Pravosl. ne razlikuju otpad koji je predviđen za Crkvu Božju i otpad duhovnog Vavilona što su PC, RKC i skoro sv protestantske.
Otpad je nastao jos u 1. veku, gnostici,doketi, a najnoviji su otpad JS i Adventisti.
- u 2. veku neki hrišćani, da ne bi bili identifikovani kao Jevreji, počeli su da praznuju nedelju umesto Šabata
Netacno.Jevreji nisu bili gonjeni jer su vrsili zrtve idolima, a hrisane gone jos od 1. veka jer su to odbijali da cine.Hriscne su u prvoj polovini 1. veka smatrali jevrejima, kad je ono pocelo da se sitri vlasti su uvidele da oni to nisu.Nedelja se praznuje jos od prvog veka i rimski spisi sa kraja 1. veka kao i poslanice Svetog Ignatija i didahi svedoce o ovome.Prvi hriscani nisu praznovali subotu jer su smatrali da NZ ima prednost ispred SZ i da je centralni dogadjaj NZ vaskrsenje, a ne stvaranje.
- oko 300. godine prvi put je zabeležen slučaj da se hrišćani mole za mrtve
Netacno, prvi put hriscani su se za mrtve molili u 1. veku, o ovome svedocanstvo imamo u poslanici Polikarpa SMirnskog(uceniak apostola Jovana) koji govori da se mole za Ignatija i govori kako je on veliki mucenik Boziji.Molitva da se neko ko je umro spase je beznacajna i to je potpuna glupost, ovde se govori o pominjanju mrtvih.
- otprilike u isto vreme Crkva otvara svoja vrata za učenje o besmrtnosti ljudske duše
Crkva oduvek uci od besmrtnosti ljudkse duse po blagodati, prvo svedocanstvo o ovome imamo kod svetog Irineja Lionskog koji o tome direktno govri, on je ziveo u 2. veku.Teofil Antiohijski ovo bolje objasnjava kad kaze da ljudska dusa nije ni smrtna ni besmrtna vec na osnovu covekovog izbora i zivota ona postaje jedno od ovo dvpoje tj. dusa je besmrtna po blagodati.Crkva nikada nije ucila da je dusa besmrtna po prirodi.
321. godine prvi rimski hrišćanski imperator Konstantin je uveo zakon o praznovanju nedelje
Adventisti stalno optužuju imperatora Konstantina da je uveo nedelju u hrišćanstvo kada je 321. godine doneo svoj carski ukaz u kome hrišćani i ne-hrišćani treba da se okupljaju "u časni dan Sunca" (nedelju). Adventisti tvrde da je većina hrišćana do tada svetkovala subotu, te da je Konstantin ovim ukazom naterao hrišćane da svetkuju nedelju ("dan Sunca") umesto subote.
Međutim, da li je to tačno? Ko je, kada i zašto uveo nedelju u hrišćanstvo? I da li je hrišćanska nedelja zamenila subotu? Pogledajmo šta kaže istorija ranog hrišćanstva i hrišćani koji su u to vreme živeli, ali i ne-hrišćanski istoričari koji su u to vreme živeli. Pogledajmo šta kažu istorijski dokumenti, pisma, povelje, šta kaže sam Konstantin u svom ediktu i najzad, šta kažu crkve iz tog perioda. Da li je Rimska Crkva uticala na Konstantina da promeni subotu na nedelju (kao što adventisti tvrde)? Da li je nedelja u stvari zamena za subotu ili potpuno novi praznik?
Prva greška:Konstantin je hrišćanima nametnuo paganski dan odmora, tj. paganski sveti dan kad su pagani bogoslužili
Istorijska činjenica: Pagani nisu imali dan za odmor, i nisu imali dan koji bi bio više svet od ostalih
Prva greška koju adventisti prave u ovoj "istorijskoj" priči, jeste sledeća: Oni tvrde da su paganski Rimljani imali sveti dan, i da je taj dan bila nedelja (dan Sunca). Već to je jedna dezinformacija (prva u nizu). Paganski Rim nije imao "dan odmora". Robovi su u Rimu radili stalno, svakog dana. Oni koji su bili slobodni, radili su koliko su morali i odmarali se kad su mogli, bez nekog posebnog pravila. Oni bogati, oni su pa uvek odmarali i nisu radili nikada. U starom Rimu nije postojao "dan odmora". Konstantin stoga nije mogao da nametne nepostojeći dan odmora hrišćanima.
Dalje, Rimljani nisu imali čak ni sveti dan. "Dan Sunca" je bio posvećen Suncu (tojest, bogu Sunca, Apolonu). Ali je isto tako svaki dan u Rimu bio posvećen nekom paganskom bogu i bio je podjednako svet kao i dan Sunca. Recimo, subota je u Rimu bila posvećenja bogu Saturnu i zvala se "dan Saturna". Rimljani nisu smatrali da je Apolon više svet od Saturna, ili da je Saturn više svet od Apolona. Njima su i Apolon i Saturn bili podjednako "veliki" i "sveti" bogovi koje su podjednako svetkovali. Zbog toga su svakog dana imali bogosluženje. Nije istina da su bogoslužili u nedelju. Ne. Oni su nedeljom bogoslužili Apolonu, subotom su bogoslužili bogu Saturnu, i svakog dana su držali bogosluženje drugom bogu. Dakle, Rimljanima je svaki dan bio podjednako svet, i svakog dana su držali bogosluženje. Opet, Konstantin nije mogao da nametne nepostojeći sveti dan bogosluženja hrišćanima.
