Hodočašća

[SUD NARODIMA]

8 Posjet u vrijeme Pashe

Dvanaesta godina bila je kod Hebreja prijelomna godina između djetinjstva i mladosti. Navršivši tu godinu hebrejski je dječak prozvan sinom Zakona, a također i Božjim sinom. Pružene su mu naročite mogućnosti za vjersku pouku, a od njega se očekivalo da uzme udjela u svetim blagdanima i obredima. U skladu s ovim običajem Isus je u svoje dječačko doba u vrijeme Pashe posjetio Jeruzalem. Josip i Marija, kao i svi vjerni Izraelci, išli su svake godine na Pashu, a kad je Isus navršio potrebne godine, i Njega su poveli sa sobom.

Postojala su tri godišnja blagdana: Pasha, Pedesetnica i Blagdan sjenica, kad su svi ljudi u Izraelu bili obavezni pojaviti se pred Gospodinom u Jeruzalemu. Od ovih blagdana, na Pashu je dolazilo najviše ljudi. Mnogi su dolazili iz svih zemalja po kojima su Hebreji bili rasijani. Iz svakog dijela Palestine poklonici su dolazili u velikom broju. Putovanje iz Galileje trajalo je nekoliko dana i putnici su se udruživali u velike skupine radi društva i zaštite. Žene i starije osobe jahali su na volovima ili magarcima strmim i kamenitim putovima. Jači ljudi i mladi putovali su pješice. Vrijeme Pashe odgovaralo je kraju ožujka i početku travnja i cijela je zemlja bila vedra od cvijeća i radosna od ptičje pjesme. Duž cijelog puta bilo je znamenitih mjesta iz povijesti izraelskog naroda, i očevi i majke pričali su svojoj djeci o čudima koja je Bog u davna vremena učinio za svoj narod. Vrijeme putovanja prekraćivali su pjesmom i glazbom i kad su se jeruzalemske kule najposlije pokazale na vidiku, svi su se glasovi udružili u pobjedonosnu pjesmu:

“Eto, noge nam već stoje na vratima tvojim, Jeruzaleme… Neka bude mir u zidinama tvojim i pokoj u tvojim palačama!” (Psalam 122,2-7)

Praznovanje Pashe počelo je s nastankom hebrejskog naroda. Posljednje noći njihovog ropstva u Egiptu, kad je izgledalo da nema nikakvog znaka oslobođenja, Bog im je naredio da se pripreme za brzo oslobođenje. On je spomenuo faraona o konačnom sudu nad Egipćanima, i On je dao upute Hebreji-ma da svoje obitelji skupe u svojim domovima. Pošto su poprskali dovratnike krvlju zaklanog janjeta, trebali su pojesti to janje, pečeno, s beskvasnim kruhom i gorkim zeljem. “A ovako ga blagujte”, rekao je On, “opasanih bokova, s obućom na nogama i sa štapom u ruci. Jedite ga žurno: to je Jahvina pasha.” (Izlazak 12,11) U ponoć su ubijeni svi prvenci Egipćana. Tada je kralj poslao poruku Izraelu: “Ustajte i odlazite od moga naroda… Idite! Odajite štovanje Jahvi, kako ste tražili.” (Izlazak 12,31) Otkako su Hebreji izašli iz Egipta kao nezavisan narod, Gospodin je naredio da se Pasha praznuje svake godine. “Kad vas vaša djeca zapitaju”, kazao je On, “Što vam taj obred označuje? odgovorite im: Ovo je pashalna žrtva u čast Jahvi koji je prolazio mimo kuće Izraelaca kad je usmrćivao Egipćane, a naše kuće poštedivao.” Tako se iz naraštaja u naraštaj trebala ponavljati povijest o ovom veličanstvenom izbavljenju.

Pashi je slijedio sedmodnevni Blagdan beskvasnih kruhova. Drugog dana blagdana prinosili su se Gospodinu prvi plodovi godišnje žetve, jedan snop ječma. Svi blagdanski obredi bili su slika Kristova djelovanja. Izraelovo izbavljenje iz Egipta bilo je očita pouka o otkupljenju, koju je Pasha trebala sačuvati u sjećanju. Zaklano janje, beskvasni kruh, snop prvih rodova — predstavljali su Spasitelja.

