F1 - Ranije sezone

[luchonosha]

Nema formule na htv-u, ali ima na slo2. eventualno će biti na ovom linku MyP2P.eu :: Motorsports schedules, watch live Motorsports on your pc

Ili se još može gledati na satelitu, recimo na RTL-u.

 

[todos77]

Aleksandar Babić
| utorak 22.03.2011 | 22:05

Formula 1 2011: Možete početi!



Zamišljena kao najduža ikad, šezdesetdruga sezona Svetskog šampionata Formule 1 kreće sa dve sedmice zakašnjenja i, nakon odlaganja Velike nagrade Bahreina, startuje iz Australije. Hoće li se za Sakir pronaći mesto u kalendaru i hoće li trka stvarno biti dvadeset, znaće se prvog maja. Rekordni broj gran prija mogao bi da izostane, ali jedan rekord biće izjednačen: prvi put posle četiri decenije, ove godine će na pisti istovremeno biti petorica šampiona. U generaciji 1970. to su bili Brebem, Sartis, Hil, Halm i Stjuart. Njihovi današnji pandani jesu Šumaher, Alonso, Hamilton, Baton i Fetel.

© 2011 Pirelli & C. S.p.A.​

Od početka februara do danas detaljno smo predstavili jedanaest od dvanaest ovogodišnjih F1 automobila, preostaje još prikaz Red Bula RB7, koji planiramo uoči prvog gran pri vikenda. U ovom članku nećemo se baviti tehničkim specifičnostima svake pojedinačne konstrukcije (njih možete naći sledeći odgovarajuće linkove), već uopštenim prognozama o izgledima svakog tima ponaosob. O dejstvu KERS-a i pomičnog krila, kao i o trajnosti novih Pireli pneumatika govorićemo tek kada se svi ovi elementi pokažu na sceni u Albert parku. Italijanski proizvođač završio je prethodno poglavlje svoje F1 avanture 1991. u Adelejdu, sada otvara novo, u istoj zemlji, ali u Melburnu. Na predstojećoj Velikoj nagradi Australije timovima su na raspolaganju tvrde i meke PZero gume, prve su označene srebrnim, druge žutim slovima.

Red bul rejsing
#1 Fetel, #2 Veber

Najmlađi šampion sveta pokušaće da postane najmlađi dvostruki šampion sveta. Pokazao je mnogo hvale vrednih osobina, pored brzine, možda je najvažnija njegova upornost - i 2009. i 2010. u završnici je vozio beskompromisno, „do poslednjeg minuta i poslednjeg daha“, jureći samo pobede. Prvi put mu se nije isplatilo, drugi put - uz nevoljnu asistenciju Ferarija - jeste, obilato. Kako god stajao u generalnom, Sebastijan napada jer mrzi da gubi. Zato je 2011. i uspeo da malo verovatno učini mogućnim. Njegov ugovor isticao je krajem ove sezone, u Red Bulu su se potpisivanjem novog obezbedili za period do 2015. Još bitnije, jako su se potrudili da naprave treću u dinastiji dominantnih formula. Njui je evolucijom uspešnog koncepta stvorio bolid koji je drugi po pređenoj test kilometraži (6.129 km), njime je ekipa sasvim zadovoljna, a Horner je ocenio da Red Bul nikada nije sproveo uspešniji predsezonski program.

© 2011 Pirelli & C. S.p.A.​

Veber će ostati F1 trkač i dogodine, bude li konkurentan, brz i motivisan, dakle, on gospodari svojom sudbinom. Pregovori o angažmanu za 2011. neće početi pre leta. Ako Mark može da ove godine ponovi ono što je u 2010. radio dobro, a da ispegla ono što nije valjalo, prvo što mora da poboljša jesu kvalifikacioni rezultati. Bude li od startne pozicije i dalje zavisilo toliko mnogo (stvari bi se mogle promeniti zbog povećanog broja pit-stopova), i nastavi li Fetel da na tom polju subotom dominira, Vebera će dan kasnije čekati gotovo nesavladiva prepreka. Australijanac zaslužuje priznanje za najumesniju rečenicu uoči Melburna: „Muka mi je od priče. Pođimo na stazu da vidimo gde je ko kad rukavice budu skinute.“

Meklaren Mercedes
#3 Hamilton, #4 Baton

Revolucionarni MP4-26 osramotio se u predsezoni, niti je brz, niti je pouzdan. Na 11. je mestu po broju izvezenih kilometara (svega 3.603), manje je postigao samo Hispanijin bolid, koji nije prešao ni metar. Ako postoji jedna ključna greška, reklo bi se da je ona u previše kompleksnom izduvnom sistemu, sa čijim toplotnim efektima tim ne može da izađe na kraj. Ta solucija ima ogroman potencijal, ali se on može iskoristiti tek kada bude obezbeđena trajnost komponenti. Za Melburn je najavljen dodatni rizik: biće preduzeti „dramatični koraci“ na pojednostavljenju konstrukcije, auto će imati novi pod i delove koji bi prema planu trebalo da donesu sekund po krugu. Sve miriše na koji korak unazad i izvođenje jedne „kontrarevolucije“. Nije nezamislivo da u jednom momentu Voking reši svoje probleme i da, na primer, u drugoj polusezoni bude dominantan, ali da se to ispostavi kao prekasno.

© 2011 Pirelli & C. S.p.A.​

Vitmarš veruje da MP4-26 u suštini nije loš auto, ali ne sme da prognozira da će i osvajati trke, već samo kaže da je to cilj. A istinski cilj na otvaranju sezone jeste samo ograničenje štete.

Ako se Baton u Vokingu oseća kao riba u vodi - taj čovek je već ostvario svoj životnu ambiciju - Hamilton ne odaje utisak vozača koji će zauvek čekati na konkurentnu spravu, iako je bilo zaklinjanja na večitu vernost u danima kad je u Vokingu sve išlo kao podmazano. Provokacije iz Red bula, sugestije da bi ih Luis jednog dana sâm mogao pozvati, možda su šala, možda destabilizovanje protivnika, možda opipavanje pulsa. Prvak iz 2008. zasad pravi otklon od takvih nagađanja, ipak, ko se ne bi polakomio za šampionskim automobilom? Meklaren mora žurno da dejstvuje kako bi zadržao svog prvog vozača.

Skuderija Ferari
#5 Alonso, #6 Masa

Ferari 150° Italija prešao je apsolutno najveću distancu od 6.985 kilometara na predsezonskim testovima. Pokazao se izvrsno pouzdanim, a kakav je po brzini u odnosu na Red Bul, da li je sa timom iz Milton Kinsa poravnat, ili zaostaje, recimo, pola koraka, pokazaće tek gran pri vikend u Australiji. „Boginja“ posvećena godišnjici ujedinjenja Italije rođena je kao vučica u jagnjećoj koži, tokom februara i marta planski je unapređivana i deluje kao najozbiljniji konkurent onome što je za 2011. pripremio 'Crveni bik'. U novembru prošle godine u Maranelu nije bilo veće seče glava, eventualni neuspeh u ovoj sezoni izvesno bi platio Stefano Domenikali.

© 2011 Pirelli & C. S.p.A.​

U iščekivanju prvog treninga, Alonso je borbeno raspoložen. Priznao je da je dva ili tri dana vario poraz na Jas marini, pa ga je prvi Pireli test prisilio da se vrati u stvarnost. Sada Španac hoće revanš i ništa manje od titule, ove, sledeće, 2013. godine i tako redom. Ne postoji drugi cilj, pobede su obaveza. „Nepisani zakon i za Ferari i za mene,“ kaže Fernando. Njegov kolega Felipe Masa vozi za opstanak u Skuderiji, ponašanje guma ga ohrabruje, jer se Pireli pneumatici ponašaju drugačije od prošlogodišnjih Brazilcu mrskih „Potenci“, brže se zagrevaju i brže počinju da prianjaju za asfalt. Propusti li Felipe poslednju šansu, zamena bi lako mogla da dođe iz Ferari vozačke akademije, zato valja pratiti šta u GP2 seriji izvodi Francuz Žil Bjanši.

Mercedes GP
#7 Šumaher, #8 Rozberg

U početnoj fazi sezone, barem dok se Meklaren ne iskobelja iz nedaća u koje je upao u revolucionarnom zanosu, tim iz Breklija mogao bi biti treća sila u Formuli 1. Mercedes cilja podijume, ukaže li mu se prilika, pucaće na najviši stepenik. Niko Rozberg trebalo bi da je najzad dobio auto dovoljno dobar da mu omogući prvi F1 trijumf. Gledano na celu sezonu, on se ponovo može pokazati kao uspešniji vozač u tandemu, ipak, ko sme da se kladi da Šumaher neće zabeležiti trijumf broj 92? Formula MGP W02 krojena je i za njega...

© 2011 Pirelli & C. S.p.A.​

Na testovima je Mercedes četvrti po broju izvezenih kilometara (ukupno 5.778). Tek što je Ros Bron procenio da automobil za direktnim rivalima zaostaje sekund po krugu, njegova prva verzija unapređena je trkačkim aero i mehanamičkim paketom spremljenim za Melburn. MGP W02 opremljen je novim difuzorom, usmerivačima vazduha, prednjim krilom, izmenjen je kočni sistem i instaliran inovativni izduv, koji Bron po značaju za performanse smatra čak i važnijim od zabranjenih višespratnih difuzora. U takvoj konfiguraciji, u simulaciji kvalifikacija, bolid je išao kao preporođen. Rosa ne bi iznenadile trke sa četiri pit-stopa, ali budući da sve zavisi od prirode piste i načina kako auto troši gume, genijalni strateg očekuje da će uobičajeni broj zaustavljanja u boksu ipak biti tri.

Lotus Reno
#9 Hajdfeld, #10 Petrov

Lotus Reno nalazi se na čelu grupe timova koje svrstavamo u sredinu F1 poretka. U Enstonu su ozbiljno nameravali da pomrse račune kvartetu s vrha, konstruisali su hrabar, inovativan automobil, ali ih je teška, besmisleno zadobijena povreda Roberta Kubice udaljila od ostvarenja cilja. U kritičnom trenutku nije bilo bolje zamene za Poljaka od Nika Hajdfelda. Vozač iz Menhengladbaha bio je ponovo započeo pregovore sa Mercedesom o povratku u ulogu testera i nije mu prijala pomisao da karijeru nastavlja na račun Kubičine nesreće. Tim povodom Hajdfeld je imao i moralnih dilema, ipak, preovladala je želja da se ukazana prilika zgrabi i to je verovatno spaslo Renoovu sezonu. Zar bi pravi, uz to nikada u punoj meri ostvareni trkač mogao da odluči drugačije?

© Lotus Renault GP 2011​

„Neostvaren“, naravno, označava dosadašnji Nikov bilans - on je čovek sa najvećim brojem poena, podijuma, i drugih mesta, a bez ubeležene pobede. Jedanaest F1 sezona nije mu donelo trijumf, zato mu na startu ove treba poželeti taj slavljenički prolaz pored karirane zastave. I sam Hajdfeld mu se nada: „Desiće se, ako auto bude dovoljno dobar.“

Nemac je u više navrata oštro kritikovao adute koji Petrova održavaju u Formuli 1, misleći na budžetsku potkovanost vozača iz Viborga. Ironijom sudbine, sada je s Rusom u istoj garaži. Vitalij je 2010. imao nekoliko solidnih, niz katastrofalnih i tri jako dobra gran pri nastupa (Šangaj, Hungaroring i Jas marina). Priznaje da je u jednoj godini napravio više grešaka nego u celom svom životu, preselio se u Englesku da bi dokazao da je timski igrač, u džepu ima novi trogodišnji ugovor i došao je čas kada treba da potvrdi da verovanje u njega nije bilo zabluda.

