Gramatičke nedoumice

[Kalimerčica]

Draga deco,

Dala majka dve jabuke dvoma deci je POTPUNO gramaticki neispravno kao i bilo koje drugo rešenje osim proširivanja rečenice a onda to nije to. "Dvoma deci" ne ide jedno uz drugo, a ni bilo sta drugo.

Ako nista pročitali šta sam napisala da ponovim.
Ovo je jedan od nasih jezičkih paradoksa i nema rešenje! Na žalost ima dosta takvih primera a darovao nam ga je "otac" nase pismenosti Vuk Karadžic putem reforme srpskog jezika koji je tom prilikom osakatio. Reforma jeste bila potrebna ali nikako ovakva da se jezik osiromasi, da se izgube elementi visoko razvijenog jezika i pogube stotine hiljada reči a ostanu psovke i opisi umesto jedne reči.

Da li biste jednom rečju mogli da kažete "čovek koji stoji"? Hajde da vidimo ima li ovo rešenje?

 

[Jurivaka]

Draga deco,

Dala majka dve jabuke dvoma deci je POTPUNO gramaticki neispravno kao i bilo koje drugo rešenje osim proširivanja rečenice a onda to nije to. "Dvoma deci" ne ide jedno uz drugo, a ni bilo sta drugo.

Ako nista pročitali šta sam napisala da ponovim.
Ovo je jedan od nasih jezičkih paradoksa i nema rešenje! Na žalost ima dosta takvih primera a darovao nam ga je "otac" nase pismenosti Vuk Karadžic putem reforme srpskog jezika koji je tom prilikom osakatio. Reforma jeste bila potrebna ali nikako ovakva da se jezik osiromasi, da se izgube elementi visoko razvijenog jezika i pogube stotine hiljada reči a ostanu psovke i opisi umesto jedne reči.

Da li biste jednom rečju mogli da kažete "čovek koji stoji"? Hajde da vidimo ima li ovo rešenje?

Slažem se da ne ide "Dvoma deci", ali, Dvôma dece, je nešto drugo, nešto što meni zvuči prihvatljivo i razumljivo.
A za "čovjeka koji stoji", ne mogu naći izraz u jednoj riječi. Možda bi to moglo biti "Stajač"?

 

[Rekontra]

Da li biste jednom rečju mogli da kažete "čovek koji stoji"? Hajde da vidimo ima li ovo rešenje?

??? A zašto bi se jednom rečju opisivala dotična radnja? To bi samo vodilo "sakaćenju" jezika, i smanjenju i ovako malog fonda reči za većinu stanovništva!

 

[ivanjuska]

Pitala sam Milku Canic,kaze Stojadin.

 

[Jurivaka]

Pitala sam Milku Canic,kaze Stojadin.

Ja bih prije rekao da je to čovjek koga muči sto jada!

 

[Kalimerčica]

??? A zašto bi se jednom rečju opisivala dotična radnja? To bi samo vodilo "sakaćenju" jezika, i smanjenju i ovako malog fonda reči za većinu stanovništva!

Taj što stoji, odnosno mi moramo reći kao indijanci "bik koji sedi" . Čovek koji stoji... Za to stanje jedne osobe smo mi u starosrbskom jeziku imali pojam, ali na žalost Vukovom reformom je izgubljen.

Takođe izgubljen je i pojam (originalni) za čoveka koji se ženi, ali smo ga mi vremenom nadoknadili (opet posle Vuka) silom prilika i sada imamo pojam MLADOŽENJA =čovek koji se ženi, onda nam se izgubio pojam za ženu koja se porađa pa smo opet vremenom stekli i tu reč odnosno PORODILJA. Međutim za tog što stoji ili sedi još uvek nismo ali, nadam se da ćemo nadoknaditi ... .

Bogatstvo jednog jezika se ogleda u tome da sa sa što manje reči opiše željeno. Sve smo to mi imali u starosbskom jeziku koji je na žalost zauvek osakaćen.

