VIP
- Učlanjen(a)
- 14.07.2011
- Poruka
- 19.107
Nema kompromisa, osim ako Bog tako pokaže da se sa nekim treba moliti za isceljenje.
A moliti se sa pripadnicima drugih crkava u smislu bogosluženja, to bi značilo prihvatati njihovu veru kao isto tako dobru i od Boga kao i svoju.
Božja crkva je jedna, istina je jedna, i Duh je jedan.
"JEDAN GOSPOD, JEDNA VERA, JEDNO KRŠTENJE"
I na kraju, ja Mire nisam na ništa naseo, jer ja imam biblijsku istinu, i imam Gospoda koji mi sve sam svedoči.
A vi i dalje trubite i mašite pamfletima o Isusovom božanstvu, a on dolazi uskoro i poziva na versko probuđenje.
----------------------
PROBUDITE SE LJUDI
Gospod Isus Hristos je jednom prilikom govoreći o znacima kraja istorije sveta i njegovog drugog dolaska u slavi - izgovorio sledeće reči "Tako i vi kad vidite ovo da se zbiva, znajte da je blizu carstvo Božije" ( jevandjelje po Luki 21. 31 ).
Mi danas živimo u vremenu koje biblija opisuje kao vreme posletka, u kome se svakodnevno naočigled celog sveta odigravaju poslednji događaji svetske istorije - koji upravo predstavljaju ispunjenje znakova opisanih u bibliji, koji prethode kraju istorije sveta i Hristovom drugom dolasku u slavi.
Oni koji studiozno proučavaju biblijska proročanstva koja govore o kraju, posebno ona iz knjige proroka Danila, Otkrivenja Jovanovog, i Isusovog eshatoloskog govora zapisanog u Jevanđelju po Mateju 24 poglavlju, u kome je ukazao na znake kraja i svog drugog dolaska u slavi - ne mogu a da ne vide da su se većina ovih proročanstava i znakova u velikoj meri već ispunili.
Ako pogledamo samo poslednju deceniju - videćemo kontinuirane događaje u vidu sve učestalijih i razornijih prirodnih katastrofa na raznim krajevima planete zemlje, zemljotresa, poplava, požara izazvanih ekstremno visokim temeraturama, i slično.
Poslednji od ovih događaja su skorašnji zemljotresi u Italiji, koji se osetio u sloveniji, Hrvatskoj, i Bosni, i eliki zemljotres u Turskoj.
Svet danas svakodnevno u kontinuitetu sa ovim pomenutim događajima pogađaju i druge katastrofe, od kojih je pandemija Korona virusa koja je 2020 godine zadesila čovečanstvo, i do danas odnela na hiljade ljudskih zivota.
A odmah zatim kao po nekom planski kreiranom redosledu - ove 2022 godine odpočeo veliki ratni sukob između Rusije i Ukraine, koji preti da preraste u globalni svetski rat, i to nuklearnim oružjem za masovno uništenje, koje bi ako se upotrebi dovelo do katastrofalnih posledica po čovečanstvo, i život na planeti zemlji.
Međutim, ono što je najveća tragedija ovog poslednjeg vremena u kome živimo - to je duhovna smrt čovečanstva, na šta je ukazao i sam Gospod Isus Hristos kada je rekao opisujući znake posletka " I što će se bezakonje umnožiti, ohladneće ljubav mnogih" ( jevandjelje po Mateju 24. 12 ).
Čovečanstvo je ovim pomenutim porastom bezakonja i zahlađenjem ljubavi o kojima Isus govori - stvorilo globalnu klimu u kojoj su životinjski principi grabljenja u cilju zadovoljenja čisto telesnih želja i poriva, kao i sebičnost i egoizam, pohlepa i mržnja čoveka prema čoveku - zauzeli prvo mesto u čovekovom životu, i postali osnovni pokretači svih ljudskih misli i dela.
