočne Crkve.

Greska - Rimska crkva je od polovine 2 veka pocela da preuzima primat nad ostalim crkvama, a presudni dogadzaj je bio Rimsko negativno raspolozenje prema Jevrejima zbog ustanka Barkohbe.
Svesna ovih represija protiv Jevreja i antijevrejskog raspoloženja koje se osećalo narošito u Rimu - Rimska crkva je nastojala da pokaže svoju lojalnost Rimskim vlastima i da im se dodvori.
Taj su zadatak na sebe preuzele Hrišćanske apologete Kvadratus i Aristid.
Tako Rimska crkva pravi kompromis i uvodi održavanje Bogosluženja u nedelju umesto subotom kao do tada, zato što je svetkovanje Subote bilo zabranjeno.
Time je Rimska crkva želela da pokaže svoje odvajanje od Jevrejstva - kako bi izbegla progonstvo i plaćanje poreza.
Rimska crkva uvodi i neke druge novotarije unutar crkve da bi se dodvorila Rimu.

Crkveni istoričari Sokrat i Sozomen iz 5 veka svedoče "da promena dana Bogosluženja i slavljenja sa subote na nedelju, kao i druge novotarije - nisu bile svuda prihvaćene"

Sokrat Skolastin piše:

"I ako gotovo sve crkve širom sveta slave svete tajne subotom, Aleksandrija i Rim prestale su to da čine"

U svetlosti ovih navoda - može se videti da je Rimska crkva pod pritiskom Rima odigrala odlušujuđu ulogu u odpadu ranog Hrišćanstva, uvodeći Rimske mnogobožačke elemente u crkvu pod izgovorom opstanka.

Posebnu zaslugu za podsticanje Antijevrejskog raspoloženja i utemeljenja ovih mnogobožačkih elemenata u crkvi - imaju kasniji crkveni oci, Varnava, Justin Mučenik i drugi, o čemu svedoče i istoričari sa ovih prostora, poput Jevsevija Popovića, koji je istorijske podatke pronalazio u svedočanstvima rano crkvenih istoričara.

4. Subotu je ukinuo Hrist, prvi hrišćani su svetkovali nedelju još od apostolskih dana, a papstvo u Rimu je moglo nešto da nameće tek 600 godina kasnije.

Greska, Hrist i apostoli nikada nisu ukinuli ni jednu zapovest - pa ni zapovest o Suboti, niti su uspostavili nedelju na njeno mesto kao dan Hristovog vaskrsenja i Bogosluzenja.
Oni su - kao i prvi hriscani svetkovali Subotu, i za to postoje biblijski i istorijski dokazi.

Sokrat Skolastin piše:

"I ako gotovo sve crkve širom sveta slave svete tajne subotom, Aleksandrija i Rim prestale su to da čine"

A crkveni istoričari Sokrat i Sozomen iz 5 veka svedoče "da promena dana Bogosluženja i slavljenja sa subote na nedelju, kao i druge novotarije - nisu bile svuda prihvaćene" sto jasno govori da su Hriscani pre polovine 2 veka svetkovali Subotu - a da je nedelja dosla sa odpadom - iz mnogobostva.

5. Konstanin je nametnuo hrišćanski sveti dan paganima!

Nedelja nikada nije bila "Hriscanski sveti dan"

To je Subota.

Konstantin je u savezu sa odpalom crkvom - zakonom uveo nedelju na mesto Subote, i tako omogucio paganima da zadrze svoj dan posvecen njihovom Bogu Mitri - a da postanu Hriscani.

Zakljucak:

1. Subota je deo Bozjeg zakona deset zapovesti - koju su drzali i Hristos i apostoli i prvi Hriscani do polovine 2 veka - o cemu svedoce rano crkveni istoricari.

2. Polovinom 2 veka dolazi do odpada u okrilju crkve - koja je zbog opstanka u vreme antijevrejske kampanje - napravila kompromis sa Rimom i mnogobozackom filozofijom, uvodeci pojedine mnogobozacke elemente u crkvu - kao i nedelju suncev dan.

3. Konstantin konacno 321 godine - zakonom legalizuje mnogobozacku nedelju dan casnog sunca kao Hriscanski praznik.

4. Sabor u Laodikeji 364 godine na osnovu ovog Konstantinovog zakona - proklinje sve one koji nastave da svtkuju Subotu, i zapoveda svetkovanje nedelje.