Vilijams
#11 Barikelo, #12 Maldonado

Dok Frenk Vilijams skromno tvrdi da tim namerava da smanji zaostatak za vodećima, inženjeri su auto projektovali i izveli toliko ambiciozno, da se sme verovati kako bi se njime moglo i više. U sledećoj fazi razvoja, FW33 dobiće izduv po receptu Red bula i Ferarija (vazduh izlazi kroz proreze na krajnjih bočnih 5 cm poda i prolazi kroz difuzor), to je rešenje Sem Majkl istakao kao jedno od onih koje vredi kopirati. Svi koncepti oko kojih se tim posebno trudio i gde je puno inovirao (menjač, diferencijal, poluosovine) funkcionisali su pouzdano.

© 2011 Pirelli & C. S.p.A.​

Tokom zime, FW33 prešao je 4.969 kilometara, nešto vremena izgubljeno je zbog KERS-a, koji je na mahove radio besprekorno, a na mahove izazivao „stotine problema“. To je tim navelo da razmišlja da li da ga u Australiji uopšte upotrebi, konačna odluka ipak ide sistemu u prilog. Vilijams jedini od Kosvortovih klijenata koristi KERS, zato njegov agregat spreda blago izmenjen u odnosu na ono što liferant motora isporučuje Hispaniji i Marusji.

Barikelo je o Formuli 1 stigao da zaboravi više nego što će mnogi o njoj ikada naučiti. U razvojnom procesu tim se u punoj meri oslanja na Brazilca, njegova reč sluša se i poštuje aktuelni automobil definitivno će nositi Rubensov pečat. Maldonada ekipa opisuje kao „odlučnog, talentovanog i pristojno zrelog“ i ostaviće mu prostor za poneki debitantski kiks. Venecuelanac donosi svežinu, brzinu i borbenost južnoameričkog jurišnika, a takve pilote Vilijams voli da regrutuje, što je dokazao na primerima Pikea, neprežaljenog Sene, Montoje, neuspešnog Piconije, ili samo potencijalno zanimljivog Žunkveire.

Fors Indija
#14 Zutil, #15 Di Resta

Pomalo konzervativno konstruisan, bolid VJM04 na probama je bio solidno pouzdan, na osmom je mestu po broju pređenih kilometara, a što se brzine tiče, tu još ponešto nedostaje. Za Melburn su najavljeni delovi koji popravljaju performanse, s tim što ne bi bilo čudno da tempo napretka u ovoj fazi postane malo sporiji. Zutil objašnjava: „U prve dve godine konstantno smo se uzdizali, sada će postati teško, jer kako napredujete, konkurencija postaje sve jača.“

© 2011 Pirelli & C. S.p.A.​

Bavarac je temelj tima u kom je počeo kao tester i kada se ovaj zvao Midland, a Škot je pulen Mercedesa, dugo očekivana i dobrodošla pridošlica iz turing univerzuma. Adrijanu odgovara novi, gladni i DTM titulom ovenčani kolega, jer će ga stalno držati u pripravnosti. Ako kojim slučajem Di Resta podbaci, ako se Zutilu ukaže neka prilika koja se ne odbija, tu je uvek supertalentovani Niko Hilkenberg. Gde je ove godine mesto postavi Vidžeja Malije? Verovatno u okršaju sa Zauberom, Skuderijom Toro Roso, možda i Timom Lotus.

Zauber
#16 Kobajaši, #17 Peres

Da se Glok 2009. nije povredio na kvalifikacijama za VN Japana, Kobajaši izvesno ne bi dobio šansu da ga u Tojoti zameni na finalna dva gran prija te godine, možda bi zauvek ostao zakucan za GP2 nivo i najšira publika ne bi ni znala šta propušta. Japanac za sobom ima tek 21 GP start, a već je prvi vozač ekipe, čovek u obavezi da predvodi tehnički razvoj i daje mu svrsishodno usmerenje. Da će opet biti superagresivan, u to nema sumnje, da će se na trkama čekati njegovi napadi, ni to nije sporno, ostaje da se vidi kakav je kao lider tima.

© 2011 Pirelli & C. S.p.A.​

Serhio Peres prijatno je iznenadio najbržim krugom trećeg dana druge runde testiranja na „Katalunji“, ali ga je postigao u kvalifikacionoj simulaciji. Zadatak GP2 vicešampiona prvenstveno je učenje. U Zauberu smatraju da je Meksikanac za šest sedmica ogromno napredovao, a ima i jednu prednost - za njega su Pireli pneumatici prve F1 gume u životu, pa nema mnogo navika kojih mora da se reši. Peresov zaštitnik Karlos Slim obezbedio je Hinvilu jedan miran period; staloženi rad već je na svet doneo C30, auto koji tehnički direktor Džems Ki opisuje kao „bazično pouzdan“ i kod kojeg nema većih potreba za krupnim redizajnom i ponovnim promišljanjem osnovih postavki. To je dokazano i u predsezoni, tokom koje je bolid, uz povremena štucanja, prešao 5.914 kilometara, manje samo od Ferarija i Red Bula.

Skuderija Toro roso
#18 Buemi, #19 Algersuari

STR6, bolid s dvostrukim podom, svojom konstrukcijom i ponašanjem tokom testiranja zadivio je vozače daleko većih i ambicioznijih ekipa od Skuderije iz Faence. Auto je stabilan, brz i već je sakupio pozamašnih 5.352 probnih kilometara, po čemu je peti, ako se računaju samo nove konstrukcije. Buemiju i Algersuariju neće biti lako - ova sezona će u očima Helmuta Marka biti presuđujuća za ocenu njihovih kvaliteta, a moraće da na prvom treningu iz vikenda u vikend naizmenično ustupaju kokpit testeru Danijelu Rikardu. Čini se da je Švajcarac prvi na listi za odstrel, pošto je savetnik Red Bula za auto-sport od njega tražio da se izbori sa nervozom i demonstrira sav talenat kojim raspolaže. S obzirom na žestoku konkurenciju koja vlada na vrhu vozačke Red bul junior piramide, umesno je pretpostaviti da Toro Roso neće završiti sezonu u istom personalnom sastavu u kojem je započinje.
Tim Lotus
#20 Truli, #21 Kovalainen

© MyTeam Lotus​

Ove godine nema timova debitanata, postoje ekipe sa dužim ili kraćim stažom u Formuli 1, a Tim Lotus deluje najmoćnije od najmlađih. Tempo prikazan u predsezoni nagoveštava da bi zeleno-žute formule mogle da ostvare ambicije svojih konstruktora i vlasnika, te da se umešaju u borbu sa bolidima od kojih su na startu 2010. bili beznadežno daleko i kojima su se tokom sezone samo asimptotski približavale. U tom slučaju, za ravnopravan duel mogao bi da im nedostaje KERS, koji Majk Gaskojn i njegovi inženjeri ciljano nisu ugradili.

Bila ova sezona rezultatski bolja za Trulija ili ne, on već deluje kao vozač kome ponestaje motiva. Heikijevo trajanje u Timu Lotus zavisi od performansi auta i njegovog ličnog strpljenja. TF128 na testovima nije briljirao na planu pouzdanosti i deveti je po prevezenoj distanci. Drugih zamerki nema: Italijan i Finac saglasni su u ocenama da je auto „tamo gde i treba da bude“, da se može još mnogo dodatno razvijati i unaprediti, te da su svi zimski zadaci i programi ispunjeni. Tim ima pozamašan broj vozača na listi čekanja: Karun Čandok je zvanični rezervni, a Luiz Racija treći pilot, dodatni rezervisti su Davide Valseki i Rikardo Teišeira. Samo će prva trojica iz ovog kvarteta zaista i voziti treninge petkom.
HRT
#22 Kartikejan, #23 Liuci

© Campos Meta 1 S.L. 2010-2011.​

Iz tragikomičnog bilansa novog automobila od nula pređenih probnih kilometara zaključujemo: tempo je potpuna nepoznanica, pouzdanost takođe, ako Liuci i Kartikejan u Melburnu i kasnije budu uspevali da se kvalifikuju, budu li preskakali prepreku zvanu „107%“, već su uradili puno. Narain će daleko pre predviđenog roka od deset meseci shvatiti da li je pogrešio kada je odlučio da se vrati u Formulu 1, a Vitantonio je i bez dosadašnjih komplikacija morao znati da dolaskom kod Karabantea i Kolesa vadi najjeftinije karte za opstanak u društvu probranih.

Italijanski trkači danas nisu kadri da u igru unose krupan novac, zato je verovatnije da su Liucijev kapital znanje i energija koje može da uloži u razvojni program formule F111, prvu kampanju te vrste za španski tim. Ako je bude! Spekulacije kažu da planiranu test vožnju uopšte nisu sprečili amortizeri „zakočeni na carini“, već nedostatak čitavog niza delova. Ponovo se priča o velikim finansijskim problemima Hispanije, pominje se Eklston, lično uključen u spasavanje ove farsične operacije. Pesimisti u svemu vide put ka raspadu ekipe po šavovima, ali u takvoj atmosferi Kolin Koles u Formuli 1 postiže najviše.
Marusja Virdžin
#24 Glok, #25 D’Ambrozio

© 2011 Pirelli & C. S.p.A.​

Trupa iz Šefilda pod zastavom Rusije nije učinila dovoljno da bi uhvatila priključak sa sredinom F1 karavana. Timo Glok otkriva: „Naša vremena krugova ne izgledaju dobro. U poređenju s Lotusom, prilično zaostajemo na veće distance. Definitivno nismo tamo gde želimo da budemo i mogu samo da se nadam da će nam tehnički direktor Nik Virt obezbediti dobar auto za četvrtu trku, u Turskoj.“

Nemac je time obelodanio i da će Virtov digitalni dizajn spremiti prve krupnije revizije automobila MVR02 tek za početak evropskog dela sezone. Dotle će se Timo i Žerom verovatno trkati u „bezvazdušnom prostoru“ - zeleno-žuti Lotusi biće im nedostižni, a HRT će se nalaziti predaleko iza. Glokov poziv Ričardu Brensonu da uloži više novca u ekipu izvesno će biti ignorisan. Ime Virdžin prisutno je da bi privuklo druge sponzore, a ne zato da bi sama kompanija investirala u F1 poduhvat.

 

[sendi]

Veber i Baton najbrži u Australiji

Veber i Baton najbrži u Australiji

Izvor: B92 | JT

Vozači Red Bula i Meklarena Mark Veber i Dženson Baton ostvarili su najbolja vremena na prvom treninzima pred Veliku nagradu Australije.

​

Veber je bio najbrži tokom prvog treninga u vremenu od 1:26.831 minuta na stazi “Albert park” na kojoj u nedelju startuje ovogodišnji šampionat Formule 1.
Sa tri desetinke zaostatka drugo mesto zauzeo je aktuelni šampion Sebastijan Fetel, dok je treći bio Fernando Alonso u Ferariju.
Na drugom treningu, koji je jednim delom vožen po vlažnoj stazi, Baton je nadmašio Veberovo vreme za skoro sekundu, a pratili su ga timski kolega Luis Hamilton i Alonso. Vozači Meklarena su prvi trening završili na šestom i sedmom mestu, dok je Fetel na drugom bio četvrti, dok je Veber bio odmah iza njega.

Prve zvanične treninge treninge obeležili su Red Bul, odnosno Meklaren. Britanska ekipa je, ipak, bila ta koja je iznenadila rezultatima na drugom treningu, jer su Baton i Hamilton imali velikih problema na predsezonskim testiranjima. Dvojac Meklarena je do takvog rezultata došao jer je na najbolji način iskoristio uslove na stazi, pošto su Britanci najbolja vremena ostvarili pre nego što je kiša počela da pada.