Govoreći o onima koji se formalno nazivaju Hristovim imenom, i među njima je zavladalo jedno opšte loše duhovno stanje - koje preti da ih odvuče u ponor bez dna, stanje koje biblija opisuje kao "duhovna mlakost" u kojoj ovi takozvani Hrišćani žive životom jedne bezbrižne lagodne uljuljkanosti, praktikujući pritom religiju prazne forme i legalizma - koji isključuju bilo kakvu istinsku žrtvu, i principe pravog biblijskog predanja i posvećenja.
Ovakvo stanje Isus verni i istiniti svedok upravo opisuje u poruci Laodikejskoj crkvi zapisanoj u otkrivenju Jovanovom 3 poglavlju "I anđelu laodikijske crkve napiši: Tako govori Amin, Svedok Verni i Istiniti, Početak stvorenja Božijeg:
Znam tvoja dela da nisi ni studen ni vruć.
O da si studen ili vruć!
Tako, budući mlak, i nisi ni studen ni vruć, izbljuvaću te iz usta svojih.
Jer govoriš: Bogat sam, i obogatio sam se, i ništa ne potrebujem; a ne znaš da si ti nesrećan, i nevoljan, i siromah, i slep, i go" ( otkrivenje Jovanovo 3. 14 - 17 ).
To je stanje koje je Isus na drugom mestu opisao i rečima "A on odgovarajući reče im: dobro je prorokovao Isaija za vas licemjere, kao što je pisano: ovi ljudi usnama me poštuju, a srce njihovo daleko stoji od mene" ( jevandjelje po Marku 7. 6 ).
Ono se može opisati i kao stanje opšteg neznanja o suštinskim istinama spasenja, i o tome šta je prava priroda vere, predanja, i posvećenja, i kako se oni iskustveno ostvaruju.
Najveću odgovornost zbog ovakvog lošeg stanja nose oni koji se danas nazivaju propovednicima i učiteljima Božje crkve, kojima su upravo upućene sledeće biblijske reči "Izgibe moj narod, jer je bez znanja; kad si ti odbacio znanje, i ja ću tebe odbaciti da mi ne vršiš službe svešteničke; kad si zaboravio Boga svog, i ja ću zaboraviti sinove tvoje.
Što se više množiše, to mi više grešiše; slavu njihovu pretvoriću u sramotu.
Od greha naroda mog hrane se, i lakome se na bezakonje njihovo.
Zato će biti svešteniku kao narodu; pohodiću ga za puteve njegove i platiću mu za dela njegova" ( knjiga proroka Osije 4. 6 - 9 ).
U odnosu na sve ove gore opisane znakove posletka koji se danas pokazuju na planeti zemlji u svetskim okvirima, svako od nas treba da se lično zapita - kakvi su moja vera i posvećenje u ovom trenutku, i šta Bog traži od mene da uradim kako bih zauzeo više stanovište, i postigao visi nivo predanja i posvećenja, i spreman dočekao kraj istorije sveta i Hristov drugi dolazak u slavi.
Kao pripadnici Božjeg naroda zapitajmo se - da li je naša služba Bogu potpuna, da li su naše molitve iskrene, i da li one čine da putem njih primamo svakotrenutačno izlivanje sile Svetog Duha - koji iz trenutka u trenutak želi putem posvećenja da obnovi našu palu grešnu prirodu, i stvori od nas i u nama jednog novog savršenog čoveka, koji će uzrasti u veri i posvećenju u visini mere rasta Hristova.
Bog željno očekuje od nas da se probudimo, i da dopustimo da nas obasja svetlost njegove slave koja dopire iz Svetinje gde Hristos raširenih ruku posreduje za nas pred Ocem zaslugama svoje prolivene krvi na krstu, kako bi mi primajući tu svetlost potom je dalje prenosili svetu koji umire u tami greha, i kako bi i svet spoznao svoga Gospoda i njegovu milost i ljubav, i obratio se celim srcem Bogu.
Kraj je vrlo blizu, da li smo svesni toga.
Molimo se Gospodu da nam da tu svest ako je nemamo, i veru da u ovim poslednjim danima potrazimo utočište u njemu.
Jer čovekova jedina sigurnost i pribežište u svetu koji ide ka kraju je u Bogu, jer Božja reč kaže "I svet prolazi i zelja njegova, a koji tvori volju Bozju ostaje doveka ( 1 poslanica Jovanova 2. 17 ).