Nisi nista dokazao, OVO NISU CITATI!.
Dakle, daj "tacne reci i reference", meni ne trebaju fantazije pripremljene i plasirane da promovisu tudje ideje, u ovom slucaju adventisticke.
Nista od ovog "nisu citsti", sem onog sto je Konstantin rekao, a on NIJE ZAPOVEDIO HRISCANIMA NEDELJU, VEC JE PAGANIMA NAMETNUO TAJ DAN KAO ODMOR!"
Zato i koristi izraz "casni dan sunca", jer je paganima taj termin bio poznat.
Da je Hriscanima rekao tim recima "slavite casni dan sunca" oni bi odbili to kao "idolopoklonstvo".
Pa zar ti zaista misliš da bi oni koji su do juce umirali za Hrista, sada pristali da ga izdaju i umesto njega slave "boga sunca"???
Do juce su ih bacali lavovima zbog Hrista a sad pristaju da ga izdaju?
Pa ja stvarno ne znam sta je s vama?

 

[Laodikeja]

Zao mi je sto i pored ovako cvrstih dokaza - istina za pojedine ostaje nedodirljiva jer je namerno ne zele.

Nisi nista dokazao, OVO NISU CITATI!.
Dakle, daj "tacne reci i reference", meni ne trebaju fantazije pripremljene i plasirane da promovisu tudje ideje, u ovom slucaju adventisticke.

Ovo misu fantazije - vec istorijski podaci praceni izjavama istoricara, a mene cudi da nespremnost da se prihvati istina dovodi coveka do stanja da optuzuje druge da lazu i da fantaziraju.

Evo samo podatka koji sam upravo pronasao na jednom ovdasnjem forumu ( citiram ) "da crkveni istoricari ( kojevsam pomenuo ) Sokrat i Sozomen i drugih poput Atanasija Velikog, Grgura iz Nize - svedoce da su mnogi Hrišćani i dalje držali i subotu, i da ova dvojica protestuju što se nakon Laodikejskog sabora 364 godine sve više potiskuje Subota - a preterano uzdiže nedelja.
Ono što je Konstantin u tom trenutku učinio je da je samo ozakonio ono što su mnogi hrišćani vervali i slavili a i mnogi pagani jer se i sam poziva na "časni dan Sunca" te time potvrđuje da je taj dan u to vreme imao uporišta u proslavama samih pagana.

Nista od ovog "nisu citsti", sem onog sto je Konstantin rekao, a on NIJE ZAPOVEDIO HRISCANIMA NEDELJU, VEC JE PAGANIMA NAMETNUO TAJ DAN KAO ODMOR!"
Zato i koristi izraz "casni dan sunca", jer je paganima taj termin bio poznat.
Da je Hriscanima rekao tim recima "slavite casni dan sunca" oni bi odbili to kao "idolopoklonstvo".

U ovome vidim kontradiktornost, jer prvo si napisao da je Konstantin nedelju nametnuo paganima - a potom kazes da je taj izraz "casni dan sunca" njima bio poznat iz njihove paganske religije.

Konstantin nije pre svega mogao da nametne paganima nesto sto su oni vec imali, jer je nedelja bila dan Bga sunca Mitre u koga su oni verovali, i nedelju drzali kao simbol Boga sunca.

Konstantin je ovaj dan mogao da nametne samo Hriscanima, a paganima uz taj dan dodao novu titulu "dan vaskrslog sunca pravde - Hrista"
Tako su pagani nastavili da postuju dan koji su postovali i ranije.

Pa zar ti zaista misliš da bi oni koji su do juce umirali za Hrista, sada pristali da ga izdaju i umesto njega slave "boga sunca"???
Do juce su ih bacali lavovima zbog Hrista a sad pristaju da ga izdaju?
Pa ja stvarno ne znam sta je s vama?

Nisu ga izdali HRISCANI, ali su ga izdali oni nazovi Hriscani koji su saucestvovali u otpadu zajedno sa Rimskom crkvom.

Iskreni Hriscani nisu prihvatili ovo mesanje sa mnogobostvom ni nedelju koja je uvezena iz mnogobostva, vec su to ucinili nazovi Hriscani koji su krenuli putem otpada - a ne SVI Hriscani.