Većina ljudi Kristovog doba svetkovanje ovog blagdana svela je na formalizam. Ali, kakvo je značenje ovaj blagdan imao za Božjeg Sina!

Po prvi put Dijete Isus promatralo je Hram. Vidio je svećenike odjevene u bijele haljine kako obavljaju svoju svečanu službu. Gledao je žrtvu koja je krvarila kako leži na žrtvenom oltaru. On se nagnuo u molitvi s drugim poklonicima, dok se oblak tamjana dizao pred Bogom. Bio je svjedok dojmljivog obreda pashalne službe. Iz dana u dan sve je jasnije sagledavao njihovo značenje. Svaki čin kao da je bio povezan s Njegovim životom. U Njemu su se budili novi pogledi. Tih i utonuo u misli, izgledao je kao da proučava neki veliki problem. Tajna Njegovog poslanja otkrivala se Spasitelju.

...

Deo poglavlja "Poseta u vreme Pashe" iz knjige Čežnja vekova, Ellen White

Pasted from
http://elenvajt.info/knjige/serija_velika_borba/isusov_zivot/8-posjet-u-vrijeme-pashe/

 

[antonijadz]

8 Posjet u vrijeme Pashe

Dvanaesta godina bila je kod Hebreja prijelomna godina između djetinjstva i mladosti. Navršivši tu godinu hebrejski je dječak prozvan sinom Zakona, a također i Božjim sinom. Pružene su mu naročite mogućnosti za vjersku pouku, a od njega se očekivalo da uzme udjela u svetim blagdanima i obredima. U skladu s ovim običajem Isus je u svoje dječačko doba u vrijeme Pashe posjetio Jeruzalem. Josip i Marija, kao i svi vjerni Izraelci, išli su svake godine na Pashu, a kad je Isus navršio potrebne godine, i Njega su poveli sa sobom.

Postojala su tri godišnja blagdana: Pasha, Pedesetnica i Blagdan sjenica, kad su svi ljudi u Izraelu bili obavezni pojaviti se pred Gospodinom u Jeruzalemu. Od ovih blagdana, na Pashu je dolazilo najviše ljudi. Mnogi su dolazili iz svih zemalja po kojima su Hebreji bili rasijani. Iz svakog dijela Palestine poklonici su dolazili u velikom broju. Putovanje iz Galileje trajalo je nekoliko dana i putnici su se udruživali u velike skupine radi društva i zaštite. Žene i starije osobe jahali su na volovima ili magarcima strmim i kamenitim putovima. Jači ljudi i mladi putovali su pješice. Vrijeme Pashe odgovaralo je kraju ožujka i početku travnja i cijela je zemlja bila vedra od cvijeća i radosna od ptičje pjesme. Duž cijelog puta bilo je znamenitih mjesta iz povijesti izraelskog naroda, i očevi i majke pričali su svojoj djeci o čudima koja je Bog u davna vremena učinio za svoj narod. Vrijeme putovanja prekraćivali su pjesmom i glazbom i kad su se jeruzalemske kule najposlije pokazale na vidiku, svi su se glasovi udružili u pobjedonosnu pjesmu:

“Eto, noge nam već stoje na vratima tvojim, Jeruzaleme… Neka bude mir u zidinama tvojim i pokoj u tvojim palačama!” (Psalam 122,2-7)

Praznovanje Pashe počelo je s nastankom hebrejskog naroda. Posljednje noći njihovog ropstva u Egiptu, kad je izgledalo da nema nikakvog znaka oslobođenja, Bog im je naredio da se pripreme za brzo oslobođenje. On je spomenuo faraona o konačnom sudu nad Egipćanima, i On je dao upute Hebreji-ma da svoje obitelji skupe u svojim domovima. Pošto su poprskali dovratnike krvlju zaklanog janjeta, trebali su pojesti to janje, pečeno, s beskvasnim kruhom i gorkim zeljem. “A ovako ga blagujte”, rekao je On, “opasanih bokova, s obućom na nogama i sa štapom u ruci. Jedite ga žurno: to je Jahvina pasha.” (Izlazak 12,11) U ponoć su ubijeni svi prvenci Egipćana. Tada je kralj poslao poruku Izraelu: “Ustajte i odlazite od moga naroda… Idite! Odajite štovanje Jahvi, kako ste tražili.” (Izlazak 12,31) Otkako su Hebreji izašli iz Egipta kao nezavisan narod, Gospodin je naredio da se Pasha praznuje svake godine. “Kad vas vaša djeca zapitaju”, kazao je On, “Što vam taj obred označuje? odgovorite im: Ovo je pashalna žrtva u čast Jahvi koji je prolazio mimo kuće Izraelaca kad je usmrćivao Egipćane, a naše kuće poštedivao.” Tako se iz naraštaja u naraštaj trebala ponavljati povijest o ovom veličanstvenom izbavljenju.