U negativnom smislu, iznenađenje je priredila ekipa Hispanija rejsinga čiji vozači, Narijan Kartikejan i Vitanonio Liuci, nisu uspeli da kompletiraju nijedan krug u Melburnu. Njih dvojica se uopšte nisu pojavili na stazu na prvom treningu, dok je na drugom to učinio samo italijanski vozač, ali se vrlo brzo vratio u boks. Upravo zbog toga je pitanje da li će dvojač španskog tima uopšte uspeti da se kvalifikuje za prvu trku sezone.

Solidne rezultate na oba treninga na stazi „Albert park“ i plasmane među najboljom desetoricom imali su Niko Rozberg u Mercedesu, sa četvrtim i desetim mestom, njegov timski kolega Mihael Šumaher, koji je bio osmi pa šesti, i veteran Rubens Barikelo, koji je posle petog mesta na prvom, bio deveti na drugom treningu.

​

Što se tiče onih koji su bili dobri na prvom treningu, a lošiji na drugom tu su vozač Zaubera Kamui Kobajaši i Vitalij Petrov u Lotus Renou. Kobajaši je prvo bio deveti, a potom 15, dok je jedini Rus u Formuli 1 imao deseto i 12. vreme. Obrnut slučaj je bio sa Felipeom Masom u Ferariju i drugim vozačem Zaubera Kamuijem Kobajašijem. Masa je na prvom treningu bio 11, a na drugom sedmi, dok je mladi Meksikanac imao 17, pa osmo vreme, čime je ostvario najbolji plasman od rukija.
​

vozači ni na jednom treningu nisu uspeli da dođu do mesta među prvom desetoricom, a priliku na stazi su dobili i test vozači pojedinih ekipa. Na prvom treningu Danijel Rikardo je vozio za Toro Roso i ostvario je 16. vreme, Niko Hilkenberg je u bolidu Fors Indije bio 18, dok Indijac Karun Čandok nije uspeo da kompletira nijedan krug za Tim Lotus jer se okrenuo na stazi, a potom udario u zaštitnu ogradu. Na drugom treningu je bilo dosta izletanja, ali bez većih posledica.

Tokom treninga u Australiji istaknute su i poruke podrške za narod Japana, koji je pre dve nedelje pogođen razornim zemljotresom. Još ranije vozači Zaubera su najavili da će imati poruku podrške Japanu, a na stazi „Albert park“ pridružio im se i Ferari, koji je na oba bolida ispisao poruku „Ne odustajte od Japana“.

Poslednji slobodni trening na stazi „Albert park“ na programu je u subotu od 4 časa po srednjeevropskom vremenu, dok se kvalifikacije voze tri sata kasnije. Trka za Veliku nagradu Australije startuje u nedelju od 8 časova po našem vremenu.

Najavu ovogodišnjeg šampionata Formule 1 možete da pročitate u tekstu Aleksandra Babića, dok na našem sajtu možete da pronađete i ekskluzivni intervju sa Markom Veberom.

Rezultati prvog treninga:

1. Mark Veber (Australija) 1:28.831
2. Sebastijan Fetel (Red Bul) + 0.327
3. Fernando Alonso (Ferari) + 0.918
4. Niko Rozberg (Mercedes GP) + 1.321
5. Rubens Barikelo (Vilijams) + 1.599
6. Dženson Baton (Meklaren) + 1.609
7. Luis Hamilton (Meklaren) + 1.652
8. Mihael Šumaher (Mercedes GP) + 1.859
9. Kamui Kobajaši (Zauber) + 1.894
10. Vitalij Petrov (Lotus Reno) + 1.934
11. Felipe Masa (Ferari) + 2.011
12. Nik Hajdfeld (Lotus Reno) + 2.097
13. Adrian Zutil (Fors Indija) + 2.483
14. Sebastijan Buemi (Toro Roso) + 2.497
15. Pastor Maldonado (Vilijams) + 2.572
16. Danijel Rikardo (Toro Roso) + 2.637
17. Serhio Peres (Zauber) + 2.812
18. Niko Hilkenberg (Fors Indija) + 4.171
19. Heiki Kovalainen (Tim Lotus) + 5.597
20. Žerom D'Ambrozio (Marusja Virdžin) + 8.451
21. Timo Glok (Marusja Virdžin) + 8.458
22. Karun Čandok (Tim Lotus) bez vremena
23. Narijan Kartikejan (Hispanija rejsing) bez vremena
24. Vitantonio Liuci (Hispanija rejsing) bez vremena

Rezultati drugog treninga:

1. Dženson Baton (Meklaren) 1:25.854
2. Luis Hamilton (Meklaren) + 0.132
3. Fernando Alonso (Ferari) + 0.147
4. Sebastijan Fetel (Red Bul) + 0.160
5. Mark Veber (Red Bul) + 0.429
6. Mihael Šumaher (Mercedes GP) + 0.736
7. Felipe Masa (Ferari) + 0.935
8. Serhio Peres (Zauber) + 1.247
9. Rubens Barikelo (Vilijams) + 1.426
10. Niko Rozberg (Mercedes GP) + 1.594
11. Haime Algersuari (Toro Roso) + 1.671
12. Vitalij Petrov (Lotus Reno) + 1.674
13. Nik Hajdfeld (Lotus Reno) + 1.682
14. Sebastijan Buemi (Toro Roso) + 1.843
15. Kamui Kobajaši (Zauber) + 2.241
16. Pol di Resta (Fors Indija) + 2.522
17. Adrian Zutil (Fors Indija) + 2.729
18. Pastor Maldonado (Vilijams) + 3.532
19. Heiki Kovalainen (Tim Lotus) + 4.975
20. Jarno Truli (Tim Lotus) + 5.058
21. Žerom D'Ambrozio (Marusja Virdžin) + 6.252
22. Timo Glok (Marusja Virdžin) + 6.281
23. Vitantonio Liuci (Hispanija rejsing) bez vremena
24. Narijan Kartikejan (Hispanija rejsing) bez vremena

 

[sendi]

F1: Fetel opet diktira

F1: Fetel opet diktira

Nemac, koji je prošle godine osvoji prvu titulu u Formuli 1, novu sezonu započinje sa pol pozicije u Australiji.

Aktuelni svetski prvak u Formuli 1, Nemac Sebastijan Fetel, startovaće s prve pozicije na Trci za Veliku nagradu Australije, koja će u nedelju biti vožena u Albert parku u Melburnu.

Dvadesettrogodišnji Fetel, za volanom Red Bula ostvario je najbolji rezultat na jutrošnjem poslednjem zvaničnom treningu pošto je krug, dug 5,5 kilometara, prevezao za jedan minut i 23,529 sekundi.

Sa pozicije broj dva krenuće pilot Meklarena Britanac Luis Hamilton, a sa treće Fetelov klupski kolega Australijanac Mark Veber.

Svetski prvak iz 2009. godine Britanac Dženson Baton na jutrošnjem treningu bio je tek četvrti, dok je bivši dvostruki šampion sveta Španac Fernando Alonso ostvario 5. vreme.

Rezultati poslednjeg zvaničnog treninga:

1. Sebastijan Fetel (Nemačka, Red Bul) - 1:23,529 minuta
2. Luis Hamilton (Britanija, Meklaren) - 1:24,307
3. Mark Veber (Australija, Red Bul) - 1:24,395
4. Dženson Baton (Britanija, Meklaren) - 1:24,799
5. Fernando Alonso (Španija, Ferari) - 1:24,974
6. Vitalij Petrov (Rusija, Reno) - 1:25,247
7. Niko Rosberg (Nemačka, Mercedes) - 1:25,421
8. Felipe Masa (Brazil, Ferari) - 1:25,599
9. Kamui Kobajaši (Japan, Sauber) - 1:25,626
10. Sebastien Buemi (Švajcarska, Toro Roso) - 1:27,066, itd.

(MONDO)

 

[death row]

Eklston hoće F1 trku u Njujorku

Prvi čovek Formule 1 Berni Eklston želi da u dogovoru sa gradonačelnikom Majklom Blumbergom što pre dovede najbrži cirkus na ulice Njujorka, ali se rok još ne nazire.

Eklston razmišlja o trci u Njujorku već neko vreme, ali su raniji planovi propadali, pa će naredna Velika nagrada SAD biti održana 2012. godine u Ostinu u Teksasu, koji ima desetogodišnji ugovor sa F1. To će biti prva trka najbržeg cirkusa na američkom tlu od 2007. godine, kada je u Indijanapolisu prvu poziciju zauzeo Luis Hamilton.

Eklston zbog pregovora sa Blumbergom neće prisustvovati na otvaranju nove sezone u Melburnu 27. marta, što je navelo medije da spekulišu o mogućnosti da se sa kalendara takmičenja uskoro precrta Melburn.
"Berni nije izgubio interesovanje za našu trku, ali je imao zakazan sastanak u Njujorku. Gradonačelnik Blumberg je čvrsto rešio da organizuje trku na Staten ajlendu", rekao je prvi čovek Velike nagrade Australije Ron Voker.

Ipak, trka u Melburnu je pod velikim znakom pitanja, jer zbog velikih troškova sve više lokalnih političara traži da se odustane od produžetka ugovora koji ističe 2015. godine.


(blic.rs)

 

[sendi]

Mark Veber za B92: „Prost je najbolji svih vremena“

Mark Veber za B92: „Prost je najbolji svih vremena“

Australijanac Mark Veber prošle sezone bio je jedan od favorita za osvajanje titule. 34-godišnji vozač Red Bula je na kraju bio treći, iza timskog kolege Sebastijana Fetela i Fernanda Alonsa u Ferariju, a ove godine kreće od nule. Veber u eksluzivnom intervjuu za B92 otkriva kako je tekao njegov put do Formule 1, ko je za njega najbolji svih vremena, svoja očekivanja u predstojećem šampionatu, i čime voli da se bavi kada se ne nalazi na stazi...

© Getty Images/Red Bull Content Pool​

Veber je Formulu 1 zavoleo zahvaljujući ocu, ali u početku karijere nije nalazio na njegovo odobravanje. Ipak, sve se posle promenilo.

„Moj otac je bio veliki fan Formule 1 tako da sam odrastao gledajući trke sa njim. Takođe, on je imao prodavnicu motora i to je koristio da bi sponzorisao i podržavao drugu decu da se trkaju, ali meni to nikada nije dozvoljavao jer nije želeo da se vratim kući sa slomljenim kostima. Ipak, kada sam već imao 14 godina nije više bilo protivljenja pa me je vodio na karting jer je mislio da je to mnogo bezbednije“.

Od svih vozača koje je gledao kao klinac za Vebera se jedan i dan danas izdvaja.

„Alan Prost je vozač koji me je zaista inspirisao dok sam odrastao. I sada, moje mišljenje je da je on najbolji vozač svih vremena“.

© Getty Images/Red Bull Content Pool​

Veberov put do Formule 1 je bio veoma zanimljiv, a on ističe da je uz to bio i veoma težak i naporan.

„Formula 1 je uvek bila moj krajnji cilj i nije se menjao tokom ranog dela moje karijere, jer se sve svodilo na naredni korak do toga. Bilo je ponekad teško, bilo je i prepreka, ali sam imao dobre ljude oko sebe i nikada nisam odustao – to je bilo najvažnije. Kada sam ja počinjao, postojao je već istestiran put do Formule 1, od kartinga, preko nižih kategorija, kao što su Formula Ford ili Formula 3. Posle kartinga, vozio sam u Formuli Ford u Australiji i preselio sam se u Evropu čim sam mogao. Mislim da sam imao isti put kao i većina momaka iz Australije ili Novog Zelanda, jer smo svi daleko od kuće i sami. Teško je u početku, ali se posle nekog vremena navikneš i sve to na kraju vredi. Rani deo moje karijere je zaslužan za ono što sam danas i ne bih menjao ništa“.