O tome upravo govore izvori koje sam prilozio:

Crkveni istoričari Sokrat i Sozomen iz 5 veka svedoče "da promena dana Bogosluženja i slavljenja sa subote na nedelju, kao i druge novotarije - nisu bile svuda prihvaćene"

Sokrat Skolastin piše:

"I ako gotovo sve crkve širom sveta slave svete tajne subotom, Aleksandrija i Rim prestale su to da čine"

Dakle - Hriscani su do polovine drugog veka svetkovali Subotu - a potom je crkva napravila kompromis sa mnogobostvom i prihvatila pagansku nedelju, i neki su ove novotarije prihvatili a neki ne, vec nastavili da postuju Subotu, i to je dovelo do posledica - proklinjanja, izopstrnja iz crkve, progona..itd..

Da Hriscani pre ovog perioda nisu svetkovali nedelju vec Subotu, i da je i pre i posle Konstantina bilo onih koji su je svetkovali - vidimo i iz prokletstva upucenog onima koji svetkuju Subotu, a to prokletstvo je izrekao prvi crkveni sabor odrzan u Laodikeji 364 godine nove ere, koji se pozabavio svetkovanjem nedelje.

U svom 29 kanonu ovaj sabor je objavio:

"Hrišćani ne smeju da svetkuju subotu i da se odmaraju tog dana - već moraju da rade, ali dan gospodnji treba naročito da poštuju, i kao Hrišćani toga dana ne treba da rade.
Ako budu dalje svetkovali subotu - neka budu prokleti"

Zasto bi ovaj crkveni sabor izrekao prokletstvo za postovaoce Subote - ako oni nisu postojali?

Ali hvala Bogu - uvek su od pocetka postojali iskreni Hriscani koji su Bozju rec i poslusnost njegvim zapovestima - stavljali na prvo mesto, i pored svih zabrana i progona koje su trpeli zbog toga.

 

[mire000]

Zao mi je sto i pored ovako cvrstih dokaza - istina za pojedine ostaje nedodirljiva jer je namerno ne zele.

Ovo je tacno za neke, ali za mene nije jer ja istinu zelim, i uvek sam zeleo, ali u ovim iznesenim recima ne vidim tu istinu.

Ovo misu fantazije - vec istorijski podaci praceni izjavama istoricara, a mene cudi da nespremnost da se prihvati istina dovodi coveka do stanja da optuzuje druge da lazu i da fantaziraju.

Istorjski podaci bez referenci, ''neko je rekao da je istoricar rekao'' i ''bez konteksta''.
Kakp ti to zamisljas da ja proverim ako mi ne das ''reference'' odakle ja mogu da nadjem izuvcene citate.
Daj mi link da proverim to je sve sto trazim, zar je to toliko tesko postaviti?
I nisam optuzio tebe da ''izimisljas'' vec te od kojih si kopirao tekst.

U ovome vidim kontradiktornost, jer prvo si napisao da je Konstantin nedelju nametnuo paganima - a potom kazes da je taj izraz "casni dan sunca" njima bio poznat iz njihove paganske religije.

Konstantin nije pre svega mogao da nametne paganima nesto sto su oni vec imali, jer je nedelja bila dan Bga sunca Mitre u koga su oni verovali, i nedelju drzali kao simbol Boga sunca.

Pagani ''jesu imali dan Boga sunca'', ''ali nisu u taj dan odmarali''.
On im sada to zapoveda.
Opet sto je to tesko razumeti?

Konstantin je ovaj dan mogao da nametne samo Hriscanima, a paganima uz taj dan dodao novu titulu "dan vaskrslog sunca pravde - Hrista"
Tako su pagani nastavili da postuju dan koji su postovali i ranije.

''Pagani jesu postovali taj dan'' ali rekoh ''nisu kao Hriscani odmarali u taj dan'', i zato im on ''namece odmor''.
Dakle on ''PAGANIMA NAMECE HRISCANSKI PRAZNIK A NE OBRNUTO''!

Nisu ga izdali HRISCANI, ali su ga izdali oni nazovi Hriscani koji su saucestvovali u otpadu zajedno sa Rimskom crkvom.