Dodato posle 2 minuta:
--------------------------------------------------------------------------

Slažem se da ne ide "Dvoma deci", ali, Dvôma dece, je nešto drugo, nešto što meni zvuči prihvatljivo i razumljivo.
A za "čovjeka koji stoji", ne mogu naći izraz u jednoj riječi. Možda bi to moglo biti "Stajač"?

Ne možeš naći izraz u jednoj reči samo zato što i NE POSTOJI.

Za decu i jabuke, dobro nek ti bude. (mada i dalje tvrdim da rešenje pravilno gramatički ne postoji sa naglaskom ili bez)

Kako bi onda rekao sledeće:
Pošalji 5 mail-ova na pet devojaka?

možda na petju devojaka?

 

[Jurivaka]

Taj što stoji, odnosno mi moramo reći kao indijanci "bik koji sedi" . Čovek koji stoji... Za to stanje jedne osobe smo mi u starosrbskom jeziku imali pojam, ali na žalost Vukovom reformom je izgubljen.

Takođe izgubljen je i pojam (originalni) za čoveka koji se ženi, ali smo ga mi vremenom nadoknadili (opet posle Vuka) silom prilika i sada imamo pojam MLADOŽENJA =čovek koji se ženi, onda nam se izgubio pojam za ženu koja se porađa pa smo opet vremenom stekli i tu reč odnosno PORODILJA. Međutim za tog što stoji ili sedi još uvek nismo ali, nadam se da ćemo nadoknaditi ... .

Bogatstvo jednog jezika se ogleda u tome da sa sa što manje reči opiše željeno. Sve smo to mi imali u starosbskom jeziku koji je na žalost zauvek osakaćen.

Dodato posle 2 minuta:
--------------------------------------------------------------------------



Ne možeš naći izraz u jednoj reči samo zato što i NE POSTOJI.

Za decu i jabuke, dobro nek ti bude. (mada i dalje tvrdim da rešenje pravilno gramatički ne postoji sa naglaskom ili bez)

Kako bi onda rekao sledeće:
Pošalji 5 mail-ova na pet devojaka?

možda na petju devojaka?

Pošalji 5 mailova potorici momaka.
Pošalji 5 mailova... ovdje se mora upotrijebiti neki od predloga (na, ili za) koji se slažu sa oblikom riječi uz koje stoje i koji označavaju njihov bliži odnos. Dakle, "pošalji pet mailova na pet djevojaka", ili, za pet djevojaka.

 

[CRAZYandLAZY]

Vuk nije uzeo narečje "južnih krajeva" za matricu srpskog jezika, nego je za tu matricu izabrao hercegovački govor.
Ne mogu sada da tražim po riječniku, ali mislim da u srpskom postoji ta riječ. Ako postoji obadvoma, onda postoji i dvoma.

Pa brate Jurivaka pa jel taj Vuk najpametan bio, nije nego je nešto postavio da krene od negde....
Srp(b)ski svi govorimo i pišemo, ne bi da i to podvedemo pod lokal patriotizam... Duh srpskog jezika živi gde žive Srbi...
Nemoj da se i zbog toga svađamo...U knjigama,na zidovima i tarabama piše svašta....A svi razumemo šta piše....
Ovde diskutujemo...
Lično mišljnje brate Jurivaka to nam treba...

Ju puče mi veza pa nikako da završim....Kako mađarski nema rodove pa šta mu fali, neki jezici imaju manje padeža pa opet im ništa ne fali...

Mi južnjaci znamo da ih je više nego što treba da se međusbno razumemo al opet se učimo našem srpskom jeziku....retko kukamo...

Ovo pet devojaka i na i za....hmmmm...loše zvuči kako god...a lepo zvuči petorici momaka dečaka....
Opet faul....Pa kako bre...

 

[dubravcica]

Jurivaka, ne vidim šta fali Obrazu. Ni tome što je slobadidi napisao po starinski "srbski". Kad smo kod toga, nije tačno ni pravilno "Jednaćenja samoglasnika po zvučnosi." nego "Jednačenje samoglasnika po zvučnosti." Ali sve su to verovatno samo štamparske greške, napravljene kucanjem na brzinu.