© Getty Images/Red Bull Content Pool​

Svoj debi u Formuli 1, 2002. godine na Velikoj nagradi Australije, Veber je kao vozač Minardija završio na petom mestu, što je bio fantastičan rezultat za tu ekipu. Australijanac je posle Minardija, branio boje i Jaguara i Vilijams, pre prelaska u Red Bul, a uz odličan rezultat na debiju, Australijanac pamti još neke rezultate iz prvog dela svoje karijere u Formuli 1.

„Imam lepe uspomene iz tog vremena, kada sam debitovao u Formuli 1 sa Minardijem. Uz to peto mesto u Australiji, pamtim i prvi plasman među najboljom desetoricom sa Jaguarom i prvi podijum u Vilijamsu“.

Veber je u Red Bul prešao 2007. godine, ali dobri rezultati nisu odmah došli. Posle dugog čekanja, australijski vozač se dve sezone kasnije našao u pobedničkom bolidu austrijskog tima na Velikoj nagradi Nemačke je slavio svoj prvi trijumf u Formuli 1.

© Getty Images/Red Bull Content Pool​

„Sve do te 2009. godine nisam imao bolid u kojem sam mogao do pobeda. Moja prva pobeda u Formuli 1, u Nemačkoj, je bila posebna i sigurno predstavlja jedan od najlepših trenutaka u mojoj karijeri. Kada sam došao u Red Bul to je bio tim na sredini startnog poretka, ali se brzo razvijao. Način na koji se tim razvijao pod vođstvom tehničkog direktora Edrijana Njuija je neverovatan, a prošle godine smo osvojili titulu među konstruktorima i veoma sam ponosan što sam bio deo toga“.

Pre dve godine Fetel se borio za titulu, dok je uz pobede Veber imao i dobre i loše rezultate. Prošle sezone se sve promenilo, u prvom trenutku Australijanac se borio za podijume, potom za pobede, a na kraju je postao i ozbiljan konkurent za titulu. Na kraju, mladi Nemac je, ipak, osvojio titulu, a Veber uprkos svemu ističe da je ponosan na sve što je postigao.

© Getty Images/Red Bull Content Pool​

„Poslednje trke prošle sezone su bile veoma teške, a i borba je bila takva. U Brazilu smo osvojili titulu u poretku kontruktora, što je bilo važno za Red Bul, i pokazuje da smo se kao tim povezali još jače, i svi možemo da budemo ponosni za to. Nisam ispunio svoj lični cilj prošle sezone, ali je bilo fantastičnih trenutaka, i ponosan sam na sve što sam postigao tokom nje. A nova sezona počinje vrlo brzo...“.

Iako nije došao do titule, prošla sezona je bila najbolja za Vebera od debija u Formuli 1. Iako bi mnogi od njega očekivali da kaže da sada želi da ostvari sve ono što nije tada, Australijanac stoji čvrsto na zemlji i razmišlja postepeno.

„U sezonu ulazim potpuno spreman i u pozitivnom raspoloženju. Edrijan Njui i ceo tim u Milton Kinsu je uložio mnogo truda u dizajn novog bolida za Sebastijana i mene. Sigurno je da ću voziti najbolje što mogu i biću fokusiran na svaku trku pojedinačno kako budu pred nama“.

© Getty Images/Red Bull Content Pool​

Predstojeća sezona je trebalo da broji rekordnih 20 trka, ali je za sada neizvesno da li će ih biti toliko zbog otkazivanja Velike nagrade Bahreina. Toliki broj trka uopšte ne smeta Veberu, ali ima problem sa nečim drugim.

„20 trka je mnogo, ali mislim da kao vozač morate da se na to naviknete. Volim trkanje i volim Formulu 1. Ne volim samo tolika putovanja koja su potreban tokom sezone, ali to prihvatam kao deo svog posla“.

Od ove sezone u Formulu 1 će ponovo biti dozvoljene timske naredbe, protiv kojih je Veber oduvek bio, a on ističe da to ništa neće promeniti u Red Bulu.

„Red Bul svojim vozačima daje slobodu da se bore na stazi, jer je to njihovo sportsko pravilo. Tim će se postarati da Sebastijan i ja imamo isti tretman, to se slaže sa politikom Red Bula, koja će ostati na snazi i ove sezone“.

© Getty Images/Red Bull Content Pool​

Posle dvogodišnje pauze Veber će ove sezone ponovo organizovati humanitarno takmičenje „Izazov Tasmanije“, koje je slično trijatlonu. Ono će biti održano po završetku sezone u Formuli 1 .

„To je avanturistička trka kroz zemlju i postoje tri razloga za organizovanje „Izazova Tasmanije“. Prvo, to je fantastičan način za prikupljanje novca za moju fondaciju, i to će uvek biti motivacija celog takmičenja. Drugo, imam želju da ljudima iz drugih sportova dokažem da su vozači Formule 1 u odličnoj formi. I treće, volim da vidim ljude koji su nagrađeni za težak rad. Takmičenje nije uopšte za elitne sportiste, već svake godine imamo ljude koji dolaze da se takmiče a ništa slično nisu radili do tada, i neverovatno je kako uspevaju da izdrže sve. Za neke od njih je to iskustvo koje menja život i divno je biti svedok svega toga“.

© Getty Images/Red Bull Content Pool​

Tokom prošlog takmičenja u Tasmaniji, održanog 2009. godine, vozač Red Bula je slomio nogu i to je naškodilo njegovim pripremama za sezonu koja je počinjala nekoliko meseci kasnije. Teže povrede od Vebera pre nešto više od mesec dana zadobio je vozač Lotus Renoa Robert Kubica i pitanje je kada će se uopšte vratiti na stazu, a Australijanac ističe da će se njegovo odsustvo u predstojećoj sezoni izuzetno osetiti.

„U ovom trenutku sam mislima sa Robertom. Znam da će vredno raditi da se vrati uskoro, ali je najvažnije da se vrati kada bude spreman za to. On je jedan od najboljih vozača i veliki je gubitak kako za navijače, tako i za nas i za sport jer volimo da se na stazi borimo protiv najboljih na svetu, a Kubica je jedan od njih“.

Kada nije na stazi Veber voli da provodi vreme daleko od celog sveta Formule 1.

© Getty Images/Red Bull Content Pool​

„Volim da odmaram kod kuće u Engleskoj, da idem u šetnje sa svojim psima, da vozim bicikl i obavljam normalne dnevne dužnosti“.

Zajedno sa celim timom australijski vozač je deo velike Red Bul porodice i on smatra da je neverovatno to šta ta kompanija radi za auto-moto sport.

„Mislim da je fantastično to šta Red Bul radi za ovaj sport. Program mladih vozača Red Bula pronalazi momke koji možda u nekom drugom slučaju ne bi mogli ni da se takmiče u auto-moto sportu i pomaže im kroz razne niže serije. Ti mladi vozači moraju da ostvare dobre rezultate i Red Bul će nastaviti da ih podržava. Stvarno je neverovatno što daju toliku podršku. I ja sam takođe uključen u rad sa mladim vozačima u ovom trenutku i mislim da je dobro, kada sam već došao do ovde, što mogu da prenesem to na nekoga drugog i to mi je velika strast“, rekao je Mark Veber ekskluzivno za B92.

B92

 

[sendi]

1955: Mercedesova dominacija u senci Le Mans tragedije

1955: Mercedesova dominacija u senci Le Mans tragedije

​

Mercedes, Fangio i Moss dominiraju sezonom, ali njihova dominacija ostaje u senci trategedije na Le Mans trci, kada gine preko 80 ljudi. Mercedes je kasnije objavio povlačenje iz sporta.​

11. jun 1955. godine, je možda najcrnji dan u istoriji motorsporta. Više od 80 ljudi je ubijeno, kada se Pierre Leveghtov Mercedes slupao i završio u publici, tokom rane faze trke na Le Mansu. Tadašnje zvezde Formule 1 Fangio i Hawthorn su periferno bili uključeni u incident, koji je imao velike posledice po sport. Velike Nagrade Francuske, Nemačke, Švajcarske i Španije su bile otkazane. U stvari, VN Švajcarske nakon tog događaja nikad više nije održana.​

Dve nedelje ranije, dvostruki svetski šampion Alberto Ascari, je poginuo tokom testiranja, a u istoj nedelji Bill Vukovich, Amerikanac srpskog porekla, poznatiji kao "mirni Srbin", je poginuo u lančanom sudaru na trci Indianapolis 500, koja se bodovala u šampionatu Formule 1. Vukovich je 1953. i 1954. godine ostvario pobedu baš na trci Indianapolis 500. Ovaj period je bio najgori period u sportu ikad.
​

Nesreća na Le Mansu 1955. godine
​

Nemački tim je u novu sezonu ušao sa visokim moralom. Naubauer je ubedio Stirling Mossa da pređe u Mercedes i postane timski kolega Juan Manuel Fangiu. Tako da su Srebrnu Strelu u novoj sezoni vozila dva vrhunska vozača. U Maserati prelazi Jean Bahra, kako bi zamenio Mossa, dok Mike Hawthorn napušta Ferrari i prelazi u britanski tim Vanwall.​

Sezona je kao i prethodnih godina počela u Argentini, gde je Fangio pred domaćom publikom vrlo lako došao do pobede. On je bio samo jedan od dvojice vozača, koji su uspeli da odvezu trku u celosti, a da nisu morali svoje automobile da dele sa drugim vozačima.​

U Monaku, Ascari je bio na liderskoj poziciji, ali dolazi do prevrtanja automobila u luci. Uspeo je da prođe sa manjim povredama. U vreme kada je bio na vodećoj poziciji, Fangio i Moss su već morali da odustanu. Trintignant je došao do iznenađujuće pobede, a na drugom mestu se našao Lancijin vozač, Eugenio Castellotti. Četri dana kasnije Ascari je poginuo u bizarnoj nesreći na stazi Monza, dok je testirao Ferrarijev sportski automobil. Lancia je objavila povlačenje iz sporta, nažalost pre nego što je D50 bio u stanju da ispuni obećane planove.
​

Lancia D50 na VN Monaka 1955. godine
​

Mercedes u Belgiji sa lakoćom ostvaruje dvostruku pobedu sa Fangiom na prvom i Mossom na drugom mestu. Narednog vikenda se desila Le Mans tragedija, a uprkos tome samo nedelju dana kasnije je održana VN Holandije na stazi Zandvoort. Fangio i Moss daruju Mercedesu još jednu dvostruku pobedu, dok iza njih završava Musso u Maseratiju. Hawthorn je odustao od Vanwall projekta, a njegov povratak u Ferrari je nagrađen sedmim mestom.​

VN Velike Britanije se po prvi put seli na stazu Aintree, gde Mercedes završava na prva četri mesta. Ovaj put Moss je bio ispred Fangia, dok su se iza njih našli Kling i Taruffi. To je bila Strilingova prva pobeda u karijeri, a nakon nekoliko godina počela je da kruži priča da ga je Fangio pustio da pobedi pred domaćom publikom. Na zadnjoj strani plasmana u malenom Cooper bolidu, debitovao je budući šampion, Jack Brabham...
​

​

Fangio pobednik VN Holandije
​

Nakon svih otkazivanja, trka u Italiji na stazi Monza je ostala u kalendaru šampionata. Posle Mossovog odustajanja, Fangio je bio ispred Taruffija, a iza dva Mercedesova bolida, na trećem mestu se našao Ferrari sa Castellottijem za volanom. Fangio je osigurao treću titulu, dok je Moss bio daleko iza njega. Oba vozača su bila teško pogođena, kada je Mercedes objavio povlačenje iz sporta.​

Značajni rezultat je došao na nešampionskoj trci na kraju sezone, kada je Tony Brooks pobedio sa Connaught bolidom na stazi Syracuse na Siciliji.