Pashi je slijedio sedmodnevni Blagdan beskvasnih kruhova. Drugog dana blagdana prinosili su se Gospodinu prvi plodovi godišnje žetve, jedan snop ječma. Svi blagdanski obredi bili su slika Kristova djelovanja. Izraelovo izbavljenje iz Egipta bilo je očita pouka o otkupljenju, koju je Pasha trebala sačuvati u sjećanju. Zaklano janje, beskvasni kruh, snop prvih rodova — predstavljali su Spasitelja.

Većina ljudi Kristovog doba svetkovanje ovog blagdana svela je na formalizam. Ali, kakvo je značenje ovaj blagdan imao za Božjeg Sina!

Po prvi put Dijete Isus promatralo je Hram. Vidio je svećenike odjevene u bijele haljine kako obavljaju svoju svečanu službu. Gledao je žrtvu koja je krvarila kako leži na žrtvenom oltaru. On se nagnuo u molitvi s drugim poklonicima, dok se oblak tamjana dizao pred Bogom. Bio je svjedok dojmljivog obreda pashalne službe. Iz dana u dan sve je jasnije sagledavao njihovo značenje. Svaki čin kao da je bio povezan s Njegovim životom. U Njemu su se budili novi pogledi. Tih i utonuo u misli, izgledao je kao da proučava neki veliki problem. Tajna Njegovog poslanja otkrivala se Spasitelju.

...

Deo iz poglavlja Poseta u vreme Pashe

Pasted from
http://elenvajt.info/knjige/serija_velika_borba/isusov_zivot/8-posjet-u-vrijeme-pashe/

Pa rekla sam ja vama netreba Biblija vama treba tumač

 

[SUD NARODIMA]

http://elenvajt.info/knjige/serija_velika_borba/isusov_zivot/8-posjet-u-vrijeme-pashe/
Postojala su tri godišnja blagdana: Pasha, Pedesetnica i Blagdan sjenica, kad su svi ljudi u Izraelu bili obavezni pojaviti se pred Gospodinom u Jeruzalemu.

Ako su svi Izraelci morali da dođu na ove godišnje praznike, zašto je onda Onaj koji je uspostavio te praznike rekao ženi Samarjanki:

Joh 4:19 "Gospodaru", reče žena, "vidim da si prorok!
Joh 4:20 Naši praoci su se klanjali Bogu na ovoj gori, a vi Judeji kažete da mu se treba klanjati u Jerusalimu."
Joh 4:21 "Veruj mi, ženo", reče Isus, "dolazi čas kada se nećete klanjati Ocu ni ovde ni u Jerusalimu.
Joh 4:22 Vi se klanjate onom što ne poznajete, a mi se klanjamo onom što poznajemo jer spasenje dolazi od Judeja.
Joh 4:23 Ali, dolazi čas - i već je tu - kada će se istinski klanjaoci klanjati Ocu u duhu i istini jer Otac baš takve klanjaoce želi.

 

[SUD NARODIMA]

Evo kako su neverni ljudi dočekivali Božje proroke:

Mat 23:37 Jerusalime, Jerusalime, koji ubijaš proroke i zasipaš kamenjem poslane k sebi! Koliko puta hteh da skupim čeda tvoja kao što kokoš skuplja piliće svoje pod krila i ne hteste!
Mat 23:38 Eto će vam se ostaviti vaša kuća pusta.

Vi samo ponavljate ovu žalosnu istoriju neverstva.

 

[SUD NARODIMA]

Jesam Tripo, dokazao sam da su postojala sveta mesta u SZ, postoje i danas.