Kada koriste ovaj argument (da je Konstantin nametnuo svetkovanje Nepobedivog Sunca hrišćanima), adventisti su neiskreni. Jer "Nepobedivo Sunce" u periodu između Aurelijana i Konstantina nije bilo vrhovni bog rimske religije, već bog-zaštitnik VOJSKE! Apolon (ili u nekim delovima carstva, takođe nazvan Mitra), ili "Nepobedivo Sunce" bio je zaštitnik rimskih legija. Naravno da će mu biti data titula "nepobedivi". Ali ni Apolon ni Mitra ni Sunce nikad nisu smatrani vrhovnim bogom rimske religije, naprotiv, to je uvek bio Jupiter, bog neba. Pa čak ni te rimske legije nisu odmarale nedeljom, u dan Sunca. Jer sedmični dan Sunca NIJE bio praznik. Imao je bog Sunca svoj veliki godišnji praznik, koji se padao na dan 25. decembra, ali se sedmični dan Sunca (nedelja) nije smatrao praznikom. Bio je to dan kao i svaki drugi. Rimljani neznabošci nikad nisu smatrali nedelju praznikom, naprotiv, HRIŠĆANI su nedelju smatrali praznikom, a ne mnogobošci.
Zaključak br. 1: Konstantin nije nametnuo paganski "dan odmora" hrišćanima, prosto zato što paganski Rimljani nisu imali nikakav određeni dan predviđen za odmor. Konstantin nije nametnuo paganski "dan bogosluženja" hrišćanima, jer bi onda morao da im nametne SVAKI dan. To je prva dezinformacija koju adventisti šire.
Druga greška:Hrišćani su većinom svetkovali subotu u prva 3 veka hrišćanstva dok im Konstantin nije nametnuo nedelju
Istorijska činjenica: Hrišćani tog perioda nisu većinom svetkovali subotu, već su već 200 godina pre Konstantina svetkovali nedelju i to u ogromnoj (95%) većini!
U prvih dva veka hrišćanstva hrišćani nisu "većim delom" svetkovali subotu. Nisu čak ni manjim delom svetkovali subotu. Možemo slobodno reći da nisu UOPŠTE svetkovali subotu, NIKADA. Izuzetaka jeste bilo od ovog pravila, ali u toliko malom broju, da je to zanemarljivo. Govorimo o 95% hrišćana u prvih sto godina posle Hrista. Govorimo o hrišćanima koji su lično od apostola čuli jevanđelje, koji su bili proganjani i umirali za svoju veru, zato što su odbijali da se poklone rimskim idolima. Ti hrišćani su svetkovali "dan Gospodnji" koji se padao u nedelju, u dan vaskrsenja Gospodnjeg.
Ima bezbroj dokumenata iz tog perioda koji potvrđuju ovu činjenicu: da su hrišćani još u apostolsko vreme GOTOVO SVI svetkovali nedelju a nikad subotu. S druge strane, ne postoji NIJEDAN pisani dokaz, pismo, letopis, izveštaj, ništa što bi makar indirektno ukazalo na to da su hrišćani svetkovali subotu. Konstantin prosto nije mogao da promeni "subotu u nedelju" prosto zato što su hrišćani već 250 godina svetkovali nedelju. Kako nametnuti hrišćanima nedelju ako je oni već 250 godina svetkuju?
Istorijski izvori govore sledeće: već do 100. godine posle Hrista gotovo svi hrišćani su svetkovali nedelju kao dan Vaskrsenja i okupljali se u taj dan da drže bogosluženje. U to vreme nije bilo organizovane crkve niti je hrišćanstvo bilo uopšte dozvoljeno. Kroz progone, pokolje i mučenja, prvi hrišćani su se krišom, uz pretnju smrti, okupljali i bogoslužili nedeljom, 250 godina pre Konstantina. Do 140. godine SVI hrišćani su već uveliko svetkovali nedelju, a šačica onih koji su hteli da drže subotu su proglašeni jereticima i odbačeni iz hrišćanskih zajednica kao "promoteri judaizma" i oni koji "odbacuju Hrista kao Mesiju i Spasitelja". Subota se pominje u to vreme samo kao dan posta i pripreme za nedeljno pričešće (večeru Gospodnju). Bogosluženja su bila oduvek držana u nedelju, po uzoru na apostole (Dela 20:7).
Primera radi, navešćemo samo neke istorijske izvore koji su potvrđeni kao verodostojni od strane hrišćanskih i ne-hrišćanskih istoričara:
1. Justin Mučenik je 140. godine napisao da se hrišćani okupljaju u prvi dan nedelje u spomen na Gospodnje vaskrsenje, i da se SVI hrišćani koje on poznaje okupljaju tog dana.