Amin!
A moliti se sa pripadnicima drugih crkava u smislu bogosluženja, to bi značilo prihvatati njihovu veru kao isto tako dobru i od Boga kao i svoju.
Božja crkva je jedna, istina je jedna, i Duh je jedan.
"JEDAN GOSPOD, JEDNA VERA, JEDNO KRŠTENJE"
I na kraju, ja Mire nisam na ništa naseo, jer ja imam biblijsku istinu, i imam Gospoda koji mi sve sam svedoči.
A vi i dalje trubite i mašite pamfletima o Isusovom božanstvu, a on dolazi uskoro i poziva na versko probuđenje.
----------------------
PROBUDITE SE LJUDI
Gospod Isus Hristos je jednom prilikom govoreći o znacima kraja istorije sveta i njegovog drugog dolaska u slavi - izgovorio sledeće reči "Tako i vi kad vidite ovo da se zbiva, znajte da je blizu carstvo Božije" ( jevandjelje po Luki 21. 31 ).
Mi danas živimo u vremenu koje biblija opisuje kao vreme posletka, u kome se svakodnevno naočigled celog sveta odigravaju poslednji događaji svetske istorije - koji upravo predstavljaju ispunjenje znakova opisanih u bibliji, koji prethode kraju istorije sveta i Hristovom drugom dolasku u slavi.
Oni koji studiozno proučavaju biblijska proročanstva koja govore o kraju, posebno ona iz knjige proroka Danila, Otkrivenja Jovanovog, i Isusovog eshatoloskog govora zapisanog u Jevanđelju po Mateju 24 poglavlju, u kome je ukazao na znake kraja i svog drugog dolaska u slavi - ne mogu a da ne vide da su se većina ovih proročanstava i znakova u velikoj meri već ispunili.
Ako pogledamo samo poslednju deceniju - videćemo kontinuirane događaje u vidu sve učestalijih i razornijih prirodnih katastrofa na raznim krajevima planete zemlje, zemljotresa, poplava, požara izazvanih ekstremno visokim temeraturama, i slično.
Poslednji od ovih događaja su skorašnji zemljotresi u Italiji, koji se osetio u sloveniji, Hrvatskoj, i Bosni, i eliki zemljotres u Turskoj.
Svet danas svakodnevno u kontinuitetu sa ovim pomenutim događajima pogađaju i druge katastrofe, od kojih je pandemija Korona virusa koja je 2020 godine zadesila čovečanstvo, i do danas odnela na hiljade ljudskih zivota.
A odmah zatim kao po nekom planski kreiranom redosledu - ove 2022 godine odpočeo veliki ratni sukob između Rusije i Ukraine, koji preti da preraste u globalni svetski rat, i to nuklearnim oružjem za masovno uništenje, koje bi ako se upotrebi dovelo do katastrofalnih posledica po čovečanstvo, i život na planeti zemlji.
Međutim, ono što je najveća tragedija ovog poslednjeg vremena u kome živimo - to je duhovna smrt čovečanstva, na šta je ukazao i sam Gospod Isus Hristos kada je rekao opisujući znake posletka " I što će se bezakonje umnožiti, ohladneće ljubav mnogih" ( jevandjelje po Mateju 24. 12 ).
Čovečanstvo je ovim pomenutim porastom bezakonja i zahlađenjem ljubavi o kojima Isus govori - stvorilo globalnu klimu u kojoj su životinjski principi grabljenja u cilju zadovoljenja čisto telesnih želja i poriva, kao i sebičnost i egoizam, pohlepa i mržnja čoveka prema čoveku - zauzeli prvo mesto u čovekovom životu, i postali osnovni pokretači svih ljudskih misli i dela.
Govoreći o onima koji se formalno nazivaju Hristovim imenom, i među njima je zavladalo jedno opšte loše duhovno stanje - koje preti da ih odvuče u ponor bez dna, stanje koje biblija opisuje kao "duhovna mlakost" u kojoj ovi takozvani Hrišćani žive životom jedne bezbrižne lagodne uljuljkanosti, praktikujući pritom religiju prazne forme i legalizma - koji isključuju bilo kakvu istinsku žrtvu, i principe pravog biblijskog predanja i posvećenja.