Da li je sveto mesto hram Božji? Bilo je sveto mesto zato što se Tvorac pojavljivao u hramu.

Ako je to i dalje sveto mesto, zašto se onda zavesa pocepala na dvoje kada je Hrist izdahnuo na krstu?

Mat 27:50 A Isus opet iz sveg glasa povika i izdahnu.
Mat 27:51 Tada se zavesa u Hramu rascepi nadvoje, od vrha do dna. Zemlja se zatrese i stene popucaše.
Mat 27:52 Grobovi se otvoriše i vaskrsnuše tela mnogih umrlih svetaca.
Mat 27:53 Oni izađoše iz grobova, a posle Isusovog vaskrsenja odoše u sveti grad i pokazaše se mnogima.
Mat 27:54 Kapetan i oni koji su s njim čuvali Isusa videše zemljotres i sve što se dogodilo pa se veoma uplašiše i rekoše: "Ovaj je zaista bio Sin Božiji!"


Da li treba i dalje prinositi žrtve? Ne!
Da li treba svake godine ići na pashu u Jerusalim? Ne!
Da li je Jerusalim mesto koje treba godišnje posećivati za neki praznik? Ne!

Šta je bio problem nevernih ljudi u Hristovo vreme?

Neverni ljudi kako u ono vreme tako i danas odbacuju značaj simbola koji ukazuju na stvarnost...

Joh 2:18 A Jevreji odgovarajući rekoše Mu: Kakav nam znak pokazuješ, da to možeš činiti?
Joh 2:19 Isus odgovori i reče im: Razvalite ovu crkvu, i za tri dana ću je podignuti.

KONTEKST

Joh 2:13 I blizu beše pasha jevrejska, i iziđe Isus u Jerusalim.
Joh 2:14 I nađe u crkvi gde sede oni što prodavahu volove i ovce i golubove, i koji novce menjahu.
Joh 2:15 I načinivši bič od uzica, izgna sve iz crkve, i ovce i volove; i menjačima prosu novce i stolove ispremeta;
Joh 2:16 I reče onima što prodavahu golubove: Nosite to odavde, i ne činite od doma Oca mog dom trgovački.
Joh 2:17 A učenici se Njegovi opomenuše da u pismu stoji: Revnost za kuću Tvoju izjede me.
Joh 2:18 A Jevreji odgovarajući rekoše Mu: Kakav nam znak pokazuješ, da to možeš činiti?
Joh 2:19 Isus odgovori i reče im: Razvalite ovu crkvu, i za tri dana ću je podignuti.
Joh 2:20 A Jevreji rekoše: Četrdeset i šest godina građena je ova crkva, a ti za tri dana da je podigneš?
Joh 2:21 A On govoraše za crkvu tela svog.
Joh 2:22 A kad usta iz mrtvih, opomenuše se učenici Njegovi da ovo govoraše, i verovaše pismu i reči koju reče Isus.
Joh 2:23 A kad beše u Jerusalimu na praznik pashe, mnogi verovaše u ime Njegovo, videći čudesa Njegova koja činjaše.


I danas ljudi odbacuju simbole koji ukazuju na stvarnost.

Ne žele da veruju Bogu na reč da živimo u vreme kada se odvija sud na nebu.

Rev 14:6 I videh drugog anđela gde leti posred neba, koji imaše večno jevanđelje da objavi onima koji žive na zemlji, i svakom plemenu, i jeziku i kolenu i narodu.
Rev 14:7 I govoraše velikim glasom: Bojte se Boga, i podajte Mu slavu, jer dođe čas suda Njegovog; i poklonite se Onome koji je stvorio nebo i zemlju i more i izvore vodene.

Došao je čas suda u kome se vrši istražni postupak za svakog vernog čoveka.

28. Suočavanje sa izveštajem o svom životu

Ako čovek ne želi da prihvati Božju opomenu koju mu Bog upućuje preko adventnog pokreta, onda će on neminovno prihvatiti neku od zabluda Vavilona velikog.

Evo Božje opomene u kojoj se vidi da svi narodi prihvataju otrovno vino Vavilona velikog:

Rev 14:8 I drugi anđeo za njim ide govoreći: Pade, pade Vavilon grad veliki: jer otrovnim vinom kurvarstva svog napoji sve narode.