2. Dionizije iz Korinta je to isto napisao 170. godine.
3. Klement Aleksandrijski piše 190. godine kako su hrišćani svake nedelje proslavljali vaskrsenje Gospodnje i okupljali se i pričešćivali u taj dan u svim hrišćanskim zajednicama u Maloj Aziji
4. Ignacij Antiohijski (umro 107. godine) bio je učenik apostola Jovana (jevanđeliste i pisca Otkrivenja) u svojim spisima daje objašnjenje "Gospodnjeg dana" (Otkrivenje 1:10). On je bio učenik apostola Jovana, njegov savremenik koji je sa Jovanom proveo više od 20 godina u radu na širenju jevanđelja. Ignacij Antiohijski je potvrdio da je Jovan zaista napisao Otkrivenje, i zbog tog njegovog iskaza je Otkrivenje priznato kao verodostojna knjiga i kasnije ušlo u kanon Novog Zaveta (dakle, Ignacij Antiohijski je smatran verodostojnim svedokom). U tom istom tekstu u kome objavljuje da je Jovan zaista pisac Otkrivenja, Ignacij Antiohijski kaže da je "kyriake hemera" (dan Gospodnji) NEDELJA, tojest, da je Jovan mislio na nedelju, na dan vaskrsenja Gospodnjeg. On dalje kaže da je Jovan uvek nedelju nazivao danom Gospodnjim, te da su i ostali hrišćani preuzeli taj naziv za nedelju od apostola Jovana. I zaista je tako i bilo: čim je Ignacij Antiohijski potvrdio da je Jovan zaista napisao Otkrivenje, svi hrišćani u Maloj Aziji automatski su počeli da zovu nedelju "danom Gospodnjim".
5. Tu je takođe i Plinije, koji piše caru Trajanu u pismu 107. godine posle Hrista kako su hrišćani "čudna sekta koja se okuplja na dan Sunca, jer veruju da je u taj dan njihov prorok ustao iz groba". Zapazite da Plinije nije bio hrišćanin, već istoričar koji je caru Trajanu podneo izveštaj o hrišćanima i njihovoj potencijalnoj opasnosti po Rimsko Carstvo.
6. Varnava, jedan od 70-orice Hristovih učenika, koji je takođe napisao i par poslanica koje nisu ušle u kanon, i koji je bio savremenik apostola Luke i Jovana (umro 120. godine) takođe piše da su apostoli svetkovali nedelju u slavu vaskrsenja Gospodnjeg.
Svi ovi (i mnogi drugi) pisci, istoričari, hrišćani i ne-hrišćani iz tog perioda pišu o tome kako se hrišćani okupljaju i bogosluže nedeljom, već oko 100. godine posle Hrista. Ne postoji nijedan istorijski izvor koji bi potvrdio da je makar 10% privh hrišćana svetkovalo subotu.
Kako je onda Konstantin mogao da nametne nedelju hrišćanima kada je nedelja prihvaćena kao sveti dan za bogosluženje od strane hrišćana još dok je apostol Jovan bio živ (u prvom veku)? Kako je onda Bog mogao pogrešno da informiše Elen Vajt i da joj kaže kako je subota držana sve do četvrtog veka, kada je čak i u Bibliji zapisano da su apostoli držali nedelju, a ne subotu?
Zaključak br. 2: Hrišćani svetkuju nedelju još od apostolskih dana. Ne postoji nijedan istorijski dokument ni dokaz da su hrišćani u tom periodu svetkovali subotu. Svi istorijski izvori iz tog perioda potvrđuju da su hrišćani subotu smatrali danom posta i pripreme za bogosluženje i pričešće u nedelju, a da su nedeljom držali bogosluženje i uzimali pričešće (večeru Gospodnju) u čast Hristovog vaskrsenja i rođendana hrišćanske crkve (Pedesetnice). Nije Konstantin nametnuo hrišćanima nedelju, jer su oni već 250 godina pre Konstantina MASOVNO (u razmerama od preko 90%) svetkovali nedelju, što je istorijski dokazano. Zapazite takođe interesantan detalj: svi ovi istoričari, hrišćanski pisci i sve ličnosi navedene iznad, živele su na ISTOKU Rimskog Carstva (u Maloj Aziji, Grčkoj, Turskoj itd), i nijedan od njih nije bio iz RIMA! To samo dokazuje da je istočni deo Rimskog Carstva bio mnogo više napredniji u kulturnom smislu i da su hrišćani u tom delu sveta u prva dva veka imali daleko većeg uticaja nego na zapadu (u Italiji i Rimu).
Treća greška:Konstantin nameće hrišćanima nedelju pod uticajem Rimske Crkve (danas: Rimokatoličke Crkve, tj. Papstva)
Istorijska činjenica:U vreme Konstantina i sve do 7. veka posle Hrista, Rimska Crkva nije imala nikakav primat, i bila je samo "ispostava" Istočne Crkve
Iako istorija Rimokatoličke Crkve tvrdi da je prvi rimski papa bio sam apostol Petar lično, te da je rimska crkva (kasnije papstvo i Vatikan) naslednica apostolskih učenja, to ipak nije sasvim tačno. Rimska Crkva jeste nastala jako rano u istoriji hrišćanstva, ali nije bila prva. Ni po vremenu nastanka a ni po dominaciji. Ono što katolička crkva ne želi i neće da prizna, uprkos brojnim istorijskim dokazima, jeste činjenica da Rimska Crkva u prvim vekovima hrišćanstva uopšte nije bila samostalna. Naprotiv, bila je u potpunosti pod donimacijom i vlašcu istočne hrišćanske crkve u Grčkoj. I to punih 600 godina posle Hrista.