Nema dokaza za to, a pored toga je nezamislivo da oni koji su juce stradali za Hrista ''prihvataju boga sunca za svog Boga'' umesto ''Bogocoveka Hrista''. To bi bila direktna izdaja!

Iskreni Hriscani nisu prihvatili ovo mesanje sa mnogobostvom ni nedelju koja je uvezena iz mnogobostva, vec su to ucinili nazovi Hriscani koji su krenuli putem otpada - a ne SVI Hriscani.

Nema dokaza za to!

O tome upravo govore izvori koje sam prilozio:

Crkveni istoričari Sokrat i Sozomen iz 5 veka svedoče "da promena dana Bogosluženja i slavljenja sa subote na nedelju, kao i druge novotarije - nisu bile svuda prihvaćene"

Sokrat Skolastin piše:

"I ako gotovo sve crkve širom sveta slave svete tajne subotom, Aleksandrija i Rim prestale su to da čine"

Nisi dao linkove tj. reference da ovo proverim i analiziram.
Sem toga njihove reci ne mozemo ni uzeti u obzir, jer recimo Sokrat Sozomen pise u 5. veku mnogo vremena nakon svih ovih desavanja, pa sigurno ni njegova istorija nema dodirnih tacaka niti je direktno temeljena na onome sto se desilo pre njega..

Dakle - Hriscani su do polovine drugog veka svetkovali Subotu - a potom je crkva napravila kompromis sa mnogobostvom i prihvatila pagansku nedelju, i neki su ove novotarije prihvatili a neki ne, vec nastavili da postuju Subotu, i to je dovelo do posledica - proklinjanja, izopstrnja iz crkve, progona..itd..

Nema dokaza da nakon 2. veka nastaje otpad. To je fikcija neutemeljena na istorijskim cinjenicama.
Ovo sto ti pises i dokaze koje navodis odnose se na kasnije vremensko razdoblje, dakle nakon drugog veka, a ne pre toga..

Da Hriscani pre ovog perioda nisu svetkovali nedelju vec Subotu, i da je i pre i posle Konstantina bilo onih koji su je svetkovali - vidimo i iz prokletstva upucenog onima koji svetkuju Subotu, a to prokletstvo je izrekao prvi crkveni sabor odrzan u Laodikeji 364 godine nove ere, koji se pozabavio svetkovanjem nedelje.

U svom 29 kanonu ovaj sabor je objavio:

"Hrišćani ne smeju da svetkuju subotu i da se odmaraju tog dana - već moraju da rade, ali dan gospodnji treba naročito da poštuju, i kao Hrišćani toga dana ne treba da rade.
Ako budu dalje svetkovali subotu - neka budu prokleti"

To sto je bilo onih koji su svetkovali subotu, svakako je poznato nama, ali opet ne dokazuje da je to teoloski utemeljeno.

Zasto bi ovaj crkveni sabor izrekao prokletstvo za postovaoce Subote - ako oni nisu postojali?

Postojali su ali to ne znaci da su oni bili zvanicna crkva, vec pre znaci da su otstupali od ucenja zavanicne crkve i zato su i proglaseni jereticima, a odnose se na kasnije vreme, pa je za nasu raspravu o ''otapdu nakon 2. veka'' gotovo i nevazno..

Ali hvala Bogu - uvek su od pocetka postojali iskreni Hriscani koji su Bozju rec i poslusnost njegvim zapovestima - stavljali na prvo mesto, i pored svih zabrana i progona koje su trpeli zbog toga.

Ajde lepo da skratimo pricu.
Daj mi reference i linkove citata koje si naveo, pa da vidimo kontekst.

 

[Laodikeja]

Mire - reference dela kao izvore sam dao vise puta.

Ti jesi iskren da spoznas istinu - ali si u velikoj meri pod uticajem filozofije u kojoj si odrastao, i nisi u ovom trenutku spreman da se odreknes i da prihvatis cisto jevandzelje,

Bog zna tvoje razloge i pobude - pa neka ti on da po srcu.

Evo samo jedan podatak koji sam upravo pronasao na jednom ovdasnjem forumu od nezavisnog izvora, kao dokaz onoa sto sam i sam iznsio - a sto je proglaseno laznim.