Umesto da se čovek pokaje i da prihvati Božje opomene, on ima slobodu da odbaci opomenu i da napada istinu.

Kada čovek ima priliku da shvati istinu i odluči da je odbaci, on postaje odgovoran za ovaj izbor.

Zato Bog izriče svečano upozorenje - treća anđeoska vest:

Rev 14:9 I treći anđeo za njim ide govoreći glasom velikim: Ko se god pokloni zveri i ikoni njenoj, i primi žig na čelo svoje ili na ruku svoju,
Rev 14:10 I on će piti od vina gneva Božijeg, koje je nepomešano utočeno u čašu gneva Njegovog, i biće mučen ognjem i sumporom pred anđelima svetima i pred Jagnjetom.
Rev 14:11 I dim mučenja njihovog izlaziće va vek veka; i neće imati mira dan i noć koji se poklanjaju zveri i ikoni njenoj, i koji primaju žig imena njenog.

Rev 14:12 Ovde je trpljenje svetih, koji drže zapovesti Božije i veru Isusovu.

 

[tripo 41]

Jesam Tripo, dokazao sam da su postojala sveta mesta u SZ, postoje i danas.

Poređenje sa SZ nema nikakve veze, tamo su išli radi praznika, a ne zato što je tamo bio Bog, a nije u njihovim mjestima.

To sto ti tvrdis da ''ljudi ne treba da prevale 100,200.. ili vise kilometara da bi dosli Bogu'' je tacno i to ne spori ni jedan Pravoslavac, ali ovde se radi o ''zelji'' a ne o ''mestu'' gde treba doci.

Upravo njihov stav dokazuje ono što sam rekao. Što pričaš bezveze kada ljudi prevaljuju 50, 200,300 km da bi došli po pomoć od Boga.

Ovim cinom se iskazuje ''zelja'' osobe da dodje ka Bogu.

Kao da Bog nije svugdje.

Postojala su ''hodocasca'' u SZ, na primer Pasha je bila jedan od hodocasnickih putovanja, ljudi su isli u Jerusalim, i ti nikako to ne mozes pobiti.

Pa ja to i ne pobijam, nego vašu nauku. Pasha j praznik i to nisu bili hodočašća. Nego dolazak na praznik. I niko nije zbog toga msilio da nema Boga u svom kraju.

To svakako nije neopghodno, ali nije ni pogresno.

Bilo je neophodno.

I zato je ova tema, i ovo sto vi pisete zaista zalosno, i vas ocajnicki pokusaj pronalazenja bilo kakve mane tradiciji...

Ovo je prava tema jer razotkriva vašu izokrenutu sliku o Bogu. Ovo je baš dobra tema. A ti dao bezvezne i nepotrebna teme, tj. otvorio si ih.

 

[tripo 41]

Pa rekla sam ja vama netreba Biblija vama treba tumač

A šta nema tumača u KC? Nego samo Biblija.

Pa ospori citate EGW.

 

[antonijadz]

Pa nisi dokazao svoje tvrdnje, žalosno ej da ljudi moraju da prevale 10,20, 50, 300 km da bi tako Bogu ugodili. To je žalosno.

Amo nije tajna kako vi ti radite objasni.

Isus kasnije ovo potvrdzuje i recima ''gde su dvoje ili troje sabrani u ime moje - onde sam ja medzu njima''

Točno si u pravu , Isus je tako rekao , pa štose vi sastajete na određenim mjestima , što ne ostanete u svojim dvorištima i kućama ?

Ovo moramo razlikovati od puke zelje da neko turisticki poseti neku od bibllijskih zemalja - recimo zemlju Izrael - sto je iskreno i moja licna zelja

Štoćeš tamo

ali to nema veze sa bilo kakvim hodocascem radi posete bilo kojoj crkvi, svetom mestu, ili molitvi sa tog mesta, vec radi ciste turisticke atrakcije, koja nije nuzna za bilo kakav duhovni zivot, ili odnos sa Bogom, koji covek moze ostvariti na svakom mestu, u svako vreme.

Imaš želju , a sam sebe ubjeđuješ u nešto drugo , zašto lažeš sam sebi???

Zalosno kako su ljudi opsednuti, ovo ne vredi ni odgovora, jel odgovarati nerazumnom nista ne koristi...
Lepo rece Pavle, posle drugog i treceg savetovanja, pusti ga, neka ide svojim putem...