Adventisti tvrde da je Rimska Crkva uvela nedelju kao lažni dan odmora u hrišćanstvo, paralelno sa donošenjem Konstantinovog edikta. Tačnije, adventisti smatraju da je Konstantin bio pod uticajem upravo rimskih nadbiskupa i papa kada je naredio da se hrišćani okupljaju u nedelju. I Rimokatolička Crkva to smatra, ali se istorijske činjenice i dokumenta ne slažu sa tim tvrdnjama. Rimokatolička Crkva želi sebe da uzdigne iznad ostalih, pa lažira sopstvenu istoriju, ne želeći da prizna ono što je opšte-poznato: prvih sedam vekova hrišćanstva Rimska Crkva nije imala nikakav autoritet, osim u samom gradu Rimu i njegovoj okolini. Rimska Crkva prvih 600-650 godina nije imala nikakav uticaj na recimo, hrišćane i crkve u Antiohiji, Korintu, Solunu, Jerusalimu, Carigradu.
Zvanična istorija i svi istorijski dokumenti iz tog vremena tvrde upravo suprotno: upravo su istočne hrišćanske crkve (a naročito Grčka Crkva) imale presudan uticaj na crkvu u Rimu. Rimska crkva bila je samo produžena ruka Vaseljenskog Sabora. Istočna crkva je postavljala (rukopolagala) sveštenike u Rimu. I naravno, slutite, Istočna Crkva rukopolagala je samo
podobne sveštenike i vladike (biskupe) koji će da vode crkvu u Rimu onako kako crkva u Grčkoj kaže. I to je tako trajalo dobrih 600 godina, 300 godina pre i 300 godina posle Konstantina.
Dakle, crkva u Rimu nije mogla da uspostavi nedelju, jer nije imala neophodnu vlast za to. Ako je iko u to vreme mogao nešto da menja po pitanju praznika i doktrine, bila je to neka od istočnih, veoma uticajnih crkava. Nikako Rim. Ako je Konstantin (kao lukavi i pametni političar) želeo da se dogovara sa hrišćanskim vođama od najvećeg uticaja i značaja, ne bi posetio rimske sveštenike, već upravo njihove šefove (poslodavce) u Grčkoj.
Da stvar bude interesantnija, postoji zvanični dokument koji je potpisala Grčka Pravoslavna Crkva 140. godine posle Hrista (skoro 200 godina pre Konstantina) u kome sve "subotare" hrišćane proglašava jereticima i anatemiše ih. Nije Istočna Crkva time uvela nedelju, već je iznela svoju presudu o onima koji svetkuju subotu. Kao što ćemo videti, u svim istorijskim izvorima se tvrdi da je ogromna većina hrišćana u prvih 100 godina posle Hrista svetkovala nedelju kao dan Vaskrsenja Gospodnjeg. Međutim, postojala je manja grupa (najviše do 5% njih) koji su svetkovali subotu. Nakon dugih i žučnih teoloških rasprava oko toga ko je u pravu a ko ne (95% hrišćana koji svetkuju nedelju ili 5% onih koji svetkuju subotu), Crkva u Grčkoj je iznela svoj stav i "subotare" nazvala "pro-jevrejskim jereticima" kojima mesto nije u hrišćanskoj crkvi.
To je bila 140. godina. Dvesta godina pre Konstantinovog edikta. Postoje stariji istorijski dokumenti koji kažu da su hrišćani svetkovali nedelju po ugledu na apostole, a ovo je bio prvi zvanični dokument hrišćanske crkve u kome je subota proglašena za hrišćansku jeres. Dakle, niko nije uveo nedelju "spolja". Hrišćani su u to vreme svetkovali nedelju kao "dan Gospodnji" iz Otkrivenja 1:10, po uzoru na apostole. Crkvene vođe u Antiohiji, Solunu, Rimu, Korintu, Jerusalimu, samo su ozvaničili inače ustaljenu praksu među skoro svim hrišćanima. Tek 200 godina kasnije pojavio se Konstantin sa svojom poveljom.
I još jedan detalj: ti jeretici koji su svetkovali subotu i koje je crkva ekskomunicirala 140. godine, osnovali su svoje verske pravce. Neću reći "crkve", jer ti ljudi nisu osnivali hrišćanske crkve. Rani "subotari" koje je crkva ekskomuniciara 140. godine, podelili su se u dva glavna pravca (učenja), od kojih je jedan (ebionitska jeres) odveo vernike u jeres arijanizma, a drugi (nazarenska jeres) u jeres islama. I jedni i drugi su odbacili Hristovo Božanstvo i proglasili Hrista za čoveka, proroka, ali ne i za Mesiju i Spasitelja i Gospoda i Sina Božijega.