F1 Serbia
​

 

[sendi]

Istorija Ferrarija







Enco Ferari rođen je 1898. godine u Modeni, a umire 1988. godine takođe u Modeni. Ovaj tekst počinjem sa Encom zbog toga što je to čovek koji je stvorio najuspešniju ekipu svih vremena u Formuli 1 - Scuderiu Ferrari.
Bio je prinuđen da napusti školu zbog smrti oca, i nakon toga radio je u Modenskoj vatrogasnoj službi. Kasnije je postao test vozač. Uskoro je prešao u Milano i počeo da radi za CMN (Costruzioni Meccaniche Nazionali) kao trkački i test vozač. 1919. godine je imao trkački debi u Parma - Berceto trci, a kasnije iste godine vozio je i u Taraga Florio trci. 1920. godine Enzo vozi za Alfa Romeo tim. Enco je prešao put od test vozača, trkačkog vozača, bio je asistent prodaje u Alfi i najzad je do 1939. bio direktor Alfa Romeo Divizije.
Scuderia Ferrari i najuspešniji tim u istoriji Formule 1 osnovana je 1929. godine u Modeni. Osnovna svrha ove kompanije u to vreme bila je da organizuje trke za njihove članove. Bio je to početak jakog učešća u trkama, došlo je do stvaranja oficijelnog trkačkog tima i Scuderia je saradjivala sa Alfa Romeom. Potpunu kontrolu trkačkog tima preuzela je 1933. godine. 1940. godine prekinuta je veza između Scuderie i Alfa Romea. Kompanija je zatim osnovala samostalnu organizaciju koja se zvala “Auto Avio Costruzioni Ferrari”, koja je radila za nacionalnu Avio kompaniju u Rimu.
Amblem Ferrarija

“Priča o propetom konjiću je jednostavna i fascinantna. Konjić je bio nacrtan na trupu borbenog aviona kojim je upravljao Frančesko Baraka, herojski italijanski pilot koji je poginuo u Prvom Svetskom Ratu. 1923. kada sam pobedio u Raveni upoznao sam Enrika Baraku, Frančeskovog oca, i Frančeskovu majku Paolinu. Jednog dana rekla mi je: Ferari zašto ne bi stavio propetog konjića na tvoje automobile, doneće ti sreću. Konjić je bio crne boje, žutu pozadinu sam dodao zato što je to boja Modene.”- Enzo Ferrari.
U narednom delu teksta biće ukratko opisane sve sezone Ferarija u Formuli 1.
Sezone:

1950. - Ferari je debitovao u Formula 1 šampionatu u Monaku 21. maja. Alberto Ascari došao je kući sa drugim mestom. Na kraju sezone Ferrari je imao još dva mesta na podijumu.
1951. - Prva pobeda u Formula 1 šampionatu za Ferari je stigla: argentinski vozač Jose Froilan Gonzalez uspeo je da pobedi u Silverstonu Juana Manuela Fangio-a (Alfa Romeo), za volanom Ferarija 375 F1. Dve nedelje kasnije Ascari je pobedio u Nemačkoj, i kasnije u Italiji. Ipak ti rezultati nisu bili dovoljni da se pobedi Fangio u trci za titulu u poretku vozača.
1952. - Alberto Ascari bio je prvi vozač koji je Ferariju doneo titulu u vozačkom poretku. Ferari je pobedio na svim trkama te sezone sem Indianapolisa 500 koji je bio oficijelna trka, iako je većina evropskih konstruktora bila odsutna. Ascari je pobedio na šest GP-a, a Taruffi je slavio na prvoj trci u sezoni. Bolid 500 F2 bio je nepobediv.
1953. - Ponovljen je rezultat kao i prethodne godine. Bolid 500 F2 pokazao se kao najbolji sa Ascarijem (pet pobeda). Farina i Hawthorn su upisali po pobedu, i pomogli Ferariju u postavljanju rekorda po broju uzastopnih pobeda (14).
1954. - U ovoj sezoni dominirao je Fangio u Maseratiju, ali je Ferrari zabeležio dve pobede, uključujući 1-2 u Silverstonu sa Gonzalezom i Hawthornom, i Hawthornovu pobedu u Barseloni.
1955. - Još jedna teška sezona, ovog puta Mercedes je bio na vrhu. Ferrari je doneo kući jednu pobedu u Monte Karlu sa Trintignantom, u trci koju je obeležila nesreća Ascarija sa Lančom. Četiri dana kasnije 26. maja Ascari je otišao da gleda svog prijatelja Eugenia Castellottija koji je testirao Ferrari 750. Malo pre nego što je trebao da ode kući sa ženom da ruča, sam Ascari odlučio je da proba nekoliko krugova sa Ferarijem. Kada je izlazio iz brze krivine auto je nekontrolisano proklizao i prevrnuo se. Ascari je zadobio mnogobrojne povrede, i umro je nekoliko minuta kasnije.
1956. - Kada se Lanča povukla iz Formule 1, Ferrari je nasledio automobile, a pored toga je dobio i Fangia. Argentinski vozač doneo je ponovo vozačku titulu u Maranelo posle velike borbe u sezoni. Fangio je slavio na tri trke, i osvojio je titulu zahvaljujući plemenitom gestu timskog kolege Collinsa koji je pustio Fangia da ga stigne u poslednjoj trci u Monci tako da je Fangio uzeo titulu. Po podacima koje imam u toj trci u Monci slavio je Moss a Fangio i Collins su delili drugo mesto sa verovali ili ne, istim zaostatkom od 5.70.
1957. - Ovo je bila slaba sezona za Ferrari, u kojoj je Fangio uzeo petu šampionsku titulu ali ovaj put sa superiornim Maseratijem 250F. Ovo je bila godina tranzicije za tim, sa samo nekoliko podijuma zahvaljujući Musso-u i Hawthornu.
1958. - Godina karakteristična po mnogim tragedijama i uspehu. Mike Hawthorn je uzeo vozačku titulu za volanom Ferrarija 248F1, ali sezona je bila obeležena užasnim nesrećama u kojoj je Luigi Musso izgubio život u Francuskoj na stazi Reims. Peter Collins je poginuo na Nirburgringu. Hawthorn je osvojio Francuski GP a Collins Britanski GP. Ferrarijev glavni rival bio je Stirling Moss koji je vozio za Vanwall, tim koji je uzeo prvu konstruktorsku titulu.
1959. - Gubeći obojicu svojih vodećih vozača Ferrari se okrenuo Toniju Broksu koji je bio drugi u šampionatu iza Australijskog vozača Jacka Brabhama (Cooper-Climax). Ferrari se i dalje takmicio sa bolidima sa prednjim pogonom, i uvideli su da ce im biti tesko protiv bolida sa zadnjim pogonom. Broks je do zadnje trke bio u borbi za titulu, pobedio je na Francuskom i Nemačkom GP-u. Napori tima nisu im pomogli da se njihovi bolidi nađu na VN Britanije zbog štrajka, iako je Ferrari samo dve nedelje ranije imao 1-2 u Francuskoj.
1960. - Ferrari je krenuo u novu sezonu sa istim bolidom 256 F1. Novi auto sa pogonom pozadi 256 P F1 debitovao je u Monaku gde je Fil Hil uzeo treće mesto. Ferarijeva jedina pobeda došla je pred kraj sezone u Monci, kada je pobedio Fil Hil iza koga su se našli Ginther i Mairesse takođe u Ferariju. Hil je bio peti u šampionatu vozača, dok je Ferrari bio treći u konstruktorskom poretku.
1961. - Ferrari i njegovi vozači dominirali su sezonom, uzevši obe titule sa 156 F1 bolidom. Tim je osvojio pet pobeda (Hil tri, a Trips i Baghetti po jednu) od osam voženih. Šampionat je praktično vožen između Amerikanca i Nemca i sve je odlučeno u Monci. U tragedii koju je doživeo Trips poginulo je trinaest gledalaca kao i sam Trips. Ne znajući da je njegov timski kolega poginuo Hil je pobedio u trci i postao šampion ali kad je saznao u boksu šta se desilo njegovom timskom kolegi, nije mu bilo do slavlja.
1962. - Uprkos modifikovanoj verziji bolida 156 F1, Ferrari je upisao razočaravajuću sezonu. Tim je osvojio samo osamnaest poena, zahvaljujući Hilovom drugom mestu u Monte Karlu. Prošlogodišnji šampion završio je tek kao šesti u poretku vozača, a njegov Britanski rival Graham Hill uzeo je prvu od njegove dve osvojene titule. BRM je uzeo konstruktorski šampionat.
1963. - 156 F1-63 unapređena evolucija šampionskog bolida od pre dve godine korišćena je u toku sezone. Ferrarijev novi vozač John Surtees doneo je timu pobedu u Nirburgringu, ali to nije bilo dovoljno da se pobedi Klarkov Lotus.
1964. - John Surtees postaje prvi i jedini vozač koji je uspeo da postane šampion na dva i na četiri točka. Za njegove uspehe dosta je zaslužan i Ferrarijev bolid 158 F1 koji je označio Ferrarijev povratak na osmocilindrične motore. Uz pomoć svog timskog kolege Bandinija, Surtees je osvojio titulu sa samo jednim poenom prednosti u odnosu na Grahama Hilla iz BRM-a, nakon trke u Meksiku u kojoj je Hill odustao jer je Bandini udario u njega. Ferrari je koristio tri automobila tokom ove sezone: 158 F1, 156 F1-63 (sa kojim je Bandini pobedio u Austriji) i 512 F1 sa dvanaestocilindričnim bokser motorom. Ferrari je uzeo i konstruktorsku titulu.
1965. - 158 F1 i 512 F1 ponovo su korišćeni u sezoni u kojoj Ferrari nije imao uspeha. Najbolji rezultat bilo je drugo mesto Surteesa u East Londonu, i drugo mesto Bandinija u Monte Karlu na početku sezone. Nova pravila ( 3000ccm bez turbo punjača, ili 1500 ccm sa turbo punjačem) su uticala na Ferrari da svoje napore ulaže u sledeću sezonu. Jim Clark (Lotus) je uzeo vozačku titulu, a njegov tim je uzeo i konstruktorsku titulu.
1966. - U ovoj sezoni Ferrari ponovo koristi V12 motor, ali ovo je bila teška sezona za Ferrari. Surtees je pobedio na stazi SPA, ali je zbog nesloge sa Ferrarijem ranije napustio tim. Isto se desilo i sa proizvođačem guma Dunlopom, kojeg je zamenio Firestone. Tim je propustio dva GP-a, jedan u Meksiku zbog štrajka i drugi u Britaniji zbog tehničkih razloga. Ferrari je zabeležio samo dve pobede, jednu Surtees u SPA i drugu Scarfiotti u Monci, a Parks je završio iza Scarfiottija.
1967. - Veoma teška godina za Ferrari. Sezona je bila obeležena tragičnom nesrećom u Monte Karlu u kojoj je Bandini poginuo. Najbolji u Ferrariju bio je Chris koji je imao tri treća mesta. Denis Hulme je osvojio vozačku titulu sa malom razlikom ispred Brabhama. Tim Brabham osvojio je konstruktorku titulu.
1968. - Sponzori su ove sezone oficijelno debitovali u Formuli 1. 312 F1-68 bio je prvi automobil sa upotrebljenim krilcem. Ostali timovi su odmah pratili to, ali posle nesreće u Barseloni gde su tri gledaoca izgubila život krila su zabranjena. Ferrari je osvojio Francuski GP u Rouenu sa Jackijem Ickxom, i imao je četiri pol pozicije. Titulu je uzeo Graham Hill vozeći za Lotus.
1969. - Najgora Ferrarijeva sezona u Formuli 1 ikad (samo sedam poena), ponekad su nastupali sa samo jednim vozačem na trci. Amon je samo tri puta završio u bodovima, a najbolji rezultat bilo mu je treće mesto u Zandvoortu. Ipak ova godiina je značajna za kompaniju, jer je FIAT preuzeo akcije ostavivši Encu potpunu slobodu u moto sportu.
1970. - Ferrari je sezonu završio sa nekoliko bodova iza konstruktorskog šampiona (Lotus), a vozači Ickx i Regazzoni završili su odmah iza Svetskog šampiona Jochena Rindta. Korišćen je automobil 312B koji je bio sve konkurentniji kako je sezona tekla. Ferrarijevi vozači zabeležili su četiri pobede: Ickx tri (Austrija, Kanada i Meksiko) i Regazzoni jednu (Italija).
1971. - U godini u kojoj Jackie Stewart postaje Svetski šampion, Ferrari je zabeležio dve pobede na početku sezone, Andreti u Južnoj Africi i Ickx i Zandvoortu. Ali tim nije uspeo da zadrži te performanse u drugom delu sezone. Ferrari je završio sa 33 poena, kao četvrti u konstruktorskom poretku. Najbolje plasirani Ferrarijev vozač bio je Ickx takođe četvrti.
1972. - Još jedna pomalo slaba sezona za Ferrari, završili su isto kao prošle godine i u poretku vozača i konstruktora. Trkali su se sa modifikovanom verzijom bolida 312 B2, jedina pobeda došla je u Nemačkoj gde je Ickx završio ispred timskog kolege Regazzonija. Ickx je opet bio četvrti u poretku vozača a šampion je postao Emerson Fittipaldi.
1973. - 312 B3 pokazao je da će biti manje konkurentan od 312 B2, i doneo je Scuderiji Ferrari samo dvanaest poena. Ickx i Merzario ostvarili su tri četvrta mesta (Merzario je ostvario dva četvrta mesta). Tim nije učestvovao na Nemačkom i Holandskom GP-u. Jackie Stewart vozeći za Tyrrell osvojio je vozačku titulu, a titulu konstruktora uzeo je Lotus.
1974. - Dva važna čoveka došla su u Maranello. Pored Regazzonija u Ferrariju je vozio mladi Austrijanac Niki Lauda. Luca di Montezemolo bio je timski menadžer, koji je petnaest godina kasnije postao predsednik Ferrarija. Fittipaldi je pobedio u poretku vozača vozeći za Meklaren, a Meklaren je osvojio šampionat konstruktora. Ferrari je bio drugi u poretku konstruktora sa 65 bodova. Bolid Ferrarija 312 B3-74 dokazao je da je konkurentan o čemu govori osvajanje deset pol pozicija te godine. Lauda je imao dve pobede (Španija i Holandija), a Regazzoni jednu (Nemačka). Navijači Ferrarija žalili su za propuštenom šansom.
1975. - Posle jedanaest godina Ferrari se u velikom stilu vraća u vrh osvojivši obe titule. Lauda je zabeležio pet pobeda (Monako, Belgija, Švedska, Francuska i USA) a Regazzoni je pobedio u Monci na dan kada je njegov timski kolega uzeo titulu.
1976. - Godina je krenula dobro kao prošla, Ferrari je imao šest pobeda u prvih devet trka. 312 T2 je pokazao kakav je bolid bio je dobar naslednik prethodnog bolida, i dao je Laudi šansu za impresivno vođstvo. Ali ozbiljna nesreća u Nirburgringu, 1. avgusta srušila je Laudi sve nade za titulu. Tim je odlučio da ne nastupi na sledećem GP-u u Austriji, ali su to učinili na Holandskom GP-u. Iako ne potpuno oporavljen Lauda se vratio i vozio je u Monci gde je zauzeo četvrto mesto. Rasplet šampionata došao je u Japanu kada se Lauda povukao sa trke zbog jake kiše i šampionat prepustio Huntu iz Meklarena. Ferrari je osvojio šampionat konstruktora a Lauda je bio drugi u poretku vozača.
1977. - Posle nesreće u prethodnoj sezoni Lauda se vratio jači nego pre i uzeo drugu titulu. Ferrari je vezao treću uzastopnu konstruktorsku titulu najviše zahvaljujući unapređenom 312 T2 bolidu. Ferrari je u ovoj sezoni imao četiri pobede. Carlos Reutemann pobedio je u Brazilu, a Niki Lauda u Južnoj Africi, Nemačkoj i Holandiji. Kada je osigurao titulu Lauda je prepustio svoj bolid mladom Kanađaninu Gillesu Villeneuveu u poslednje dve trke u ovoj sezoni.
1978. - U ovoj sezoni dominirao je Lotus. Bivši Ferrarijev vozač Andretti osvojio je titulu, dok je Reutemann iz Ferrarija bio treći osvojivši tri pobede (Britanija, i dve trke u Americi). Villeneuve je pokazao da je talentovan vozač pobedom u Kanadi. Sezonu je obeležila i nesreća u Monci na startu u kojoj je Peterson izgubio život.
1979. - Ferrari se vratio u formu, dominirajući u oba šampionata. Villeneuve i Južnoafrički vozač Jody Scheckter bili su jedan iza drugog u poretku vozača ali je Scheckter osvojio titulu. Scheckterova konzistentnost napravila je razliku. 312 T3 je korišćen u početku sezone a od Južnoafričkog GP-a koristili su 312 T4 bolid koji je Ferrariju na toj trci doneo 1-2. Automobil je bio unapređena verzija T serije, koja je Maranellu donela tri vozačke i četiri konstruktorske titule. U Monci je bio spektakl kada je Scheckter pobedio i uzeo titulu a Villeneuve bio drugi.
1980. - Prošla godina je bila godina trijumfa, ali je ova sezona bila katastrofalna. Tim je osvojio samo osam poena jedan više od negativnog rekorda iz 1969. godine. Vilijams je dominirao sezonom uzevši obe titule sa Alanom Jonesom. Bolid 312 T5 bio je poslednji u eri motor bez turbopunjača. 126 C je bio model sa turbopunjačem i korišćen je na kvalifikacijama u Imoli ali nije korišćen u trci.