Oni još nisu odlučili kojim putem bi krenuli

Pa nisi dokazao svoje tvrdnje, žalosno ej da ljudi moraju da prevale 10,20, 50, 300 km da bi tako Bogu ugodili. To je žalosno.

Sami velite toje turizam . Pa svaki turista odlučuje kudće i kako potrošit svoj novac . Laki bi potrošijo novac u Izrajelu , ljepo nešto ga vuče tamo , zašto ne želi doći na Jadran tomuje jeftinije

Jesam Tripo, dokazao sam da su postojala sveta mesta u SZ, postoje i danas.
To sto ti tvrdis da ''ljudi ne treba da prevale 100,200.. ili vise kilometara da bi dosli Bogu''

Mire nemožeš ti njima to objasnit . Samo bi njima postavila jedno malo jednostavno pitanje . Zašto je Mojsije morao ići u planinu ? Zar mu Bog nije mogao dati zapovjedi dolje u nizini , dase čovek nemuči hodajući uz planinu .

Zanimljiva je i Kristova molitva nakon poslednje večere , zar to nije mogao obaviti u prostoriji gdesu blagovali , zašto je morao ići pješce i mučiti se do maslinske gore .
Gospon Mire nije KRIST U Getsemanskom vrtu, oplakivao toliko svoju muku i smrt, koliko ljudsku pakost i zloću.

 

[SUD NARODIMA]

Kako je žalosno da čovek ne vidi svetlost istine a ona ga obasjava punim sjajem.

I umesto da se radije istini on radije prihvata zabludu kojom pokušava umiriti probuđenu savest.

Ne može zabluda umiriti savest. Zabluda služi da uguši savest.

Čovek koji se igra sa Božjim pozivima milosti proći će fazu kada je ravnodušno posmatra i sledeća faza je da će istinu odbaciti i proglasiti je kao laž.

Ta faza se zove hula na Duha Svetoga.

Mat 12:24 A fariseji čuvši to rekoše: Ovaj drugačije ne izgoni đavola do pomoću Veelzevula kneza đavolskog.
Mat 12:25 A Isus znajući misli njihove reče im: Svako carstvo koje se razdeli samo po sebi, opusteće; i svaki grad ili dom koji se razdeli sam po sebi, propašće.
Mat 12:26 I ako sotona sotonu izgoni, sam po sebi razdelio se; kako će dakle ostati carstvo njegovo?
Mat 12:27 I ako ja pomoću Veelzevula izgonim đavole, sinovi vaši čijom pomoću izgone? Zato će vam oni biti sudije.
Mat 12:28 A ako li ja Duhom Božijim izgonim đavole, dakle je došlo k vama carstvo nebesko.
Mat 12:29 Ili kako može ko ući u kuću jakoga i pokućstvo njegovo oteti, ako najpre ne sveže jakoga? I onda će kuću njegovu opleniti.
Mat 12:30 Koji nije sa mnom, protiv mene je; i koji ne sabira sa mnom, prosipa.
Mat 12:31 Zato vam kažem: svaki greh i hula oprostiće se ljudima; a na Duha Svetog hula neće se oprostiti ljudima.
Mat 12:32 I ako ko reče reč na Sina čovečijeg, oprostiće mu se; a koji reče reč na Duha Svetog, neće mu se oprostiti ni na ovom svetu ni na onom.

I na kraju će proganjati istinu i sve one koji je prenose svetu.

Ta faza se zove izdemoniziranost.

 

[SUD NARODIMA]

Lažna religija ima svoj izvor u laži. A otac laži je Sotona.

Pogledajte ove Isusove reči koje je uputio nevernim ljudima koji su ga optuživali da je On đavo...

Joh 8:43 Zašto ne razumete govor moj? Jer ne možete reči moje da slušate.
Joh 8:44 Vaš je otac đavo; i slasti oca svog hoćete da činite: on je krvnik ljudski od početka, i ne stoji na istini; jer nema istine u njemu; kad govori laž, svoje govori: jer je laža i otac laži.
Joh 8:45 A meni ne verujete, jer ja istinu govorim.
Joh 8:46 Koji me od vas kori za greh? Ako li istinu govorim, zašto mi vi ne verujete?
Joh 8:47 Ko je od Boga reči Božije sluša; zato vi ne slušate, jer niste od Boga.