Ovakvo stanje Isus verni i istiniti svedok upravo opisuje u poruci Laodikejskoj crkvi zapisanoj u otkrivenju Jovanovom 3 poglavlju "I anđelu laodikijske crkve napiši: Tako govori Amin, Svedok Verni i Istiniti, Početak stvorenja Božijeg:
Znam tvoja dela da nisi ni studen ni vruć.
O da si studen ili vruć!
Tako, budući mlak, i nisi ni studen ni vruć, izbljuvaću te iz usta svojih.
Jer govoriš: Bogat sam, i obogatio sam se, i ništa ne potrebujem; a ne znaš da si ti nesrećan, i nevoljan, i siromah, i slep, i go" ( otkrivenje Jovanovo 3. 14 - 17 ).
To je stanje koje je Isus na drugom mestu opisao i rečima "A on odgovarajući reče im: dobro je prorokovao Isaija za vas licemjere, kao što je pisano: ovi ljudi usnama me poštuju, a srce njihovo daleko stoji od mene" ( jevandjelje po Marku 7. 6 ).
Ono se može opisati i kao stanje opšteg neznanja o suštinskim istinama spasenja, i o tome šta je prava priroda vere, predanja, i posvećenja, i kako se oni iskustveno ostvaruju.
Najveću odgovornost zbog ovakvog lošeg stanja nose oni koji se danas nazivaju propovednicima i učiteljima Božje crkve, kojima su upravo upućene sledeće biblijske reči "Izgibe moj narod, jer je bez znanja; kad si ti odbacio znanje, i ja ću tebe odbaciti da mi ne vršiš službe svešteničke; kad si zaboravio Boga svog, i ja ću zaboraviti sinove tvoje.
Što se više množiše, to mi više grešiše; slavu njihovu pretvoriću u sramotu.
Od greha naroda mog hrane se, i lakome se na bezakonje njihovo.
Zato će biti svešteniku kao narodu; pohodiću ga za puteve njegove i platiću mu za dela njegova" ( knjiga proroka Osije 4. 6 - 9 ).
U odnosu na sve ove gore opisane znakove posletka koji se danas pokazuju na planeti zemlji u svetskim okvirima, svako od nas treba da se lično zapita - kakvi su moja vera i posvećenje u ovom trenutku, i šta Bog traži od mene da uradim kako bih zauzeo više stanovište, i postigao visi nivo predanja i posvećenja, i spreman dočekao kraj istorije sveta i Hristov drugi dolazak u slavi.
Kao pripadnici Božjeg naroda zapitajmo se - da li je naša služba Bogu potpuna, da li su naše molitve iskrene, i da li one čine da putem njih primamo svakotrenutačno izlivanje sile Svetog Duha - koji iz trenutka u trenutak želi putem posvećenja da obnovi našu palu grešnu prirodu, i stvori od nas i u nama jednog novog savršenog čoveka, koji će uzrasti u veri i posvećenju u visini mere rasta Hristova.
Bog željno očekuje od nas da se probudimo, i da dopustimo da nas obasja svetlost njegove slave koja dopire iz Svetinje gde Hristos raširenih ruku posreduje za nas pred Ocem zaslugama svoje prolivene krvi na krstu, kako bi mi primajući tu svetlost potom je dalje prenosili svetu koji umire u tami greha, i kako bi i svet spoznao svoga Gospoda i njegovu milost i ljubav, i obratio se celim srcem Bogu.
Kraj je vrlo blizu, da li smo svesni toga.
Molimo se Gospodu da nam da tu svest ako je nemamo, i veru da u ovim poslednjim danima potrazimo utočište u njemu.
Jer čovekova jedina sigurnost i pribežište u svetu koji ide ka kraju je u Bogu, jer Božja reč kaže "I svet prolazi i zelja njegova, a koji tvori volju Bozju ostaje doveka ( 1 poslanica Jovanova 2. 17 ).
Amin!
Znala sam da ćeš tako odgovoriti, haha..