Zaključak br. 3: Crkva u Rimu nije mogla da uvede nedelju u 4. veku preko Konstantina jer: je 95% hrišćana već 140. godine svetkovalo nedelju; jer Rimska Crkva nije imala nikakvu vlast da to učini, jer je jedino Istočna Crkva u to vreme bila dovoljno moćna da to učini, ali nije morala da čini, jer su hrišćani već 250 godina pre Konstantina sami sebi uveli nedelju po uzoru na apostole (videti tekst ispod za više detalja). I najzad, primetimo da su prvi hrišćanski subotari ekskomunicirani 140. godine kao jeretici i da su vremenom odbacili i jevanđelje i Mesiju (znači, crkva ih je sasvim ispravno nazvala jereticima). Na kraju, pitanje: zašto je Bog pogrešno obavestio Elen Vajt, da je crkva u Rimu izmenila subotu u nedelju 321. godine, kada je prava istorijska istina da subotu niko nije izmenio u nedelju, već da je subota ukinuta odmah po vaskrsenju Hristovom (Hrist postaje Subota), a da je nedelja uvedena ne kao dan odmora, već kao "dan Gospodnji", dan vaskrsenja Hristovog i najveći praznik (ali ne dan odmora)? Zašto Bog nije rekao Elen Vajt da su još 140. godine hrišćani subotari nazvani jereticima i prognani iz zajednice? Zašto Bog nije rekao Elen Vajt da crkva u Rimu nije imala nikakav primat do sedmog veka?
Četvrta greška:Rimsko papstvo je ukinulo subotu i nametnulo nedelju (preko Konstantina)
Istorijska činjenica:Subotu je ukinuo Hrist, prvi hrišćani su svetkovali nedelju još od apostolskih dana, a papstvo u Rimu je moglo nešto da nameće tek 600 godina kasnije.
A sada ćemo se pozabaviti i glavnim pitanjem: od kada se zaista nedelja svetkuje u ranoj hrišćanskoj crkvi? Koji dan su svetkovali prvi hrišćani od apostola do Konstantina? Da li su prvi hrišćani bili zaista (većinom) subotari, kao što adventisti tvrde?
Kao što smo videli u argumentu br. 2, istorijski izveštaji iz tog perioda se svi slažu u jednom: velika većina hrišćana su u prvih 100 godina posle Hrista svetkovali nedelju. Čak neki istoričari kažu da su "svi" hrišćani svetkovali (okupljali se) u nedelju. Nema nijednog izvora koji kaže da su hrišćani svetkovali subotu. Argument broj 2 pokazuje da su čak i učenici apostola svetkovali nedelju i da su tvrdili da su tako od apostola naučeni. Neki od tih ljudi su te spise napisali još dok su apostoli bili živi. I nema nijednog dokumenta, nijednog pisma niti poslanice, nijednog jedinog slovceta kritike zbog svetkovanja nedelje ili nesvetkovanja subote.
Imamo mnoštvo dokaza (pogledati Argument 2) da su apostoli nedelju nazivali "dan Gospodnji" (Otkrivenje 1:10). Tvrditi da je subota taj "dan Gospodnji" je nebiblijski. Subota nikad u Bibliji nije tako nazvana. Subota je bila i ostala dan od odmora koji su hrišćani zamenili Hristom. Ono što adventisti nikako da shvate je prosta činjenica: hrišćani ne svetkuju nedelju kao dan odmora. Hrišćani nisu zamenili subotu nedeljom. To je totalno pogrešna perspektiva. Hrišćani su slušali apostola Pavla koji im je rekao u Kološanima 2:16.17 ili u Jevrejima 4:1-11 da je subota (počinak, šabat) za hrišćane u HRISTU (a ne u subotu ili nedelju). Isto je rekao i Isus u Mateju 11:28. Stoga hrišćani ne vrše zamenu dana odmora sa subote na nedelju. Ne, oni po uputstvu Hristovom i Pavlovom, i poučeni primerom apostola, ne svetkuju subotnji šabat, već šabat u Hristu (koji je svakog dana, stalan i neprekidan). Nedelja nije hrišćanski dan odmora. Hrist je hrišćanski odmor (subota, počinak). Nedelja je samo dan u kome je Hrist vaskrsao. Dakle, nedelja nema niti je ikada imala status dana odmora, te stoga nije bilo moguće izvršiti izmenu dana odmora sa sedmog na prvi. Jednostavno, jedan jevrejsi praznik (sedmični šabat) je ispunjen u Hristu i samim tim ukinut (kao i Pasha, Dan Pomirenja ili godišnja subota). Nedelja je hrišćanski praznik koji je odabran u čast Hristovog vaskrsenja i nema ničeg zajedničkog sa subotom u Starom Zavetu.
Dakle, nikakvo papstvo nije nametnulo nedelju hrišćanima, niti je to Konstantin učinio. Hrišćani su već 250 godina pre Konstantina u ogromnoj većini svetkovali nedelju a subotu smatrali danom koji je svoje ispunjenje ("telo") našao u Hristu (Kološanima 2:16.17). Hrišćani nedelju nisu dobili od nekog spolja, niti od neke crkve ili paganske religije. Hrišćani su nedelju preuzeli od apostola, koji su se i sami okupljali u nedelju i lomili hleb (tojest, imali bogosluženje čiji je centralni deo bilo lomljenje hleba i uzimanje Večere Gospodnje), kao što je zapisano u Delima 20:7. Takođe, hrišćani su usvojili nedelju kao hrišćanski sedmični praznik i zato što je na taj dan Sveti Duh sišao na apostole. Taj dan (Pedesetnica) smatra se rođendanom hrišćanske crkve. Dakle, hrišćani svake sedmice odaju počast Hristovom vaskrsenju i rođenju Njegove crkve, a ne bogu Sunca ili nekom drugom božanstvu, kao što adventisti tvrde.