Isus Hrist


Evo pročitajte čitavu raspravu koju je Isus vodio sa tadašnjim nevernim ljudima...

Spojler

Joh 8:1 A Isus otide na goru maslinsku.
Joh 8:2 A ujutru opet dođe u crkvu, i sav narod iđaše k Njemu; i sedavši učaše ih.
Joh 8:3 A književnici i fariseji dovedoše k Njemu ženu uhvaćenu u preljubi, i postavivši je na sredu
Joh 8:4 Rekoše Mu: Učitelju! Ova je žena uhvaćena sad u preljubi;
Joh 8:5 A Mojsije nam u zakonu zapovedi da takve kamenjem ubijamo; a ti šta veliš?
Joh 8:6 Ovo, pak, rekoše kušajući Ga da bi Ga imali za šta okriviti. A Isus saže se dole i pisaše prstom po zemlji (ne gledajući na njih).
Joh 8:7 A kad Ga jednako pitahu, ispravi se i reče im: Koji je među vama bez greha neka najpre baci kamen na nju.
Joh 8:8 Pa se opet saže dole i pisaše po zemlji.
Joh 8:9 A kad oni to čuše, i pokarani budući od svoje savesti izlažahu jedan za drugim počevši od starešina do poslednjih; i osta Isus sam i žena stojeći na sredi.
Joh 8:10 A kad se Isus ispravi, i ne videvši ni jednog do samu ženu, reče joj: Ženo! Gde su oni što te tužahu? Nijedan te ne osudi?
Joh 8:11 A ona reče: Nijedan, Gospode! A Isus joj reče: Ni ja te ne osuđujem, idi, i odsele više ne greši.
Joh 8:12 Isus im, pak, opet reče: Ja sam videlo svetu: ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati videlo života.
Joh 8:13 Tada Mu rekoše fariseji: Ti sam za sebe svedočiš: svedočanstvo tvoje nije istinito.
Joh 8:14 Isus odgovori i reče im: Ako ja svedočim sam za sebe istinito je svedočanstvo moje: jer znam otkuda dođoh i kuda idem; a vi ne znate otkuda dolazim i kuda idem.
Joh 8:15 Vi sudite po telu, ja ne sudim nikome.
Joh 8:16 I ako sudim ja, sud je moj prav: jer nisam sam, nego ja i Otac koji me posla.
Joh 8:17 A i u zakonu vašem stoji napisano da je svedočanstvo dvojice ljudi istinito.
Joh 8:18 Ja sam koji svedočim sam za sebe, i svedoči za mene Otac koji me posla.
Joh 8:19 Tada Mu govorahu: Gde je otac tvoj? Isus odgovori: Ni mene znate ni Oca mog; kad biste znali mene, znali biste i Oca mog.
Joh 8:20 Ove reči reče Isus kod hazne Božije kad učaše u crkvi; i niko Ga ne uhvati, jer još ne beše došao čas Njegov.
Joh 8:21 A Isus im opet reče: Ja idem, i tražićete me; i pomrećete u svom grehu; kud ja idem vi ne možete doći.
Joh 8:22 Tada rekoše Jevreji: Da se neće sam ubiti, što govori: Kud ja idem vi ne možete doći?
Joh 8:23 I reče im: Vi ste od nižih, ja sam od viših; vi ste od ovog sveta, ja nisam od ovog sveta.
Joh 8:24 Tako vam kazah da ćete pomreti u gresima svojim; jer ako ne uzverujete da sam ja, pomrećete u gresima svojim.
Joh 8:25 Tada Mu govorahu: Ko si ti? I reče im Isus: Početak, kako vam i kažem.
Joh 8:26 Mnogo imam za vas govoriti i suditi; ali Onaj koji me posla istinit je, i ja ono govorim svetu što čuh od Njega.
Joh 8:27 Ne razumeše, dakle, da im govoraše za Oca.
Joh 8:28 A Isus im reče: Kad podignete Sina čovečijeg, onda ćete doznati da sam ja, i da ništa sam od sebe ne činim; nego kako me nauči Otac moj onako govorim.