1981. - 126 CK oficijelno je otvorio eru turbo motora u Ferrariju. Gillesu se pridružio mladi francuski vozač Didier Pironi. Villneuveue je slavio u Monte Karlu i Jarami dokazujući svoj talenat. Ali auto nije bio dovoljno pouzdan da Ferrari ostane u trci za šampionat koji je osvojio Nelson Piquet.
1982. - Užasna sudbina sprečila je Ferrari da pobedi i u vozačkom prvenstvu. Jedan od najpopularnijih vozača Ferrarija Gilles Villneuveu poginuo je u kvalifikacijama za VN Belgije u Zolderu 8. maja. Tri meseca kasnije Didier Pironi povredio se na slobodnom treningu za VN Nemačke i nije mogao da vozi ostatak sezone. 126 C2 pokazao je da je konkurentan bolid što dokazuje konstruktorska titula koju je uzeo Ferrari zahvaljujući pobedi Patricka Tambaya koji je pobedio u Hokenhajmu i Andretiju.
1983. - Rene Arnoux bio je vrlo blizu osvajanja vozačkog prvenstva i bio je medju potencijalnim pobednicima sve do poslednje trke. Arnoux je bio prinuđen da trku u Južnoj Africi završi na samom početku zbog motora i nije mogao da se bori sa Piquetom. Ali zahvaljujući njegovim rezultatima i njegovog timskog kolege Tambaya Ferrari je uzeo drugu konstruktorsku titulu u nizu. Tambay je pobedio u Imoli, a Arnoux u Montrealu, Hokenhajmu i Zandvoortu. Bolid 126 C2 je zamenjen polovinom sezone sa bolidom C3.
1984. - Michele Alboreto je prvi Italijan koji je posle Merzaria vozio za Ferrari. Alboreto je pobedio u Zolderu ali bolid 126 C4 nije mogao da se takmiči sa Meklarenom. Pobeda u Belgiji je bila jedini uspeh ove sezone. Na kraju sezone Ferrari je bio drugi u poretku konstruktora. Alboreto i Arnoux završili su kao četvrti i šesti u poretku vozača. Titulu je uzeo Lauda ispred Prosta sa samo pola poena razlike.
1985. - Michele Alboretu bio je drugi u šampionatu iza Prosta. Italijanski vozač pobedio je u Kanadi i Nemačkoj ali to nije bilo dovoljno za titulu. Ferrari je takođe bio drugi u poretku konstruktora zahvaljujući i Švedskom vozaču Stefanu Johanssonu koji je nastupao umesto Arnouxa od druge trke ove sezone. Prvi bolid iz Maranella koji je dizajniran sa CAD-CAM tehnologijom je 156-85. Bolid je bio vrlo konkurentan, ali ne tako pouzdan posebno u drugom delu sezone.
1986. - Godina u kojoj Ferrari nije pobedio. Najbolji rezultat bilo je drugo mesto Alboreta u Austriji. Bolid F1-86 nije bio mogao da se takmiči sa Lotusom, Vilijamsom i Meklarenom. Alan Prost uzeo je titulu drugi put uzastopno. Titulu je uzeo na poslednjoj trci ispred Piqueta i Mansella. U konstruktorskom poretku Ferrari je bio četvrti sa samo 37 bodova, čak 100 manje od Meklarena.
1987. - Berger je pobedio u Japanu i Australiji gde je iza njega završio Alboreto. Sezona je bila obeležena sa slabom pouzdanošću bolida F1-87. Berger i Alboreto odustali su ukupno devetnaest puta, što je značilo samo 53 poena za Ferrari. Šampionatom su dominirali Piquet i Mansell ali je Piquet uzeo treću titulu.
1988. - Ferrari je zabeležio samo jednu pobedu u inače slaboj sezoni. Berger i Alboreto su imali 1-2 u Monci 11. septembra. Samo mesec dana ranije 14. avgusta Enzo Ferrari umro je sa 90 godina. Ferrari je bio jedini tim u ovom šampionatu koji je zabeležio pobedu, preostalih 15 trka osvojio je Meklaren.
1989. - Sa novim vozačem i novim bolidom Ferrari je pobedio na tri trke i bio je treći u poretku konstruktora sa 59 poena. Bolid F1-89 označio je povratak motora bez turbopunjača, i volan na kome je bila omogućena promena brzina na volanu što je Ferrari prvi koristio. Mansell je ostvario pobedu na prvoj trci u Brazilu što je ponovio i u Mađarskoj. Gerhard Berger doneo je timu treću pobedu u Estorilu, ali je Meklaren osvojio obe titule, vozačku je uzeo Alan Prost.
1990. - Sa Prostom koji je zamenio Bergera tim je zapoceo novu sezonu sa brojem 1. F1-90 je ubrzo pokazao da može da se takmiči sa Meklarenom i Prost je bio u konkurenciji za titulu sa Senom. U Suzuki su na startu trke imali udes i titula je otišla Senni. Jedna od prostovih pet pobeda (u Francuskoj) bila je Ferrariju 100 pobeda. Mansell je takođe pobedio na VN Portugala.
1991. - Iako su svi očekivali još jednu sezonu u vrhu, ona je bila razočaravajuća. Bolid F1-91 bio je korak iza glavnih rivala Meklaren i Vilijamsa koji su u tom trenutku dominirali. Ferrari je uspeo da skupi samo 55.5 poena što je duplo manje nego prošle godine. Ni Prost ni mladi Alesi te sezone nijednom nisu videli kariranu zastavu na cilju. Došlo je do unutrašnjih sukoba u timu i Prost je zamenjen Morbidellijem na poslednjoj trci. Na kraju godine Luca di Montezemolo postao je predsednik Ferrarija.
1992. - Ovo je bila jedna od najtežih sezona Ferrarija u Formuli 1. Tim je razvijao nove tehnologije na polju elektronike i to se podudaralo sa unutrašnjom reorganizacijom u timu. Bolid F1-92 jednostavno nije bio konkurentan i tim je osvojio samo 21 poen na kraju sezone. Alesijev neosporan talenat (treći u Španiji i Kanadi) nije bio dovoljan da Ferrari uradi nešto više. Šampionatom je dominirao Vilijams-Reno i Mansell je uzeo vozačku titulu pet trka pre kraja sezone.
1993. - Još jedna teška sezona za Ferrari. 28 poena i četvrta pozicija u poretku konstruktora. Posle tri godine Berger se vratio u tim, ali je Alesi postavio najbolji rezultat ove sezone, drugo mesto u Monci. Jean Todt je na polovini sezone postao direktor Gestione Sportiva (trkački menadžment).
1994. - Posle godina bez značajnog rezultata Ferrari Berger pobeđuje u Hokenhajmu. Ali ova sezona pamti se po tragičnom vikendu u Imoli gde je prvo Austrijanac Ratzenberger izgubio život na slobodnom treningu, a Senna je poginuo u trci. FIA je reagovala drastičnom promenom pravila, koja su se odnosila na bezbednost staza i automobila. Vozačku titulu je uzeo talentovani mladi Nemac Mihael Schumacher koji je udario u Hilla na poslednjoj trci. Konstruktorsku titulu je uzeo Vilijams, a Ferrari je bio treći sa 71 bodom.
1995. - Bolid 412-T2 bio je bolji nego T1 ali nije bio toliko konkurentan da bi se Ferrari borio sa vodećima. Alesi je prvi video kariranu zastavu pošto je pobedio u Kanadi. Ferrari je ukupno imao 73 poena i bio je treći u poretku konstrutkora. Titulu konstruktora uzeo je Beneton, a Schumacher je uzeo svoju drugu vozačku titulu, i na kraju sezone prešao u Ferrari sa brojem 1.
1996. - Broj 1 je došao u Ferrari zahvaljujući dolasku šampiona Schumachera u tim. Pored njega u timu je vozio Irvine. Ferrari je koristio bolid F310 sa V10 motorom. Schumacherove vozačke sposobnosti pomogle su timu da bude konkurentniji. Na kraju sezone Ferrari je imao 80 poena, Schumacher je pobedio tri puta u Španiji, Belgiji i Italiji. Za vozačku titulu su se borili Damon Hill i Jacques Villneuveue, sin Gillesa a titulu je na kraju uzeo Hill.
1997. - Ove godine tim iz Maranella vratio se u vrh sa Schumacherom koji se borio za titulu. Posle pet pobeda (Monako, Kanada, Francuska, Belgija i Japan) Schumacher se borio sa Villneuveom za titulu na poslednjoj trcu u Herezu. Trka je završena spornim manevrom Schumachera, koji je diskvalifikovan i titula je otišla Villneuveu. Međutim Ferrarijeva 102 poena bila su najbolji rezultat od 1990. godine.
1998. - Ove godine opet je viđena borba Schumachera za titulu. Ove godine protiv drugog suparnika. Meklaren Mercedesa i Hakkinena. Schumacher je bio blizu u poretku ali je u poslednjoj trci u Suzuki loše startovao i odustao je. Ali ukupan rezultat bio je dosta ohrabrujući sa šest pobeda (Argentina, Kanada, Francuska, Britanija, Mađarska i Italija) i 133 poena za Ferrari.
1999. - Posle 16 godina Ferrari ponovo osvaja konstruktorsku titulu. Konstruktorska titula osvojena je zahvaljujući naporima Schumachera, Irvinea i Mike Sala. Salo je pozvan da vozi za Ferrari na šest trka, posle Schumacherove nesreće u Silverstonu. Posle pobeda u Imoli i Monte Karlu na početku sezone Schumacher se vratio na poslednje dve trke kako bi pomogao timu, a Irvine je bio u borbi za vozačku titulu. Posle pobede u Australiji Irvine je pobedio u Austriji, Nemačkoj, Maleziji i izgubio je šampionat u poslednjoj trci u Suzuki. Hakkinen je uzeo još jednu vozačku titulu.
2000. - Rekordna godina za Ferrari u svakom smislu, 170 poena, 10 pobeda, 10 pol pozicija i obe titule. Posle pobeđenih devet trka Schumacher je uzeo vozačku titulu za Ferrari, posle 21 godine. Sa velikom podrškom Barikela koji je zamenio Irvinea tim je uzeo i konstruktorsku titulu drugu godinu za redom. Schumacher je na startu imao tri vezane pobede. Barikelo je ostavrio svoju prvu pobedu u Nemačkoj. Hakkinen je pobedio u Mađarskoj i Belgiji i bio je vodeći u šampionatu. Ali Schumacher je pobedio u Monci i u naredne tri trke tako da je on uzeo titulu. Na ove četiri trke Schumacher je imao i pol pozicije. Ferrari je sezonu završio na najbolji mogući način u Maleziji gde je uzeo konstruktorsku titulu.
2001. - Schumacher i Ferrari uzeli su vozačku i konstruktorsku titulu dva meseca pre kraja sezone sa pobedom u Hungaroringu (Schumacher prvi, Barikelo drugi). Ove sezone zabeleženo je devet pobeda, devet pol pozicija, Ferrari je bio u bodovima 19 puta a bio je 15 puta na podijumu. Ferrari je sezonu završio sa pobedom u Suzuki i 179 bodova u konstruktorskom poretku, a Schumacher je imao 123 boda u vozačkom poretku.
2002. - Još jedna rekordna godina. Schumacher je svoju petu titulu osvojio već na Francuskom GP-u. Ferrari je u Hungaroringu osvojio konstruktorski šampionat. Rezultati sve govore: Ferrari je na 15 od 17 trka pobedio, 11 je pobedio Schumacher a Barikelo 4, osvojeno je 10 pol pozicija, 7 je osvojio Schumacher, a 3 Barikelo. Schumacher je imao 144 poena, a Scuderia 221 što je bilo mnogo više od ostalih timova.
2003. - Pravila se se promenila, ali je kranjni rezultat ostao isti: Schumacher i Ferrari su ponovo Svetski šampioni. Ove godine je međutim potvrda stigla na poslednjoj trci u Suzuki, gde je pobedio Barikelo a Schumacher bio osmi što mu je bilo dovoljno za šestu titulu, a četvrtu u nizu. Schumacher je pobedio u Imoli, Barseloni, Zeltwegu, Montrealu Monci i Indianapolisu. Barikelo je pobedio u Silverstonu i Suzuki.
2004. - Još jedna izvanredna sezona za Ferrari. Od 18 trka u kalendaru Schumacher i Barikelo pobedili su na 15. Put Scuderije do titule rušio je mnoge rekorde. Šesta uzastopna konstruktorska titula, četrnaesta u istoriji Ferrarija došla je u avgustu gde je Ferrari imao 1-2 u Mađarskoj. Dve nedelje kasnije Schumacher je postao šampion u Belgiji, peti put u nizu. Barikelo je slavio pred kraj sezone u Šangaju i Monci.
2005. - Posle šest uzastopnih titula ovde je bio kraj. Samo jedna pobeda Schumachera u ovoj sezoni, i on je bio treći u poretku vozača, kao i Ferrari u poretku konstruktora. To je bilo malo za Ferrarijeve standarde. Ferrarijeva Ahilova Peta bile su gume.
2006. - Devet pobeda, sedam pol pozicija i 201 poen, je rezultat Ferrarija u ovoj sezoni. Možda ovo zvuči impresivno, ali to nije bilo dovoljno za titule. I pored toga ovo je bila sezona za pamćenje i sa puno emocija. Ove sezone vodila se borba izmedju Alonsa i Schumachera. 248 F1 pokazao se kao dobar auto sa dobrim Bridgestone gumama. Felipe Massa pokazao je solidnu brzinu. Na kraju ove sezone povukao se najbolji vozač u istoriji ovog sporta Schumacher. Schumacher je jednom rečju bio izvanredan. Ove sezone ostao je bez titule kao i Ferrari ali su u prethodnih nekoliko bili fantastični.
2007. - Ove sezone sve titule se ponovo vraćaju u Ferrari. U početku ove sezone vođena je borba između četiri vozača dva Ferrarija Raikkonena i Masse, i dva Meklarena Alonsa i Hamiltona. Na kraju sezone za titulu su se borili Raikkonen, Alonso i Hamilton. Kimi je dve trke pre kraja zaostajao 17 bodova za Hamiltonom, ali je zahvljujući svojoj vožnji i pobedama na poslednje dve trke, na kojima je Hamilton grešio. Ferrari je bio prvi u poretku konstruktora sa 204 poena a Raikkonen je uzeo šampionsku titulu.
2008. - Ferrari je osvojio prvo mesto u poretku konstruktora sa 172 poena, 21 više od Meklarena. U poretku vozača prvi je Hamilton sa jednim bodom više u odnosu na Ferrarijevog vozača Felipea Masse. Ferrari ima osam pobeda na 18 trka. Felipe Massa ima 6 pobeda. i bio šampion 20-tak sekundi dok Lewis Hamilton nije pretekao Glocka nekoliko krivina pre kraja trke.
2009. - Završio šampionat na četvrtom mestu u konkurenciji konstruktora. U ovoj sezoni Ferrari nikada nije bio ozbiljan konkurent za titulu zbog nadmoćnosti konkurenata, naročito Brawn GP i Red Bulla. Ferrari je rano prekinuo da razvija bolid,da be se posvetio sledećoj sezoni. Felipe Massa je imao tešku nesreću u Mađarskoj i nije više vozio do kraja sezone. Njegovi zamenici Luca Badoer i Giancarlo Fissichella nisu osvojili ni jedan poen. Jedini pobedu timu je doneo Kimi Raikkonen na VN Belgije, a na kraju sezone je svoje vozačko mesto ustupio Fernandu Alonsu.