Da crkveni istoricari ( kojevsam pomenuo ) Sokrat i Sozomen i drugih poput Atanasija Velikog, Grgura iz Nize - svedoce da su mnogi Hrišćani i dalje držali i subotu, i da ova dvojica protestuju što se nakon Laodikejskog sabora 364 godine sve više potiskuje Subota - a preterano uzdiže nedelja.
Ono što je Konstantin u tom trenutku učinio je da je samo ozakonio ono što su mnogi hrišćani vervali i slavili a i mnogi pagani jer se i sam poziva na "časni dan Sunca" te time potvrđuje da je taj dan u to vreme imao uporišta u proslavama samih pagana.

 

[mire000]

Mire - reference dela kao izvore sam dao vise puta.

Ti jesi iskren da spoznas istinu - ali si u velikoj meri pod uticajem filozofije u kojoj si odrastao, i nisi u ovom trenutku spreman da se odreknes i da prihvatis cisto jevandzelje,

Bog zna tvoje razloge i pobude - pa neka ti on da po srcu.

Evo samo jedan podatak koji sam upravo pronasao na jednom ovdasnjem forumu od nezavisnog izvora, kao dokaz onoa sto sam i sam iznsio - a sto je proglaseno laznim.

Da crkveni istoricari ( kojevsam pomenuo ) Sokrat i Sozomen i drugih poput Atanasija Velikog, Grgura iz Nize - svedoce da su mnogi Hrišćani i dalje držali i subotu, i da ova dvojica protestuju što se nakon Laodikejskog sabora 364 godine sve više potiskuje Subota - a preterano uzdiže nedelja.
Ono što je Konstantin u tom trenutku učinio je da je samo ozakonio ono što su mnogi hrišćani vervali i slavili a i mnogi pagani jer se i sam poziva na "časni dan Sunca" te time potvrđuje da je taj dan u to vreme imao uporišta u proslavama samih pagana.

Odbijam da diskutujem na ovakav nacin.
Ti meni uporno ne dajes linkove odakle izvlacis informacije a ja ti lepo trazim.
Stvarno te ne razumem.

Ili je izvor koji imas kompromitovan, ili su u pitanju izmisljotine.
Sta ocekujes od mene da mislim o tome, bez linkova?
Kako ja da znam da ti iznosis tacne informacije?
Ovo je neozbiljno sa tvoje strane.

 

[Laodikeja]

Sokrat Skolastik “Premda gotovo sve crkve u svijetu slave tajne misterije Gospodnju Večeru subotom svakog tjedna, osim kršćana u Aleksandriji i u Rimu, koji su na osnovu neke drevne predaje, to prestali činiti.” (Ecclesiastical History, 5. 22)

Sozomen “Narod Konstatinopolja, i gotovo svuda, okuplja se subotom, kao i prvog dana sedmice, dok se taj običaj nikad ne održava u Rimu ili u Aleksandriji.” (Ecclesiastical History, 7. 19)

Atanasije "Athanasije Biskup Alexandrijski takoder se usprotivio tendenciji mnogih krscana da nakon Laodicejskog koncila odbace postovanje subote.Athanazije kaze: "Mi ne postujemo Subotu zato sto smo zarazeni Judaizmom vec da obozavamo Isusa, Gospodara od Subote" [1] Gregory of Nyssa, De Castigotione (On Reproof) in Patrologia Graeca, vol. 46, pp. 309, 310. [2] Athanasius, Homilia de Semente, section 1 in Patrologia Graeca, vol. 28, p. 144.

Ostalo:

1. OPŠTA CRKVENA ISTORIJA sa crkvenostatističkim dodatkom, napisao je JEVSEVIJE POPOVIĆ, profesor Bogoslovskog fakulteta u Černovcima, štampala je Srpska manastirska štamparija u Srem. Karlovcima. Preveo na naš jezik đakon Dr. Mojsije Stojkov, profesor u Bogosloviji karlovačkoj. Od svih crkvenih istorija koje su meni bile dostupne, ova sadrži najiscrpnije podatke i reference.