I to rade od apostolskih dana. Radili su to u vreme cara Trajana, kao što se vidi u argumentu br. 2, tojest u vreme progona u prvim vekovima hrišćanstva. Onda kada crkva nije ni postojala kao organizovano telo koje bi moglo nešto da nametne na međunarodnom nivou. Nije mogla jedna lokalna crkva u to vreme da nametne SVIM hrišćanima nedelju, jer crkva u to vreme nije ni bila organizovana u toj meri da bi mogla tako nešto da nameće. Crkva je tad bila progonjena, ljudi su se tajno okupljali u domovima braće i sestara, čitali bi poslanice ili jevanđelja jer nije ni bilo rukopoloženih sveštenika i teologa koji bi ih podučavali, pa su ipak svi oni UNIVERZALNO, u svim zajednicama na sva tri kontinenta svetkovali NEDELJU (osim retkih izuzetaka). Kako je onda crkva u Rimu (ili bilo koja druga) mogla da nametne hrišćanima nedelju, kad hrišćani svetkuju nedelju još od dana kada crkva kao takva nije ni postojala?
Zaključak br. 4: Hrišćani od najranijih (apostolskih) dana svetkuju nedelju kao dan Vaskrsenja i rođenja Crkve (Pedesetnice), a ne kao dan odmora. To su preuzeli od samog Hrista koji je naredio ljudima da rade subotom, i izjavio da i On i Njegov Otac rade subotom (Jovan, 5. poglavlje), i koji je rekao da je On naša subota (Matej 11:28). To su preuzeli od apostola koji su se i sami okupljali u nedelju (na dan Pedesetnice, ili u Delima 20:7). To su preuzeli odmah na početki i svi skupa, bez ikakve potrebe da im to bude nametnuto od strane Konstantina ili neke crkve. Tek 600 godina kasnije crkva u Rimu preuzela je primat i izjavila da je ONA uvela nedelju, iako se to ne poklapa sa istorijskim dokumentima.
Peta greška:Konstantin je nametnuo paganski sveti dan hrišćanima
Istorijska činjenica:Konstanin je nametnuo hrišćanski sveti dan paganima!
Sam tekst carskog edikta iz 321. godine nam otkriva ko je kome ovde nametnuo nedelju. Razmislite logički. Konstantin je imao ogroman problem u carstvu. Njegovo carstvo bilo je u teškoj krizi, koja je nastala usled toga što je bilo više hrišćana od pagana. Čak su i pojedini generali, plemići, senatori, bili hrišćani. Konstantin je morao da ujedini carstvo. Kao političar i strateg, morao je da odabere jednu religiju i nametne je onim drugima. Na primer, da odabere hrišćanstvo i nametne ga ne-hrišćanima, ili da odabere paganstvo i nametne ga ne-paganima. Carstvo se zarad društvenog i političkog mira moralo ujediniti u jednoj veri.
Carski ukaz iz 321. godine je nametnu KOJU religiju KOME? Da li je paganska religija tim ukazom nametnuta hrišćanima, ili je hrišćanska religija nametnuta paganima? Koja religija je u tom ukazu proglašena za zvaničnu religiju Rimskog Carstva? Hrišćanska, naravno. Time je Konstantin zabranio progone hrišćana, ali isto tako, stavio pagansku religiju VAN ZAKONA. Pagani su sada morali da se pokrste i prime hrišćanstvo. Tako je glasio carski edikt. I tako se i desilo.
E sad nailazi ono glavno. Do tog trenutka, hrišćanska religija bila je van zakona, hrišćani su bili proganjani, bacani lavovima, spaljivani, razapinjani i optuživani lažno za svaki mogući problem. Hrišćani tog vremena su umirali za svoju veru, jer nisu hteli da prihvate rimsku pagansku religiju. Setite se cara Nerona koji je pobio preko milion hrišćana zato što nisu hteli da se poklone njegovom kipu kao bogu. Car Dioklecijan pobio je još više hrišćana zato što nisu hteli da prihvate rimske paganske bogove. Hrišćani tog vremena umirali su radije nego da prihvate neki paganski simbol i da mu se poklone.
I sad, zamislite da ste neki hrišćanin iz tog perioda. Vaši roditelji ili prijatelji, stradali su nedavno kao mučenici za svoju veru. I onda kaže car Konstantin: "E sad ćete vi, hrišćani, da svetkujete dan Sunca!" Šta biste vi učinili? Da li biste se pokorili Konstantinu i svetkovali paganski praznik, ili biste radije pošli u smrt kao vaši roditelji i prijatelji? I Neron i Dioklecijan su izdavali carske ukaze koji su naređivali hrišćanima da se poklone idolima, pa su hrišćani to odbijali i umesto toga birali mučeničku smrt. Ni hrišćani u vreme Konstantina ne bi doneli drugačiju odluku. Oni NIKAD ne bi prihvatili da svetkuju "časni dan Sunca", tj. paganski praznik.
Pa kako je onda Konstantin uopšte mogao tako nešto da nametne hrišćanima? Oni bi radije poginuli nego tako nešto da poslušaju. To je istorijski potvrđeno.