Godina po godina:

1951: Prva GP pobeda u Britaniji
1952: Alberto Ascari Svetski šampion sa šest pobeda
1953: Alberto Ascari Svetski šampion sa pet pobeda
1956: Juan Manuel Fangio Svetski šampion sa tri pobede
1958: Drugi u Konstruktorskom prvenstvu sa 40 poena
1959: Drugi u Konstruktorskom prvenstvu sa 32 poena
1960: Treći u Konstruktorskom prvenstvu sa 22 poena
1961: Prvi u Konstruktorskom prvenstvu sa 40 poena
1962: Peti u Konstruktorskom prvenstvu sa 18 poena
1963: Četvrti u Konstruktorskom prvenstvu sa 26 poena
1964: Prvi u Konstruktorskom prvenstvu sa 45 poena
1965: Četvrti u Konstruktorskom prvenstvu sa 26 poena
1966: Drugi u Konstruktorskom prvenstvu sa 31 poenom
1967: Četvrti u Konstruktorskom prvenstvu sa 20 poena
1968: Četvrti u Konstruktorskom prvenstvu sa 32 poena
1969: Peti u Konstruktorskom prvenstvu sa 7 poena
1970: Drugi u Konstruktorskom prvenstvu sa 55 poena
1971: Četvrti u Konstruktorskom prvenstvu sa 33 poena
1972: Četvrti u Konstruktorskom prvenstvu sa 33 poena
1973: Šesti u Konstruktorskom prvenstvu sa 12 poena
1974: Drugi u Konstruktorskom prvenstvu sa 65 poena
1975: Prvi u Konstruktorskom prvenstvu sa 72.5 poena
1976: Prvi u Konstruktorskom prvenstvu sa 83 poena
1977: Prvi u Konstruktorskom prvenstvu sa 95 poena
1978: Drugi u Konstruktorskom prvenstvu sa 58 poena
1979: Prvi u Konstruktorskom prvenstvu sa 113 poena
1980: Deseti u Konstruktorskom prevenstvu sa 8 poena
1981: Peti u Konstruktorskom prvenstvu sa 34 poena
1982: Prvi u Konstruktorskom prvenstvu sa 74 poena
1983: Prvi u Konstruktorskom prvenstvu sa 89 poena
1984: Drugi u Konstruktorskom prvenstvu sa 57.5 poena
1985: Drugi u Konstruktorskom prvenstvu sa 82 poena
1986: Četvrti u Konstruktorskom prvenstvu sa 37 poena
1987: Četvrti u Konstruktorskom prvenstvu sa 53 poena
1988: Drugi u Konstruktorskom prvenstvu sa 65 poena
1989: Treći u Konstruktorskom prvenstvu sa 59 poena
1990: Drugi u Konstruktorskom prvenstvu sa 110 poena
1991: Treći u Konstruktorskom prvenstvu sa 55.5 poena
1992: Četvrti u Konstruktorskom prvenstvu sa 21 poenom
1993: Četvrti u Konstruktorskom prvenstvu sa 28 poena
1994: Treći u Konstruktorskom prvenstvu sa 71 poenom
1995: Treći u Konstruktorskom prvenstvu sa 73 poena
1996: Drugi u Konstruktorskom prvenstvu sa 70 poena
1997: Drugi u Konstruktorskom prvenstvu sa 102 poena
1998: Drugi u Konstruktorskom prvenstvu sa 133 poena
1999: Prvi u Konstruktorskom prvensuvu sa 124 poena
2000: Prvi u Konstruktorskom prvenstvu sa 170 poena
2001: Prvi u Konstruktorskom prvenstvu sa 179 poena
2002: Prvi u Konstruktorskom prvenstvu sa 221 poenom
2003: Prvi u Konsturktorskom prvenstvu sa 158 poena
2004: Prvi u Konstruktorskom prvenstvu sa 262 poena
2005: Treći u Konstruktorskom prvenstvu sa 100 poena
2006: Drugi u Konstruktorskom prvenstvu sa 201 poenom
2007: Prvi u Konstruktorskom prvenstvu sa 204 poena
2008: Prvi u Konstruktorskom prvenstvu sa 172 poena
2009: Četvrti u Konstruktorskom prvenstvu sa 70 poena


F1 Serbia

 

[sendi]

Juan Manuel Fangio

Juan Manuel Fangio




Rođen 24.06.1911. godine u Balcarceu, malom gradiću u Argentini. "El Maestro" - Majistor kako je glasio njegov nadimak, počeo je svoju trkačku karijeru 1934. godine u Fordovom Modelu A, koji je za potrebe trke morao sam da preradi.

Puno ime: Juan Manuel Fangio

Datum rođenja: 24. Jun 1911. - Buenos Aries Datum smrti: 17. Jul 1995. - Buenos Aries

FORMULA 1 Aktivne godine: 1950. - 1951. ; 1953. - 1958. Timovi: Alfa Romeo, Maserati, Mercedes, Ferrari Broj trka: 52 Broj pobeda: 24 Broj titula: 5 /'51, '54, '55, '56, '57/ Prva trka: 1950. VN Velike Britanije Prva pobeda: 1950. VN Monaka Zadnja pobeda: 1957. VN Nemačke Zadnja trka 1958. VN Francuske


Tokom trkačke karijere u Argentini vozio je Shevrolet automobile, a 1940. i 1941. bio je i nacionalni šampion. Kada je prvi put došao u Evropu da se trka bio je finansiran od strane Argentinske vlade i Argentinskog Automoto Kluba.
Tokom osmogodišnje karijere u Formuli 1 osvojio je sve što se tada osvojiti može, 5 naslova svetskog prvaka, 24 pobede, 29 pol pozicija, 23 najbrža kruga, 35 podijuma i ukupno 277,64 boda. Rekord koji je postavio u prvoj deceniji Formule 1, ostaće ne dodirljiv čak 46 godina, a jedan njegov rekord i dalje je važeći - a to je da je uspeo da osvoji titule svetskog šampiona sa 4 različita tima (Alfa Romeo, Ferrari, Mercedes-Benz i Maserati). Mnogi ga i danas smatraju za najboljeg vozača svih vremena u F1, a u prilog tome mu ide i prcenat osvojenih trka u odnosu na broj trka u kojima je učestvovao - nenadmašnih 47.05%. Takodje je i jedini Argentinski vozač koji je osvojio Argentinski GP i to 4 puta.

Fangio 1934. godine u Fordovom modelu T (Prvi Fangiov automobil)

Za razliku od većine vozača, Fangio je svoju F1 karijeru počeo u 39 godini života. Tokom njegove karijere vozači Formule 1 imali su jako malo zaštite tokom trke, a i Fangio nije pravio problem oko promene tima, na kraju sezone ili u sred sezone, ako je mislio da ima bolje mogućnosti u nekom drugom timu. Kako je u to vreme bilo uobičajeno, Fangio je često upotrebljavao bolide svojih timskih kolega kako bi pobedio u trci ako je njegov bolid imao tehničkih problema. Medju te timske kolege spadali su i Alberto Ascari, Giusepe Farina i Stirling Moss.
1951. godine Fangio je pobedio u Švajcarskoj, Francuskoj i u Španiji, a sa odličnim bolidom Ferrarija uzimao je bodove rivalima na svakoj trci i tako na kraju postao šampion na poslednjoj trci sezone sa samo 6 bodova ispred Alberta Ascarija. Kako je 1952. godine Svetski Šampionat vožen pod pravilima Formule 2, Alfa Romeo nije bio u mogućnosti da koristi svoje motore i povukao se iz takmičenja. Vladajući šampion se tako našao u situaciji da nema auto za prvu trku sezone i odsustvovao je sve do juna, kada je pobedio na trci Albi u Dundrodu koja nije bila u kalendaru Formule 1 sa bolidom BRM V16.
Odmah nakon trke Maserati mu je ponudio da vozi trku u Monzi samo dan kasnije. Prihvativši izazov, vozio je celu noć iz Francuske do Italije i stigao samo pola sata pred početak trke. Startovao je kao poslednji, a trku je završio veoma brzo, pošto je izgubio kontrolu nad bolidom i u drugom krugu udario u zaštitnu barijeru i ispao iz bolida. Odmah je prebačen u bolnicu sa ozbiljnim povredama od kojih je najgora bila polomnjen vrat, zbog čega je proveo ostatak sezone u Argentini oporavljajući se.
Po povratku u Evropu pridružio se Maseratiju u novoj sezoni Formule 1. Iako su Ferrariji bili daleko nadmoćniji uspeo je da se domogne pobede u Monzi sa samo 1.4 sec ispred Farine i sa još 3 uzastopna 2 mesta uspeo je da osigura vicešampionsku titulu 1953. godine. 1954. godine vozio je za Maserati do polovine sezone kada prelazi u Mercedes -Benz . Sa 8 od 12 pobeda te sezone (6 od 8 koje su bile bodovane za šampiona), Fangio je nastavio da vozi za Mercedes i 1955. kada je za klupskog kolegu imao Stirlinga Mossa.

1951. VN Španije, Fangiova prva pobeda 1954. VN Francuske, Fangio za volanom Mercedesa

1956. prelazi u Ferrari, gde menja Ascarija koji je poginuo u nesreći i osvaja svoju 4 šampionsku titulu. Enzo Ferrari u Fangio uprkos ogromnom uspehu nisu imali topao odnos. Fangio je svom timskom kolegi uzeo auto na 3 trke zbog kvarova na svom bolidu. VN Argentine, Monaca i Italije bile su trke gde su se bodovi podelili izmedju dva vozača. Na kraju sezone na VN Italije, Fangio je posle samo 16 krugova uzeo bolid od timskog kolege Petera Collinsa koji je takodje bio u trci na naslov svetskog šampiona. Na kraju trke podelili su 6 bodova što je Fangiu donelo novu titulu.
1957. Fangio se vraća u Maserati gde ponovo vozi 250F koji je koristio i 1954. Pobedjuje na prve tri trke, ali zbog pucanja motora odustaje u Britaniji. Na narednoj trci u Nemačkoj Fangio je morao da poveća bodovnu razliku u odnu na drugoplasiranog na 6 bodova kako bi mirno dočekao zadnje dve trke i postao ponovo šampion. Na samom startu pao je sa pol pozicije na treće mesto, iza Ferrarijevih vozača Hawthorna i Collinsa, ali ih je ponovo obišao u trećem krugu. U 13. krugu ulazi u boks sa 30sec prednosti, ali zbog problema u boksu izlazi kao treći sa preko 50sec zaostatka u odnosu na Ferrarijeve. Ali tada Fangio počinje da redja brze krugove. Svaki je bio brži od prethodnog, a jedan krug je bio brži od Ferrarijevih za neverovatnih 11sec. Na kraju trke uspeo je da obidje oba Ferrarija i pobedi sa 3sec prednosti, i postane po peti put šampion Formule 1. Često se priča da je to bila najbolja vožnja koja je ikada vidjena u F1, ali nažalost to je bila i poslednja pobeda velikog Argentinca u F1.

1956. Enzo Ferrari i Fangio na VN Italije 1957. VN Nemačke, Fangio i Maserati

"Nikada ranije u mom životu nisam vozio tako brzo, i neverujem da ću više ikada biti u stanju da to ponovim", izjavio je Fangio posle trke na Nurburgringu 1957. godine.
1958. godine se povlači iz F1 posle VN Francuske, i postaje promoter Mercedesovih vozila. 1974. postaje predsenik Mercedes-Benza u Argentini, i doživotni predsednik 1987. godine. Fangiov život se ugasio 17.07.1995. godine, a sahranjen je u Buenos Airesu u Argentini.

1958. Fangio 1990. Senna i Fangio na Adelaide trci

Iz 52 trke, osvojio je 5 titula svetskog šampiona, pobedio u 34 trke, osvojio 23 pol pozicije, izvezao 29 najbržih krugova, a 35 puta se peo na pobedničko postolje. Karijeru je završio sa 277,64 boda.

F1 Serbia

 

[sendi]

Šumaher upoznao svog najvećeg obožavaoca

Šumaher upoznao svog najvećeg obožavaoca

Uoči velike F1 nagrade Malezije, Mercedes je organizovao druženje sa navijačima, a na tom druženju Mihael Šumaher je doživeo zaista prijatno iznenađenje.

Naime, među prisutnim navijačima, našao se i jedan 26-ogodišnjak koji na svom telu ima istetovitranu celokupnu Šumaherovu karijeru.

Neimenovani muškarac se upoznao sa sedmerostrukim svetskim prvakom i skinuo majicu te pokazao tetovažu na leđima na kojoj su upisane sve Šumaherove pobede, njih 91. Tu je i trofej Formule 1 i Šumaherov logo sa inicijalima.

MC Portal