2. THE ALMOST FORGOTTEN DAY, published by Concerned Group Inc., Highway 59 North, Siloam Springs, Arkansas 72761. Ova knjiga je u stvari kompilacija navoda neverovatnih istorijskih podataka kroz vekove, u raznim narodima i crkvama počevši od Josipusa, Euzebiusa, Philia, navodeći imena, narode i knjige odakle su uzeti podaci sve do 19. veka. Tu se mogu naći podaci iz Kine, Indije, Persije, Danske, Švedske itd. U njoj sam se uverio da SDA nisu bili jedini i prvi koji su svetkovali 7. dan kao odmor, već su to pre njih bili (a neki su i sada) Baptisti, Patareni, Etiopljani, Jermenci, Bugari i drugi narodi.

3. FROM SABBATH TO SUNDAY, ovo je istorijsko, sa mnoštvom podataka, istraživanje kako je došlo do svetkovanja prvog dana u sedmici. Štampano od Pontificia Universitas Gregoriana Romae 1977. a Imprimatur je potpisan i odobren 16. iunii 1975. od tadašnjeg rektora Univerziteta u Rimu, R.P. Herve Carrier S.I. Postoji i druga literatura ali ovo je najiscrpnija.

4. I navedeni

- Jevsevije Popović - opšta crkvena istorija
- Sokrat Skolastik - crkvena istorija
- Sozomen - crkvena istorija
- Epiphanus - adversus Haereses

 

[mire000]

Sokrat Skolastik “Premda gotovo sve crkve u svijetu slave tajne misterije Gospodnju Večeru subotom svakog tjedna, osim kršćana u Aleksandriji i u Rimu, koji su na osnovu neke drevne predaje, to prestali činiti.” (Ecclesiastical History, 5. 22)

Sozomen “Narod Konstatinopolja, i gotovo svuda, okuplja se subotom, kao i prvog dana sedmice, dok se taj običaj nikad ne održava u Rimu ili u Aleksandriji.” (Ecclesiastical History, 7. 19)

Atanasije "Athanasije Biskup Alexandrijski takoder se usprotivio tendenciji mnogih krscana da nakon Laodicejskog koncila odbace postovanje subote.Athanazije kaze: "Mi ne postujemo Subotu zato sto smo zarazeni Judaizmom vec da obozavamo Isusa, Gospodara od Subote" [1] Gregory of Nyssa, De Castigotione (On Reproof) in Patrologia Graeca, vol. 46, pp. 309, 310. [2] Athanasius, Homilia de Semente, section 1 in Patrologia Graeca, vol. 28, p. 144.

Ostalo:

1. OPŠTA CRKVENA ISTORIJA sa crkvenostatističkim dodatkom, napisao je JEVSEVIJE POPOVIĆ, profesor Bogoslovskog fakulteta u Černovcima, štampala je Srpska manastirska štamparija u Srem. Karlovcima. Preveo na naš jezik đakon Dr. Mojsije Stojkov, profesor u Bogosloviji karlovačkoj. Od svih crkvenih istorija koje su meni bile dostupne, ova sadrži najiscrpnije podatke i reference.

2. THE ALMOST FORGOTTEN DAY, published by Concerned Group Inc., Highway 59 North, Siloam Springs, Arkansas 72761. Ova knjiga je u stvari kompilacija navoda neverovatnih istorijskih podataka kroz vekove, u raznim narodima i crkvama počevši od Josipusa, Euzebiusa, Philia, navodeći imena, narode i knjige odakle su uzeti podaci sve do 19. veka. Tu se mogu naći podaci iz Kine, Indije, Persije, Danske, Švedske itd. U njoj sam se uverio da SDA nisu bili jedini i prvi koji su svetkovali 7. dan kao odmor, već su to pre njih bili (a neki su i sada) Baptisti, Patareni, Etiopljani, Jermenci, Bugari i drugi narodi.

3. FROM SABBATH TO SUNDAY, ovo je istorijsko, sa mnoštvom podataka, istraživanje kako je došlo do svetkovanja prvog dana u sedmici. Štampano od Pontificia Universitas Gregoriana Romae 1977. a Imprimatur je potpisan i odobren 16. iunii 1975. od tadašnjeg rektora Univerziteta u Rimu, R.P. Herve Carrier S.I. Postoji i druga literatura ali ovo je najiscrpnija.

4. I navedeni

- Jevsevije Popović - opšta crkvena istorija
- Sokrat Skolastik - crkvena istorija
- Sozomen - crkvena istorija
- Epiphanus - adversus Haereses

Hvala, provericu.