Hajde da pretpostavimo da su hrišćani svetkovali subotu u to vreme (a znamo da nisu, ali nebitno, pretpostavimo da jesu). I zamislite sada te hrišćane koji slušaju carski ukaz. Ne samo što treba da svetkuju pogrešan dan, već treba da svetkuju i paganskog boga! Nikada ne bi Konstantin mogao da nametne hrišćanima nedelju, da su hrišćani u to vreme svetkovali subotu. Oni bi tada svi izginuli i mi danas ne bismo imali hrišćane u Evropi.
Da je Konstantin hteo prevarom da nametne hrišćanima "pogrešan dan", on ne bi napisao "i sastajećete se u časni dan Sunca". Ne, on je bio pametan i lukav političar. On bi to drugačije sročio. Napisao bi recimo: "I sastajaćete se u časni dan vaskrsenja Gospodnjeg". To bi bio isti dan (nedelja), a hrišćani ne bi ništa posumnjali. Oni bi vrlo rado proslavljali dan vaskrsenja Gospodnjeg, ali nikad ne bi svetkovali "dan Sunca".
Ali, Konstanin NIJE napisao "u dan vaskrsenja Gospodnjeg". Napisao je baš ono što bi hrišćani ODBILI da učine. Napisao je: "u dan SUNCA." Očigledno je da je Konstanin imao sasvim druge namere na umu kada je doneo ovaj edikt. Da je hteo da nametne hrišćanima subotarima nedelju, napisao bi "okupljaćete se u časni dan Hristovog vaskrsenja." Većina hrišćana ne bi ništa ni slutili i poslušali bi ga vrlo rado. Ali pošto nije to napisao, već upravo ono što bi hrišćani odbili, jasno je da Konstantin ovaj edikt uopšte nije doneo za hrišćane. Naprotiv. Odabir reči ("časni dan Sunca") govori jasno da je Konstantin NEZNABOŠCIMA nametnuo HRIŠĆANSKI praznik.
Setimo se, pagani u Rimu nisu imali "sveti dan" ni "dan odmora". Dakle, nije se mogao "paganski sveti dan" nametnuti hrišćanima, prosto zato što nije postojao takav sveti dan u paganstvu. Njima dan Sunca nije bio ništa više svet od dana Saturna (subote). Da su hrišćani svetkovali subotu, Konstantin bi morao da nametne paganima "časni dan Saturna", a ne "Sunca". Ali, hrišćani su svetkovali dan Hristovog vasksrenja (nedelju) i Konstantin je morao da nametne taj sveti hrišćanski dan paganima. Pagani nisu imali sveti dan. Hrišćani jesu.
Kada je Konstantin naredio paganima ovim ediktom da moraju da prime hrišćanstvo, takođe im je nametnuo i hrišćanske praznike. Zamislite da je Konstantin napisao u ediktu: "I okupljaćete se u dan Hristovog vaskrsenja". Šta bi radio prosečan paganin? Da li bi on znao u koji dan je Hrist vaskrsao? Ne bi. Morao bi da se raspituje, pod uslovom da u okolini ima "iskusnih" hrišćana. E pa da ne bi bilo zabune, i da se pagani ne bi dvoumili oko toga u koji dan je Hrist vaskrsao, Konstantin im objašnjava: okupljaćete se u dan Sunca (jer je to nedelja, dan koji hrišćani nazivaju danom vaskrsenja Gospodnjeg).
Setite se, hrišćani su 300 godina pre Konstantina svetkovali NEDELJU. U ogromnoj većini. Onih 5% (i manje) hrišćana koji su držali subotu, nazivani su JERETICIMA (hrišćani su ih nazivali jereticima, a ne pagani). Sada je trebalo nametnuti hrišćanski sveti dan neznabošcima kojima je svaki dan isti. Da bi neznabošci znali na koji dan se misli, zato Konstantin kaže: "u časni dan Sunca". Jedino tako će jedan prosečni paganin u Rimskom carstvu znati na koji dan se tačno misli. Hrišćanin ne samo da ne bi znao koji je to dan, već (i kad bi znao) nikad ne bi pristao da svetkuje "dan Sunca". Pristao bi da svetkuje "dan vaskrsenja Gospodnjeg", ali NIKAD "dan Sunca." Tako i paganin, on nikad ne bi sa sigurnošću znao koji dan je "dan vaskrsenja Gospodnjeg", ali bi odmah znao koji dan je "dan Sunca" a koji dan je "dan Saturna" itd.
Zaključak br. 5: Konstantin nije nametnuo sveti paganski dan hrišćanima (jer pagani nisu imali sveti sedmični dan), već je hrišćanski praznik (koji pada u dan Sunca) nametnuo paganima. Zato je koristio izraz "časni dan Sunca" umesto "časni dan Hristovog vaskrsenja".
Na kraju, da sumiramo zaključke:
1. Konstanin nije mogao da nametne sveti paganski dan hrišćanima, jer
pagani u Rimu nisu imali nijedan sveti sedmični dan
2. Konstantin nije mogao da nametne paganski dan od odmora hrišćanima, jer
pagani nisu odredili nijedan dan da im bude dan od odmora
3.
Hrišćani su u ogromnoj većini (95%) svetkovali nedelju još od apostolskih dana. Prvi crkveni dokument koji to pokazuje je dekret Istočne Crkve iz 140. godine gde se kaže da su hrišćani "subotari" jeretici i da ih treba ekskomunicirati. I ostali istorijski i ne-crkveni izvori potvrđuju da su hrišćani do 140. godine već svetkovali nedelju a ne subotu.