Ovako sticem utisak da nisi zavrsio ni osnovnu skolu. Ne postoji glasovna promena jednacenje samoglasnika po zvucnosti, vec jednacenje suglasnika po zvucnosti.
Da napisem i ovo posto ocigledno da to ljudi ne znaju
samoglasnici ili vokalu su: a, e, i, o , u
suglasnici ili konsonanti su svi ostali...
I nema potrebe da se glasnovna promena pisem pod znacima navoda, ako ne verujete pogledajte gramatiku.
Toliko...wacko2
Jednačenje suglasnika po zvučnosti

Jednačenje suglasnika po zvučnosti je glasovna promena u srpskom jeziku u kojoj se šumni suglasnici koji se razlikuju po zvučnosti jednače tako što se prvi suglasnik iz para zamenjuje svojim parnjakom koji je po zvučnosti jednakim drugom suglasniku iz para
U srpskom jeziku suglasnici se prema zvučnosti dele na:

• bezvučne suglasnike (p, t, k, s, š, ć, č, f, h, c),
• zvučne suglasnike (b, d, g, z, ž, đ, dž).

Zvučni su i svi sonanti, ali oni ne učestvuju u ovoj glasovnoj promeni.


Promena zvučnog u bezvučni suglasnik naziva se obezvučavanje. Primeri:

• b prelazi u p (vrabac—vrapca);
• d prelazi u t (gladak—glatka);
• z prelazi u s (nizak—niska);
• ž prelazi u š (tronožac—tronošca);
• đ prelazi u ć (Bogovađa—Bogovaćki);
• dž prelazi u č;
• g prelazi u k (drugačije—drukčije).

Ovako izmenjena osnova se zove obezvučena osnova a prefiks se naziva obezvučeni prefiks.




Ima toga jos... Ko pita taj ne skita!



Ne postoje glupa pitanja, vec samo glupi odgovori!

 

[Jurivaka]

Pa brate Jurivaka pa jel taj Vuk najpametan bio, nije nego je nešto postavio da krene od negde....
Srp(b)ski svi govorimo i pišemo, ne bi da i to podvedemo pod lokal patriotizam... Duh srpskog jezika živi gde žive Srbi...

Naša ga nauka smatra velikim reformatorom srpskog jezika. Moje mišljenje je irelevantno.
A ovo što kažeš da svi govorimo i pišemo srp(b)ski, naprosto nije tačno. Svi koji poštuju važeći pravopis srpskog jezika, a koji su uz to i pismeni,
pišu i govore kako je pravilima toga pravopisa određeno.

Nemoj da se i zbog toga svađamo...U knjigama,na zidovima i tarabama piše svašta....A svi razumemo šta piše....
Ovde diskutujemo...
Lično mišljnje brate Jurivaka to nam treba...

Po zidovima i tarabama zaista piše svašta. Zar nam to trebaju biti uzori pismenosti? I nije riječ o tome razumijemo li se ili ne, nego o tome, da li smo pismeni ili ne?

Ju puče mi veza pa nikako da završim....Kako mađarski nema rodove pa šta mu fali, neki jezici imaju manje padeža pa opet im ništa ne fali...

Nećemo, valjda sada rapravljati o mađarskom? Govorimo o našem jeziku.

Mi južnjaci znamo da ih je više nego što treba da se međusbno razumemo al opet se učimo našem srpskom jeziku....retko kukamo...

Nije nikome zabranjeno da se služi svojim dijalektom, pogotovu u verbalnoj komunikaciji. Dopušten je lokalni dijalekt i u književnosti i drugim umjetnostima. Ali u svakom organizovanom društvu (državi) sveukupni društveni odnosi uređuju se zakonima i pravilima, pa tako i zvanični jezik države. Eto, taj jezik ima svoja pravila, i kada se upotrebljava u zvaničnoj formi, ta pravila se moraju poštovati. U nezvaničnoj formi, to nije slučaj, ali jeste pokazatelj koliko je onaj koji piše, pismen.