Joh 8:29 I Onaj koji me posla sa mnom je. Ne ostavi Otac mene samog; jer ja svagda činim šta je Njemu ugodno.
Joh 8:30 Kad ovo govoraše, mnogi Ga verovaše.
Joh 8:31 Tada Isus govoraše onim Jevrejima koji Mu verovaše: Ako vi ostanete na mojoj besedi, zaista ćete biti učenici moji,
Joh 8:32 I poznaćete istinu, i istina će vas izbaviti.
Joh 8:33 Odgovoriše i rekoše Mu: Mi smo seme Avraamovo, i nikome nismo robovali nikad; kako ti govoriš da ćemo se izbaviti?
Joh 8:34 Isus im odgovori: Zaista, zaista vam kažem da je svaki koji čini greh rob grehu.
Joh 8:35 A rob ne ostaje u kući vavek, sin ostaje vavek.
Joh 8:36 Ako vas, dakle, Sin izbavi, zaista ćete biti izbavljeni.
Joh 8:37 Znam da ste seme Avraamovo; ali gledate da me ubijete, jer moja beseda ne može u vas da stane.
Joh 8:38 Ja govorim šta videh od Oca svog; i vi tako činite šta videste od oca svog.
Joh 8:39 Odgovoriše i rekoše Mu: Otac je naš Avraam. Isus im reče: Kad biste vi bili deca Avraamova, činili biste dela Avraamova.
Joh 8:40 A sad gledate mene da ubijete, čoveka koji vam istinu kazah koju čuh od Boga: Tako Avraam nije činio.
Joh 8:41 Vi činite dela oca svog. Tada Mu rekoše: Mi nismo rođeni od kurvarstva: jednog Oca imamo, Boga.
Joh 8:42 A Isus im reče: Kad bi Bog bio vaš Otac, ljubili biste mene; jer ja od Boga iziđoh i dođoh; jer ne dođoh sam od sebe, nego me On posla.
Joh 8:43 Zašto ne razumete govor moj? Jer ne možete reči moje da slušate.
Joh 8:44 Vaš je otac đavo; i slasti oca svog hoćete da činite: on je krvnik ljudski od početka, i ne stoji na istini; jer nema istine u njemu; kad govori laž, svoje govori: jer je laža i otac laži.
Joh 8:45 A meni ne verujete, jer ja istinu govorim.
Joh 8:46 Koji me od vas kori za greh? Ako li istinu govorim, zašto mi vi ne verujete?
Joh 8:47 Ko je od Boga reči Božije sluša; zato vi ne slušate, jer niste od Boga.
Joh 8:48 Tada odgovoriše Jevreji i rekoše Mu: Ne govorimo li mi pravo da si ti Samarjanin, i da je đavo u tebi.
Joh 8:49 Isus odgovori: U meni đavola nema, nego poštujem Oca svog; a vi mene sramotite.
Joh 8:50 A ja ne tražim slave svoje; ima koji traži i sudi.
Joh 8:51 Zaista, zaista vam kažem: ko održi reč moju neće videti smrt doveka.
Joh 8:52 Tada Mu rekoše Jevreji: Sad videsmo da je đavo u tebi: Avraam umre i proroci, a ti govoriš: Ko održi reč moju neće okusiti smrt doveka.
Joh 8:53 Eda li si ti veći od oca našeg Avraama, koji umre? I proroci pomreše: ko se ti sam gradiš?
Joh 8:54 Isus odgovori: Ako se ja sam slavim, slava je moja ništa: Otac je moj koji me slavi, za kog vi govorite da je vaš Bog.
Joh 8:55 I ne poznajete Ga, a ja Ga znam; i ako kažem da Ga ne znam biću laža kao vi. Nego Ga znam, i reč Njegovu držim.
Joh 8:56 Avraam, otac vaš, bio je rad da vidi dan moj; i vide, i obradova se.
Joh 8:57 Tada Mu rekoše Jevreji: Još ti nema pedeset godina, i Avraama li si video?
Joh 8:58 A Isus im reče: Zaista, zaista vam kažem: Ja sam pre nego se Avraam rodio.
Joh 8:59 Tada uzeše kamenje da bace na Nj; a Isus se sakri, i izađe iz crkve prošavši između njih i otide tako.