I to 200 godina pre Konstantinovog edikta
4. Rimska Crkva nije nikako mogla da nameće "nedelju" hrišćanima, jer u prviš 600 - 700 godina
nije imala nikakvu moć, vlast ni primat. Zavisila je od volje Istočne (Grčke) Crkve, koja je
rukopolagala biskupe i nadbiskupe u Rimu. Neko je pogrešno obavestio Elen Vajt o ovom događaju.
5. Papstvo nije ukinulo subotu i uvelo nedelju, jer je papstvo nastalo i dobilo primat
tek u sedmom veku posle Hrista (300 godina POSLE Konstantina). Subotu su ukinuli prvi hrišćani koji su iz Dela apostolskih, 20:7 videli da su apostoli bogoslužili nedeljom. Subotu su ukinuli prvi hrišćani koji su od apostola naučili da je Isus vaskrsnuo u nedelju. Subotu su ukinuli prvi hrišćani pod uticajem apostola Jovana koji je u Otkrivenju nedelju nazvao "danom Gospodnjim". Subotu su ukinuli apostoli pod Hristovim vođstvom, kao starozavetni zakon koji se ne meša sa novozavetnim ("ne sipa se novo vino u stare mehove, jer će oba da propadnu").
6. Nije Konstantin nametnuo paganski dan hrišćanima jer: pagani nisu imali sveti sedmični dan niti dan od odmora,
već je nametnuo sveti hrišćanski dan paganima
7.
Nema nijednog istorijskog ni materijalnog ni pisanog dokaza da su prvi hrišćani u većini (ili bar većem broju) svetkovali subotu u prvom i drugom veku.
Ima bezbroj dokaza da su ti hrišćani svetkovali nedelju i subotare nazivali
jereticima najgore vrste
8. Rimska Crkva u to vreme nije mogla ništa da učini po svojoj volji, bez odobrenja Istočne Crkve koja je bila njen "poslodavac". Reći da je rimski papa uticao na Konstantina da promeni subotu na nedelju je obična laž onih koji ne poznaju ni osnovnu ranu istoriju crkve
9.
Hrišćani ne svetkuju nedelju kao dan odmora. Za hrišćane
NIKAD nije došlo do PROMENE dana odmora iz subote u nedelju. Adventisti su pogrešno obavešteni (od strane EGV) po tom pitanju. Hrišćani ne svetkuju nedelju kao dan odmora, nikad nisu niti će ikad svetkovati nedelju kao dan odmora.
Nedelja se svetkuje kao dan Isusovog vaskrsenja, a ne kao dan odmora. Sve zvanične hrišćanske denominacije zasnovane na Bibliji se slažu da je SVAKI DAN dan odmora za hrišćane, jer je Hrist naš odmor (Matej 11:28, Kološanima 2:16.17). Nijedan biblijski hrišćanin neće reći da je nedelja "novi" dan odmora za hrišćane. Ne. Odmor za hrišćane je HRIST, a nedelja nije dan odmora, već dan Hristovog vaskrsenja.
sektolomac
- U 4. veku prvi put počinje obožavanje anđela i mrtvih svetaca
To je bilo jos u 1. veku, Svetog Ignatija sam naveo kao primer, pocetak 2. veka.Angele su neki smatrali bogovima u pravom smislu, ovo je ucenje nestalo u 4. veku, a ne tada uvedeno.
- 294. godine uvodi se misa kao način obožavanja Boga
Misa, Liturgija nisu obozavanje Boga i psotoje jasni materijalni dokazi, spisi liturgije jos u 2. veku, ona je u nekom primitivnijem obliku postojala jos u 1. veku.
- 431. godine na Vaseljenskom saboru u Efesu doneta je odluka o obožavanju Marije
Nije doneta odluka o obozavanju MArije vec je odluceno da je ona rodila Hrista koji je Bog, a ne kao je patrijarh ucio da je iz nje izasao samo covek u koga se kasnije uselio Bog, narod se bunio par godina rranije kad je NEstporije izbacio Bogorodica, to Bogorodica je psotojalo ranije.
- 538. godine rimski car Justinijan donosi dekret kojim papi daje ovlašćenje da može da progoni one koje smatra jereticima
Ne znam nista o ovome.Car je sam progonio origeniste.Cistiliste niej pravoslavno ucenje i nema ga kod svetih otaca.
- 788. godine počinju da se obožavaju krst, ikone i različite relikvije
788. pocinje, a par decenija pre toga je pobedilo pravoslavlje nad ikonoborstvom?
Hronologija vam je za 0,a istorija za 1.Postoje freske jos u 1. veku samo u primitivnom obliku.Krst se postuje takodje jos od prvog veka, a narocito je to izrazeno kad je Konstantin pronasao krst Hristov.
- oko 850. godine počinje da se koristi “sveta voda”
Takodje 1. vek.
- u 11. veku misa ili žrtva postaje obavezna
?
Vasilije Veliki koji je ziveo u 4. veku je izopstavao one koji su u Svetoj Evharistiji ucestvovali manje od 3 puta mesecno.
- papa Hildebrant uvodi celibat
Govorite o RKC konstantno, a ne o pravoslavnoj.Oni jesu otpadnici ali od 10. veka.
